Page images
PDF
EPUB

просветлити, лим, (ист.) просвијетлити, тлим, [јуж.] просвитлити, лим, (зап.)

v. pf. 1) erlend)= | просјакиња (просјакиња), f. bie Bettlerin, menten, collustro: Ни dica. [cf. убога].

од лакта ни од педи, сву господу просвијетли (игла).

- 2)

(у Дубр.) fig. да га Бог просвијетли! т.ј. умудри.

просед, а, о, (ист.) vide просјед. просејати, јем, (ист.) vide просијати. 1. просек, т. (ист.) vide просијек.

2. просек, т. (ист.) vide просјек.

просен, а, о, н. п. хљеб, слама, Sirjen, mili

просјаков, а, о, beš Bettlers, mendici. просјачење, n. bie Bettelei, mendicatio. просјачина, f. 1) augm. v. просјак: То су двије просјачине биле - 2) bie Bettelei, mendicitas. cf. [vide] прошња.

просјачити, просјачим, v. impf. nadh Bettlern Art begehren, mendico.

просјачки (просјачки), ка, ко, bettelhaft, mendicus.

subcanus.

aceus [cf. прохин (проин, пројин)]: Сви сва- | просјед, а, о, [јуж.] ber gran zu merben beginnt,
тови у три побјегоше, Бувегија у просену
сламу

просеница, f. baš Şirjenbrot, panis miliaceus.
просецање, п. (ист.) vide просијецање.
просецати, просецам, (ист.) vide просијецати.
просид, а, о, (зап.) vide просјед.
просидба, f. bie reimerbung, petitio virginis.
[cf. вјера 5, вјеридба].

просијати, сијем, v. pf. (јуж. и зап.) burdhjie=
ben, cribro.

просијек, т. (јуж.) біе Swerghađe, ein zweini bige Snftrumment zum Durauen, securis anceps. [cf. просјек 1].

просијецање, п. (јуж.) баз Durd hauen, perse

cutio.

просијецати, просијецам, v. impf. (јуж.) burd)= bauen, perseco.

просијеч, f. (у Хрв.) буре на коме су мјесто
оне јаме која се заврањује, просјечена
врата те се уњ сипа кљук.

1. просик, т. (зап.) vide просијек.
2. просик, m. (зап.) vide просјек.
просилац, сиоца, m. vide просац.
просинац, просинца, m. (у Дубр.) Monat Дезет-
ber, mensis December.

просипање, п. 1) баз usütten, effusio, pro-
fusio. 2) das Verschwenden, profusio.
просипати, пам (пљем), v. impf. 1) auschütten,
vergießen, profundo: Стаде Турчин сузе про-
сипати 2) н. п. новце, кућу, verjdomen=
ben, profundo.

просирање, п. баš Dur[eißen, Spervorjdheißen, procacatio.

просирати, просйрам, v. impf. burjißen, per

caco.

просити, просим, v. impf. 1) дјевојку, um ein ìäbфen freien, ambire virginem. [cf. вијерати, просукати 2]. - 2) betteln, mendico. [cf. богорадити, џебрати].

просићи, просичём, (зап.) vide просјећи. просицање, п. (зап.) vide просијецање. просицати, просйцам, (зап.) vide просијецати. просјайвање, п. baš Durchglänzen, zo transfulgere. просјайвати се, јаујем се, v. r. impf. burd glängen, transfulgeo: Па се кроз њу токе просјаују Као јарко кроз горицу сунце просјак, m, ber Bettler, mendicus. cf. божјак [1, богац 2, богорадник, убоги, џебрак; тупак, роб].

просјек, т. [јуж.] 1) vide просијек.

2) Durchhau, durchgehauener Weg, via arte aperta per saxa.

просјека, f. (у Ц. г.) vide [продол] продо. просјести се, просједем се, v. r. pf. [јуж.]

zerberften, dirrumpi, cf. [vide] провалити се: Тако ми се утроба не просјела као Арији безумноме! Под њом се земља просједе. просјећи, просијечем, v. pf. (јуж.) бане, perseco, transeco.

проскитати се, проскитам (һем) се, ѵ. г. pf. 1) ein wenig umherstreichen, aliquantum vagor. 2) ein Landstreicher werden, erronem fieri. проскупсти, скубем, v. pf. burh upfen ein od machen, pervello.

[ocr errors]

проскура, f. vide поскура (у Паштровића има и од 15 литара (5 ока), а најмања 6 литара, и то људи носе манастирима и црквама за душу).

"

проскурица, f. (у Рисну) vide поскурица. проскурњак, проскурњака, m. (у Рисну) vide

поскурњак. У суботу не узаимљу проскур-
њака ради чела.

прослава, f. (у Ц. г.) Rußm, gloria [vide слава 1]:
ми немамо друге прославе.
прославити, вим, v. pf. н. п. крсно име, зи
Ende feiern, percelebro.

прославити се, вим се, v. r. pf. fih berühmt
machen, berühmt werden, inclaresco.
прослављање, п. 1) baš Geiern, percelebratio.
- 2) das Berühmtwerden, illustratio.
прослављати, љам, v. impf. зu nbe feiern, per-
celebro.

прослављати се, љам се, v. r. impf. berübmt werden, inclaresco.

прословити, прословим, v. pf. (особито у Сри-
јему) vide проговорити [1] (н. п. да ниси
речи прословно; не уме речи прословити;
ни прословити).

Прослой, т. брдо [пријелаз који је ријека Љу-
бовића простругала кроз планину Оровицу]
у нахији Сокоској [у округу подринском],
Name eines Berges, nomen montis.
просо, п. біе [gemeine] Spirje, milium [panicum mi-
liaceum L.]. cf. проха [(проја, проа)1, жито 3].
просочити, просочим, v. pf. angeben, nomen de-
ferre, cf. [vide] проказати: Ако ћеш ми дати
вјеру тврду Да ти мене просочити не ћеш

проспавати, проспавам, v. pf. ein wenig jdhlafen, просукати, просӳчём, v. pf. 1) биф ипб бит). paululum dormio.

проспавати се, проспавам сe, v. r. pf. läfrig werben, somno se dedere: нешто сам се про

спавао.

просрати, серём, v. pf. 1) baђerjdßeißen, procaсо, н. п. крвљу. 2) просрао све, er hat alles verfrefjen, patrimonium devoravit. прост, а, о, 1) einfältig, gemein, simplex. - 2) да је просто, eš ift vergeben (als Humort auf Bitte um Bergebung); проста му душа! Soft hab' ihn selig (vergebe ihm die Sünden). простак, простáка, m. ein einfältiger, gemeiner Menjd, обне Віlbung, homo de plebe. cf. геак, ципор.

простакиња, f. ein gemeines Beib, mulier de plebe. [cf. геакуша, ципорка].

простаков, а, о, без простак, hominis plebeji. простачки, ка, ко, wie gemeine Leute baben, ple-| bejus. [cf. геачки, ципорски].

простирање, п. баз Wußbreiten, explicatio, extensio.

простирати, рем, v. impf. außbreiten, explico:

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

schießen, durchbohren, trajicio, confodio. 2) in der zweideutigen Anekdote so viel als пpoсити [1] (дјевојку): просукали је и двоји и троји.

просуља, f. (у Ц. г.) vide тигањ: Обија ка и просуља у бијелу недјељу.

просуљица, f. (у Ц. г.) dim. v. просуља. просут, а, о, н. п. човјек, т. j. [vide] килав, der einen Bruch hat, herniosus. просу́ти, проспем, v. pf. 1) aus[hütten, profundo. 2) vergeuden, verthun, pessumdo [cf. pacкућити]: просуо кућу.

[ocr errors]

просути се, проспём се, ѵ. г. pf. 1) berausflie= Ben, effluo. 2) auseinander rinnen, diffluo: просула се каца. 3) (у Грбљу) просу се звијезда, vom Gallen ber Štern[nuppen [cf. пролити се 2]; кад се звијезда проспе, не ваља се чудити, јер кажу да онда утече роб из тамнице, па ако се ко зачуди, ухватиће га.

просуће, п. (у Ц. г.) баз Bergießen, profusio, cf. прољев: Без просућа крви од јунаках просушити, просушим, v. pf. ein wenig trodnen, exsicco paululum.

[просушити се, просушим се, v. r. pf. vide провенути.]

прота, m. (ист.) vide [1]прото.

протаворити, рим, v. pf. eine Beit lang fümmerlich leben, aegre transigo.

простити, простим, v. pf. verzeihen, ignosco | протак, т. ријетко решето што се жито [vide опростити 1]: А. Прости, брате! Б. Да је просто.

просторија, f. ber Raum, spatium. простота, f. bie infalt, simplicitas. простран, а, o, weit, breit, latus, spatiosus. прострелити, прострелим, (ист.) vide простријелити.

[ocr errors]

протаче на њега, ein gröberer Reiter (Sieb von Leder), cribri genus rarioris.

протакање, п. baš Reitern, cribratio.

протакати, протачем, v. impf. bur reitern, cribro. протањити, протањим, v. pf. н. п. дрво, бипner machen, extenuo.

протеглити, лим, v. pf. ein wenig ziehen, ftređen, protendo.

протеглити се, лим се, v. r. pf. fich ftređen, ufuß, e- extendi.

прострео, ела, m. (у Србији) 1) свињска болест (протјера га крвљу на поље, као да га нешто простријели, па се згури), morrhagia interna. 2) трава (стежа?), којом се та болест лијечи (дајући свињама коријен кухан у млијеку), Wrt Bflanze [&renz-| Enzian], herbae genus [gentiana cruciata L.]. прострети, прострем, (простро, прострла) (ист.) vide простријети.

простриж, f. am Hođe Mantel, bie Deffnung um die Hand durch zu stecken, apertura pallii. простријелити, простријелим, v. pf. (јуж.) mit Бет Bfeile buriißen, sagitta trajicio: простријелила га вила.

простријети, прострем, (простро, прострла) ѵ. pf. (јуж.) außbreiten, explico.

протегљаст, а, о, н. п. човјек, дијете, geftrecft, lang, procerus.

протегнути се, протегнем се, (протегох се и протегнух се, протегнуо се и протегао се, протегла се) v. r. pf. 1) і ftređen, extendi. 2) sich strecken, größer werden, excresco. протезање, п. баš Stređen, extensio. протезати се, протежем се, v. r. impf. fih au. strecken, extendi.

протепати, пам, v. pf. zu jtammeln anfangen, balbutire incipio.

протераница, f. (ист.) vide протјераница. протерати, рам, (ист.) vide протјерати.

прострилити, прострилим, (зап.) vide простри- протеривање, п. (ист.) vide протјеривање. јелити. протеривати, терујем, (ист.) vide протјери

вати.

dedolo.

прострити, прострём, (зап.) vide простријети. прострићи, прострижем, v. pf. bur [фeren, ape- | протесати, протешем, v. pf. ein wenig behanen, rio tondendo. простругати, прострӳжём, v. pf. burchjchaben, протећи, течê, v. pf. anfangen zu fließen, properscabo. mano [cf. процурити]: протекао казан.

[ocr errors]

против, gegen, contra. [vide супрот].
противак, ивка, т. (у Сријему) біе &fimaфіе
[gemeiner Griebloš], lysimachia vulgaris [L.].
противан, вна, вно, zumiber, contrarius.
противити се, противим се, v. r. impf. коме,
fi widerjesen, jtreiten, obsisto. cf. супротити се.
противљење, n. baš Biberjeßen, repugnatio.
противник, m. ber Segner, adversarius.
протин, а, о, без прота, protopresbyteri.
протиница, f. bie Frau beš [1]прото, uxor pro-
topresbyteri.

протираница, f. (зап.) vide протјераница.
протирати, рам, (зап.) vide протјерати.
протиривање, п. (зап.) vide протјеривање.
протиривати, тирујем, (зап.) vide протјери-

вати.

протискати, скам, v. pf. wegitoßen, detrudo: А стару му мајку протискаше

per

калуђере, попове, протопопе и свакога црковног чоека (кад се наздравља). проточ, f. (у Рисну) ber Durchfall, laxa alvus. [vide прољевање 2].

проточити, проточим, v. pf. 1) burieben, reitern, cribro. 2) крвљу проточити, lariven, dejicio.

протресање, п. baš ujфütteln, excussio.
протресати, протресам, v. impf. ausjhütteln, ех-
cutio.

протрести, тресем, v. pf. [ütten, excutio.
протрљати, протрљам, v. pf. ein wenig reiben,
perfrico: Ал' бијеле протрљао дојке
протрљати се, протрљам се, v. r. pf. einanber
ausbeuteln, perfricare se invicem.
протрнути, протрнём, v. pf. erftarren, extor-
pesco, н. п. од страха, од зиме. [cf. претр-
нути].

durchreiben, reiben, tero.
tero paullulum.

[ocr errors]

2) ein menig reiben, протрчати, чим, v. pf. zwijhen, burф, vorbeilaufen, praetercurro.

протискивање, п. 1) баз Durorängen, pressio | протрти, протрём, (протро, протрла) v. pf. 1) 2) das Stechen in der Seite, dolor laterum, pleuritis. [vide протисли]. протискивати, тискујем, v. impf. 1) інф. drängen, premo per 2) протискује ме, ich habe Seitenstechen, dolent mihi latera. протисли, f. pl. baš Seitenjtehen, pleuritis. cf. [бодеж.] пробади, провор, [протискивање 2,] протисци [тишња, санџије]. протиснути, нём, v. pf. 1) buròrängen, premo per -. 2) stechen (in der Seite), dolent latera.

протува,

f. vide протуха.

протужити, жим, v. pf. beginnen u flagen, соері conqueri.

протурање, п. 1) баз 2Berfen bur -, jactatio 2) das Losbringen, an den Mann bringen, divenditio.

per

протисци, протисака, m. pl. (у Сријему) vide | протурати, протӳрам, v. impf. 1) burßwerfen, протисли.

протицање, п. (зап.) vide протјецање. протицати, тиче, (зап.) vide протјецати. протјераница, f. (југоз.) eine verjagte Berfon, ejectus, ejecta. [cf. сургун].

[ocr errors]

ago per

,

pra

протјерати, рам, v. pf. (југоз.) [cf. прогнати]
1) treiben burd) —, vorbei
eter -. 2) verjagen, ejicio [cf. сургуни-
сати]: Поштен као и протјеран.
протјеривање, п. (југоз.) баз Zreiben burch
das Vertreiben, actio per ejectio. [cf. про-
гањање 2, прогоњење].
протјеривати, тјерујем, v. impf. (југоз.) [cf.
прогањати, прогонити] 1) treiben биф
vorbei
ago per -, praeter
jagen, ejicio.
протјецање, п. (јуж.) baš Infangen zu ließen,
initium fluxionis.

[merged small][ocr errors][merged small]
[blocks in formation]
[blocks in formation]

протурити се, рим се, v. [r.] pf. 1) burfommen,
pervado. 2) sich verwandeln, mutor, [vide
прометнути се 2] cf. претворити се: Која
се је рђом протурила, Те с' из кора из-
вадит не може

протући, тӳчём, v. pf. ein wenig zerolagen, ver-
beribus adficio modice.
протуха [протуа, протува], f. cin Shmärmer,
benteurer, grassator [cf. тучница]: Свјетска
протуха.
проћераница, f. (јуж.) vide протјераница.
проћерати, рам, (јуж.) vide протјерати.
проћеретати, һеретам, v. pf. ein wenig [фтавен,
garrire parum.

проверивање, п. (јуж.) vide протјеривање.
проћеривати, һерујем, (јуж.) vide протјери-

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

протопопин, а, о, без протопопа, protopresby- проћи, прођем, v. pf. 1) bu

teri.

протосинђел, m. Да ни господини Бог поможе

ар[х]имандрите, проигумне, протосинђеле,

eo per -, praetereo. [cf. проићи, заминути 2, мимоићи, минути 1, 2 пасати, проминути, суминути, уминути 2]. - 2) vergeben, vorbeijein,

praetereo: прође љето, зима, година; проћи | проходити, проходим, [проодити] v. pf. wo he ће бол; прође ме глава; прошло је мене rum, durch, vorbeigehen, eo circum, per, praeгосподство; прође ми година у залуд. [cf. ter. битисати, заљећи 2, заминути 3, минути 2, 2 пасати]. 3) abgehen (von der Waare), divendi. 4) н. п. зло ћеш проћи, ein icle= tes Енбе пеђтеп, foede finire: Прошао као Јанко на Косову.

проћи [пројти] се, прођем [пројдем] се, ѵ. г.
pf. 1) fidh ergeben, obambulo. [vide проходати
2) чега, etmaš geben laffen, meiben,
mitto. cf. [vide] оканити се.
проћохати се, ам се, v. r. pf.

се].

-

проходити се, проходим се, v. r. impf. чега,
etwas gehen lassen, meiden, mitto: Jom ce Hико
не проходи врага
процавтети, (ист.)
процавтити, (зап.)

процавтјети, (југоз.)
процавѣети, (јуж.)
процаптети, (ист.)
процаптити, (зап.)

цавтим, v. pf. vide про

цвјетати: Рано ти си процавћела

цаптим, v. pf. vide процавтјети: Није љепши

процаптјети, (југоз.)( цвијет процаатио

проћу, vide према [1]: Проћу пусте куле ка- процапћети (јуж.)

[blocks in formation]

проћукати се, проѣука се, ѵ. г. pf. laut werben, | процвасти,

inaudiri.

проујати, јим, ( v. pf. vorbeißeulen (vom 2Binbe),
проучати, чим, praeterstrido.

проуља, f. некака трава, може бити да је ди-
вља проха. cf. [vide] проха 2.
проурликати, ўрличём, v. pf. ein wenig beulen,
ululare aliquantum.

durchlesen,

проучити, проучим, v. pf. bur lejen, perlego. |
профунат, фунта, m. (у Грбљу) ber Broviant,
das Kommißbrot, panis militaris. cf. [vide] пpo-
вунта.

профунта, f. vide провунта.
профућкати, кам, vide пропућкати.
проха (cf. проја) [проа], f. 1) vide просо. cf.
врабац. 2) ber Werfteinjame, lithospermum |
arvense [L.; cf. проуља, дивља проха, врапчје
сјеме]. 3) mit unò обпе бет Beijaß: куку-
рузна, vide кукурузница: Жива жељо, куку-
рузна прохо! Држ' се, прохо, на свадби сам
била. 4) [слатка проја] у Крагујевцу и
по другима мјестима код велике господе зове

се тако [патишиањ = pain d' Espagne]

торта, біе Zorte, panis dulcioris genus.

прохесапити, хèсапим, [проесапити] vide [про-
рачунити] прорачунати.
прохесапити се, хесалим се, [проесапити се
vide [прорачунити се] прорачунати се.
прохин [проин, пројин], а, о, vide просен:
о прохиној жетви, і. е. nie, ad calendas grae-
cas (јер се проха не жање, већ коси).
[прохлађивање, n. verb. v. прохлађивати се.
cf. пролађивање].
прохлађивати се, хлађујем се, [пролађивати
ce] v. r. impf. fidh abfühlen, refrigerari: Од
врућине себе пролађује
проход, m. (у Ц. г.) Špazirgang, ambulatio
[vide шетња]: Како ћу се, селе, проћи, црн
ми проход! 2) (у војв. по варошима)
vide заход 3.
проходати, проходам, [проодати] v. pf. vide

[blocks in formation]

Нит' је љепша ружа про

процватити, цватим, vide процвјетати. процветати, там, (ист.) vide процвјетати. процвилети, (ист.) ) цвилим, v. pf. einen Alaпроцвилити, (зап.) geton von sich geben, strido, процвиљети, (јуж.)) ejulo. [cf. поцвиљети (поцмиљети), пропиштати 1].

процвітати, там, (зап.) vide процвјетати. процвјетати [проћетати], там, v. pf. (јуж.)

erblühen, effloresco. [cf. процавтјети (процаптјети), процвасти, процватити]. процедити, процедим, (ист.) vide проциједити. процеђивање, п. (ист.) vide процјеђивање. процеђивати, цеђујем, (ист.) vide процјеђи

[blocks in formation]

процијен, m. (Гос. процијепу) (јуж.) ber loben, lignum ex parte fissum, forceps ligneus: Пишти као гуја у процијену. cf. працијеп [1, шкрип, шкрипац 1].

процинити, проциним, (зап.) vide процијенити. процин, m. (зап.) vide процијеп. процјеђивање, п. (јуж.) baš Durmjeißen, perco

latio.

пропјеђивати, цјеђујем, v. impf. (јуж.) burch= jeiben, percolo.

процјењивање, п. баз фäßеn, aestimatio. процјењивати, цјењујем, v. impf. (јуж.) ab[äBen, schäßen, aestimo.

процурити, рим, v. pf. vide протећи: казан

процурио.

прочатити, тим, v. pf. burßlejen, perlego. [cf. прочитати].

прочачкати, кам, v. pf. bur [töbern, burdjtoßern,

perfodio. [cf. прочкати].

прије каку крпу, те прошивају, да се уче

иглу држати.

прочеље, n. vide зачеље: У прочеље Ковачина | прошивати се, прошивам се, v. r. impf. (у Ц.

Рамо

прочешљати, прочешљам, v. pf. кога, (fig.) einen durchkämmen, pectino.

прочи, ча, че, anber, alter, cf. [vide] други [1]: Ни у здравље цара ни ћесара, Ни у каква

проча господара

прочистити, тим, v. pf. ein wenig fäubern, perpurgo.

прочитати, там, vide прочатити. прочка, f., Сад је прочка, а други ће пут бити квочка,“ biešmal mag es bir bingeben, (проћи), hac vice fero, in posterum non sic

abibis.

прочкати, кам, vide прочачкати.

прочупати, пам, v. pf. ein wenig raufen, vellico. прочути, чујем, v. pf. bören, erfahren, inaudio. прочути се, чује се, v. r. pf. laut werben, inaudior.

прошалити се, лим се, v. г. pf. ein wenig jher zen, jocor aliquantum, subjocor. прошарати, прошарам, v. pf. ein wenig buntscheckig färben, aliquantum variego. прошарати се, прошарам се, v. r. pf. fich bunt

[ocr errors]

färben, variegari: прошарало се грожђе, снијег по планини (wenn einzelne Stellen aufgetbaut Пиб); вратило на разбоју (кад се доткива, па се кроз пређу дрво угледа). прошасти, та, то, (понајвише у војв. по варошима) vergangen, superior, prior. прошевина, f. baš Érbetene, quod expetitum est [cf. прошњевина]: Залуд, Јанко, твоја прошевина, Кад ти други препроси девојку прошена дјевојка, f. (ст.) біс Berlobte, desponsata: Разбоље се прошена ђевојка прошење, п. 1) баз Berben um eine Braut, procatio. 2) das Betteln, mendicatio. [cf. uебрање]. прошетати, прошетам (шећем), v. pf. vide [проходати се] прошетати се. прошетати се, прошетам (шећем) се, v. г. pf. fich ein wenig ergeben, obambulasse. [vide проходати се].

прошетивање, n. baš paziren, ambulatio. прошетивати се, шетујем се, v. r. impf. (у Боци) fich ein wenig ergehen, obambulo: Па се шњима прошетује До студенца ладне воде прошетња, f. vide шетња: Када нојца од ве

чере дође, Али Туре у прошетњу пође прошибати, бам, v. pf. ein wenig mit ber Ruthe peitschen, virga plecto.

прошиваљка (игла), f. eine Wrt große Rabel, acus major.

прошивање, n. baš Durinäßen, persutio, transsutio.

прошивати, прошивам, v. impf. 1) бифиäђен (wie die Matraßen), persuo. 2) мајстори (н. п. терзије и абаџије) дају шегртима нај-|

[ocr errors]

г.) проказивати којешта један на другога, fid) gegenfeitig angeben, deferre se invicem. [cf. проказивати].

прошити, прошијем, v. pf. burфиäßen, persuo. прошлица, f. vide редња.

прошња, f. баз Betteln, mendicatio: отишао у прошњу. сf. просјачина [2]. прошњевина, f. bаš Imojen, stips, cf. прошевина: Те он проси прошњевину љуту Узели му прошњевину љуту проштавање, n. vide праштање. проштавати, проштавам, v. impf. vide праштати. проштац, шца, m. 1) біе Manfe, tabula; про

шће се цијена од растовине или церовине, пак се више не теше, него се онако њиме заграђује: у малијем оградама прошће се поДоштрава, а у великима се уравља, а одозго се свагда поплете прућем. 2) дизати се прошца, cin Spiel, ba einer ben anbern, ber auf dem Boden liegt und sich starr macht wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, ludi genus. проштење, п. Berzeibung, remissio: И проштење сваки му искаже

прошупљити, прошупљим, v. pf. шилом, vide прошће, п. (coll.) bie Blanfen, tabulae. прпа, f. glübenbe ljhe mit Baffer vermifət (als пробушити.

Umila), cineres aqua diluti. cf. [1] приор [1]. прпац, пца, m. (у Далм.) cf. прпоруше. прпол, м. (у Дyáp.) die [Gartenschnecke] Wegschnecke. limax [agrestis L.].

прпољак, приољка, m. одрезана винова лоза

која се одоздо закопа у земљу те прегодишти и пусти жиле пак се на друго прољеће сади. Гдјекоји оставе загрнуто чокоће до другога прољећа те лозе пусте жиле па их онда сијеку и саде. Прпољцима посађен виноград роди прве године, а кад се лозом сади онда тек треће. cf. прпорак. 1. приор, т. 1) vide приа. 2) vide супрашица. 3) (у Ц. г.) прашина, н. п. гдје леже брави, Gans, arena.

2. приор, m. (у Ц. г.) кад се риба бије, біе Begattung der Fische, coitus piscium. прпорак, орка, m. vide прпољак. прцорење, п. біе Begattung ber ijche, piscium

coitus.

прпорити се, рӣ сe, v. r. impf. т. ј. риба, fich

begatten (von Fischen). coeo (de piscibus). cf. [vide] бити се [2].

прпоруша, f. једно од оне момчади што иду у прпорушама, cf. прпоруше. прпоруше, f. pl. [cf. прпоруша]. Неколико не

жењенијех момака, који у Далмацији у Котару кад је суша иду (од Ђурђева дне до Петрова дне) од куће до куће са зеленијем гранама и са цвијећем те играју и пјевају да би ударила киша (као по другијем мје

« PreviousContinue »