Page images
PDF
EPUB

aureus.

верни.

севнути, севнем, (ист.) vide сијевнути. сегменин[*], m. vide сејменин: Сегменима спензу небројену

ber) un, se exuere vestibus. - 2) herbei-сёвёр, севера, m. (ист.) vide сјевер. ausziehen, schleichen, hinterschleichen, obrepo, circumvenio: севèрuн, северúна, m. дукат, der Souveraind'or, Дође Вуче на Мустафагића, Кад се Усу за колибу свуче, Тад удрише у крила пијевци - северий (сёверий), на, но, (ист.) vide cjece, acc. 1) sich, se (verhält sich zu ceбe wie мe зи мене, ипб те зи тебе). [cf. себе 1]. 2) може се додати и средњијем глаголима, н. п. данас ми се нешто слава; не једе ми се. - 3) на се, (у Дубр.) т.ј. натраг, zurüd, retro: пошао на се; На се као рак (кад ко побјегне натраг). 4) in einem Liede statt собом: Међу се се хоће да поморе, Злаћенима да пободу ножи

[ocr errors]

сёбар, бра, m. (у Дубр.) vide [1] тежак.
себе, (асс. аиф dat. cf. себи) 1) vide ce[1].
2) (у Дубр.) н. п. отишао у себе, т. ј.
дома [2]. - 3) н. п. научио сам од себе,
von felbft, ipse, sine magistro. - 4) куд себе
оде! [wie weit ift er [hon !] кад је себе то
било! [feit wanи поф дејфађез!].
себезнао, нала, нало, jelbjtijch, egoijtijdh, ber nuх
um fich weiß, sibi soli amicus.

[ocr errors]

себи, (dat. и. loc.) cf. себе: по себи (у Дубр.)
н. п. научити што, т. ј. од себе.
сёбица, f. 1) носи кошуљу (или хаљину какву]
у себицу, alle Tage nacheinanser, continuo.
2) све себице, alles ohne Unterjdies, jammt uns
fonber3: изјео све себице, sine discrimine. -
3) vide покопица.
4) (у Боци) као ку-

чине од лана.

еі

сёбичан, чна, чно, н. п. човјек, бет nicht
fel ift, facilis, non difficilis.
сёбичење, п. verbal. v. себичити.
сёбичити, чим, v. impf. виноград. cf. [по-
копица] себица 3.

[ocr errors]

сёгнути се, гнём се, (сèгох, сèже, сёгао, сè-
гла) v. r. pf. langen nadh (etwaš), extendo ma-
num. [cf. појмити се].

сед, седа, до, (ист.) vide сијед.
седа, f. (ист.) vide сједа.

седак, сетка, m. (у Шумад.) некака крушка
која се једе само гњила, Wrt Birn, piri genus
[pirus communis L. var.].
седало, п. (ист.) vide сједало.
седам, fieben, septem.

седамдесет, fiebzig, septuaginta.
седамдесети, та, то, ber fiebzigfte, septuagesimus.
седамнаест, Пееђи, septemdecim. [cf. седмо-
ронаест].

седамнаестеро, vide седамнаесторо.
седамнаести, та, то, бег резеђnte, decimus sep-
timus.

седамнаесторо [седамнаестеро], изађ on fieb-
zehn, septemdecim (franz. une dix-septaine).
[сf. седморонаестеро].

седање, п. (ист.) vide сједање.
седати, дам, (ист.) vide сједати.
седепли[*], vide седефли: Даше њему седеили
тамбуре

1. седети, дим, (ист.) vide сиједјети.
2. седети, дим, (ист.) vide сједити.
седеф, т. біе Berlmutter, testa conchae marga-
ritiferae.

сёбичий, на, нô, 1) кошуља (или хаљина каква),
alle-Tags-, Werkeltags; profestus. 2) не-
дjesa, die drittlezte Woche vor der Faste, da man
alle Tage, selbst Mittwoch und Freitag, Fleisch-
speisen essen darf, hebdomas antepenultima ante
quadragesimam. Послије себичне недјеље на -
стане задушна, а послије задушне бијела.
cf. трапава [недјеља, трапавица,] претила | седин, а, о, (ист.) vide сједин.
недјеља, [урсна недјеља, уршна недјеља, 1. седити, дим, (у Сријему) vide [1] седети.
уша недјеља, ушибушина неђеља], урши | 2. седити, дим, (у Сријему) vide [2] седети.
бурши. [- cf. претили четвртак].

седефли* (cf. седепли), adj. indecl. perlmuttern, e testa conchae margaritiferae: Омер узе сеДефли тамбуру - Под аздију седефли тамбуру

[ocr errors]

седефлија, * f. пушка нашарана седефом: Седефлију пушку загрлио

седиште, п. (ист.) vide сједиште.

севаљка, f. (у Сријему) дрво што се метне седлање [селдање], п. баš Satteln, impositio

уздуж преко наћава кад се брашно сије. sellae.

севање, п. (ист.) vide сијевање. севан,* севапа, m. vide задужбина:

седлар, седлара, m. учинио | седларев,

севаи; севаи је удијелити сиромаху.
севати, севам, (ист.) vide сијевати.
севделија, * f.: На гранчици тица севделија
севдисање,* п. ber Begenòjtans ber Siebe, amor,
deliciae: Севди, бего, твоје севдисање,
Убило те моје уздисање!

севдисати[*], дишем, v. pf. кога, Ľiebe fajjen,
adamo: Севдис'о је и бегенисо је
севдити, дим, v. [im]pf. lieben, amo, [vide] љу-
бити [3], cf. миловати: Севди, бего, твоје

[ocr errors]

севдисање

ber Gattler, sellarius.
attlers, sellarii.

седларов, а, о, без
седласт, а, о, н. п. коњ, fattelrüdig, bobrüdig,
mit vertieftem Rücken, dorso depresso.
седлати, лам, [селдати] v. impf. fatteln, sterno

equum.

[merged small][merged small][ocr errors]

седлица, f. само у овој загонеци: Туре иде | сејанац, нца, п. (ист.) vide сијанац.
гредицом, завргло се седлицом? (пуж). сејање, п. (ист.) vide [1] сйјање.
седло, п. (pl. сёдла, седала) (cf. селдо) ber сејати, јем, (ист.) vide [1] сйјати.
Sattel, sella.
сејин, а, о, беr ceja, sororis.
седмак, седмака, т. 1) ber Siebner (Münze), mo-|
neta septenaria. 2) ein Pferd von 7 Jah-
ren, equus septennis. 3) (у Биограду) 2rt
Teppich, straguli genus.
седмакиња, f. 1) Štute von fieben Jahren, equa
septennis. 2) ein fiebeneimerigeš Jaß, do-
lium septem amphoras capiens. [- 3) дје-
војка од седам година; види s. v. вршња-
киња].

сејменин [сегменин],* m. ber ejmen, militis tur-
cici genus.

--

[ocr errors]

седмерица, f. vide седморица. седмеро, n. vide седморо.

сејменски, ка, ко, Sejmen, certi militis turcici. сејсана,* f. vide сеисана: Но товари мазге и сејсане

[ocr errors]

сек, m. (у Бачк.) [vide] опсјек [2].
1.сека, f. (ѵос. секо) һур. о. сестра. [1) vide
сеја. 2) cf. златоје].
2.сёка, f. (у примор.) bie Untiefe, brevia.
Секана, f. Grauenname, nomen feminae.
секање, n. verbal. v. секати.

секати, кам, v. impf. (у Боци) н. п. барку, т.
3. пљускати воду из ње, баз 2Bafjer binau3-
werfen, aquam projicere e navi.
сёкеш, m. (у Бачк.) himpfwort für einen aften

Mann, convicium.

седми, ма, мӧ, ber fiebente, septimus.
седмина, f. 1) баз Siebentheil, pars septima.
2) Anzahl von sieben, septem. 3) (у Сину)
vide [1] даћа (која је ријеч и ондје позната).
Јело за ову седмину доноси родбина и при-
јатељи кући покојниковој.
седмица, f. 1) bie Gieben (starte), numerus sep- | секира, f. (ист.) vide сјекира.
секин, а, о, бег [1] сека, sororculae.
tenarius. 2) недјеља дана која се једно- | секиретина, f. augm. v. секира.
уди, н. п. кад хоће човјек да се причести: | секирица, f. dim. v. секира.
не може ми изићи седмица (кад почне јед- секирии, на, но, (ист.) vide сјекирни.
ноудити у уторник, па хоће у недјељу да Секула, m. Жanušname, nomen viri.
се причести). [cf. недјеља 2].
седмокрак, m. ber iebenbeinige, septipes: раче
седмокраче! (говорила жаба раку кад су
се псовали)!

седморица [седмерица], f. Иизађ von fieben,
septem. cf. двојица.

седморо [седмеро], а von ficben, septem. cf.
двоје.

седморонаест, (у Ц. г.) vide седамнаест.
седморонаестеро, (у Лици) vide седамнаестеро.
седморострук, а, о, fiebenfach, septiplex.
седница, f. (ист.) vide сједница.
сёднути, нём, vide сести.

содњан, т. (у Даљу) некаква мрежа на дрвету.
1. сеђење, п. (ист.) vide сјеђење.
2. сеђење, п. (ист.) vide сијеђење.
сёдра, f. (у Хрв. у Уни) [aftuji] vide сига [?].
сёђа, f. (ист.) vide cjеђа.
[сежањ, m. vide шежањ.]

сезање, п. Langen (nach etroa3), extensio manus.
сёзати се, сёжем се, v. r. impf. langen, extendo |

[blocks in formation]

Ал до

секутићи, m. pl. (ист.) vide сјекутићи.
секуна, f. (ст.) vide [сеја] сека.
села, f. (у Конављу) hyp. v. сестра [vide ceja], cf.
сека, селе: И твој рабро селу има
моје миле браће, Ал' до моје драге селе
Сёлак, m. Mannšname, nomen viri.
селам, селама, m. ber türfijhe Sruß, pax! се-
лам алеким (или као што Бошњаци говоре:
селамалећ), а на ово се одговори: але-
һиму селам. Селам само Турци називају је-
дан другоме, а Хришћанину нити ће Турчин
селама назвати нити га Хришћанин (под вла-
дом Турском) смије Турчину назвати, а кад
би који то учинио би га погубили ако се
не би хтио потурчити: Како дође Облачићу
Раде, Тако Турком Турски селам даде
селамалей, 1 [*] cf. селам: Селамалећ, пашо
селам алећим ! господине Ни помози Бог,
ни селам алећим.

[ocr errors]

селвија[*], f. [vide чемпрес]: Везах коња за селвију

--

селдање, n. vide седлање.

селдати, дам, v. impf. (у Боци) vide седлати:
Селдан га коњиц при бр’јегу чека
селдо, п. (у Рисну) vide седло.
село! Shwefter, soror! [vide ceja] cf. брале,
мале: Братац сестру с нова града зове:
Ајде, селе, оседлај ми коња
селен, m. frembe liebftöđel, ligusticum levisticum
Linn. [levist, officinale Koch.]. cf. [vide] ми-
лодух.

селин, а, о, бег села, sororis: На селино ми

ловање

селити, сёлим, v. impf. wegfiebeln, transfero.

селити се, сёлим се, v. r. [im]pf. jiebeln, commigro.

Турци по варошима; а у Босни има и Турскијех и Кршћанскијех села.

2. село, п. (ист.) vide сијело.

селски, ка, ко, (ст.) vide сеоски: На кметове селске поглаваре

сёлиште, п. Drt wo ehevor ein Dorf gewefen, 10cus olim habitatus: [Коренита! село и ти ли си? Да ти није руде од лонаца. Испод кућа чести воденица, Не б' се звала село, већ | сељак, сељака, т. 1) berus sem nämlichen Селиште. Из І. издања].

1. село, п. (pl. сёла, gen. села, dat. сёлима) баз Dorf, pagus. У Србији су велика села која имају око 100 кућа, а има села и од 15 кућа; али их највише има од 30 до 50 кућа. По брдовитијем мјестима тако су куће раздалеко да је село од 40 кућа веће од Беча, н. п. у једном потоку стоје неколике куће, па онда (гдјешто по сахата, или читав сахат далеко) у другом неколике и т. д. па се све зове једно село (доклегод његова земља држи, које се врло добро зна; тако људи из два села могу бити сусједи). А по равни (као н. п. по Мачви и по Браничеву) доста су честе куће по селима, али опет нијесу у реду, као н. п. по Сријему и овуда по Њемачкој, него растркане (као и по варошима по Турској) по пољу. За владања

Dorfe ift, ejusdem pagi. 2) Dorsbewohner,
Bauer, rusticus. cf. [вплан, паор, парасник,]

сељанин.

сељакање, п. баз öftere leberjtebeln, mutatio se-
dis frequentior.

сељакати се, сељакам се, v. r. impf. öfters über-
siedelu, crebro sedem mutare.
сељакуша, f. bie Bänerin, rustica. [cf. naop-
киња].

сељанин, m. vide сељак 2.
сељанка, f. 1) біе аиз бет nämlichen Dorfe ift,
femina ejusdem pagi. - 2) [Сељанка] ūrau-
enname, nomen feminae.

Сембер, m. Ciner pon Семберија. Семберија, f. ein Zheil ber Зворничка пахија, am finfen Ufer ber Drina (cf. себар): Валовиту Дрину пребродише, Машише се пусте кнеза Милоша у Србији брат његов Јефрем семберски, ка, ко, von Семберија. Семберије

нагонио је Мачване, особито по селима око путова, да граде куће у ред, а то се по том почињало и у Шумадији, али сад о том већ не мисли нико више. Онамо се човјек под владом Турском могао преселити из једнога села у друго кад му је драго било, нити му се требало јавити ономе спахији из чијега је села полазио, ни ономе у чије је долазио; кућу своју могао је продати или раскопати, а вотњаке и винограде могао је долазити те брати сваке године, а спахији давати десето; а у оном селу гдје је долазио, могао је начинити кућу на пустој земљи гдје му је драго било, и себи крчити њиве и ливаде, и садити вотњаке и винограде колико

семе, мена, п. (ист.) vide сјеме.
семенка, f. (ист.) [vide] сјеменка.
семењак, m. [ист.] vide сјемењак.
семењача, f. (ист.) vide сјемењача.
сён, m. 1) оно гвожђе што на њему стоји па-
прица (у воденици). [cf. сињ 2]. — 2) (ист.)
vide сјен.

сенабија, f. vide синабија.
сенара, f. (ист.) vide сјенара.
сенат, сената, [шенат 1] m. ber Naty, senatus,
cf. [vide] вијеће: У сенату Млетачкоме
сенатор, m. (у војв.) ber Genator, Rathsherr,
senator. [vide савјетник]. cf. синатор, се-
натур.

му је драго било. Кад би спахија дошао у сенаторов, а, о, без Šenators. senatoris.
село да купи главницу, и стао из тефтера | сенаторски, ка, ко, Senators, senatorius.
звати све сељаке редом по имену, онда би
му сељаци казали: „тај се оселио,“ или:
овај се доселио." По равни, особито по
голетнијем мјестима, врло су куће рђаве:
понајвише покривене су кровином или лу-
бом; али по бреговитијем мјестима има кућа
врло лијепијех и тврдијех: многе су под-
зидане каменом, а понајвише су покривене сенина, f. augm. v. сено.
даском (шиндром); соба нема свуда, него | 1. сеница, f. (ист.) vide [1] сјепица.
се зими понајвише грију код ватре, а спа- 2. сёница, f. (ист.) vide [2] сјеница.
вају по вајатима (cf. клијет) и онако у
кући; димњака нема готово нигдје по се-
лима (осим у Мачви поред Саве, и у Бра-
ничеву гдјешто око Дунава, и на Влашки-
јем земуницама), за то се кашто пуши у
гдјекојијем кућама да хоће очи да испадну сено, п. [ист.] vide сијено.

сенатур, сенатура, т. бer Senator, senator [vide
савјетник]: Да ни господин Бог поможе њега,
и његове принципе, и његове сенатуре! (кад
се наздравља).

сендерика, f. у овој загонеци: Ја отидох у
сендерике, да ми зајми мисли-гусле, дошли
су ми стидни гости.

сеничар, m. [ист.] vide сјеничар.
сеничарка, f. [ист.] vide сјеничарка.
сеничић (сеничић), m. (ист.) vide сјеничић.
сеничји, чја, чје, (ист.) vide сјеничји.
сёнка, f. (ист.) vide сјенка.

од дима. У Србији само око Сокола сједили сент,* m. vide завичај.

су Турци у неколико села, а по осталој | Сента, f. варош у Бачкој: Проконсао као Турземљи сједили су по Селима сами Срби а ски цар на Сенти.

Сентандрија, f. St. Wubve (bei Dfen), colonia | сердарев [сердаров], а, о, без Gerbar, serdari. Serborum St. Andreae. сердарија, f. Sebiet eineß сердар, provincia той Сентандријнац, нца, m. Ciner v. Сентандрија. сердар: Но на ноге, море, три сердара, Сентандријнка, f. Sine von Сентандрија. Покупите своје сердарије сентандрински, ка, ко, ѵон Сентандрија.

сенце, n. dim. v. сено.

von

[merged small][ocr errors]

Сењанка, f. Сine von Сењ. [cf. Сењка].
Сење, п. 1) у пјесми мјесто Сењ, cf. Сијење:
Ђе је Сење тама попанула 2) [ссње] у
загонеци, cf. чаре.

Сењка, f. vide Сењанка.

Сењска Драга, f. велика долина више Сења.

сердарина, f. augm. v. сердар: Међу њима сердарина Марко

сердаров, а, о, vide сердарев.
сердарски, ка, ко, Serbar-, serdari.
сердарство, п. біе Bürbe eine сердар, dignitas
той сердар: Дадоше му у граду сердар-
ство Над четири стотипе јунака

Серивуна, m. Серивуна је био (као што се
приповиједа) некакав поглавар кад и Мла-
тишума.

сермија,* f. баз Bermögen, facultates. [vide 2] имање [1], имовина.

сёрница, f. (sensu proprio) ber Wbtritt, latrina. [vide заход 3]. cf. походница.

сењски, ка, ко, von Сењ: О Јуриша, Сењски | серсан,* серсана, т. баз Bferbegchirr, ornaбарјактаре

[Сењско Било, n. cf. било 1.]

menta equi. cf. [vide] такум.

серџада,*) f. eine Wrt feiner Gișteppiche, straguli сеоба, f. bіе ieòlung, Xnfieblung, migratio, trans- | cepџаза,*/ genus: И на трави ибришима сер

latio.

[blocks in formation]

сепет,* m. vide котарица. У Србији има сепета великијех који се по два са стране товаре на коња, н. п. кад се грожђе носи из винограда кући.

сепетина, f. augm. v. сепет. сепетић, m. dim. v. сепет. сепетка, f. vide котарица.

сепетли сандук :* Отвор', Кумро, сеистли санДуке

[ocr errors]
[blocks in formation]

сести, седем (сёднём), [седнути] (ист.) vide сјести.

сестра, f. (ѵос. сестро, pl. gen. сестара) біс
Schwester, soror.

сестренице, f. pl. Sefhmijter, sorores.
сестрење, п. баз фwijtern, apellatio sororis no-
das
mine. [cf. сестримљење].
сестрешина, f. augm. v. сестра.
сёстримити, мім, vide сестрити.
сестримљење, n. vide сестрење.
сестрин, а, о, ber Shmefter, sororis.
сестринство, п. bie dhwefterjchat, necessitas -
roria: Мог братимства, а твога сестрин-

ства

сепија, f. bie Serberfufe ber Rürjner, vas pel- сёстрити, рим, v. impf. Erwejter пеппен, re.

lionum.

[blocks in formation]

сератлијнски, ка, ко, vide крајишнички: Са-
сератлијски, / крој мене руо сератлијнско,
Ка, што носе цареве делије
серашћер,* т. ber Geraštier (Commenbant), dux,
[vide поглавар] cf. поглавица: И пред вој-
ском до два серашћера

[blocks in formation]

сестричина, f. bie Schwejtertooter, filia sororis. cf. [небуча,] сестрична. сестричић, m. ber Ed mejterjohn, sororis filius, cf. нећак, сестрић: Него има свога сестричика - Леле мене, мио сестричићу сербес,* frei, forgloš, sine cura: Ја не мого | сёстрична, f. vide сестричина. сербес вечерати Све од страа малог Ра- сёт [2 свет], m. (ист.) vide сјет.

[blocks in formation]
[merged small][ocr errors]

Сервана, f.: Кад је био на води Сервани сетан, тна, тно, (ист.) vide сјетан. сердар, сердара, m. 1) (у Ц. г.) нахијски сётити се, тим се, (ист.) vide сјетити се. старјешина. — 2) ber Gerbar (Großprofoß, сеткарење, п. (ист.) vide сјеткарење. Seneralgewaltiger), vindex criminum milita- сеткарити, сеткарим, (ист.) vide сјеткарити. rium generalis. У Србији су од прије под сётно, (ист.) vide сјетно.

владом Турском сердари (по варошима) за- сетовање, п. (ист.) vide сјетовање.

творали Турке, као муселими Хришћане, а сетовати, сèтујем, (ист.) vide сјетовати. тако је по свој прилици до сад било и у сећање, п. (ист.) vide сјећање.

Босни.

сећати се, һам се, (ист.) vide сјећати се.

сёћи, сечём, (ист.) vide сјећи.

сёћи се, сечем се, (ист.) vide сјећи се.
сефте, тета, п. 1) ber erite Berfauf без Rauf
manns, nachdem er sein Gewölb aufgethan, res
prima vendita: данас нијесам учинио ни
сефтета. 2) jeder andere erste Gebrauch von
einer Sache, usus rei primus.
сефтелеисати, леишем, v. pf. учинити сефте.
сефтеисати, ишем, cf. [vide] ручити се[2].
сефтеџија,* m. Sie erjte unshaft, primus emtor.
сехир* (cf. сеир), m. 1) vide чудо [1]. — 2)
чинити што сехир, vide сехирити.
сехирити (cf. сеирити), рйм, v. impf. чинити
сехир, betrahten, comtemplor. [cf. сехир 2].
сёцавац, авца, m. (ист.) vide сјецавац.
сецалица, f. (ист.) vide сјецалица.
сецало, п. (ист.) vide сјецало.
сецање, п. (ист.) vide сјецање.
сёцати, цам, (ист.) vide сјецати.
сёцкање, n. dim. v. сецање.
сецкати, кам, dim. v. сецати.
сеча, f. (ист.) vide сјеча.

сечива, п. pl. (ист.) vide сјечива.
сечивица, f. (ист.) vide сјечивица.
сечимице, (ист.) vide сјечимице.
сёчка, f. (ист.) vide сјечка.
сеша, f. vide [сеја] сека.

сёшка, f. (у Бачк, особито у поскочицама) vide
[сеја] сеша.

[merged small][ocr errors]

си, 1) verhält fich zu јеси wie сам зи јесам.
2) [entlit. Dativ v. perjönt. pron, reflex.] гдје-
као н. п. у Сријему и у Славонији,
говори се н. п. узми си, осијеци си хљеба.
сиба, f. ber cothe gartviegel, cornus sanguinea [L.].
Сибињ, m. ermannftast, Cibinium.
Сибињанин, m. (pl. Сибињани) Ciner von Sper-
mannftast, Cibiniensis.

[ocr errors]

женско, и по његовој наредби надјену му-
шкоме име Јанко а женскоме Јања. Пошто
Јанко мало поодрасте и стане се с дјецом
играти, гдје се скаче он одскаче, гдје се
рве он обара, гдје се камена меће он од-
меће, гдје се трчи он утјече: за то му стану
Дјеца завидјети и као подсмијевајући му се
говорити да он нема оца него да је копиле.
Кад се то Јанку досади он једном навали
на своју матер да му каже ко је његов отац;
на то му мати даде онај прстен, а кад он
уњ загледа и проучи шта се на њему пише,
он рече: „међер сам ја једнога цара син !"
и за то је послије ишао у Србију и био се
с Турцима као тражећи своју очевину. Јања
се уда и роди сина Секулу, који је у на-
роднијем пјесмама понајвише са својијем уја-
ком. Приповиједа се да су их Турци један
пут тако разбили да се нијесу могли вра-
тити правијем путем у Маџарску, него да
су некуда преко Србије и преко Херцего-
вине само са дванаест људи побјегли у Ду-
бровник, и да су их Дубровчани ондје обо-
јицу измоловали и да се је говорило да два
љенша човјека ондје нијесу дошла. [cf. Ви-
соки Стефан].

сибињски (Сибињски), ка, ко, Dermannjtäster,
Cibiniensis: Да ти да Бог, Сибињска вој-
водо! Да добијеш цара на Косову -
ейбов, а, о, рon partriegel, corneus.
сйбовина [свибовина], f. partriegelholz, lignum

corneum.

сйв, а, о, grau, canus. [cf. сиваст].
сйваљ, m. ber Sraujimmel, equus canus, cf.
[vide] сивац: Најпрвога на коњу сиваљу
сивање, п. (зап.) vide сијевање.
сйваст, а, о, vide сив.
сивати, сивам, (зап.) vide сијевати.
сйвац, сивца, m. сив коњ, ber Sraufchimmel,
equus canus [cf. сиваљ]: прође сивац Кру-
шевац, баз ift borbei!

сйвер, сйвера, m. (зап.) vide сјевер.
сйверни (сйвернй), на, но, (зап.) vide cje-

верни.

сивнути, сивнем, (зап.) vide сијевнути. сивоња, m. сив во, ein grauer D3, bos canus. сивоњин, а, о, без сивоња, bovis cani. сивуља, f. сива крава, grane Ruh, vacca cana. сивуљин, а, о, ber сивуља, vaccae canae. сивчев, а, о, без сивац, equi cani.

Сибињанин Јанко, m. Осим онога што се у нашијем народнијем пјесмама пјева о Сибињанину Јанку и о његову нећаку Секули, ја ћу овдје да кажем само шта се о њима приповиједа. Високи Стефан идући с војском из Московске у Србију дође у Будим | на конак, и ондје Маџарска господа видећи га онако висока и лијена зажеле имати од њега порода, и у разговору запитају га да ли би се у војсци његовој могао наћи добар ждријебац да опасе њихову кобилу да би и они запатили тако лијепијех и добријех коња, а он им одговори: би, за што не би?“ Кад буде у вече они му по- сйга, f. ber Ralfjinter, stalactites. cf. седра [?]. шаљу лијепу дјевојку да ноћи с њиме. Кад | Сигет, m. [варош у Угарској]: Ето браца од се он стане изговарати, каже му се да је Сигета, Носи сукњу од скерлета он то обрекао учинити; тако он дјевојку | сйгло, п. (у Дубр.) vide сидло. прими и преноћи с њоме, и сјутрадан ујутру на растанку даде јој прстен и рече јој: ако роди мушко да му надјене име Јанко, сйграти се, сйграм се, (у војв.) vide играти ако ли роди женско, Јања, и пошто дијете се: А четврти, не сиграм се шњиме одрасте да му да онај прстен. Одатле се сигуран, рна, рно, (највише по зап. кр.) ficher, он крене и отиде у Србију, а дјевојка по- securus. [vide] поуздан, cf. јамачно. слије девет мјесеци роди двоје, и мушко и сигурање, n. vide готовљење.

[ocr errors]

сиграти, сиграм, v. pf. Jerabtanzen, saltans des

cendo.

« PreviousContinue »