Page images
PDF
[ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

висјелица, f. у загонеци: Висјела је висјелица,
под њом сједи космaтица, Бога моли косма-
тица да јој падне висјелица (д је вен и ца
и мачка).
висјети, сим, v. impf. (по југоз. кр.) vide ви-
сити.
виска, f. 1) baš SSieberu, hinnitus, cf. висак:
IЗиска коња, а јаук јунака — 2) (у Ц г.)
vide вриска: Стаде виска младијех мо-
М{l Rá. —
виснути, вnснем, v. pf. (у Ц. г.) vide врис-
нути: Она јасно од радости висну
висок, висока, високо, (висока, ка, ко, аdv.
високо, соmр. вишII) bod), altus.
Висока, f. adj. планина у Далмацији више
Сиња.
Високи Стефан, m. Тако се у народу зове син
кнеза Лазара, који је послије Косовскога
боја у Србији владао и који је зидао на-
мастир Манасију. У народу се нашему при-
повиједа да је Високи Стефан по смрти оца
својега побјегао у Московску па послије
неколико година одонуда с војском преко
Маџарске дошао у Србију и с Турцима се
био и надвладавши их и претјеравши преко
мора бацио за њима свој буздован у море
говорећи: „Кад овај буздован изишао на
сухо, онда се и Турци вратили амо!“ а
буздован одмах сам изиђе на бријег, у том
му се анђео јави говорећи: „И ти можеш
и коњ ти може, али ти Бог пе да.“ cf.
Сибињанин Јанко: Гради, кнеже, биће ти
за душу, И за здравље Високом Стевану
Високо, n. adj. cin etiotden in Sočniem, nomen
urbis: Од Високог паша Асан-паша —
1. Височица, f. највиши бријег у Велебиту више
Госпића.
2. Височица, f. главица између Мартинића и
Спужа: Под зелену гору Височицу
висуљак, љка, m. само у овој загонеци: Виси
виси висуљак, Бога моли трчуљак да от-
падне висуљак? (т. ј. жир и свињче).
Висућ, m. планина на лијевој страни Цетине
близу Омиша. У тој планини имају зидине
од градића, за који се приповиједа да га
је зидао Херцег Стјепан, и да је у њему
најпослије сједио и од Турака се бранио.
Између Висућа и Бор ка планина је Ди-
нара. (сf. Висећ).
вит, а, о, vide витак: Вита јело, дигни горе
гране —
вит, вит! I interj. Sout, um bie Saube su (ođen,
вита, вита!) sonus alliciendi columbas.
витак, тка, тко, biedjam, flexilis. (cf. ват).
виталац, витаоца, m. (у Дубр.) обје џигерице
и цријева и махрамица , baš (Singenocite, vis-
С0 Tá.
витао, тла, m. 1) bcr (Saruђајpet, rhombus, cf.
витњак, навитњак, сноватник. — 2) bet Najpel,
rhombus. — 3) воденица н. п. од три ви-
тла, т. ј. кола, које свако обрће по један

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

вјечан. вјечна мука, f. biе Оble, infernus christianorum (vide пакао 1). вјешала, вјешала, n. pl. (јуж.) bet (Salgen, pa tibulum. вјешалица, f. т. ј. меса, еiu etid geraudettes išleijd, segmentum carnis fumo duratae. (cf. удо). вјешање, n. (јуж.) baš Sangen, suspensio. вјешати, шам, v. impf. (јуж.) bangen, suspendo. вјешт, а, о, (јуж.) чему, или у чему, ter es peritebt, gejdiđt, peritus (vide 1 вичан 1). вјештак, вјештака, m. (јуж.) ber (Sejdite, peritus. (cf. мајстор 2). вјештац, вјешца, m. (јуж.) bet Serenmeijter, veneficus. вјештина, f. (јуж.) bie (Sejdittiditeit, 9)leijferidajt, scientia. (cf. мајсторија). вјештица, f. (јуж.) bie pere, venefica. (cf. каменица 5, крстача 2, рогуља 2, цопрница). Вјештица се зове жена која (по приповијеткама народним) има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лепира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу: кад нађе човјека гдје спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тако изједени људи одмах умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и за то се многи о бијелим и божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуха: јер кажу да оне на покладе највише једу људе. — Ни једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама. Кад се вјештица један пут исповједи и ода, онда више не може јести људи, него постане љекарица и даје траву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на гумну; за то кажу да она, кад хоће да полети од куће, намаже се некаквом масти испод пазуха па рече: „ни о трн ни о грм, већ на шометно гумно.“ Приповиједа се да је некака жена, која није била вјештица, намазавши се оном масти, мјесто ни о трн, ни о грм, нехотице рекла: и о Трн и о грм, и полетјевши сва се испребијала које о шта. У Сријему се приповиједа да се онамо вјештице највише скуп

љају више села Молови на на некакоме ораху, а у Хрватској се ошет приповиједа да се онамо скупљају на Клеку више Огулина. Приповиједа се у Сријему како је некакав човјек видјевши из постеље како му је из куће вјештица одлетјела, нашао њезин лонац с масти, пак се њоме намазао и рекавши онако као и она, прометнуо се и он у нешто и одлетио за њом и долетјевши на орах више Моловина нашао ондје много вјештица гдје се часте за златнијем столом и шију из златнијех чаша. Кад их све сагледа и многе међу њима позна, онда се, као од чуда, прекрсти, говорећи: „анате вас мате било!“ У онај исти мах оне све прсну куд која, а он спадне под орах човјек као и прије што је био. Златна стола нестане као и вјештица, а њихове златне чаше претворе се све у папке којекакијех стрвина. Жена која је вјештица, кад из ње изиђе онај дух, лежи као мртва, и да јој човјек окрене главу гдје су јој ноге биле, не би се више ни пробудила. Кад виде у вече какога лепира гдје лети по кући, понајвише мисле да је вјештица, па ако се може ухвате га, те га мало напале на свијећи или на ватри, па га пусте говорећи: „дођи сјутра да ти дам соли.“ Ако би се догодило да сјутридан дође кака жена да иште соли или какијем другијем послом, па још ако буде гдје нагорјела, онда се за цијело мисли да је оно она синоћ била. Кад у каквом селу помре много дјеце или људи, и кад сви повичу на коју жену да је вјештица, и да их је она појела: онда је вежу и баце у воду да виде може ли потонути (јер кажу да вјештица не може потонути); ако жена потоне, а они је извуку на поље и пусте, ако ли не могбуде потонути, а они је убију, јер је вјештица. Овако су истраживали вјештице и за Карађорђијева времена у Србији. Гдјекojи на бијеле покладе изврћу вериге наопако од вјештица. Гдјекojи у попрет метну какав рог, јер кажу да вјештица особито бјежи од смрада овога. Гдјекojи мрве јајиње љуске да се не би вјештице у њима могле возити преко вода. Куд ће вјештица до у свој род? ““ f. augm. p. вјештица вјештичина, - - ..." - Вла, Влаa (Вла), m. vide Bлах. влага, f. bie išеuфtigteit, humor. (cf. мемла). влада, f. 1) bie Sherridjajt, dominatus. — 2) (Влада) Тако ми Ладе и Владе и девет сјемена! cf. Лада. владалац, владаоца , m. ber Serrider, regnans. влaдaњe, n. 1) baš petridjeti, dominatio. — 2) baš Setragen, gestio. владати, владам, v. impf. berridjen, dominor. владати се, владам се, v. r. impf. fid, betragen, se gerere, cf. (поносити се 2,1 подносити се. Владета, m. Slamnéname, momen viri.

« PreviousContinue »