Page images
PDF

стима Додоле). Старјешина или коловођа од прпоруша зове се приaи, и њега увију шавитином и драчом. У пјевању и игрању жене их пред сваком кућом пољевају водом гледајући да би највећма полиле прпца; а пошто сврше пјесму и играње, домаћица ваља да их дарује: вуном, сољу, сиром, скорупом, маслом, јајима и т. д., па овако што скупе онијем се у вече часте, а што им претече оно подијеле. Прпоруше пјевају пред кућама ову пјесму: Прпоруше ходиле, Терем Бога молиле. Да нам даде кишицу, Да нам роди година, И шеница бјелица, И винова лозица, И невјеста ђетића. До нpвога Божића. Даруј нама, стрико наша,“) Оку брашна, стрико наша, Бублу масла, стрико наша, Рунце вуне, стрико наша, Један сирчић, стрико наша, Шаку соли, стрико наша, Два три јајца, стрико наша. Остај с Богом,

|

[ocr errors]

*) Ако је домаћица врло стара, говоре јој мајко мјесто стрико, а врло младој може бити да би казали наше и неко- ј

јући од онијех осталијех) на један рогаљ од мараме, па онда помоли из руке сва четири рогља те један од оне друге стране узме два, а два остану њима, којима допадне прстен, они почну играти, т. ј. крити прстен. Метне се на земљу девет каша (или чарапа, ако нема толико капа), и десета марама, ша онда један узме прстен у руку и поткрије под све капе редом (а под једном остави прстен) и најпослије у мараму (марама та зове се алва или завитак). Кад онај тако све поткрије, онда они други питају један другога: „ђе је твој и шћил 2“ (т. ј. гдје мисли да је прстен) па један, који је као старјешина међу њима, почне дизати капе и тражити прстен. Кад прву капу дигне, онда рече амбар (сf. амбарање, амбарати, амбарнути 1,) ако буде прстен у амбару, онда га они узму и крију; ако ли не буде, а он диже остале капе гдје мисли да нема прстена, док не сатјера на двије, па онда дигне ону гдје мисли да је прстен, и рече: ова напиа (или нек да ова): ако ондје буде прстен, он га узме и крије као да га је нашао у амбару; ако ли не буде, онај што крије одговори му: а ова наила (или не да ова), па узме прстен и броји два коња (т. ј. амбар и ону капу гдје је био прстен), па крије опет на ново. Кад онај нађе прстен послије амбара, онда му онај што крије броји све оне капе што нијесу дигнуте и амбар и ону под којом је био прстен: ако ли нађе у првој послије амбара, онда кажу да је убио патку (сf. убити 7), и броје му свијx) десет коња. Кад онај амбарне па не нађе прстена, одмах му овај што крије метне завитак (а дотле га држи у руци) на оно мјесто гдје је био амбар ; кад који одмах однесе прстен у завитак, онда кажу и осрао се (у завитак). (cf. посрати се 3). Мјесто амбара може се казати бош (т. ј. празно), али кад се бошка (сf. бошкање, бошнути), онда се дижу оне капе, гдје се мисли да нема прстена; па кад онај што тражи сатјера на двије капе бошкајући, онда су обје његове: ако ли нађе прстен бошкајући, онда се броје сви коњи, као и кад се убије патка. Под коју се капу један пут сакрије прстен, она се други пут зове погорелица (изгорелица) или пожеглица, и за то није слободно два пут засопце под једну капу сакрити: јер погоре сви коњи што су дотле били изиграни. Кад изиграју онолико коња у колико су погодили да се играју (највише се играју у 100), онда се карете различно: једне (оне што су надиграни) гаре, једне брију (ивером или каквим дрветом), једни траже устима прстен по мекињама или по пепелу, једни лају око куће или вичу, што им се заповједи, од једнијех граде ћуприју, од једнијех крижају дуван и т. д. По ва

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][subsumed][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »