свезати, свежем, [савезати] v. pf. binben, colligo. [cf. спутити 3].

свезати се, свежем се, v. г. pf, in Berbinbung fommen, necessitudine jungi.

пусти мене, тебе ће бака светити. cf. четвртин. 3) rächen, ulciscor: Да светимо Два Воиновића Свети брата Јакшу капетана Да светимо јаде од Турака

свезнали, ла, лӧ, allmifferij, omniscius: ћути, светити се, светим се, v. r. impf. 1) не свете ти свезнали!

ce caд, ist lebt man nicht so, daß man heilig würde, non sunt tempora sancta.

2) н. п. свети ми сe, er hat фабenfreube an meinem Unfall, laetatur de injuria mea.

свётковање, п. баз Geiern, celebratio, feriatio. [cf. годовање, празновање].

светковати, кујем, v. impf. 1) feiern, celebro. [cf. годовати, празновати, светити 2]. - 2) feiern, ferior.

светковина, f. baciern, feriae, diei festi celebratio.

светлац, светлаца, m. (ист.) vide свјетлац. светлити, лим, (ист.) vide свијетлити. светлити се, ли се, (ист.) vide свијетлити се. светлица, f. (ист.) [vide] свјетлица. светломрцање, п. (ист.) vide свјетломрцање. светломрцати, светломрцам, (ист.) vide свјетло

мрцати.

светлост, светлости, f. (ист.) vide свјетлост. |светлуцање, п. (ист.) vide свјетлуцање. светлуцати се, цам се, (ист.) vide свјетлу

цати се.

2. свести, ведём, v. pf. 1) berabführen, deduco.
- 2) ufammenführen (Braut unb Braûtigam), светљење, п. (ист.) vide свијетљење.
committo conjuges [cf. слећи 1]; бабе светњак, m. (ист.) vide свијетњак.
3) fuppeln, committo. - 4) wölben, fornicem | [свето, n. adj. vide крсно име.]
duco. 5) свести очи, т. ј. склопити их,
ubrüden, conniveo. [cf. склопити 2].

световање, п. (ист.) vide свјетовање. световати, тујем (ист.) vide свјетовати. Светогорац, горца, m. ber Deiligenberger, Dönd vom heiligen Berge, monachus montis sancti (Atho).

светогорски, ка, ко, vom beiligen Berge, de monte

sancto.

светодух, а, о, (ст.) heiligen Seift habenb, spiri-
tus sancti: Кума међу крститеља Јована,
Прикумицу светодуху Јелену - Ма говори
крститељу Јоване: Муч' не бој се, свето-
Духа Јелена

светост, светости, f. Sіе Deiligfeit, sanctitas.
светски, ка, ко, (ист.) vide свјетски.
свећа, f. (ист.) vide свијећа.

светӣ, тога, m. adj. vide крсно име: Сву го- свећење, п. 1) баз Seiben, consecratio.

споду зове на светога

светина, f. augm. v. [1] свет, vide свјетина. светиња, f. bie Reliquie, баз Deiligtbum, sanctorum reliquiae.

2)

sanctus. свечани, на, но, н. п. дан, Geiertag, festus.
свечаник, m. 1) ber Geiertag, dies festus. cf.
светац [2]. 2) vide свечаница.
свечаница, f. (у Херц.) бer Ralenber, fasti. [cf.
свечаник 2].

светињак, m. (у Ц. г.) ber Deilige,
[vide светац 1]. cf. светитељ.
светињица, f. dim. v. светиња: Те саломих
сандук од камена, До у њему двије свети
њице: Света Петка и света Неђеља
светитељ, m. vide светац[1]: Већ дијеле бла- |
И два стуба светитеља

го светитељи

свечар, свеча́ра, m. ber jeinen Familienbeiligen feiert, qui diem festum sancto gentilitio celebrat [cf. кршњак 1]: ја сам данас свечар.

2) свеча́рев,

светити, светим, v. impf. 1) н. п. водицу, теі- cf. крсно име.
ђен, consecro. [vide закршћавати 2].
vide светковати [1]: господине четвртине! свечаров, а, о, без свечар.

[свијетла недјеља, f. (јуж.) vide водена недјеља.] свечарско, кога n. [adj.] они новци што све- | [свијетли понедјељник, m. (јуж.) vide вазменац.]

свињарски, ка, ко, бег свињари, porcariorum,

subulcorum.

свињарче, чета, п. junger Edweinjirt, puer subulcus.

свињац, њца, m. ber hweinjtall, hara. ef. [свињак,] свињ.

свињетина, f. hweinefleifh, caro suilla, cf. праш

чевина.

свињећи, һа, hê, Edhweine, suillus. [cf. бугар-
свињски, ка, ко, ски 2, крмски, крмећи].
свињски, jdhweinij, suis more: На свињама се
свињски добије, али се свињски и изгуби,
свињче, чета, n. ein Stüd Edhwein, Borftenvieh,
una sus. [cf. крме, бугар 2].
свиони, на, но, vide свилен.
свирала, f. (cf. свијара) 1) біс ölöte, fistula.
[с. дудук].
двојнице и

2. свит [2 сит], m. (зап.) vide свјет.
свита, f. 1) (у Ц. г.) Zuh, pannus, cf. [vide]
чоха: Неком дукат, неком свите лакат
И на њима свите три аршина 2) blaue
und rothe Streifen Tuch zur Verzierung der wei-
ßen Bauernröcke vorn an der Brust, clavus coe-
ruleus aut ruber. cf. стриза [2, риза 2].
свитак, тка, m. (у Сријему) уредба по којој
се поновима плаћа, Stola-Tare.
свитаљка, f. (у Славоп.) vide свитац 1.
свитан, тна, тно, (у Боци) vide чохан: Јата-
гане и свитне доламе

свитање, п. баз Хивтеhen beš Zageß, diluculum. свитао, свитла, тло, (зап.) vide свијетао. свитати, свиће, v. impf. anbremen (vom Zage), dilucescit. [cf. свањивати].

свитац, свица, m. 1) баз Зованніšwürтфен, сі-
cindela [lampyris L.]. cf. свијетњак [3, златна
бубица,] кријесница, свитаљка. 2) ber
свити, свијем, [v. pf.] 1) vide савити: Није
Wachsstock, glomus cereum.
ријеч свилена марама Да је свијеш па у
њедра метнеш 2) heulend zusammenrufen,
ululans convoco: Вук не вије што је меса
гладан, Него вије да дружину свије
свитина, f. (зап.) vide свјетина.
свити се, свијем се, v. r. pf.: ово било, оно се
couлo [er erzählte dies und das].
свитице, f. pl. (у Сењу) vide [чакшире 1]
rahe.

свитлати, свитлам, [савитлати] v. pf. [vide ca-
летјети 1] 1) Kerabjagen, depelo.
2) [f. pl.] свирале, vide
2) зијат=

гадље. свиралица, f. dim. v. свирала. свираљка, f. vide свирка. свирање, п. баз löten, cantus fistulae. [cf. свирење].

свирати, свирам, v. impf. (cf. [свирити,] свирјети) 1) flöten, fistula cano. 2) (die Sanglođe leuten), немој свирати; хајд не свирај Ty! rede nicht so unanständig, noli obscoene loqui.

свирац, рца, m. ber Dubeljađpfeifer, qui utriculo canit. [vide гадљар].

свирач, свирача, m. ber

lötenipieler, tibicen. свирачев, а, о, без свирач, tibicinis. свирење, n. vide свирање. свирити, рим, vide свирати. свирјети, рим, (у горњ. прим.) [vide] свирати. свирка, f. баз Blafe-njtrument, fistula in genere, cf. свираљка.

свирнути, нём, v. pf. einen fiff (an ber &löte)
thun, sibilare.

свирчев, а, о, без свирац, utricularii: Устани,
попе, нека седне свирчева мати (у Сријему).
свиснути, нём, (свйскох, свиште, свйскао, свій
сла) berften, rumpor, н. п. од жалости, ди-
јете од зиме, од плача.
свист, f. (зап.) vide свијест.
1. світ, т. (зап.) vide свијет.

menjagen, cogo.

світлити, лим, (зап.) vide свијетлити. світлити се, лим се, (зап.) vide свијетлити се. свитлица, f. (зап.) vide свјетлица. свитломрцање, п. (зап.) vide свјетломрцање. свитломрцати, тломрцам, (зап.) vide свјетло

мрцати.

свитломіцнути, тломоцнём, (зап.) vide свјетло

мрцнути.

свитлост, свитлости, f. (зап.) vide свјетлост. свитлуцање, п. (зап.) vide свјетлуцање. свитлуцати се, цам се, (зап.) vide свјетлу

цати се.

свитљење, п. (зап.) vide свијетљење.
1. свитњак, m. (зап.) vide свијетњак.
2. свитњак, m. vide гатњик.
свитовање, п. (зап.) vide свјетовање.
свитовати, тујем, (зап.) [vide] свјетовати.
свића, f. (зап.) vide свијећа.

свићи [свикнути], свикнем, (свйкох, свиче, свӣ-
као, кла) v. pf. fich barein finben, intelligo,
accommodo me, assuesco [cf. свјеџбати]: не

могу да свикнем ове путове. свићица, f. dim. v. свића. свици, свитака, m. pl. Sіе еbnen без Marien (die als Fastenspeije gelten), nervi husonis. свичка, f. (у Ц. г.) 1) біе Röbre, tubus. ef. [vide] цијев [1]. — 2) vide [1] писак. [1]писак.

свирбати, бам, (зап.) vide свјеџбати.
свиштило, п. (зап.) vide свјештило.
свједок, свједока, [сједок] m. (јуж.) бег Зенде,
testis. [cf. 2 сок 2].

свједочанство, п. (јуж.) vide свједоџба.
свједочење, п. (јуж.) баз Зeugen, testificatio.
свједочити, чим, v. impf. (јуж.) zeugen, testor,
testificor.

свједоџба, f. (јуж.) баз Зeugniß, testimonium. cf. свједочанство.

свјеровати, рујем, v. pf. [јуж.] 2Bort halten, fidem servare: Не свјерова, ели нема откуд Што је рекла баба Ђурисава То је баба после свјеровала

свјет (с. сјет), m. (јуж.) бer Rath, consilium. | сводити, свӧдим, v. impf. 1) wölben, concamero. [vide савјет 1]. 2) herabführen, deduco. 3) zusammenсвјетина, f. 1) augm. v. свијет [1]: Отле оде führen (Brautleute), committo. - 4) fuppeln, земљом и свјетином 2) eine Menge Leute, lenocinium facere. [vide подводити 2]. multitudo [vide пук 1]: навалила свјетина. сводница, f. Rupplerin, lena. [vide подводница 1]. свјетлац, свјетлаца, m. [јуж.] vide блијешњак. | свођење, п. 1) баз perabjühren, deductio. - 2) баз свјетлина, f. (у Ц. г.) комад сува дрвета, којијем се свијетли као лучем. Свјетлика је понајвише од зановијети. [vide зубља]. с.

лучка.

свјетлица, f. (јуж.) ber Blis, fulgur: меће (си-
јева) свјетлица. cf. [сијавица 2;] муња.
свјетломрцање, п. [јуж.] baš Blinfen, micatio.
свјетломрцати, свјетломрцам, v. impf. [јуж.]
blinken machen, schnell bewegen (das Licht), mico.
свјетломрцнути, тломоциём, v. pf. [јуж.] ein-
mal blinken machen, mico.

свјетлост, свјетлости, f. (јуж.) бer Slans, fulgor.
свјетлуцање, п. [јуж.] баз Blinfen, micatio.
свјетлуцати се, цам се, v. r. impf. (јуж.) dim.
. свијетлити ce, blinfen, mico: Он се cjaje
и свјетлуца мајци
свјетовање [сјетовање 1], п. (јуж.) баз Hathen,
consiliatio.

Wölben, concameratio. 3) Zusammenführen, commissio. - 4) баš Ruppeln, lenocinium. das свожење, 1) баš perunterführen, devectio. - 2) das Zusammenführen, convectio. свозити, свӧзим, v. impf. 1) berunterführen, deveho. - 2) zujammenführen, conveho. 1. свој, своја, своје, 1) jein (mein, bein), suus. 2) он ми је свој, vermanst, cognatus. [cf. род 3]. 3) узети дијете под своје, т. ј. мјесто сина или кћери.

2. свој, своја, m. гдје се вода која стоји удара
с брзином, те се вртлог прави, біе nung,
conversio.

своја, f. (у Дубр.) ber Bungenfijd [olsbutt], pleu-
ronectes solea L. [pleur. platessa L.].
својак (cf. [1] свак), m.
ber wefter meiner Grau),
uxoris meae.

чење].

wager (in Rüdfidýt sum својак sorori

свјетовати, тујем, v. impf. [u. pf.] rathen, consi-| својакање, n. verbal. v. својакати. [cf. својаlior. cf. сјетовати [1, савјетовати, артовати]. свјетовни, на, но, (у Хрв.) weltlih, humanus, | својакати, својакам, v. impf. кога, јemans своa rebus divinis alienus. јак пеннен, то својак apello. [cf. својачити].

свјетски, ка, ко, [јуж.] н. п. лажа, скитница, | својаков, а, о, без својак, adfinis.

von der Welt, nequissimus.

свјећица, f. dim. v. свијећа.

својат, f. (coll.) біе Bermansten, propinqui. [vide род 3].

свјеџбати, бам, (јуж.) vide [свићи] свикнути. својачење, n. vide својакање. свјештавање, п. (јуж.) bie &rtheilung ber lesten | својачити, својâчим, v. impf. vide својакати. Delung, extrema unctio. својбина, f. (у Хрв) vide [род 3] својта. свјештавати, свјештавам, v. impf.) (јуж.) 1) свӧјдба, f. (у Боци) пријатељство по женидби свјештати, там, v. pf. или удадби, біе dhmägerjaft, affinitas.

т.ј. масла,

bie lchte Delung ertheilen, extremam unctionem | својевољно, freiwillig, sponte. impertiri. 2) н. п. цркву, weißen, consecro. cf. [vide] осветити [1]. свјештеник, m. (јуж.) vide свештеник. свјештило, п. [јуж.] ber Docht, ellychnium. [vide витиљ 2]. сf. стијење, фитиљ. свладати, свладам, [савладати] v. pf. bemeifterin,

die Oberhand bekommen, supero, superior discedo. [cf. превладати, саплахати (саплаати, саплајати), сплахати (сплавати), саплаисати]. свлâк, m. 1) die abgelegte Haut der Schlange, exu

својење, п. baš Sueignen, arrogatio.
своjити, juм, v. impf. sich zueignen, arrogo.
својко, m. (ст.) ber Siebešvermanbte (?), tuus (?):
Дај, ђевојко, да пољуби својко
својски, adv. wie einer ber Seinigen, ut suum:
ударио га својски (tühtig), частио га својски
(wie seinen recht guten Freund).

својта, f. ber Bermanote, propinquus. [vide род 3].
својтљив, а, о, који мари за своје, ber feine
Bermansten liebt, suis amicus.

[cf. свратити, шенути 1]: сврнути коме с пута; Ево сада вјером сврну 2) н. п. папак с ноге, Lerabbreben, detorqueo.. сврнути се, сврнем се, v. r. pf. 1) einfehren, devertor. 2) сврнули му се нокти од зиме (кад коме јако руке озебу). сврствовати, вујем, v. pf. дочекати оно што човјек жели, erlangen, adipiscor. серстовати, тујем, v. pf. остати, примирити се, [vide] скрасити.

свртак, тка, m. vide витлић [2] (злата).

сврака, f. (pl. gen. сврака) bie ffter, pica [cau- свртање, п. 1) баз blenten, deversio. - 2) data L.]. cf. шврака [1]. Abdrehen, detorsio.

свратити, свратим, v. pf. ablenfen, deverto. [vide | свртати, сврћем, v. impf. 1) ablenten, deverto. сврнути 1]. 2) abdrehen, detorqueo.

свратити се, свратим се, ѵ. г. pf. einen 206fte | свртати се, сврћем сe, v. r. impf, einfeßren, decher machen, ablenken, devertor.

свраћање, п. баз 26lenfen, deversio.
свраћати, һам, v. impf. ablenten, deverto.
свраћати се, һâм се, v. r. impf. ablenten, ab-
schweifen, devertor.

сврачак, чка, m. 1) Drtolan, Sartenammer, [ber
Meuntöter, lanius excubitor L.] emberiza hortu-
lana [Linn.] - 2) vide шврака [2] у вратилу.
сврачине, сврӑчина, f. pl. у руде стражњи |

крај који је рачваст. [cf. шврачице]. сврачић, m. bie junge сврака, pullus picae. сврачји, чја, чје, беr liter, picae: слабо као сврачји мозак.

сврбети, би, (ист.) vide сврбљети.
сврбигуз, m. bie pagebutte, fructus rosae [L.]
caninae. cf. [vide] шипак [3].
сврбити, (зап.)

свобјети, (југоз.) сврби, v. impf. juđen, pru-
сврбљети, (јуж.)
rio. [cf. 2 србити].

сврбогуз, m. erbichteter Hame einer Epwaare, q.
d. pruriet anus.

свргнути, нём, vide сврћи.

сврдао, дла, m. 1) ber Bohrer, terebra. [cf.
сврдло, паличњак, бургија 1]. — 2) (у Ц.
г.) vide [орлић 2] ороз 2.
свідлина, f. augm. v. сврдао.
сврдлић, m. dim. v. сврдао.
сврдло, п. (у Боци) vide сврдао [1].
сврзибрада, т. човјек који један пут остави
браду, па је опет обрије.

сврзимантија, f. (у Дубр.) дјак који збаци
мантију, бег бен Mönd śmantel abgelegt hat, qui
pallio monachi valedixit. Онамо још малу
дјецу која су намијењена за свештенство,
обуку у свештеничке хаљине, на послије кад
одрасту и науче се, гдјекоје не ће да буде
свештеник, него скине оне хаљине и тражи |
друкчије како ће живљети.

|

vertor.

сврћи [свргнути], свргнём, v. pf. 1) berabwerfen,
jtürzen, dejicio [cf, збацити]: с пријестола.
2) с ума, vergeffen, negligo, excidit ex animo.
[vide сметнути 2]. - 3) свргао дроб, (у Боци)
т. ј. струнио се. [vide струнити се 1].
серућити се, сврућам се, v. r. pf. (у Ц. г.)
in die Hize kommen.

сврх [свр, саврх (савр)] (југоз.) [cf. сврху]
1) über, super, supra: једно сврх другога,
über' anbere, sus deque. - 2) (у Ц. г.) убио
га сврх себе (т. j. лежећи рањен па кад му
ко дође да осијече главу), über, supra. -
3) so hoch als altitudine -: Чемерика
сврх човјека

сврха, f. (по зап. кр.) баз Сибe, finis. cf. [vide] свршетак.

сврху, vide сврх.

сврчак, чка, м. 1) die Teignudel, turundula.

2) das Stängelchen (Seide, Gold), tubulus. [vide] Витлић [2], cf. свртак.

свршéтак, тка, m. das Ende, die Vollendung, finis. cf. [доспијетак, доспјетак, исходак (изодак),] сврха.

свршивање [савршивање], п. баз Boldenben, absolutio, perfectio.

свршивати, свршујем, [савршивати] v. impf. vol.
lenden, perficio.

свршити, свршим, [савршити] v. pf. vollenben,
absolvo. [cf. довршити, доконати, докончати,
докрајчити, доспјети 4, дочети; завршити 1;
отарасити, отрсити 1, смирити 2, треити].
свуд, ( überall, ubique [cf. свуђ, свуђе, сва-
свуда, гдје, свађе, свађер, свукуд]: Нек глас
носе свуда по свијету
свуђ, [јуж.] vide свуд.

свуђе, (по југоз. кр.) vide свуда: На јунаштво свуђе од освете - А добар јунак свуђе требује

сврзислово, т. онај који почне учити књигу па остави, ber bie Štubien an sen Ragel gefängt | свукивање, n, vide свлачење. hat, literarum desertor. свукивати, свукујем, (у Ц. г.) vide свлачити. сврзлати, лам, v. pf. einen nicht aušlaffen (mit свукуд, (у Ц. г.) vide свуда. Bitten), non mitto, circumvenio, ligo. [vide| свући, свучем, v. pf. 1) außzieђen, exuo. [cf. салетјети 1]. скинути 2]. - 2) beraben, detraho. herabziehen, сврнути, сврнем, v. pf. 1) ablenten, deverto | свући се, свӳчём се, v. r. pf. 1) fid (bie lei