Page images
PDF
EPUB

Висини

вини [фини), на, но, (у војв.) fein, elegans, | вињага, f. (cf. [грешика,] лозница) 1) milber excellens.

Weinstock, vitis silvestris. 2) die Frucht da. Винишће, т. зидине од старе куле више Спљета von, uva silvestris. с источне стране Клиса.

вињичица, f. у загонеци, cf. тињичица. Винко Лознѣ, т. еіnе fоriјфе Berjonifisiriig bее вйојла, f. (у прим.) vidе вијола : Поред расла

eins (etwa Weinhold Rebmann), Bacchus: yaa ружа и виола

рио га Винко Лозић у главу, т. ј. опио се. виока, f. (у Фрушк. гори) она гранчица којом Винковачки, кa, кo, pon Винковци.

се воfiке калеме. Винковци, оваца, т. pl. Städthеn іn Girnier. | випирӯзана [биирузана), у припјеву: ГошеВінковчанин, m. Ciner point Винковци.

тало је пет ћевојака, Пипер-пеана, Шивинкот, m. (у Хрв.) Ser 2Bеinmojt, mastum. [vide] ком-бојана, и ђузелана, Мимопросава, Пета Шира, cf. маст.

ђевојка Вивирузана вино, п. Оer 20ein, vinum. [cf. лозовина]. вир, вира, т. (р. війрови) Sie Bieje in einent винобер, m. in Sеm Сprimmorte: Баба старца Flusse, der Wirbel, locus fluminis profundior,

звала уз врбопуц, а старац јој се ода gurges: стала вода у вирове (кад на сушн звао уз винобер, Sie Beinleje, yindemia. cf. престане тећи, него само стоји у вировима; [vide) берба.

тако уравни стану у вирове и оне воде винобој, винобоја, т. 24termes, phytolacca de које у планинама нигда не пресишу. [cf. candra Linn. .

вилиман). винов, а, о, 8. 3. лоза, 23eine, 8. 3. Rebe, vitis. | вира, f. (зап.) vidе вјера. [cf. вина лоза).

виран, рна, рно, (зап.) vidе вјеран. винован, вна, вно, (у Сријему) н. п. кљук, виреник, m. (зап.) vidе вјереник. грожђе, meinreid, vini ferax.

виреница, f. (зап.) vidе вјереница. виновее, m. feinere бepimiige (4. d. fino fes?), вирёница [љубя], f. (зап.) vidе вјереница mitrae genus.

[љуба). виновёсак [финофесак), m. hyp. р. виновсс: вирење, п. Заз Срibet, speculatio. На глави јој весак виновесак

виридба, f. (зап.) vidе вјеридба. виноград, m. 223einberg, vinea. cf. [лозје 2,) вирӣз, т. (у војв.) 4rt #inserjpiels, ludi genus. треје.

Свињари узму заоштрен клипић (вириз) виноградар, виноградара, m. Ser Дзеіngärtner, па га једни шорају штапом у висину, а други vinitor.

ІІІтаповима у

кече (згађају). [cf. виноградац, винограца, m. hyp. р. виноград. 1 клис 2]. виноградски, (виноградскӣ), кa, кo, 31т 2Bеin- виривање, п. баз вириз-Cpieleit, ludi genus. berg gehörig, vineae.

вирізати се, зам се, v. impf. играти се вивинопија, f. 223einjaufer, vini potor.

риза, вириз-jpieleit, ludеrе вириз. 1. Винош (планина), т. (ст.): Па ти ајде на вирити, рим, v. impf. gluten, speculor: вири Винош планину

кроз прозор, вири иза врата; вири ми из 2. винош, т. (у Нег.) пошто се вино оточи, рупе.

усе се вода на комину те постоји неколико вирити ее, рiм се, (зап.) vidе вјерити се. дана, пак се онда оточи и није се у кући вирић, m. dim. р. вир.

готово као и вода. [cf. пилер (шиљер)]. вирица, f. (зап.) dim. р. вира.
винеки, кa, кo, н. п. суд, 21Bein-(gejmirr), vini. вирке, adv. вирећи.
винути, вӣ нём, v. pf. mebel, agito (caudam): вирнбет, f. (зап.) vidе вјерност.

Док кучка репом не вине, не ће нас за њом вировање, п. (зап.) vidе вјеровање.
Потрчати.

вировати, рујем, (зап.) vidе вјеровати. винути се, винём се, т. r. pf. jih jomingen, ѕе виpовит, а, о, н. п. вода, polu liefen (pon cinent

vertere: Пак се вину преко поља као зве Fluße). per plura loca profundiora decurrens. зда преко неба

Вировитица (Веровитица], f. мала варошица у винушина, f. augm. р. вино.

Славонији. винце, т. деінфет, vinulum (?): Винце кисело, вис, m. (loc. вісу) 1) бie Ribe, altitudо: дигнути срце весело.

ІІто у вис. cf. [vide] висина. 2) die Bergвинчавање, п. (зап.) vidе вјенчавање.

jpise, cacumen mоntіѕ: на вису; Када будеші винчавати, вйн чавам, (зап.) vidе вјенчавати. вису на планину 3) [Buc] 3njel Lissa. винчавати ее , вивчавам се, (запн.) vidе вјен- вӣсак, ска, т. vіdе виска [1].

Висёћ, m. планина близу Омиша. [cf. Висуһ]. вінчанӣ, на, но, (зап.) vidе вјенчани. BÀCHỐaba, f. das Schneeglöckchen, galanthus nivaвинчаница, f. (зап.) vidе вјенчаница.

lis Linn. винчање, п. (зап.)' vіdе вјенчање.

висина, f. (асс. висину) ie pobe, altitudo. [cf. винчати, чам, (зап.) vidе вјенчати.

вис, вишина). вінчати се, чам се, (зап.) vidе вјенчати се. висити, сії м, v. impf. baigent, pendeo, cf. вивинчић, m. (зап.) vidе вјенчић.

сјети : ІІІто виси нек' отпада.

5

Чавати се.

[ocr errors]

сиги.

На витезу

Мака

а

висјелица, f. у загонеци: Висјела је висјелица, камен (за то би се мјесто три витла рек.10

под њом сједи косматица, Бога моли косма и воденица од три камена), Sag Rublrаб, тица да јој падне висјелица (дјевеница rota molaris. — 4) vide [вршај) насад 2. и мачка).

витар, тра, т. (зап.) vidе вјетар. висјети, см, v. impf. (по југоз. кр.) vidе ви- витез, т. (pl. вінтезови) 1) беr Selo, vіr fortis,

heros [vidе јунак 1]: Јесу л здраво Српски виека, f. 1) баз уieberit, hinnitus, cf. висалк : витезови у пјесмама говори се и коњу:

Виска коња, а јаук јунака — 2) (у Ц. г.) На ливади три коња витеза vidе вриска: Ста, е виска младијех мо коњу шареноме [Витез] 2) планина у

Босни близу Сарајева.

3) село у Босни виснути, війснём , v. pf. (у ц. г.) vidе врис близу Травника. нути: Она јасно од радости висну

вйтешки , кa, кo, Selsen, heroicus: витешка висок, висока, високо, (війсокі, кі, кі, аdу. невоља (у ц. г.), т. ј. велика (у којој чоВисоко, соmр. вій іші) bo), аltus.

вјек ваља да се бије као витез). Висока, f. adj. планина у Далмацији више вити, війјем (війјем), (part. pass. війт, и. війјен) Сиња.

y. impf. н. п. вијевац, тица вије гнијездо, Висови Стефан, т. Тако се у народу зове син

winden, vieo. кнеза Лазара, који је послије Косовскога витикос, т. у загонеци, cf. тињичица. боја у Србији владао и који је зиддао на- витиљ, витіља, [фити») т. 1) bie Sunte, funiмастир Манасију. У народу се нашему при

culus incendiarius. [cf. брандла, 3 миһа). повиједа да је Високи Стефан по смрти оца 2) Ser pocht, ellychnium. cf. [2 стијење, стјесвојега побјегао у Московску па послије ак,) свјештило. — 3) што се у рану меће неколико година 0,1онуда својском преко (савије се од свица, пак се намаже мелеМадарске допао у Србију и с Турцима се мом). био и надвладавии их и претјеравни преко вити.љача [фитил.ача), f. у Хрватској на Турмора бацио за њима свој бүздо ван у море ској граници на великој моци види се као говорећи: „Кад овај буздован изишгао на кошница, изнутра од ствари које могу горсухо, онда се и Турци вратили амо !“ јети, на кад би ударили Турци, оно се забуздован одмах сам изиђе на бријег ; у том наји, да људи издалека могу видјети и да му се анђео јави говорећи: „И ти можеш трче у помоћ, Sarnijtange. cf. [панос,) смо

ти може, али ти Бог не да. “ cf. леница. Сибињанин Јанко: Гради, кнеже, биће ти вити се, війјем се, т. r. impf. [1)] fih minset, за душу, и за здравље Високом Стевану ambio: Па се вије ружа око бора, као Bůcoro, n. adj. ein Städtchen in Bosnien, nomen

[2) vidе вијати urbis: Од Високог паша Асан-паша

се 2). 1. Височица, f. највиши бријег у Велебигу више вйтица, f. 1) понајвише се говори pl. витице, Госпића.

bie Saarlotte, cirrus. [cf. бикуље). — 2) (око 2. Височица, f. главица између Мартинића и Сиња) прстен без камена и без главе, који

Спука: Под зелену гору Височину се зове и вi pa, ein glatter Singerring, annuвисуљак, љка, т. само у овој законеци: Виси lus. cf. [vide) бурма.

виси висуљак, Бога моли трчуљак да от- витка, f. на лијевчи оно гвожђе што се на

падне висуљак? (т. ј. жир и свињче). бије на рукавац. Bicy., т. планина на лијевој страни Цетине Витко, m. Janun3tanie, nomen viri.

близу Омиша. У тој планини имају зидине виткост, f. Sіе 23iegjamteit, flexibilitas. од градића, за који се приповиједа да га витлање , п. 1) 813 с фурingen, vibratio. 2) је зи дао Херцег Стјепан, и да је у њему das heftige Treiben, actio vehemens.

3) Sa3 најпослије сједио и од Турака се бранио. Herumlaufen, discursus. Између Висућа и Борка планина је Ди- витлати, лам, v. impf. 1) јфwingen, vibro. — нара. [cf. Bпсе).

2) н. п. говеда, bеftig jаgеn, vehеmеntеr вит, а, о, vidе витак: Вита јело, дигни горе agito. гране

витлати се,

v. r. impf. herumlaufen, BÌT, Bùt! interj. Laut, um die Taube zu locken,

discurrere. вита, вита!) sonus allісіеndi columbas. вітлија, т. vide [вјетрењак) летипас. витак, тка, ткo, biegjani, flexilis. [cf. віт]. витаић, m. 1) dim. р. витао. 2) н. п. кловиталац, вітаоца, m. (у Дубр.) обје цигерице бодана, или злата, Ser Stribn. cf. свртак и цријева и махрамица, Sag Singemeine, vis [сврчак 2]. — 3) (у Бешкопољу код Под

горице) vide [дубак 1) сталац. витао, тла, т. 1) Ser (Sarnbаjpel, rhombus. cf. вит.10в, вит.лова, п. vide [вјетрењак ле

витњак, навитњак, сноватник. — 2) беr bаjpel, ТИПас.
rhombus. 3) воденица н. п. од три ви- витак, т. (у Боци) vidе витао 1.
тла, т. б. кола, које свако обрhе по један | Витомир, т. 93a13tanie, поmеn viri.

и коњ

свила око

Киге Смиља

лам се ,

cera.

[ocr errors]

Назва

[ocr errors]

витонерити се, рӣм се, т. г. impf. fib mеrfеп, ви матн, шам, (зап.) vidе вјешати. pandare.

1. вище, аdу. 1) (comp. р. високо) biber, altius.
1. Витор, т. 1) Rannaтe, nomen viri. 2) 2) (comp. v. muoro) mehr, plus. (cf. behe 2].

у пјесми некака планина: Ја се, царе, по- 2. више , praep. gen. ober, supra.
турчити не ћу, Док доведеш воду из Ви- Bйшевица, f. планина између Бјелопавлика и
тора

Жуче никшићке.
2. витор, а, о, (у горњ. прим.) у овој заго- Biшеград, m. Ort an Ser Drina, jublicpon Smore

неци: Витора крава из висока пала, сва се nik, berüímt (im Sprüchworte) durch seine Brücke :

крава распрша а теле се уздріка (т. б. орах]. Остаде као ћуприја на Вишегра ду. вито ребро, п. falje Rippe [costa fluctuаns. s. вишек, m, vidе филек. spuria).

вишеклије, f. pl. Весе, vide фитектије. виторог, а, о, тit gеринбenen Sörnern, cornibus вишек.тук, т. vіdе фишеклук. tortis: Младе воке витороге

вішек-есе, f. pl. vіdе фишек-есе. витрењак, т. (зап.) vidе вјетрењак.

вишење, п. 8a3 $angen, suspensio. витрењача, f. (зап.) vidе вјетрењача.

вишина, f. Sie Sibe, altitudo, cf. [vide) висина. витрење, п. (зап.) vidе вјетрење.

BÙI HA, f. 1) die Weichselfirsche (Sauerfirsche], ceвитрина, м. (зап.) augm. р. ви гар.

rasum apronianum (prunus cerasus) Linn. витрити, ріїм, (зап.) vidе вјетритн.

2) [Вишња) қrаtетате, поmеn feminae. витрић, m. (зап.) dim. р. витар.

вишњак, вишњака, т. (у Сријему) грах вишвитровит, а, о, (зап.) vidе вјетровит.

њица (2), који се онамо зове и шећерац. витрогоња, т. (зап.) vidе вјетрогоња. вишњеви, adj. indecl. vіdе вишњикаст. витромет, т. (зап.) vidе вјетромет.

вй шњӣ, ња, њe, bütjter, summus: Вишњи Боже, 1. Biha, m. (ucr.) vide Buho.

на свему ти фала Вишњим Богом и све2. вића, f. (зап.) vidе вијећа.

тим Јованом Њима Вучко вишња Бога Bùhan, m. Mannsname, nomen viri. вићање, п. (зап.) vidе вијећање.

вишњикаст, а, о, meicbjelfarb, colorem habens вић ати, вӣbам, (зап.) vidе вијећати.

cerasi approniani. [cf. виньеви). виће, п. (зап.) vidе вијеће.

ви пњица, f. 1) dim. р. вишња. 2) eine Art Вићентија,

Fijolen, phaseoli genus (phaseolus multiflorns Butêntuje, m. Vinzenz, Vincentius.

w. cf. вишњак, мерцанац, шећерац]. 3) вићка, f. у овој законеци: Bufка виси, вибка [Вишњица] село ниже Биограда.

зја, скочи вићка пак у вибку ашајда! ви шњичица, f. dim. р. вишњица: Вишњичица вӣћник, m. (зап.) vidе вијећник.

род родила Büko, m. (јуж.) [cf. 1 Виһа] 1) һур. р. Вилип. вй шњов, а, о, Ser 92eibjеltiribe gehörig, cerasi — 2) һур. р. Вићентије.

aproniani. вӣхар [вијар, вијор], m. Sеr girbelimins, turbo. ви шњовац, вії ПІњовца, т. еіn &tab pon 20eibjel[cf. вртуна).

holz, baculus e ligno cerasi aproniani. вихоље , п. (у Дубр.) трава која има црвен ви шньовача, f. Seichjeljtott, fustis e lіgno apro

nbajer, Art Pflanze, herbae genus [mathiola niano. incana R. Br.].

BÙM ROBîR, m. der Weichselwein, vinum e ceraso Вице, f. (у ц. г.) надимак женски.

aproniano Linn. вицкаст, а, о, (dim. р. витак) н. п. човјек, вій шњовина, f. Sa8 13eiфiсibolj, lіgnum cerasi jlant, gracilis.

aproniani. 1. вйчан, чна, чно, 1) bemansert, versatus: није ви пт, т. (у Сријему) eine 24rt edure, acidum

он вичан томе послу. [cf. вјешт, учан). quoddam: кисело као вишт. 2) (зап.) vidе вјечан.

ви шт, а, о, (зап.) vidе вјет. 2. вӣчан, чна, чно, (заи.) vidе вијечан. ви птак, виптака, т. (зап.) vidе вјештак. вичит, а, о, (зал.) yilе вјечит.

ви штање, т. vіdе вриштање. виш, m. (у ц. г.) eine 24rt flange, herbae ge- ви штати, штӣ м, y. impf. (у ц. г.) vidе ври HInus [lasiagrostis calamagrostis Link.).

штати: Те му пусти у планину вишити вишак, шка, т. 1) Жаз 9Jiebr, ueberflup, plus. ви штац, в тца, т. (зап.) vidе вјентац.

[cf. претек, сувишак). 2) кад иде човјек ви штина, f. (зап.) vidе вјештина. на вишак т. і. у напредак (наиредује, н. п. ви штица, f. (зап.) vidе вјештица. у снази, у имању).

ви штичётина, вишала, р. р. (зал.) vidе вјешала.

ви птичина, вишалица, f. (зап.) vidе вјешалица.

вјеверица, f. (јуж.) аз Citybörneden, scinrus. cf. вишањ, шња, т. (pl. Bй шњеви) (rt milse Reiф јеверица.

sel (Zwergfirsche]. cerasi austerae genus [pru- Bjèbepuyuh, m. ein junges Eichhorn, sciuri pullus, nus chamaecerasus Ehrh.]. Вишњева има у sciuri catulus. [cf. jeвeричи).

Сријему гдјешто по међама око винограда. [вједовит, а, о, уidе видовит ; види s. v. здувишање, п. (зап.) vidе вјешање.

хач. ]

[ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors]

} f. augm. v. Bumruga.

вједогоња, т. (у Боци) vide jeдогоња: Лети вјеру, Жresit, fіdеѕ: он нема вјере у чаркао вје догоња; Јак као вједогоња.

шији. cf. почек, [причек 1,) вересија. — 5) вједро, п. (у Перасту) vidе ведро: Сретох фе (по југоз. кр.) vide просидба: под вјером војку свједром на воду

стајала дјевојка три године. — 6) на вјеру вје, а [вљеђа), f. (у ц. г.) vidе обрва.

добро је, еѕ ijt gut, на вјеру ухватићу ја тебе, вјековање, п. (јуж.) Sag Ourbleben jeiner Beit, wart du! vita. .

вјеран, рна, рно, (јуж.) tren, fidelis.. вјековати, вјекујем, v. impf. (јужж.) jein Reben вјереник, т. (по југоз. кр.) vide заручник :

Surbleben, vitam viyo: Да заједно вијек вје Тај ти је цв'јетак од вјереника — Једнога кујемо

ми брату вије, Други Петру вјерснику вјековит, а, о, (јуж.) Sauerhaft, dіuturnus. cf. Да ја видим Петра вјереника [vide] вијечан.

вјереница, f. (по југоз. кр.) vide заручница. вјенчавање, п. (јуж.) баз Хralen (pot beleutein), вјереница љуба, f. (ст. јуж.) т. б. вјерна љуба copulatio conjugialis.

[cf. вијерница љуба): Вели њему љуба вјевјенчавати, вјенчавам, Ү. impf. (јуж.) trаtеп, реница jungere connubio.

вјеридба, f. (по југоз. кр.) кад се вјери дјевјенчавати ее, вјенчавам се, v. impf. (јуж.) војка, vide просидба. sich trauen lassen, jungi connubio.

вјерити, рим, у. pf. (по југоз. кр.) вјерити вјенчани, на, но, (јуж.) в. п. прстен, кошуља, дјевојку (за се или за другога), vidе испроKym, Trau-(Ring), copulatorius.

сити [2]: Јеси л' ђего вјерио ћевојку За вјенчаница, f. (јуж.) 1) новци што се дају Комнена јали за Андрију

попу (а поп владици) за вјенчање, бie Zrаи- вjёрити се, рйм се, v. pf. (по југоз. кр.) fish gebühr, pecuniae debitae pro copulatione. perlobe, sponsalia facere [cf. овјерити]: он 2) вјенчана кошуља, Traubeтo, tunica copu се вјерио с њоме, или она с њим, или вјеlatoria: На то стери моју вјенчаницу, коју рили су се ; Је ли ти се господар вјерио ? но су три везиље везле 3) die Dachlatte, Ал' вјерио, али оженио?

у свем путу asser. cf. [vide) жиока.

не сретох никога, него једну вјерену февјенчање, п. (јуж.) бie Braung, copulatio con војку — Јер сам ђевојка вјерена, Вјерена,

jugialis. [ef. ниће). На вјенчању се много неповедена, Пак ми се хоће дарови То којешта врача, особито да млада првијех зачуло младо момче скоро вјерено година не би дјеце рађала, или да би више вјерица, f. dim. р. вјера. рађала синова него кћери, или да не би вјерност, вјерности, f. (јуж.) Irene, fidelitas. дјеце никако имала. Прво и друго врача вјеровање, п. (јуж.) Sag Blauben, fides. млада сама себи, а треће врачају јој не- вјеровати, рујем, v. impf. то pf. (јуж.) glauben, пријатељи, и кажу да се њој или њезину credo: Волим (лакше је) вјеровати него ићи мужу на чем угод од хаљина завеже узао на вјенчању, да не би нигда дјеце имала. вјетар, тра, т. (јуж.) бer 2Bino, ventus. вјенчати, чам, v. pf. (јуж.) traнet, conjugio [вјетар од краја, vide 1 бура. ] jungo.

Bjerpekâr, m. (jyx.) der Windbeutel, vanus, gloвјенчати се, чам се, у. r. pf. (јуж.) gеtrаut riosus. cf. [витлија, витлов, голоигра, лети

werden, sich trauen lassen, connubio jungi. [cf. пас, пролијет,] вјетрогоња. позаконити се).

вјетрењача, f. (јуж.) 1) 2Binmüble, mola venвјенчић, m. dim. р. вијенац.

tilis. [vidе млин ) cf. вјетрни млин. 2) вјера, f. (pl. gen. вјері) (јуж.) 1) беr Blaube, Sie (Setreisejmminge, vannus. [cf. вијача).

fides [cf. закон 1, дин, иман]: које си вјере ? 3) пушка, 28inobudje, tеlum pneumaticum. вјере ми ! вјера моја! Турска вјера поднијет” вјетрење, п. (јуж.) 1) Sag lutraифеt, evaporaне море Да каурин Туркињу обљуби

tio.

. 2) das scheue Umherblicken, pavidus cirХreue uno Blaube, fіdеѕ: задати коме вјеру ; cumspectus. јели тврда вјера? ухватити вјеру (с ким); вјетрина, f. augm. р. вјетар. убио га на вјери; преврнути вјером; Не вјетрити, рим, у. impf. (јуж.) 1) Sunjtein, evaтрун” јадан у тамници, Марко! Већ дај nescere. — 2) вјетрити очима којекуда, т. б. мене твоју вјеру тврду| Да ћеш мене узет? као уплашен гледати, јфец umberbliden, paза љубовцу Тврда вјера! оставит' те vide circumspicere [vidе звјерати). не ћу, Тврда вјера! преварит” те не ћу; вјетрић,

m. dim. р. вјеи сунце је вјером преврнуло, Те не грије вјетриц, вјетрица, (у Рисну), тар: Од горе зими к'о и љети, А ја вјером преврнути вјетриц пувао he hy Заклиње се и вјеру залаже Да вјетрни млин, т. 1) (у ц. г.) Sie Binsmüble, га она преварити не ће 3) (ct.) Mann mola ventilis. [vidе млин) cf. вјетрењача [1]. von Treue und Glauben, homo, amicus fidus: — 2) (Bj. Млин) ждријело наврх Ловћена, Здрав, Милошу, вјеро и невјеро: Прва вјеро, за које се приповиједа да је на њему негда потоња невјеро - 4) дати коме

бно вјетрни млин.

те Питати.

2)

ІІто

ва

вјетровит, а, о, minbig, ventosus. вјетрогоња, m. (јуж.) vidе вјетрењак. Bjetponet, m. (jyx.) der Windstrom, flumen venti. [вјетрушан, шна, шно, види ѕ. у. мора.] [вјетрушница, f. види s. v. мора.] вјечан, чна, чно, (вјечни, на, но, adv. вјечно)

етіg, aeternus. cf. вјечит. вјечит, а, о, (јуж.) emig, aeternus. cf. [vide]

вјечан. вјечна мўка, f. Sіе фülle, infernus christianorum

[vide пакао 1]. вјешала, вјешала, п. pl. (јуж.) Ser Galge, pa

tibulum. вјешалица, f. т. ј. меса, ein etild geräифеrte

Fleisch, segmentum carnis fumo duratae. [cf. удо]. вјешање, р. (јуж.) Sa8 Sänger, suspensio. вјешати, шам, у. impf. (јуж.) bänge, suspendo. вјешт, а, о, (јуж.) чему, или у чему, беr е

perjtebt, gejmidt, peritus [vide 1 вичан 1]. вјештак, вјештака, m. (јуж.) беr Вејфіttе, ре

ritus. [cf. мајстор 2]. вјештад, вјешца, m. (јуж.) беr pereпaneijter, ve

neficus. . вјештина, f. (јуж.) bie Bejmitlifeit, Reijterjcbajt,

scientia. [cf. мајсторија]. вјештица, f. (јуж.) бie Were, venefica. [cf. каме

ница 5, крстача 2, рогуља 2, цопрница). Вjeштица се зове жена која (по приновијеткама народним) има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лепира, у кокош или у Һурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу: кад нађе човјека гдје спава, а она га удари некаквом шиком преко лијеве сисе те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тако изједени људи Одмах умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и за то се многи о бијелим и божитњим покладама намажу бијелим луком по прcима, по табанима и испод пазуха: јер кажу да оне на покладе највише једу људе. — Ни једној младоj и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама. Кад се вјештица је

љају више села Моловина на некакоме ораху, а у Хрватској се опет приповиједа да се онамо скупљају на Клеку више Огулина. Приповиједа се у Сријему како је некакав човјек видјевши из постеље како му је из куће вјештица одлетјела, нашао њезин лонац с масти, пак се њоме намазао и рекави онако као и она, прометнуо се и он у нешто и одлетио за њом и долетјевши на орах више Моловина нашао ондје много вјештица гдје се часте за златнијем столом и пију из златнијех чаша. Кад их све сагледа и многе међу њима позна, онда се, као од чуда, прекрсти, говорећи: „анате вас мате било !“ у онај исти мах оне све прсну куд која, а он спадне под орах човјек као и прије што је био. Златна стола нестане као и вјештица, а њихове златне чаше претворе се све у папке којекакијех стрвина. Жена која је вјештица, кад из ње изиђе онај дух, лежи као мртва, и да јој човјек окрене главу гдје су јој ноге биле, не би се више ни пробудила. Кад виде у вече какога лепира гдје лети по кући, понајвише мисле да је вјештица, па ако се може ухвате га, те га мало напале на свијећи или на ватри, па га пусте говорећи: „дођи сјутра да ти дам соли.“ Ако би се догодило да сјутридан дође кака жена да иште соли или какијем другијем послом, па још ако буде гдје нагорјела, онда се за цијело мисли да је оно она синоћ била. Кад у каквом селу помре много дјеце или људи, и кад сви повичу на коју жену да је вјештица, и да их је она појела: онда је вежу и баце у воду да виде може ли потонути (јер кажу да вјештица не може потонути); ако жена потоне, а они је извуку на поље и пусте, ако ли не могбуде потонути, а они је убију, јер је вјештица. Овако су истраживали вјештице и за КараЂорђијева времена у Србији. Гдјекоји на бијеле покладе изврћу вериге наопако од вјеІштица. Гдјекоји у попрет метну

акав рог, јер кажу да вјештица особито бјежи од смрада овога. Гдјекоји мрве јајиње љуске да се не би вјештице у њима могле возити преко вода. Куд ће вјештица до у свој род?

дан пут исповједи и ола, онда више не може вјештачётина, f. augm. р. вјештица.

јести људи, него постане љекарица и даје вјештичина, траву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, вла, Влаа (Вла), т. vіdе Влах. она се сија као ватра; и највише се скуп- влага, f. Die іfеubtigteit, humor. [cf. мемла]. љају на гумну; за то кажу да она, кад хоће влада, f. 1) bie perrjdaft, dominatus. 2) да полети од куће, намаже се некаквом ма [Вла да] Тако ми Ладе и Владе и девет сти испод пазуха па рече: „ни отри ни о сјемена! cf. Лада. грм, већ на пометно гумно.“ Приповиједа влада.лац, владаоца, m. See Terriсфеr, rеgnаnѕ. се да је некака жена, која није била вје- владање, р. 1) За реrrjchen, dominatio. штица, намазавши се оном масти, мјесто ни das Betragen, gestio. о трн, ни о грм, нехотице рекла: и овладати, владам, v. impf. berrjden, dominor. трн и о грм, и полетјевши сва се испре- владати се, владам се, v. r. impf. ji) bеtrаgені, бијала које оштa. у Сријему се припови se gerere. cf. [поносити се 2,) подносити се. једа да се онамо вјештице највише скуп- I владета, т. Латинате, поmеn viri.

2)

« PreviousContinue »