Page images
PDF
EPUB

Шта си то

вёрати се, рём се, у. r. impf. крити се, Schulknaben im Weihnachten umherführen, praeпровлачити се, bеіnilib unibergebent, clam

sepe Christi. circuire: Не чудим се лији ни Ђердану, већ веругање, n. Sag Chlängelit, sinuatio. се чудим зецу и гаћама: Куд се вере како веругати се, гам се, v. impf. jid jblängelir, siне из дере

nuari. [vidе вијугати се). вергија,* f. vіdе пореза.

Веруша, f. ријека у Кучима, ате еіnеѕ ilujjes, вергијаш, вергијаша, m. Ser Ser пореза inter

nomen fluvii. porfei ijt, vectigalis: A Турака Јањи доне- вёс, вёса, [фес] m. bas rоthе türtijhe Rippchen, соше, Пет стотина онђе укопаше, Верги galericulum turcicum. јаша ни носили нису

Béca, m. (uct.) vide Beco. вереник, н. (ист.) vidе вјереник.

вёсак, ска, т. (и вёсак, ска, као hур. р. вёс, вереница, f. (ист.) vidе вјереница.

које може бити да се гдје и говори) глас, вереница љуба, f. (ст. ист.) vidе вјереница особито који се чује из далека, тако да се [љуба).

не може разабрати шта је и ода шта је, eine верёсија, f. Hrebit, tides [vidе вјера 4]: узео битирје Ctimnie, vox abtusa [cf. веснути се): на вересију; отишао да купи вересију; Be

Оде весак од брда до брда ресија гола шија.

вёсаоце, т. dim. p. весло. Bepewa* (bepega), f. 1) Oberfleid der türkischen Bècena, f. Frauenname, nomen feminae. Frauen, vestis mulierum turcicarum genus.

вёселӣк, m. веселиче један ! кад кога жалећи 2) (y Boje.) ein altes Kleid, vestis antiqua :

карају, мјесто: јадниче, несретниче! као натукао некаку веречу.

што мати дјетету рече: (н. ін. верига, f. (у Боци) бie slette, catena. f. ланац

учинио) весео мајци био ! мјесто: жалосна [1, вериге 1, синџир).

Ti majka! ein mitleidendes Scheltwort, convicium. вериге, верига, f. p. 1) pl. p. верига [vide

[cf. веселица 1, весео 2]. верига]: Па поведе вранца за вериге 2)

Веселин, п. 2Jiangname, поmеn viri. die Kejjelfette

, catena e qua pendet aenum. [cf. Becènutu, aîm, v. impf. freuen, gaudio afficio. комостре (комоштре)). У Грбљу кажу да ве- веселити ее, ийм се, v. r. impf. jih frенезі, риге не ваља оставити да се љуљају кад се пињата или котао скине с ње, јер веле да су весёлица, f. 1) cf. веселик.

gaudeo.

2) (у Грбљу) лађе на мору за оно вријеме у муци и невољи

Ziegenname, nomen caprae indi solitum. док се вериге љуљају. — 3) (Вериге] једно уско мјесто у заливу Бокељскоме, гдје

3) у загонеци, cf. цуцнути се. 4) (у Грбљу)

уіdе чесница. су горе с обје стране залив стијесниле. При- весељак, весељака, m. Initiger stanbe, hilarator. повиједа се да су се на ономе мјесту негда залињале вериге, да бродови непријатељ- весеље, п. 1) guitigteit, hilaritas. [cf. пшенлук ски не би горе проћи могли, и зидине од

(шемлук, шамлак)]. 2) Vochzeit, nuptiae, стражара са обје стране још се виде.

cf. [vide) свадба. веридба, f. (ист.) vidе вјеридба.

весељење, п. Sag freuent, hilаrаtiо. верижица, f. din. р. верига (н. п. на сахату). І весео, села, ло, 1) Ilijtig, hilaris [cf. шеман, верижнце, верижица, f. pl. Iіт. р. вериге.

нем]: Весело срце куђељу преде. 2) као Beprabaya, f. die Stange an der die Kejjelfette веселик, говори се мјесто: јадни, жалосни,

befestigt ist, trabs e qua pendet catena aeni. весели miser: камо тај мој весели брат ? вёрити се, рим се, (ист.) vidе вјерити се.

[vidе јадан) cf. веселик. верица, f. dim. р. вера.

весина, f. augm. p. вес. вёркање, т. dim. р. верање.

вёси [фесић), m. dim. p. вес. вёркати се, кам се, dim. р. верати се.

Bècnahe, n. das Rudern, remigatio. верман[*], вермана, m, vide ферман.

вёслати, лам, v. impf. rubern, remigo. [cf. вовермати[*], мам, v. impf. akten, fürten, curo: зити 2]. он њега не вер.ма ни у ІІІто.

веслиген [феслиген), m. (ю југоз. кр.) некаBèpmâni, m. (ct.) der Feldmarschall, summus dux кав цвијет, 24rt Blume, Horis genus. [vidе бо

exercitus: Вермапи оде Нишу и Видину; си.љак) cf. васлеђен. Узе Ниша, не може Видина

bècao, n. (gen. pl. Becá.iâ) das Ruder, remus. вёрност, f. (ист.) vilе вјерност.

У пјесмама пјева се іn. р. и веслета (мјеверовање, п. (ист.) vidе вјеровање.

сто весла): Дај ти мене ораову лађу и веровати, рујем, (ист.) vidе вјеровати.

вес.лета дрва ІШИМ Іширова Веровитица, f. ville Вировитица.

вёснути се, нём се, у. г. pf. 1) (у Лици) као вёрта, f. (у Сријему) 1) баѕ fіrtu, praecin јавнути се , jid) nielsei, alparere. 2) (у

ctorium [vide прегача]. — 2) бie sürtuklein, Ц. г.) осветити се коме , jib Yüфеп, vinwand, linteum praecinctoriis conticiendis: Aaj dictam sumo. 3) (у ц. г.) шенути собом, Ми верте за кеце.љу.

sich bewegen, movere se. [vide mahu ce). вертеп, m. Sie strippe (Ser (Beburt Gbrijti), бie Sie | Béco, m. (јуж.) hyp. p. Веселин. [cf. Beca).

вёети, везём, v. impf. jtiten, pіngеrе аси. [cf. | вечерин, вечерiна, т. (у Имоск.) западни шлинговати].

вјетар, једни веле бабин витар, 20ejtmino, вет, (Херцеговци говоре и вегд), а, о, аlt, ve venies ab occidente ventus. tus. cf. [vide 1) стар [2].

Beyèpus, m. Mannsname, nomen viri. ветар, тра, т. (ист.) vidе вјетар.

вечерица, f. dim. pоп вечера: Робињице носе Bètma,* f. das Fetwa (Brief des Mufti), res judli вечерицу cata a Muftio.

вечерња, f. Sіе 23ejper, sacra pomeridiana. [cf. вётрењак, m. (ист.) vidе вјетрењак.

вечерње]. ветрењача, f. (ист.) vidе вјетрењача.

вечерњача, f. т. ј. звијезда, 24bеnѕіtеrn, Hespeветрење, п. (ист.) vidе вјетрење.

rus. [vilе даница 1). ветрина, f. augm. p. ветар.

вечерње, т. vіdе вечерња: Остојимо то свето ветрити, рим, (ист.) vidе вјетрити.

вечерње ветрић, m. dim. p. ветар.

вечерњи, ња, ње, 21beno-, 3. В. 21bеnѕіtern и. ј. пр., ветровит, а, о, (ист.) vidе вјетровит.

vespertinus. ветрогоња, m. (ист.) vidе вјетрогоња. вечером, abena, yespere: Досаді ми јутром и ветромет, m. (ист.) vidе вјетромет.

вечером већ, (cf. [2] вёhe) 1) јфоn, jan. [cf. јур). — 2) вечит, а, о, (ист.) vilе вјечит.

jontern, sed: није тако, већ овако. [cf. дали 2, вёшала, п. р. (ист.) vidе вјешала. него 1]. 3) већ ако, auper ment, nisi si. вешалица, f. (ист.) vidе вјешалица. [cf. 3 вако, ван 5, нако]. — 4) (у горњ. | вёшање, п. (ист.) vilе вјешање. прим.) [vide] још, поф, adhuc.

вёшати, шам, (ист.) vidе вјешати. вčka, f. (ист.) vidе вијећа.

вешт, а, о, (ист.) vidе вјешт. вёфати, вёһам, (ист.) vidе вијећати.

вештак, вештака, m. (ист.) vidе вјештак. 1. веће, п. (ист.) vidе вијеће.

вештац, вёшца, т. (ист.) vilе вјештај. 2. вёie, vidе већ: Веће сам се сестре за же- вештина, f. (ист.) vidе вјештина. лио — Не болује, веће ашикује имаш вештица, f. (ист.) vilе вјештица. ли веће коју ружицу ?

вештичётина, 3. вёье, 1) neutr. р. већи. 2) adv. ter, plus. вештичина,

f. augm. p. вештица. cf. [vide 2] више [2]: Купи свата штогоћ вишне вивак, вка, т. беr tibit, gavia.

можеш , Што је веће то је боље за те вивање, т. баз #ugent (ber 23ögel), lectio peliвећи, ha, he, comp. р. велики, griper, major. culorum. вёйил,* већйла, m. Sеr tellbertretеr, vicarius вивати се, вявам се, у. r. impf. 1) голуб се

[cf. ћаја 1]: Мустај-пашу царева већиа BiBa, sich pußen (von den Vögeln), purgare se. већина, f. Sie tebrbeit, majoritas.

2) човјек се вива, кад често забада Behma, mehr, magis.

прсте у главу, или кад раменима коси као већник, m. (ист.) vidе вијећник.

да је уншіљив, aud) pont lіеnјфет, тепn er bujig 1. вечан, чна, чно, (ист.) vidе вијечан.

mit den Fingern in die Vaare fährt. 2. вечан, чна, чно, (ист.) vidе вјечан. вива црљена, f. (у Дубр.) vide [2] ива [1]. Bécâbe, n. das Meckern, mutitio.

виверица, f. (зап.) vidе вјеверица. вечати, чим, v. impf. тесtеr, mutio.

1. вигањ, вигања, [фига] m. (у Сријему) баз вече, вечера, р. 1) бer 21beпo, vesper, vespe Frauenkleid, vestis feminae. вечер, вечери, f., rа ; аиф т. іn: добър вече! 2. вигањ, гња, т. vіdе ковачница.

2) (у Боци) на вечер н. и. Ивања дне, вигови, віі говi, m. pl. (у војв.) vidе омче, Бурђева дне. vіdе уочи.

ошице. Bėyepa, f. das Abendessen, coena (in Serbien das 1. BÊA, m. 1) das Sehen, Augenlicht, visus: tako

Vauptesjen, also ganz eigentlich die klassische coe ми вида очињега. 2) дошао за ви да, баg na).

Tageslidt, lux. [cf. свијет 4]. Beyepábâbe, n, das Ejjen zu Abend, coenatio. [cf. 2. Bìn, m. Mamušiame, nomen viri. вечеривање).

1. Вида, f. Traцептате, поmеn feminae. вечервати, вечеравам, v. impf. нафtmаlеп, сое- | 2. вида, f. (у ц. г.) vidе чивија. поr. cf. вечеривати.

Bijak, m. Mannsname, nomen viri. Bègepake, n. das Abendmalen, coenatio.

видан, дна, дно, bell, libt, lucidus: ви дна соба; вечерае,

Видна ноћца као дан вечераске, diesen Abend, hac vespera.

.

видање, п. vіdе лијечење вечерати, рам, v. impf. ипо pf. abеnоmаlеп, видар, видіра, т. vіdе љекар. [cf. велһер). coeno. .

видарина, f. vilе љекарина. вечерашњи, ња, њe, pon Siejem 21bеnѕ, hujuѕ видарица, f. vilе љекарица. Vesperae.

ви дати, видам, vidе лијечити. вечерйвање, п. vіdе вечеравање.

видац, вйца, m. (у Дубр.) Лrt flange, herbae вечеривати, вечеривам, y. impf. (у Дубр.) vide genus [vidе видовита трава). вечеравати.

| Видач, Видача, т. 2iansiiane, nomen viri.

[ocr errors]

2) vide

Виде, m. hyp. р. Від: Јелеснје просо сије, | Видојевицом (готово под самим врхом) мали

Иде Виде, да обиде (и то значи, да се изворчић (управо и не извире вода, него просо сије око Видова дне; јер је свети као пишти), о коме људи онуда приповије

Јелесије 14. а Видов дан 15. Јунија). дају да је некад био тако велики да су вовидело, п. (ист.) vidе видјело.

денице по девет витлова на њему желе, видети, дим, (ист.) vidе видјети.

па га Нијемци некад, ка, су ону земљу видети се, дім се, (ист.) vidе видјети се. остављали, затиснули hебетима и сланинама видик, видика, m. Ser 2{nblit, conspetus. [cf. по и уставили воду. cf. Ковиљача.

глед 2): У по поља свјету на видику Видојка, f. fraнeптате, поmеn feminae. видило, п. (зап.) vidе видјело.

Видојко, т. Д?ann&пате, поmеn viri. Видин, Видина, сtast Risin, Vidіnum.

Видосава, f. rarennanie, nomen feminae. Видинац, нца,

відра, f. 1) (vij) -) Otter, lutra. Видинлија,* m, човјек из Видина.

[ведро 1) вједро: Кад би када до воде видински, кa, кo, ppit Видин.

дорасла, Сребриу би ви дpy куповала видити, дим, (зап.) vidе видјети.

Видрак, т. извор на планини између Паштровидити се, дім се, (зан.) vidе видјети се. вића и Црнице. ви дйчак, чка, п. vіdе видовита трава. 1. видрица, f. (зам.) vidе ведрица. видјело, п. (југоз.) Sag fibt, lumen: Изићи ће 2. видрица, f. dim. р. видра. дјело на видјело. [cf. Іносвјет].

відричица, f. dim. p. [1] видрица. видјети, дім, (и вify, imperat. види и вићи, видро, п. (зап.) vidе ведро: Дај ми видро, да

impf. вій,ах) v. pf. [cf. веднути) и. impf. ти додам воде (југоз.) 1) febеnt, video (као v. act. овај је вића, f. (зап.) vidе вјеђа. глагол impf. само у видим, виках и видећи, виђање, п. 1) Sa& Djtjeben, visio. — 2) Sie 21nfали као у. neutr. и у осталоме је свему, sicht über die Küche, z. B. bei Vochzeiten , miniн. п. могло би се рећи: читаву сам годину sterium culinarium. - 3) das sich-schen, Zus

= добро видио; нери очи овом водом пак ћеш jaminenfoninient, conventus. опет видјети). 2) да видиш како нема, вић, ати, віһам, v. impf. 1) оft јеђеп, video.

да видиш не ће, сад да те видим ! и т. д. 2) готовити јело, бie Rii (benaufjit führeit, proвидјети ее, дім се, v. r. pf. [11. impf.) (јуж.) 1) curo culinam.

fit) јеђен, соnvеnio : кад ћемо се опет видјети ? виђати се, вићам се, v. r. impf. fіф јеђеп, 30У здрављу да се видимо! 2) како ми се jammentominen, convenio. види, јфеint, vіdеtur. 3) види ли се? jiebt ви, ело, п. (јуж.) vidе видјело. тап, nonne est obscurum ? 4) видјела сам виђен, а, о, 1) раrt. pass. р. видјети. 2) се, т. б. добила сам цвијет или вријеме [vide вићен човјек, т. і. наочит, угледан, [vide] вријеме 3].

лијеп: Кад си тако виђен међу браћом Видна, f. Traнennaтe, nomen feminae.

виђеније, п. (јуж.) баз Сеbеt, visio: Сретно видовача, . (у. Уж. н.) јабука и крушка која вић није, Дугу љубав, од Бога живот и здра

доснијева о Видову дне, 20rt Notepfel, 5 23ir: вље (напија се уз чашу). 1teit, piri et pomi genus.

виђети, вій дім, (јуж.) vidе видјети. Видов дан, ва дне, т. 15. Јунија, кад су виђети се, видим се, (јуж.) vidе видјети се.

Срби изгубили царство на Косову, &t. 23eits вићу, praes. p. видјети: Да ја вибу чија гине 3ag, jugl. 2Injpielimg auf вид: доћи ће Видов војска дан!

вижао, жлa, m. vіdе вижле. видовит, а, о, дијете које се роди у кошу- виклад, f. coll. р. вижле.

љици зове се видовито; и такови послије вижласт, а, о, 3. 23. дјевојка, Sie piel unlyergajjt, човјек (чиновнједају), или жена, иде са puella impudentiоr. [vidе вижлица 2). Рилама, и зна више него други људи, ein | вижле, лета, Ser 20abtellium, canis avicularius Sonntagskind, albae gallinae filius (?). [vide Linn. [cf. вижао, фиклин]. јелогон.а) cf. вједогоња, здуха.

виклин, вижлйна, т. Турски новац од 60 видовита тұрава, f. некаква трава, која се суха lapa, cine türkische Münze von 60 Para, numi

сипі, а сировa зaцјеђује у очи, једин је зову turciсi genus. [vidе пуља 2]. и він довчевица, а једни видйчак, 2lrt flаnjе, вижлити, айм, у. impf. tmbergaffеrt, oculos cirherbae genus (euphrasia officinalis L. cf. pH cumferre: шта вижлиш којекуда, а не гледац].

Даш овамо. cf. викласт. видовка, f. ein 21rt firjde , cerasi genus [pru- вижлица, f. женско ви жле, Деibbet pon 213аф =

nus avium I.. одлика с руменим наодом, која telhund, canis avicularia. 2) викласта досијева о Видову дне).

дјевојка [cf. вијоглава), Sie niel umbеrgаjft, видовчевица, f. vіdе видовита трава.

puella impudentior. Bù,zoje, m. Mannsname, nomen viri.

виж.љeњe, n. mbergajjеnt, to circumferre oculos. Видојевица, f. Berg pber Бешница, mit Ruinen визир, визбра, т. (у војв.) 23ijirjtab, tiфitab,

auf jeineni Gipfel. Од сјеверне стране има под mensura vinaria publice probata.

ство

[ocr errors][merged small][ocr errors]

визирина, f. Sie Cicbgеbubr, quod solvitur pro рrоmіtto [vidе обрећи]: Вијетај му три тоmensurarum examinatione.

вара блага

Вијета му Богом носестримвизирција, m. Ser Ciber, mensurae vinariae

Од невоље вијетај му кумство examinator.

вијећа, f. (јуж.) Ronfereni (23eratbjblagung), deвијавица, f. (јуж. и зап.) Сфneejtirit, imber liberatio. cf. [vide] вијеће. nivium (?). cf. [vide) мећава.

вијећање, п. (јуж.) аз Зеrаtbjtlagen, deliberatio. Būjaallure, n. Ort wo die Wölfe heulen, locus ubi [cf. лонцање].

ululant lupi: Шатор пење Угрин Јанко Украј вијећати, вијећам, у. impf. (јуж.) beratbjblage 1,
Саве воде ладне на вилино игралиште, delibero. [cf. лонцати].
На јуначко разбојиште и на вучје вија- вијеће, п. (у Дубр.) сабор гдје су се господа
иште

Дубровачка састајала да суде: они су имали 1. вијање, п. 1) тјерање, баз Заgеnt, agіtаtіо. мало вијеће и велико вијеће , atl) , consi- 2) das Winden, volutio, versatio.

lium. [cf. вијећа, 2 диван 1, лонца 2, сабор 1, 2. вијање, п. 1) (јуж. и за.) Ваз 21orfelit, ven савјет 2, сенат (пенат 1)].

tilatio. — 2) (јуж. и зап.) ба сфатеien, tem- вијећник, т. (у Дубр.) Xaty, senator. [vide capestas nivalis. — 3) das Veulen, ululatus. [cf. вјетник].

завијање 3, урлање, урликање, урлагање). вијечан, чна, чно, (јуж.) Sauerbaft, firmus [cf. виjap, m. vіdе вихар : Да га вијар вјетар не вјековит]: та jе хаљина баш вијечна. Однесе

вијоглав, т. vіdе вијоглава 1. 1. вијати, вӣјам, v. impf. 1) тјерати, jаgеnt, agito внјоглава, f. 1) (у Сријему) некаква мала тица,

[vidе гонити 1). 2) н. п. главом, drehen, која једнако изврће главу час на једну час torquere. .

на другу страну (т. ј. вија главом), Ser 2Ren2. вијати, jём, v. impf. 1) (јуж. и зап.) iporfelin, seals, Trebbals, jynx torquilla. [cf. вијоглав 1;

ventilare : људи вију жито. 2) (јуж. и вртоглавац 2 ?]. 2) дјевојка која не гледа зані.) вије снијег, јфncien, nіvеѕ dесidеnt. —

предa се, него наоколо којекуда. cf. [vide] 3) beulen, ululo [cf. урлакати, уплати, урли вижлица [2]. кати]: Не виј, вуче, не гракћи, гавране, не вијогор, т. (у Рађевини) наврх вијогора, т. і. план'те ми по гори дружине

Неко двије,

наврх иланине или брда. неко празан вије

вијока, f. (у Сријем у) младица осјечена за наBújati ce, eâjâm ce, v. r. impf. 1) jagen, agito вртање, Sag fropfreis, ѕurculus.

alius alium. — 2) flattern, volitare, Huitare: вијола [внојла), f. (у горњ. прим.) vide љуби-
вија се барјак; вија се орао. cf. вити се чицца: Пољепина је ружа од виjоле
[2, вијорити се).

виjop, m. vіdе вихap : Вијор долом дује, вијача, f. (зап. и јуж.) беr 92inoreiter, vanni Градом пољуљује Вије колом како виgenus. cf. [vide] вјетрењача [2].

јор гором — Дај ми, Боже, виборе ветрове — виједро, т. (у ц. г.) vidе ведо: По вије дро вйјорёп, т. (у Пајк. бат.) 21rt &piels, ludi ge

једанак пијaxy и виједро у рукама ће воде носи

вијөрити се, рӣ се, v. r. impf. flattern, fluitare: вијек, m. (јуж.) 1) Rebenzeit, vita: у мом ви визори се барјак. [vidе вијати се 2).

jёку; човјек кратка вијека. 2) никад 1 вијугање, п. баз СФlängeln, sinuatio.
(ни) до вијека, іn meinem feben nie, emig nie, I вијўгати се, гам се, у. r. impf. jih jblangen,
nunquam ; ва вијек ; од свијета и вијека; sinuor. [cf. веругати се, криву дати 1].
докле је вијека и свијета; како је вијека вијўкнути, вйјўкнём, v. pf. beuten, exululo.

и свијета; Од вијека до суда Божјега — вијўцнути, вију цнём, v. pf. dim. р. вијукнути. вијенац, нца, т. (јуж.) 1) Ser Sraiз, corona. | вӣк, т. (зап.) vidе вијек.

У нас је у овоме смислу вијенац само од | вика, f. 1) Sag Sejdbrei, clamor: стоји га вика;
цвијећа. — 2) вијенац лука, смокава, на На курјака вика, а лисице месо једу. [cf.
ирика, rаnѕ, corona: родила трепња као брека, вардања, врдања, дрека, хука (ука)].
вијенац. 3) (у ц. г.) Iange Ropjbaar, cri --- 2) ein Getreidemaß von 20 Ofa (7 Preßburger
nes longi [vidе кика]: А просуше до наса ДRetse), mensurae genus (in Batjkfa).
вијенце

Búna.no, m. der Schreihals, clamosus. cf. [vide]
Būjeibe, n. das Winden, viere.
вијерати, вӣјерам, v. impf. vide [просити і] викање, п. 1) Жаз Chrciet, clamor. [cf. гра -
вјерити: Ал' у коло ме, ђевојке, мој де кање 2]. 2) das Rufen, vocatio.

3) vide лијо, Да их бираш и вијераш, мој младићу. каранье. 4) das Murren, fremitus. вијерна, (ст.) мјесто вјерна: Те ме узми за викати, вичем, v. impf. 1) jhreie, claтo [cf. гравијерну љубу

кати 2, дерати се 2, дијети се, зиjати 2, унивијерница љуба , f. у пјесмама мјесто вјерна јаги]: не вичи, говори лакше. 2) rufen, voco.

љуба [vidе вјереница љуба): Одма виче ви cf. [vide] звати: вичи га амо. 3) (у Дубр.) јерницу љубу

vidе карати: виче ме мати.

4) murren, freвијетати, вијетам, у. pf. (у ц. г.) perfprehen, mere; вичу на њега, вичу на то, вече народ.

nus.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Вика Ч.

[ocr errors]

великим

планинама

око

села као кнежина око

викач, викача, т. Sеr chreier, clamator. [cf. | вилин, а, о, беr вила gehörig, тўѕ вила. викало).

вилина въдица, f. има више извора који се викнути, викнем, . pf. 1) aufjbreien, exclamo тако зову, 93ате реrјфіеѕеnеr Quellen.

[vidе упити). 2) aufrufen, voco. cf. [vide] BúðNHA Kòca, f. Flachsjeide, cuscuta europaea зо Внути.

Linn. виковање, т. (зап.) vidе вјековање.

Вилиндар, Вилиндара, т. намастир у Светој виковати, війкујем, (зани.) vidе вјековати. гори (Chilenkar). [cf. Вилендара). виковит, а, о, (зап.) vidе вјековит.

Вилиндърац, рца, m. Ciner pot Вилиндар. виком, instr. ppt бет піbt gebranitilidфет вӣк, ru | вилиндарски, кa, кo, ppt Вилиндар.

fent, clamans: Виком виче Старина Новаче — вилин лук, m. јфopjblitbiger Xit&tari, hyacinthus вила, f. (pl. вӣле, gen. Віла) 1) Sie Bile (eine (muscari) comosus (muscari comosum L.). 21rt 2 pmpbe), Vila (nympha). Виле живе по | вилино сито, п. некаква трава, која кад се и по камењацима

носи уза се, не могу човјеку нaудити невода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу пријатељи,

особито лагањем и опадањем. танку хаљину обучена, идугачке, низ леђа

Art Pflanze, herbae genus (carlina acanthifoи прси распуштене косе. Виле ником не е

lia All. cf. пупа 2]. зла учинити докле их ко не увриједи (на- | Bйлип [Пилип, Филип], m. Thilipp, Philippus. газивший на њихово коло, или на вечеру, или

Вилипац, ца, m. dim. p. Вилип. друкчије како), а кад их ко увриједи, онда | Bйлић, m. неколико га различно наказе : устријеле га у ногу

Оточца. или руку, у обје ноге или у обје руке, или

Вилићанин, m. Siner point Вилић. у срце, те одмах умре. 2) на куле на виле (н. п. разби какав посао), hurd) perfie: | вилица, f. bie Rinnlabe, maxilla. [cf. чељуст 1].

Вилићки, кa, кo, pon Вилић. dene treffende Gründe (etwas vereiteln), conturbare. Казујући Српски другијем ријечима | виличити, чим, у. impf. balftern, capistro. cf.

виличење, п. Заз ўalftern, capistratio. како је ко разбно на куле на виле, рекло

завиличити. би се како је говорио: Ово било, оно се | 1. вило, п. само у овој загонеци: спријед пило,

свило, и т. д. [— 3) cf. чороје. ] вилает, * m. 1) земља, Sas g'ans, terra: отишао

страга вило, оздол хартија, озгор мантија

(ласта). на вилает. [vide] завичај, cf. Іностојбина.

2) Reute, homines: чуј(те), вилаете! [vide 2. вило, само у овој загонеци: Мотовило вило, пук 1) cf. свијет.

по гори се вило, кући долазило, соли не вилаётлија, n. vіdе земљак..

лизало (челе). вилаетеки, кa, кo, Sanses., 8. 3. (3e18. Ribter. | вилован, вна, вно, silenbaft, lymphaticus (?).

виловит, а, о, cf. вилени, виловски: На publicus. вилан, вилана, т. (у Дубр.) vilе сељак [2]: | виловњак, виловњака, т. биjеcан човјек, као

ђогату коњу виловноме Боље зна пата ивилан нeгo пalla сам. вилдиш* (cf. филдині), m. Sеtѕ ffenbein, ebur.

да су виле у њему, iiberütbiger Renjb, 1eber[cf. ви.љев (фиљев)).

müthler (als von Bîne besessen), homo insolens. виле, вила, f. pl. Seugabel, furca foenaria. [cf.

виловњача ,

f. велика печурка, за какове се расове 2, расухе).

говори да расту на вилину колу, eine 21rt Вилендара, f. vide Вилиндар: Вилендари пре

Schwamm, fungi genus [boletus L.]. cf. pyaбијелој цркви вилени, нa, нo, vide вилован: На ђогату коњу

виловски, кa, кo, vide виловит. виленоме

Вилотије, m. bilotbeing, Philotheus. виленик, виленика, т. (у Боци) човјек којега Вилуе, т. село у Никшићима: У Вилусу селу

је вила била устријелила на та она сама и извидала и својијем му скутом ране зави- виљев [фиљев], а, о, ооп Clephant, elephantis. јала: по том је он посестрио и она му да

cf. ВилдијІ : А у зубе два виљева зуба ровала биље да га не може нико преварити виљушке, виљушака, f. pl. Sie Spgabel, furca. и да му жена рађа добре јунаке и лијепе

cf. пирун. шћерии.

виме, мена, п

das Euter, uber. виленски, кa, кo, Ser виле, то у віле: Вилен- вимешце, п. dim. р. виме.

ски у њој станови, Све, виле танце из- вина лоза, f. (ст.) vidе винова: Вина лоза воде

озобана

Од родине вине лозе виленски коњ, т. (у Барањи) eine 24rt ефnet винарина, f. новци што се дају спахији мје

terlinge, papilionis genus [libellula depressa сто десетка виноградскога, деіngelo, vectigal ...). cf. коњиц [2].

vinarium. вилйман, вилиміна, [филиман, илиман, лиман] винарица, f. (у приморју) лађа што се на њој

in. велики вир, ein grоfier 2 irbel, Vortex ma носи вино, ein 20einjbiji, navis portando yino. jor. [cf. вир).

винац, нца, т. (зап.) vidе вијенац.

њача.

малено ме

« PreviousContinue »