просветлити, лим, (ист.) просвијетлити, тлим, [јуж.] просвитлити, лим, (зап.) v. pf. 1) erlend)= | просјакиња (просјакиња), f. bie Bettlerin, menten, collustro: Ни dica. [cf. убога]. од лакта ни од педи, сву господу просвијетли (игла). - 2) (у Дубр.) fig. да га Бог просвијетли! т.ј. умудри. просед, а, о, (ист.) vide просјед. просејати, јем, (ист.) vide просијати. 1. просек, т. (ист.) vide просијек. 2. просек, т. (ист.) vide просјек. просен, а, о, н. п. хљеб, слама, Sirjen, mili просјаков, а, о, beš Bettlers, mendici. просјачење, n. bie Bettelei, mendicatio. просјачина, f. 1) augm. v. просјак: То су двије просјачине биле - 2) bie Bettelei, mendicitas. cf. [vide] прошња. просјачити, просјачим, v. impf. nadh Bettlern Art begehren, mendico. просјачки (просјачки), ка, ко, bettelhaft, mendicus. subcanus. aceus [cf. прохин (проин, пројин)]: Сви сва- | просјед, а, о, [јуж.] ber gran zu merben beginnt, просеница, f. baš Şirjenbrot, panis miliaceus. просијати, сијем, v. pf. (јуж. и зап.) burdhjie= просијек, т. (јуж.) біе Swerghađe, ein zweini bige Snftrumment zum Durauen, securis anceps. [cf. просјек 1]. просијецање, п. (јуж.) баз Durd hauen, perse cutio. просијецати, просијецам, v. impf. (јуж.) burd)= bauen, perseco. просијеч, f. (у Хрв.) буре на коме су мјесто 1. просик, т. (зап.) vide просијек. просипање, п. 1) баз usütten, effusio, pro- просирање, п. баš Dur[eißen, Spervorjdheißen, procacatio. просирати, просйрам, v. impf. burjißen, per caco. просити, просим, v. impf. 1) дјевојку, um ein ìäbфen freien, ambire virginem. [cf. вијерати, просукати 2]. - 2) betteln, mendico. [cf. богорадити, џебрати]. просићи, просичём, (зап.) vide просјећи. просицање, п. (зап.) vide просијецање. просицати, просйцам, (зап.) vide просијецати. просјайвање, п. baš Durchglänzen, zo transfulgere. просјайвати се, јаујем се, v. r. impf. burd glängen, transfulgeo: Па се кроз њу токе просјаују Као јарко кроз горицу сунце просјак, m, ber Bettler, mendicus. cf. божјак [1, богац 2, богорадник, убоги, џебрак; тупак, роб]. просјек, т. [јуж.] 1) vide просијек. 2) Durchhau, durchgehauener Weg, via arte aperta per saxa. просјека, f. (у Ц. г.) vide [продол] продо. просјести се, просједем се, v. r. pf. [јуж.] zerberften, dirrumpi, cf. [vide] провалити се: Тако ми се утроба не просјела као Арији безумноме! Под њом се земља просједе. просјећи, просијечем, v. pf. (јуж.) бане, perseco, transeco. проскитати се, проскитам (һем) се, ѵ. г. pf. 1) ein wenig umherstreichen, aliquantum vagor. 2) ein Landstreicher werden, erronem fieri. проскупсти, скубем, v. pf. burh upfen ein od machen, pervello. проскура, f. vide поскура (у Паштровића има и од 15 литара (5 ока), а најмања 6 литара, и то људи носе манастирима и црквама за душу). " проскурица, f. (у Рисну) vide поскурица. проскурњак, проскурњака, m. (у Рисну) vide поскурњак. У суботу не узаимљу проскур- прослава, f. (у Ц. г.) Rußm, gloria [vide слава 1]: прославити се, вим се, v. r. pf. fih berühmt прослављати се, љам се, v. r. impf. berübmt werden, inclaresco. прословити, прословим, v. pf. (особито у Сри- Прослой, т. брдо [пријелаз који је ријека Љу- проспавати, проспавам, v. pf. ein wenig jdhlafen, просукати, просӳчём, v. pf. 1) биф ипб бит). paululum dormio. проспавати се, проспавам сe, v. r. pf. läfrig werben, somno se dedere: нешто сам се про спавао. просрати, серём, v. pf. 1) baђerjdßeißen, procaсо, н. п. крвљу. 2) просрао све, er hat alles verfrefjen, patrimonium devoravit. прост, а, о, 1) einfältig, gemein, simplex. - 2) да је просто, eš ift vergeben (als Humort auf Bitte um Bergebung); проста му душа! Soft hab' ihn selig (vergebe ihm die Sünden). простак, простáка, m. ein einfältiger, gemeiner Menjd, обне Віlbung, homo de plebe. cf. геак, ципор. простакиња, f. ein gemeines Beib, mulier de plebe. [cf. геакуша, ципорка]. простаков, а, о, без простак, hominis plebeji. простачки, ка, ко, wie gemeine Leute baben, ple-| bejus. [cf. геачки, ципорски]. простирање, п. баз Wußbreiten, explicatio, extensio. простирати, рем, v. impf. außbreiten, explico: schießen, durchbohren, trajicio, confodio. 2) in der zweideutigen Anekdote so viel als пpoсити [1] (дјевојку): просукали је и двоји и троји. просуља, f. (у Ц. г.) vide тигањ: Обија ка и просуља у бијелу недјељу. просуљица, f. (у Ц. г.) dim. v. просуља. просут, а, о, н. п. човјек, т. j. [vide] килав, der einen Bruch hat, herniosus. просу́ти, проспем, v. pf. 1) aus[hütten, profundo. 2) vergeuden, verthun, pessumdo [cf. pacкућити]: просуо кућу. просути се, проспём се, ѵ. г. pf. 1) berausflie= Ben, effluo. 2) auseinander rinnen, diffluo: просула се каца. 3) (у Грбљу) просу се звијезда, vom Gallen ber Štern[nuppen [cf. пролити се 2]; кад се звијезда проспе, не ваља се чудити, јер кажу да онда утече роб из тамнице, па ако се ко зачуди, ухватиће га. просуће, п. (у Ц. г.) баз Bergießen, profusio, cf. прољев: Без просућа крви од јунаках просушити, просушим, v. pf. ein wenig trodnen, exsicco paululum. [просушити се, просушим се, v. r. pf. vide провенути.] прота, m. (ист.) vide [1]прото. протаворити, рим, v. pf. eine Beit lang fümmerlich leben, aegre transigo. простити, простим, v. pf. verzeihen, ignosco | протак, т. ријетко решето што се жито [vide опростити 1]: А. Прости, брате! Б. Да је просто. просторија, f. ber Raum, spatium. простота, f. bie infalt, simplicitas. простран, а, o, weit, breit, latus, spatiosus. прострелити, прострелим, (ист.) vide простријелити. протаче на њега, ein gröberer Reiter (Sieb von Leder), cribri genus rarioris. протакање, п. baš Reitern, cribratio. протакати, протачем, v. impf. bur reitern, cribro. протањити, протањим, v. pf. н. п. дрво, бипner machen, extenuo. протеглити, лим, v. pf. ein wenig ziehen, ftređen, protendo. протеглити се, лим се, v. r. pf. fich ftređen, ufuß, e- extendi. прострео, ела, m. (у Србији) 1) свињска болест (протјера га крвљу на поље, као да га нешто простријели, па се згури), morrhagia interna. 2) трава (стежа?), којом се та болест лијечи (дајући свињама коријен кухан у млијеку), Wrt Bflanze [&renz-| Enzian], herbae genus [gentiana cruciata L.]. прострети, прострем, (простро, прострла) (ист.) vide простријети. простриж, f. am Hođe Mantel, bie Deffnung um die Hand durch zu stecken, apertura pallii. простријелити, простријелим, v. pf. (јуж.) mit Бет Bfeile buriißen, sagitta trajicio: простријелила га вила. простријети, прострем, (простро, прострла) ѵ. pf. (јуж.) außbreiten, explico. протегљаст, а, о, н. п. човјек, дијете, geftrecft, lang, procerus. протегнути се, протегнем се, (протегох се и протегнух се, протегнуо се и протегао се, протегла се) v. r. pf. 1) і ftređen, extendi. 2) sich strecken, größer werden, excresco. протезање, п. баš Stređen, extensio. протезати се, протежем се, v. r. impf. fih au. strecken, extendi. протепати, пам, v. pf. zu jtammeln anfangen, balbutire incipio. протераница, f. (ист.) vide протјераница. протерати, рам, (ист.) vide протјерати. прострилити, прострилим, (зап.) vide простри- протеривање, п. (ист.) vide протјеривање. јелити. протеривати, терујем, (ист.) vide протјери вати. dedolo. прострити, прострём, (зап.) vide простријети. прострићи, прострижем, v. pf. bur [фeren, ape- | протесати, протешем, v. pf. ein wenig behanen, rio tondendo. простругати, прострӳжём, v. pf. burchjchaben, протећи, течê, v. pf. anfangen zu fließen, properscabo. mano [cf. процурити]: протекао казан. против, gegen, contra. [vide супрот]. протираница, f. (зап.) vide протјераница. вати. протискати, скам, v. pf. wegitoßen, detrudo: А стару му мајку протискаше per калуђере, попове, протопопе и свакога црковног чоека (кад се наздравља). проточ, f. (у Рисну) ber Durchfall, laxa alvus. [vide прољевање 2]. проточити, проточим, v. pf. 1) burieben, reitern, cribro. 2) крвљу проточити, lariven, dejicio. протресање, п. baš ujфütteln, excussio. протрести, тресем, v. pf. [ütten, excutio. durchreiben, reiben, tero. 2) ein menig reiben, протрчати, чим, v. pf. zwijhen, burф, vorbeilaufen, praetercurro. протискивање, п. 1) баз Durorängen, pressio | протрти, протрём, (протро, протрла) v. pf. 1) 2) das Stechen in der Seite, dolor laterum, pleuritis. [vide протисли]. протискивати, тискујем, v. impf. 1) інф. drängen, premo per 2) протискује ме, ich habe Seitenstechen, dolent mihi latera. протисли, f. pl. baš Seitenjtehen, pleuritis. cf. [бодеж.] пробади, провор, [протискивање 2,] протисци [тишња, санџије]. протиснути, нём, v. pf. 1) buròrängen, premo per -. 2) stechen (in der Seite), dolent latera. протува, f. vide протуха. протужити, жим, v. pf. beginnen u flagen, соері conqueri. протурање, п. 1) баз 2Berfen bur -, jactatio 2) das Losbringen, an den Mann bringen, divenditio. per протисци, протисака, m. pl. (у Сријему) vide | протурати, протӳрам, v. impf. 1) burßwerfen, протисли. протицање, п. (зап.) vide протјецање. протицати, тиче, (зап.) vide протјецати. протјераница, f. (југоз.) eine verjagte Berfon, ejectus, ejecta. [cf. сургун]. ago per , pra протјерати, рам, v. pf. (југоз.) [cf. прогнати] протурити се, рим се, v. [r.] pf. 1) burfommen, протући, тӳчём, v. pf. ein wenig zerolagen, ver- проверивање, п. (јуж.) vide протјеривање. протопопин, а, о, без протопопа, protopresby- проћи, прођем, v. pf. 1) bu teri. протосинђел, m. Да ни господини Бог поможе ар[х]имандрите, проигумне, протосинђеле, eo per -, praetereo. [cf. проићи, заминути 2, мимоићи, минути 1, 2 пасати, проминути, суминути, уминути 2]. - 2) vergeben, vorbeijein, praetereo: прође љето, зима, година; проћи | проходити, проходим, [проодити] v. pf. wo he ће бол; прође ме глава; прошло је мене rum, durch, vorbeigehen, eo circum, per, praeгосподство; прође ми година у залуд. [cf. ter. битисати, заљећи 2, заминути 3, минути 2, 2 пасати]. 3) abgehen (von der Waare), divendi. 4) н. п. зло ћеш проћи, ein icle= tes Енбе пеђтеп, foede finire: Прошао као Јанко на Косову. проћи [пројти] се, прођем [пројдем] се, ѵ. г. се]. - проходити се, проходим се, v. r. impf. чега, процавтјети, (југоз.) цавтим, v. pf. vide про цвјетати: Рано ти си процавћела цаптим, v. pf. vide процавтјети: Није љепши процаптјети, (југоз.)( цвијет процаатио проћу, vide према [1]: Проћу пусте куле ка- процапћети (јуж.) проћукати се, проѣука се, ѵ. г. pf. laut werben, | процвасти, inaudiri. проујати, јим, ( v. pf. vorbeißeulen (vom 2Binbe), проуља, f. некака трава, може бити да је ди- durchlesen, проучити, проучим, v. pf. bur lejen, perlego. | профунта, f. vide провунта. се тако [патишиањ = pain d' Espagne] торта, біе Zorte, panis dulcioris genus. прохесапити, хèсапим, [проесапити] vide [про- Нит' је љепша ружа про процватити, цватим, vide процвјетати. процветати, там, (ист.) vide процвјетати. процвилети, (ист.) ) цвилим, v. pf. einen Alaпроцвилити, (зап.) geton von sich geben, strido, процвиљети, (јуж.)) ejulo. [cf. поцвиљети (поцмиљети), пропиштати 1]. процвітати, там, (зап.) vide процвјетати. процвјетати [проћетати], там, v. pf. (јуж.) erblühen, effloresco. [cf. процавтјети (процаптјети), процвасти, процватити]. процедити, процедим, (ист.) vide проциједити. процеђивање, п. (ист.) vide процјеђивање. процеђивати, цеђујем, (ист.) vide процјеђи процијен, m. (Гос. процијепу) (јуж.) ber loben, lignum ex parte fissum, forceps ligneus: Пишти као гуја у процијену. cf. працијеп [1, шкрип, шкрипац 1]. процинити, проциним, (зап.) vide процијенити. процин, m. (зап.) vide процијеп. процјеђивање, п. (јуж.) baš Durmjeißen, perco latio. пропјеђивати, цјеђујем, v. impf. (јуж.) burch= jeiben, percolo. процјењивање, п. баз фäßеn, aestimatio. процјењивати, цјењујем, v. impf. (јуж.) ab[äBen, schäßen, aestimo. процурити, рим, v. pf. vide протећи: казан процурио. прочатити, тим, v. pf. burßlejen, perlego. [cf. прочитати]. прочачкати, кам, v. pf. bur [töbern, burdjtoßern, perfodio. [cf. прочкати]. прије каку крпу, те прошивају, да се уче иглу држати. прочеље, n. vide зачеље: У прочеље Ковачина | прошивати се, прошивам се, v. r. impf. (у Ц. Рамо прочешљати, прочешљам, v. pf. кога, (fig.) einen durchkämmen, pectino. прочи, ча, че, anber, alter, cf. [vide] други [1]: Ни у здравље цара ни ћесара, Ни у каква проча господара прочистити, тим, v. pf. ein wenig fäubern, perpurgo. прочитати, там, vide прочатити. прочка, f., Сад је прочка, а други ће пут бити квочка,“ biešmal mag es bir bingeben, (проћи), hac vice fero, in posterum non sic abibis. прочкати, кам, vide прочачкати. прочупати, пам, v. pf. ein wenig raufen, vellico. прочути, чујем, v. pf. bören, erfahren, inaudio. прочути се, чује се, v. r. pf. laut werben, inaudior. прошалити се, лим се, v. г. pf. ein wenig jher zen, jocor aliquantum, subjocor. прошарати, прошарам, v. pf. ein wenig buntscheckig färben, aliquantum variego. прошарати се, прошарам се, v. r. pf. fich bunt färben, variegari: прошарало се грожђе, снијег по планини (wenn einzelne Stellen aufgetbaut Пиб); вратило на разбоју (кад се доткива, па се кроз пређу дрво угледа). прошасти, та, то, (понајвише у војв. по варошима) vergangen, superior, prior. прошевина, f. baš Érbetene, quod expetitum est [cf. прошњевина]: Залуд, Јанко, твоја прошевина, Кад ти други препроси девојку прошена дјевојка, f. (ст.) біс Berlobte, desponsata: Разбоље се прошена ђевојка прошење, п. 1) баз Berben um eine Braut, procatio. 2) das Betteln, mendicatio. [cf. uебрање]. прошетати, прошетам (шећем), v. pf. vide [проходати се] прошетати се. прошетати се, прошетам (шећем) се, v. г. pf. fich ein wenig ergeben, obambulasse. [vide проходати се]. прошетивање, n. baš paziren, ambulatio. прошетивати се, шетујем се, v. r. impf. (у Боци) fich ein wenig ergehen, obambulo: Па се шњима прошетује До студенца ладне воде прошетња, f. vide шетња: Када нојца од ве чере дође, Али Туре у прошетњу пође прошибати, бам, v. pf. ein wenig mit ber Ruthe peitschen, virga plecto. прошиваљка (игла), f. eine Wrt große Rabel, acus major. прошивање, n. baš Durinäßen, persutio, transsutio. прошивати, прошивам, v. impf. 1) бифиäђен (wie die Matraßen), persuo. 2) мајстори (н. п. терзије и абаџије) дају шегртима нај-| г.) проказивати којешта један на другога, fid) gegenfeitig angeben, deferre se invicem. [cf. проказивати]. прошити, прошијем, v. pf. burфиäßen, persuo. прошлица, f. vide редња. прошња, f. баз Betteln, mendicatio: отишао у прошњу. сf. просјачина [2]. прошњевина, f. bаš Imojen, stips, cf. прошевина: Те он проси прошњевину љуту Узели му прошњевину љуту проштавање, n. vide праштање. проштавати, проштавам, v. impf. vide праштати. проштац, шца, m. 1) біе Manfe, tabula; про шће се цијена од растовине или церовине, пак се више не теше, него се онако њиме заграђује: у малијем оградама прошће се поДоштрава, а у великима се уравља, а одозго се свагда поплете прућем. 2) дизати се прошца, cin Spiel, ba einer ben anbern, ber auf dem Boden liegt und sich starr macht wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, ludi genus. проштење, п. Berzeibung, remissio: И проштење сваки му искаже прошупљити, прошупљим, v. pf. шилом, vide прошће, п. (coll.) bie Blanfen, tabulae. прпа, f. glübenbe ljhe mit Baffer vermifət (als пробушити. Umila), cineres aqua diluti. cf. [1] приор [1]. прпац, пца, m. (у Далм.) cf. прпоруше. прпол, м. (у Дyáp.) die [Gartenschnecke] Wegschnecke. limax [agrestis L.]. прпољак, приољка, m. одрезана винова лоза која се одоздо закопа у земљу те прегодишти и пусти жиле пак се на друго прољеће сади. Гдјекоји оставе загрнуто чокоће до другога прољећа те лозе пусте жиле па их онда сијеку и саде. Прпољцима посађен виноград роди прве године, а кад се лозом сади онда тек треће. cf. прпорак. 1. приор, т. 1) vide приа. 2) vide супрашица. 3) (у Ц. г.) прашина, н. п. гдје леже брави, Gans, arena. 2. приор, m. (у Ц. г.) кад се риба бије, біе Begattung der Fische, coitus piscium. прпорак, орка, m. vide прпољак. прцорење, п. біе Begattung ber ijche, piscium coitus. прпорити се, рӣ сe, v. r. impf. т. ј. риба, fich begatten (von Fischen). coeo (de piscibus). cf. [vide] бити се [2]. прпоруша, f. једно од оне момчади што иду у прпорушама, cf. прпоруше. прпоруше, f. pl. [cf. прпоруша]. Неколико не жењенијех момака, који у Далмацији у Котару кад је суша иду (од Ђурђева дне до Петрова дне) од куће до куће са зеленијем гранама и са цвијећем те играју и пјевају да би ударила киша (као по другијем мје |