Page images
PDF
EPUB

винӣ [фини], на, но, (у војв.) fein, elegans, | вињага, f. (cf. [грешика,] лозница) 1) wilber

excellens.

Винишће, п. зидине од старе куле више Спљета с источне стране Клиса.

Beinftod, vitis silvestris. 2) die Frucht da.
von, uva silvestris.

вињичица, f. у загонеци, cf. тињичица.
виојла, f. (у прим.) vide вијола: Поред расла
ружа и виојла

Винко Лозић, m. eine fomijhe Berjonifizivung без Weins (etwa Weinhold Rebmann), Bacchus: yдарио га Винко Лозић у главу, т. ј. опио се. | вйона, f. (у Фрушк. гори) она гранчица којом Винковачки, ка, ко, von Винковци. се воћке калеме.

Винковци, оваца, m. pl. Stästen in Sirmien. | випирузана [бипирузана], у припјеву: ПошеВинковчанин, m. Ciner von Винковци.

винкот, m. (у Хрв.) бer Beinmoft, mustum. [vide]

шира, cf. маст.

вино, п. ber Sein, vinum. [cf. лозовина]. винобер, m. in bem prid morte: Баба старца звала уз врбопуц., а старац јој се одазвао уз винобер, біе Beinleje, vindemia. cf. [vide] берба.

винобој, винобоја, m. Wifermes, phytolacca decandra Linn.

тало је пет ђевојака, Шипер-пеана, Шиком-бојана, и ђузелана, Мимопросава, Пета ђевојка Випирузана

вир, вира, m. (pl. вйрови) біе Ziefe in einem Flusse, der Wirbel, locus fluminis profundior, gurges: стала вода у вирове (кад на суши престане тећи, него само стоји у вировима; тако у равни стану у вирове и оне воде

које у планинама нигда не пресишу. [cf. вилиман].

винов, а, о, 3. В. лоза, Bein-, 3. B. Hebe, vitis. | вира, f. (зап.) vide вјера. [cf. вина лоза].

винован, вна, вно, (у Сријему) н. п. кљук, грожђе, weinreim, vini ferax.

виновес, m. feinere Бершüßе (q. d. fino fes?), mitrae genus.

виновёсак [финофесак], m. hyp. v. виновес: На глави јој весак виновесак

виран, рна, рно, (зап.) vide вјеран.
вйреник, m. (зап.) vide вјереник.
виреница, f. (зап.) vide вјереница.
виреница [љуба], f. (зап.) vide вјереница
[љуба].

вирење, п. баз Späben, speculatio.
виридба, f. (зап.) vide вјеридба.

виноград, m. Weinberg, vinea. cf. [лозје 2,] | вирӥз, m. (у војв.) Wrt Æinberipiel3, ludi genus.

треје.

виноградар, виноградара, m. ber Beingärtner,

vinitor.

виноградац, винограца, m. hyp. v. виноград. виноградски, (виноградски), ка, ко, зит 2Beinberg gehörig, vineae.

винопија, f. Beinfaufer, vini potor.

Свињари узму заоштрен клипић (вириз) па га једни шорају штапом у висину, а други штаповима у ВИСИНИ кече (згађају). [cf. 1 клис 2].

виризање, п. баз вириз-Épielen, ludi genus. виризати се, зам се, v. impf. играти се вириза, вириз-[pielen, ludere вириз.

1. Винош (планина), m. (ст.): Па ти ајде на вирити, рим, v. impf. guđen, speculor: вири Винош планину

2. винош, т. (у Нег.) пошто се вино оточи,

кроз прозор, вири иза врата; вири миш из рупе.

успе се вода на комину те постоји неколико | вирити се, рим се, (зап.) vide вјерити се. дана, пак се онда оточи и пије се у кући | вирић, m. dim. v. вир.

готово као и вода. [cf. шилер (шиљер)]. вирица, f. (зап.) dim. v. вира.

вински, ка, ко, н. п. суд, ein (gejmirr), vini. вирке, adv. вирећи.

винути, винём, v. pf. webeln, agito (caudam): вирност, f. (зап.) vide вјерност.
Док кучка репом не вине, не ће нас за њом | вировање, п. (зап.) vide вјеровање.
потрчати.
вировати, рујем, (зап.) vide вјеровати.

винути се, винём се, v. r. pf. fich jowingen, se | вировит, а, о, н. п. вода, voll Ziefen (von cinem
vertere: Пак се вину преко поља Као зве-
зда преко неба

[blocks in formation]

Fluße), per plura loca profundiora decurrens. Вировитица [Веровитица], f. мала варошица у Славонији.

вие, m. (loc. вису) 1) bie Doђe, altitudo: дигнути што у вис. cf. [vide] висина. 2) bie Berg Пріße, cacumen montis: на вису; Када будеш вису на планину 3) [Buc] Snfel Lissa. висак, ска, m. vide виска [1].

Висећ, m. планина близу Омиша. [cf. Висућ]. висибаба, f. baš neeglödmen, galanthus nivalis Linn.

висина, f. (асс. висину) біе поbe, altitudo. [ef. вис, вишина].

винчати се, чам се, (зап.) vide вјенчати се. висити, сим, v. impf. hängen, pendeo, cf. вивинчић, m. (зап.) vide вјенчић.

сјети: Што виси нек отпада.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

5

[blocks in formation]

камен (за то би се мјесто три витла рекло и воденица од три камена), баз mülrab rota molaris. - 4) vide [вршај] насад 2. витар, тра, m. (зап.) vide вјетар. витез, m. (pl. витезови) 1) ber Delo, vir fortis, heros [vide јунак 1]: Јесу л' здраво Српски у пјесмама говори се и коњу: На ливади три коња витеза На витезу коњу шареноме [Витез] 2) планина у Босни близу Сарајева. близу Травника.

витезови

[ocr errors]
[ocr errors]

3) село у Босни

витешки, ка, ко, Selben, heroicus: витешка невоља (у Ц. г.), т. ј. велика (у којој човјек ваља да се бије као витез).

Висока, f. adj. планина у Далмацији више вити, вијем (вијем), (part. pass. вит, и. вијен) Сиња.

Високи Стефан, m. Тако се у народу зове син кнеза Лазара, који је послије Косовскога | боја у Србији владао и који је зидао намастир Манасију. У народу се нашему приповиједа да је Високи Стефан по смрти оца својега побјегао у Московску па послије неколико година одонуда с војском преко Маџарске дошао у Србију и с Турцима се био и надвладавши их и претјеравши преко | мора бацио за њима свој буздован у море говорећи: „Кад овај буздован изишао на сухо, онда се и Турци вратили амо!“ а буздован одмах сам изиђе на бријег; у том му се анђео јави говорећи: „И ти можеш и кон ти може, али ти Бог пе да. " cf. Сибињанин Јанко: Гради, кнеже, биће ти за душу, И за здравље Високом Стевану Високо, n. adj. ein Stästchen in Bošnien, nomen urbis: Од Високог паша Асан-паша

v. impf. н. п. вијенац, тица вије гнијездо,
winben, vieo.

витикос, m. у загонеци, cf. тињичица.
витиљ, витиља, [фитиљ] m. 1) bie unte, funi-
culus incendiarius. [cf. брандла, 3 мића].
2) ber Dodit, ellychnium. cf. [2 стијење, стје-
њак,] свјештило. - 3) што се у рану меће
(савије се од свинца, пак се намаже меле-
мом).

витиљача [фитиљача], f. У Хрватској на Тур-
ској граници на великој моци види се као
кошница, изнутра од ствари које могу гор-
јети, па кад би ударили Турци, оно се за-
нади, да људи издалека могу видјети и да
трче у помоћ, lärmftange. cf. [панос,] смо-

леница.

вити се, вијём се, v. r. impf. [1)] fich winben, ambio: IIа се вије ружа око бора, Као [2) vide вијати

свила ОКО киге смиља

се 2].

[ocr errors]

1. Височица, f. највиши бријег у Велебиту више витица, f. 1) понајвише се говори pl. витице, Госпића.

bie Maarlode, cirrus. [cf. бикуље]. - 2) (око
Сиња) прстен без камена и без главе, који
се зове и вёра, ein glatter Singerring, annu-
lus. cf. [vide] бурма.

2. Височица, f. главица између Мартинића и
Спужа: Под зелену гору Височицу
висуљак, ка, т. само у овој загонеци: Виси
виси висуљак, Бога моли трчуљак да от-
падне висуљак? (т. ј. жир и свињче).
Висуѣ, m. планина на лијевој страни Цетине | Витко, m. Hannšname, nomen viri.
близу Омиша. У тој планини имају зидине | виткост, f. біе Biegfamfeit, flexibilitas.
од градића, за који се приповиједа да га витлање, п. 1) baš Ehwingen, vibratio.
је зидао Херцег Стјепан, и да је у њему das heftige Treiben, actio vehemens.
најпослије сједио и од Турака се бранио. Herumlaufen, discursus.
Између Висућа и Борка планина је Ди-
нара. [cf. Висећ].

витка, f. на лијевчи оно гвожђе што се на-
бије на рукавац.

вит, а, о, vide витак: Вита јело, дигни горе
гране

вит, вит! / interj. Saut, um sie Zaube zu locđen,
вита, вита! sonus alliciendi columbas.
витак, тка, тко, biegjam, flexilis. [cf. вит].
виталац, витаоца, m. (у Дубр.) обје џигерице
и пријева и махрамица, баз Singemcibe, vis-

cera.

[ocr errors]

2)

3) баз

витлати, лам, v. impf. 1) fhwingen, vibro. — 2) н. п. говеда, beftig jagen, vehementer agito.

витлати се, лам се, v. r. impf. berumlaufen, discurrere.

витлија, m. vide [вјетрењак] летипас. витлић, m. 1) dim. v. витао. 2) п. п. клободана, или злата, бer Sträbn. cf. свртак [сврчак 2]. - 3) (у Љешкопољу код Подгорице) vide [дубак 1] сталац.

витао, тла, т. 1) ber Sarnhafpel, rhombus. cf. витлов, витлова, m. vide [вјетрењак] ле2) ber afpel, типас.

витњак, навитњак, сноватник.

rhombus. 3) воденица н. п. од три ви- витњак, т. (у Боци) vide витао 1. тла, т. ј. кола, које свако обрће по један | Витомир, m. Тапи нате, nomen viri.

витоперити се, рим се, v. r. impf. fich werfen,
pandare.

1. Витор, m. 1) Mannšname, nomen viri.
у пјесми некака планина: Ја се, царе,
турчити не ћу, Док доведеш воду из
тора

[ocr errors]

2)

вишати, шам, (зап.) vide вјешати.

1. вишê, adv. 1) (comp. v. високо) höher, altius. 2) (comp. v. много) теђе, plus. [cf. веће 2]. по-|2. више, praep, gen. ober, supra. Ви-| Вишевица, f. аланина између Бјелопавлића и Жуле никшићке.

2. витор, а, о, (у горњ. прим.) у овој заго- | Вишеград, m. Drt an ber Drina, füblich von Swor неци: Витора крава из висока пала, сва се nik, berühmt (im Sprüchworte) durch seine Brücke: крава распрша а теле се уздржа [т. ј. орах]. Остаде као ћуприја на Вишеграду. вито ребро, п. faljhe Hippe [costa fluctuans. s. | вишек, m. vide фишек.

spuria]. виторог, а, о, mit gewunбепси Dörnern, cornibus вишеклук, m. vide фишеклук.

вишеклије, f. pl. hece, vide фишеклије.

tortis: Младе воке витороге витрењак, т. (зап.) vide вјетрењак. витрењача, f. (зап.) vide вјетрењача. витрење, п. (зап.) vide вјетрење. витрина, m. (зап.) augm. v. вигар. витрити, рим, (зап.) vide вјетрити. витрић, м. (зап.) dim. v. витар. витровит, а, о, (зап.) vide вјетровит. витрогоња, m. (зап.) vide вјетрогоња. витромет, м. (зап.) vide вјетромет. 1. Вића, m. (ист.) vide Вићо. 2. вића, f. (зап.) vide вијећа. Вићан, m. Mann name, nomen viri. вићање, п. (зап.) vide вијећање. вићати, виѣам, (зап.) vide вијећати. виће, п. (зап.) vide вијеће. Вићентија,) Вићентије,

m. Vinzenz, Vincentius.

виѣка, f. у овој загонеци: Вићка виси, вићка
зја, скочи вићка пак у вићку ашајда!
виник, m. (зап.) vide вијећник.
Вићо, т. (јуж.) [cf. 1 Виһа] 1) hyp. v. Вилип.
- 2) һур. v. Вићентије.

вихар [вијар, вијор], m. ber 2Sirbelwins, turbo.
[сf. вртуна].

вишек-ћесе, f. pl. vide фишек-ћесе.
вишење, п. баз Mangen, suspensio.
вишина, f. біе Shöhe, altitudo. cf. [vide] висина.
вйшна, f. 1) die Weichselkirsche [Sauerkirsche], ce-
rasum apronianum [prunus cerasus] Linn. -
2) [Вишња] Frauenname, nomen feminae.
вишњак, вишњака, т. (у Сријему) грах виш-
њица [2], који се онамо зове и шећерац.
вишњеви, adj. indecl. vide вишњикаст.
вишњи, ња, ње, bödifter, summus: Вишњи Боже,
на свему ти фала Вишњим Богом и све-
тим Јованом Њима Вучко вишња Бога

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

niano.

вихоље, п. (у Дубр.) трава која има црвен | вишњовача, f. Beichjelftod, fustis e ligno aproПвиjет, Art Pflanze, herbae genus [mathiola incana R. Br.].

Вице, f. (у Ц. г.) надимак женски.

вишњовик, т. ser Beid felwein, vinum e ceraso aproniano Linn.

вицкаст, а, о, (dim. v. витак) н. п. човјек, вишњовина, f. баз Beidhjelholz, lignum cerasi schlank, gracilis.

aproniani.

1.вичан, чна, чно, 1) bewanbert, versatus: није | вишт, m. (у Сријему) eine Irt Cäure, acidum он вичан томе послу. [cf. вјешт, учан]. 2) (зап.) vide вјечан.

2. вичан, чна, чно, (зап.) vide вијечан.

вичит, а, о, (зап.) vide вјечит.

виш, m. (у Ц. г.) eine Wrt flange, herbae genus [lasiagrostis calamagrostis Link.].

quoddam: кисело као вишт. вишт, а, о, (зап.) vide вјешт.

виштак, виштака, m. (зап.) vide вјештак. виштање, n. vide вриштање.

виштати, штим, v. impf. (у Ц. г.) vide вришштати: Ђе му пусти у планину вишти вишак, шка, m. 1) баз Mehr, Ueberfluß, plus. | виштац, вишца, m. (зап.) vide вјештац. [сf. претек, сувишак]. 2) кад иде човјек | виштина, f. (зап.) vide вјештина.

На вишак т. j. у напредак (напредује, н. п. виштица, f. (зап.) vide вјештица.

у снази, у имању).

вишала, п. pl. (зап.) vide вјешала.

вишалица, f. (зап.) vide вјешалица.

вишањ, шња, m. (pl. вишњеви) 2rt wilbe Deich=

виштичетина, f. augm. v. виштица.

виштичина,

вјеверица, f. (јуж.) баз i hörnmen, scinrus. cf. јеверица.

fel [3wergfire]. cerasi austerae genus [pru-|вјеверичић, m. cin junges Cichhorn, sciuri pullus, nus chamaecerasus Ehrh.]. Вишњева има у sciuri catulus. [cf. јеверичић].

Сријему гдјешто по међама око винограда. | [вједовит, а, о, vide видовит; види s. v. здувишање, п. (зап.) vide вјешање.

хач.]

вједогоња, м. (у Боци) vide једогоња: Лети
као вједогоња; Јак као вједогоња.
вједро, п. (у Перасту) vide ведро: Сретох ђе-
војку с вједром на воду

вјеђа [вљеђа], f. (у Ц. г.) vide обрва.
вјековање, п. (јуж.) баз Durchleben feiner Beit,

vita.

вјековати, вјекујем, v. impf. (јуж.) fein Reben | бифен, vitam vivo: Да заједно вијек врекујемо

вјековит, а, о, (јуж.) bauerhaft, diuturnus. cf. [vide] вијечан.

вјеру, Rrebit, fides: он нема вјере у чар-
шији. сf. почек, [причек 1,] вересија. - 5)
(по југоз. кр.) vide просидба: под вјером
стајала дјевојка три године. 6) на вјеру
добро је, eš ift gut, на вјеру ухватићу ја тебе,
wart du!

вјеран, рна, рно, (јуж.) tren, fidelis..
вјереник, m. (по југоз. кр.) vide заручник:
Тај ти је цвјетак од вјереника - Једнога
ми брату вије, Други Петру вјеренику
Да ја видим Петра вјереника
вјереница, f. (по југоз. кр.) vide заручница.

вјенчавање, п. (јуж.) баз Zranen (von helenten), | вјереница љуба, f. (ст. јуж.) т. ј. вјерна љуба

copulatio conjugialis.

вјенчавати, вјенчавам, v. impf. (јуж.) trauenп, jungere connubio.

вјенчавати се, вјенчавам се, v. impf. (јуж.)

[сf. вијерница љуба]: Вели њему љуба вјереница

вјеридба, f. (по југоз. кр.) кад се вјери дјевојка, vide просидба.

fid trauen laffen, jungi connubio. вјенчани, на, но, (јуж.) н. п. прстен, кошуља, кум, Xrau (Ring), copulatorius. вјенчаница, f. (јуж.) 1) новци што се дају попу (а поп владици) за вјенчање, біе rau | gebühr, pecuniae debitae pro copulatione. 2) вјенчана кошуља, Traußems, tunica copulatoria: На то стери моју вјенчаницу, Коју но су три везиље везле 3) die Dachlatte, asser. cf. [vide] жиока. вјенчање, п. (јуж.) біе rauung, copulatio conjugialis. [cf. ниће]. На вјенчању се много којешта врача, особито да млада првијех година не би дјеце рађала, или да би више | вјерица, f. dim. v. вјера. рађала синова него кћери, или да не би дјеце никако имала. Прво и друго врача млада сама себи, а треће врачају јој непријатељи, и кажу да се њој или њезину мужу на чемугод од хаљина завеже узао

вјёрити, рим, v. pf. (по југоз. кр.) вјерити
дјевојку (за се или за другога), vide испро-
сити [2]: Јеси л' ђегођ вјерио ђевојку За
Комнена јали за Андрију —

вјёрити се, рим се, v. pf. (по југоз. кр.) і
verloben, sponsalia facere [cf. овјерити]: он
се вјерно с њоме, или она с њим, или вје-
рили су се; Је ли ти се господар вјерио?
Ал' вјерио, али оженио? У свем путу
не сретох никога, Него једну вјерену ђе-
војку - Јер сам ђевојка вјерена, Вјерена,
неповедена, Пак ми се хоће дарови
зачуло младо момче скоро вјерено

на вјенчању, да не би нигда дјеце имала.
вјенчати, чам, v. pf. (јуж.) trauen, conjugio
jungo.
вјенчати се, чам се,
v. r. pf. (јуж.) getraut
werben, fich trauen lafjen, connubio jungi. [cf.
позаконити се].

вјенчић, m. dim. v. вијенац.
вјера, f. (pl. gen. вјера) (јуж.) 1) ber Slaube,
fides [cf. закон 1, дин, иман]: које си вјере?
вјере ми! вјера моја! Турска вјера поднијет |
не море Да каурин Туркињу обљуби — 2)
Treue und Slaube, fides: задати коме вјеру;
јели тврда вјера? ухватити вјеру (с ким);
убио га на вјери; преврнути вјером; Не
трун јадан у тамници, Марко! Већ дај
мене твоју вјеру тврду Да ћеш мене узет
за љубовцу Тврда вјера! оставит те
не һу, Тврда вјера! преварит те не ћу;
И сунце је вјером преврнуло, Те не грије
зими к'о и љети, А ја вјером преврнути
не ћу Заклиње се и вјеру залаже Да
га она преварити не ће 3) (ст.) Жапп
von Treue und Glauben, homo, amicus fidus:
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро: Прва вјеро,
потоња невјеро 4) дати коме што на

[ocr errors]

То

вјерност, вјерности, f. (јуж.) Treue, fidelitas. вјеровање, п. (јуж.) баз Ölauben, fides. вјеровати, рујем, v. impf. unb pf. (јуж.) glauben, credo: Волим (лакше је) вјеровати него ићи

те питати.

вјетар, тра, m. (јуж.) ber Bino, vents
[вјетар од краја, vide 1 бура.]
вјетрењак, m. (јуж.) ber inobeutel, vanus, glo-

riosus. cf. [витлија, витлов, голоигра, лети-
пас, пролијет,] вјетрогоња.
вјетрењача, f. (јуж.) 1) Binómühle, mola ven-
tilis. [vide млин ] cf. вјетрни млин. — 2)
bie Setreibe hwinge, vannus. [cf. вијача].
3) пушка, Binobüje, telum pneumaticum.
вјетрење, п. (јуж.) 1) баз Mušraußen, evapora-
tio. 2) das scheue Umherblicken, pavidus cir-
cumspectus.

--

nescere.

[ocr errors]

вјетрина, f. augm. v. вјетар.
вјетрити, рим, v. impf. (јуж.) 1) bunften, eva-
2) вјетрити очима којекуда, т. ј.
као уплашен гледати, феи umberblicđen, ра-
vide circumspicere [vide звјерати].
вјетрић,
1 m. dim. v. вје-
вјетриц, вјетрица, (у Рисну) тар: Од горе
вјетриц пувао

вјетрни млин, m. 1) (у Ц. г.) біе іnòтüые,
mola ventilis. [vide млин] cf. вјетрењача [1].

[ocr errors]

2) [В]. Млин] ждријело наврх Ловћена, за које се приповиједа да је на њему негда био вјетрни млин.

вјетровит, а, o, winbig, ventosus.
вјетрогоња, m. (јуж.) vide вјетрењак.
вјетромет, m. (јуж.) бer 2šinbjtrom, flumen venti.
[вјетрушан, шна, шно, види s. v. мора.]
[вјетрушница, f. види s. v. мора.]

вјечан, чна, чно, (вјечни, на, но, adv. вјечно)
emig, aeternus. cf. вјечит.

вјечит, а, о, (јуж.) ewig, aeternus. cf. [vide] вјечан.

вјечна мука, f. bie Spölle, infernus christianorum [vide пакао 1].

вјешала, вјешала, n. pl. (јуж.) ber Salgen, ра tibulum.

вјешалица, f. т. j. меса, ein Stüd geräuchertes Fleisch, segmentum carnis fumo duratae. [cf. удо].

вјешање, п. (јуж.) баš Dängen, suspensio.

вјешати, шам, v. impf. (јуж.) hängen, suspendo. вјешт, а, о, (јуж.) чему, или у чему, ber es verteht, geidt, peritus [vide 1 вичан 1]. вјештак, вјештака, m. (јуж.) ber Bejhidte, peritus. [cf. мајстор 2].

вјештац, вјешца, m. (јуж.) ber Berenmeifter, veneficus.

вјештина, f. (јуж.) bie Bejchidlicheit, leifterchaft,

scientia. [cf. мајсторија].

вјештица, f. (јуж.) bie Dere, venefica. [cf. каменица 5, крстача 2, рогуља 2, цопрница]. Вјештица се зове жена која (по приповијеткама народним) има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лепира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу: кад нађе човјека гдје спава, а она га удари некаквом Шипком преко лијеве сисе те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тако изједени људи одмах умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и за то се многи о бијелим и божитњим поклаДама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуха: јер кажу да оне на покладе највише једу људе. Ни једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама. Кад се вјештица је

љају више села Моловина на некакоме
ораху, а у Хрватској се опет приповиједа
да се онамо скупљају на Клеку више Ory-
лина. Приповиједа се у Сријему како је не-
какав човјек видјевши из постеље како му
је из куће вјештица одлетјела, нашао њезин
лонац с масти, пак се њоме намазао и ре-
кавши онако као и она, прометнуо се и он
у нешто и одлетио за њом и долетјевши на
орах више Моловина нашао ондје много
вјештица гдје се часте за златнијем столом
и пију из златнијех чаша. Кад их све са-
гледа и многе међу њима позна, онда се,
као од чуда, прекрсти, говорећи: „анате
вас мате било !" У онај исти мах оне све
прену куд која, а он спадне под орах чо-
вјек као и прије што је био. Златна стола
нестане као и вјештица, а њихове златне
чаше претворе се све у папке којекакијех
стрвина. Жена која је вјештица, кад из ње
изиђе онај дух, лежи као мртва, и да јој
човјек окрене главу гдје су јој ноге биле,
не би се више ни пробудила. Кад виде у
вече какога лепира гдје лети по кући, по-
највише мисле да је вјештица, па ако се може
ухвате га, те га мало напале на свијећи или
на ватри, па га пусте говорећи: „дођи сјутра
да ти дам соли." Ако би се догодило да сју-
тридан дође кака жена да иште соли или ка-
кијем другијем послом, па још ако буде гдје
нагорјела, онда се за цијело мисли да је оно
она синоћ била. Кад у каквом селу помре
много дјеце или људи, и кад сви повичу на
коју жену да је вјештица, и да их је она по-
јела: онда је вежу и баце у воду да виде
може ли потонути (јер кажу да вјештица не
може потонути); ако жена потоне, а они је
извуку на поље и пусте, ако ли не могбуде
потонути, а они је убију, јер је вјештица.
Овако су истраживали вјештице и за Кара-
Ђорђијева времена у Србији. Гдјекоји на би-
јеле покладе изврћу вериге наопако од вје-
штица. Гдјекоји у попрет метну какав рог,
јер кажу да вјештица особито бјежи од смрада
овога. Гдјекоји мрве јајиње љуске да се не
би вјештице у њима могле возити преко вода.
Куд ће вјештица до у свој род?

дан пут исповједи и ода, онда више не може вјештичетина, f. augm. v. вјештица.
антисове постаде може
јести људи, него постане љекарица и даје вјештичина,

траву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, Вла, Влӑа (Вла̂), m. vide Влах.

она се сија као ватра; и највише се скуп- | влага, f. bie Jeuchtigfeit, humor. [cf. мемла]. љају на гумну; за то кажу да она, кад хоће | влада, f. 1) біе perrjhaft, dominatus.

да полети од куће, намаже се некаквом ма

2)

[Влада] Тако ми Ладе и Владе и девет

сти испод пазуха па рече: „ни о три ни о сјемена! с. Лада.

das Betragen, gestio.

2)

грм, већ на пометно гумно. Приповиједа | владалац, владаоца, m. ber Jerrfcher, regnans. се да је некака жена, која није била вје- владање, n. 1) das Herrschen, dominatio. штица, намазавши се оном масти, мјесто ни о трн, ни о грм, нехотице рекла: и о владати, владам, v. impf. berrichen, dominor. трн и о грм, и полетјевши сва се испре- владати се, владам се, v. r. impf. jih betragen, бијала које о шта. У Сријему се припови- se gerere. cf. [поносити се 2,] подносити се. једа да се онамо вјештице највише скуп- | Владета, m. Жанизнаme, nomen viri.

« PreviousContinue »