Page images
PDF
EPUB

aureus.

се ,

Ser) auggiebet, ѕе еxuere vestibus. — 2) bеrbеіr | север, севера, m. (ист.) vide сјевер. jblеіфеп, бinterjcblеіфеп, obrepo, circum venio : северин, северина, m. дукат, Ser Couperаino'or, Дође Вуче на Мустафагића, Кад се Усу за колибу свуче, Тад удрише у крила пијевци — севернӣ (севернӣ), на, но, (ист.) vide cје

acc. 1) sich, se (verhält sich zu cebe wie me верни. и мене, ипо те зи тебе). [cf. себе 1]. — 2) севнути, севнем, (ист.) vide сијевнути. може се додати и средњијем глаголима, н. сегменин[*], т. vіdе сејменин: Сегменима п. данас ми се нешто слава; не једе ми се. спензу небројену

3) на се, (у Дубр.) т. ј. натраг, зurit, eёгнути се, гнём се, (сегох, сәже, сегао, сеretro: пошао на се; На се као рак (кад Taa) v. r. pf. langen nach (etwas), extendo maко побјегне натраг). 4) in einem Liede statt num. [cf. појмити се). собом : Међу се се хоће да поморе, Злаће- еёд, сёда, до, (ист.) vide сијед. нима да пободу ножи

сёда, f. (ист.) vide cједа. сёбар, бра, m. (у Дубр.) vide [1] тежак. сёдак, сётка, т. (у Шумад.) некака крушка еёбе, (acc. anim dat. cf. себи) 1) vide ce [1]. која се једе само гњила, 24rt Birn, piri genus

2) (у Дубр.) н. п. отишао у себе, т. ј. (pirus communis L. var.). дома [2]. 3) н. п. научио сам од себе, седало, т. (ист.) vide cједало. pon jelbit, ipse, sine magistro. — 4) куд себе сёдам, jieben, septem. оде! [mie meit ijt er joon !) кад је себе то седамдесёт, jiebsig, septuaginta. било! [feit mann под дејфае !].

седамдесети, та, то, Ser fiebsigjte, septuagesimus. себёзнао, нала, нало, jelbjtijt), egoijtij), Ser niir седамнаест, jiebşehn, septemdecim. [cf. седмоum sich weiß, sibi soli amicus.

.

ронаест]. еёби, (dat. и. lос.) cf. себе: по себи (у Дубр.) седамнаестеро, vide седамнаесторо. н. п. научити што, т. ј. од себе.

седамнаестӣ, та, то, беr fiebente, decimus sepсёбица, f. 1) носи кошуљу (или хаљину какву] timus.

. ў себицу, аlе gаgе пафеinancer, continuo. — I седамнаесторо [седамнаестеро], 21njabt pon jieb. 2) cbe ceowne, alles ohne Unterschied, sammt und zehn, septemdecim (franz. une dix-septaine). fonSerg: изјво све себице, ѕinе discriminе. [cf. седморонаестеро]. 3) vidе покопица. 4) (у Боци) као ку- ) сёдање, п. (ист.) vide cједање. чине од лана.

сёдати, дам, (ист.) vide cједати. сёбичан, чна, чно, н. п. човјек, Ser nicht bеі» | седёпли[*], vide седефли: Даше њему седейли kel ist, facilis, non difficilis.

тамбуре сёбичење, п. perbai. р. себичити.

1, сéдети, дям, (ист.) vide сиједјети. еёбичити, чим, у. impf. виноград. cf. [по- 2. седети, дим, (ист.) vide сједити. копица) себица 3.

ceaed,* m. die Perlmutter, testa conchae margaсёбични, на, но, 1) кошуља (или хаљина каква), ritiferae.

alexags», ДВеrtеltag3. ; рrоfеѕtus. — 2) не- седефли* (cf. сeдeпли), adj. indecl. perImmuttern, Ajena, die drittleßte Woche vor der Faste, da man е testa conchae margaritiferae: Омер узе сеalle Tage, selbst Mittwoch und Freitag, Fleisch. дефли тамбуру Под аздиjу седефли speisen essen darf, hebdomas antepenultima ante тамбуру — quadrаgеѕіmаm. Послије себичне недјеље на- седёфлија , f. пушка нашарана седефом: Ceстане задушна, а послије задушне бијела. дефлију пунку загр.лио cf. трапава (недјеља, традавица, претила сéдин, а, о, (ист.) vide сједин. недјеља, [урсна недјеља, урна недјеља, 1. сёдити, дим, (у Сријему) vide [1] céдети. уша недјеља, ушибуншина неђеља, урши 2. седити, дім, (у Сријему) vide [2] седети. бурши. [— cf. претили четвртак).

седиште, п. (ист.) vide сједиште. севаљка, f. (у Сријему) дрво што се метне седлање [селдање), п. Sag Catteln, impositio

уздуж преко наћава кад се брашно сије. sellae. сёвање, п. (ист.) vide сијевање.

сёдлар, сeдлaрa, m. Ser Cattler, sellarius. севап, севъпа, m, vidе задужбина: учинио | седларев, севаи ; севаи је удијелити сиромаху.

седларов, а, о, без Cattlеrѕ, ѕеllаrii. сéвати, севам, (ист.) vide сијевати.

сёдласт, а, о, н. п. коњ, jаttеlrtig, boblrütig, севделија, f.: На гранчици тица севделија mit vertieftem Rüden, dorso depresso. севдисање, p. Ser (Begenojtans Ser Siebe, amor, I седлати, лам, [селдати] v. impf. jatteln, sterno deliciae : Севди, бего, твоје севдисање, equum.

. У било те моје уздисање!

седлашце, п. dim. р. седло: Стрелица те устресевдисати[*], дишем , v. pf. кога, liebe fajjent, лила Кроз седлашце у срдашце

аdаmо: Севдис'о је и бeгeнис'о је седлёнӣк, седленика, т. (у ц. г.) коњ, баз еевдити, дійм, v. [im]pf. lieben, amo, [vide] љу Reitpferd, equus ad equitandum idoneus:

: и бити [3], cf. миловати : Севди, бего, твоје узе му коња седленика

Неки jашу коње севдисање

седленике

cici genus.

седмица, f. само у овој загонеци: Type иде 1 сејанац, нца, п. (ист.) vide сијанац.

гредицом, завргло се седлицом? (пуж). сејање, т. (ист.) vide [1] сйјање. седло, п. (pl. седла, седала) (cf. селдо) Sеr сёјати, jём, (ист.) vide [1] сйјати. Sattel, sella.

сејин, а, о, беr ceja, Sororis. седмав, седмъка, т. 1) Ser Ciebiier (90Xinje), то- сејменин [сегменин],* m. Ser Сејтеп, militis tur

neta septenaria. — 2) ein Pferd von 7 Jah, reit, equus septennis. — 3) (у Биограду) 24rt сејменскӣ, кa, кo, Cejmens, certi militis turciсi. Teppich, straguli genus.

сејсана, f. vide сеисана: Но товари мазге и седмакиња, f. 1) Ctute pon jieben Sabren, equa сејсане

septennis. 2) ein fiebeneimerigeз хар, do- сек, т. (у Бачк.) [vide) опсјек [2]. lium septem amphoras capiens. [- 3) дје- 1. сека, f. (voc. секо) һур. р. сестра. [1) vide војка од седам година; види s. v. вршња сеја. — 2) cf. златоје). киња).

2. сека, f. (у примор.) Sie untieje, brevia. седмёрица, f. vіdе седморица.

Секана, f. Trauename, nomen feminae. седмеро, n. vіdе седморо.

секање, п. perbal. p. cекати. седмӣ, ма, мо, беr fiebente, septimus.

секати, кам, v. impf. (у Боци) н. п. барку, т. седмина, f. 1) bag ciebentheil, pars septima. —

ј. пљускати воду из њe, Sag 22ajjer bilaiз. 2) 21njabi pon jieben, septem. — 3) (у Сињу)

werfen, aquam projicere e navi. vide [1] даћа (која је ријеч и ондје позната). eёкеш, m. (у Бачк.) Сфіnipfmоrt für einen altei Јело за ову содмину доноси родбина и при

Mann, convicium. јатељи кући покојниковој. седмица, f. 1) bie Cieber (Barte), numеruѕ ѕер- | секира, f. (ист.) vide cјекира.

секин, а, о, Ser [1] céка, sororculae. tenarius. 2) недјеља дана која се једно

секиретина, f. augm. р. секира. уди, н. п. кад хоће човјек да се причести:

f. dim. р. секира.

секирица, не може ми изићи седмица (кад почне јед- секирни, на, но, (ист.) vide cјекирни. ноудити у уторник, па хоће у недјељу да | Секула, m. Diannstame, nomen viri.

се причести). [cf. недјеља 2]. седмокрак, m. Der Ciebenbeinige, septipes: раче секутићи, m. pi. (ист.) vide cјекутићи.

секуна, f. (ст.) vide [сеја] сéка. седмокраче! (говорила жаба раку кад су | села, f. (у Конављу) һур. р. сестра [vide ceja), cf. се псовали)!

сéка, селе: и твој рабро селу има седморица [седмерица], f. 21njabt pot jieben,

моје миле браће, Ал' до моје драге селе septem. cf. двојица. седморо [седмерој, изађ1 pоn fieben, septem, cf. Селак, m. Dianniтате, поmеn viri. двоје.

селам, селама, m. Sеr türfije Brup. рах! ceседморонаест, (у ц. г.) vide седамнаест.

лам алеким (или као што Бошњаци говоре: седморонаестеро, (у Лици) vide седамнаестеро.

селaмaлeh), а на ово се одговори: алеседморострук, а, о, fiebenfat, septiplex.

ћиму селам. Селам само Турци називају јеседница, f. (ист.) vide сједница.

дан другоме, а Хришћанину нити ће Турчин сёднути, нём, vide сeсти.

селама назвати нити га Хришћанин (под власедњак, т. (у даљу) некаква мрежа на дрвету.

дом Турском) смије Турчину назвати, а кад 1. сеђење, п. (ист.) vide cјеђење.

би који то учинио би га погубили ако се 2. сё, ёње, т. (ист.) vide сијеђење.

не би хтио потурчити: Како дође облачићу сёдра, f. (у Хрв. у Уни) [sfalttinji] vide cига [?].

Раде, Тако Турком Турски селам даде — ceha, f. (uct.) vide cjeha.

селамалёй, [*] cf. селам: Сcлaмaлef, пато [cежањ, т. vіdе шежањ.]

сёлам алећим !ј господине

Ни помози Бог, cèsâuo, n. Langen (nach etroas), extensio manus.

ни селам алећим. сёзати се, сёжём се, v. r. impf. Tange, extendo | селвија[*], f. [vidе чемпірес]: Везах кона за manum.

селвију cèn3,* m. der Stallfnecht, servus stabularius.

сёлдање, п. vide седлање. Сеинска Гора, f. у приповијеци.

сёлдати, дам, v. impf. (у Боци) vide седлати: сёнр, т. vіdе cехир : Кажу људи четири се

Селдан га коњиц при бр'jегу чека ира Чини сеир бијела Новина сёлдо, т. (у Рисну) vide седло. сеирити, рим, У. impf. vіdе секирити: Те | селе! Сфbejter, soror! [vide ceja] cf. брале, сеири Гацко свеколико

мале: Братац сестру с нова града зове: сеисана [сејсана, сисaнa],* f. Das 23agagepfers, Ајде, селе, оседлај ми коња Padpferd, equus sarcinarius.

cènen, m. fremde Liebstöckel, ligusticum levisticum сейсанка, f. кеса у којој има свашта као и у Linn. [levist, officinale Koch.]. cf. [vide) ми

товару на сеисани: и пито носи ћесу сен лодух. санку

сéлин, а, о, Ser села, sororis : На селино мисёja, f. (voc. céjo) һур. р. сестра. [cf. 1 секa 1, секуна, села, селе, сеша, сешка).

селити, селим, v. impf. Degjieselat, transfero.

Ал' до

ловање

сељацин.

тако

али опет

селити се, сёлӣм се, v. r. [imjpf. jiesel, com Турци но варошима; а у Босни има и Турmigro.

скијех и Кришћанскијех села. cènêute, n. Ort wo ebevor ein Dorf gewesen, lo- 2. céno, n. (uct.) vide cuje.no.

cus olim habitatus: [Коренита ! село и ти ли сёлски, кa, кo, (ст.) vide сеоски : На кметове си ? Да ти није руде од лонаца. Испод кућа селске поглаваре чести воденица, Не б' се звала село, већ сељак, сељака, т. 1) Ser aus Seni пimlictjet селиште. Из І. издања).

Dorfe ist, ejusdem pagi. - 2) Dorfbewohner, 1. село, п. (pl. сёла, gen. сёла, dаt. сёлима) 23auer, rusticus. cf. [вилан, паор, парасник,]

sas Dorf, pagus. у Србији су велика села која имају око 100 кућа, а има села и од сељакање, п. Жаз їftеrе llеbеrjiebeli, mutatio se15 кућа; али их највише има од 30 до 50 dis frequentior. кућа. По брдовитијем мјестима тако су куће сељакати се, сељакам се, т. е. impf, бftеr übers раздалеко да је село од 40) кућа веће од

siedeli, crebro sedem mutare. Беча, н. п. у једном потоку стоје неколике

сељакуша, f. Sіе 23äterin, rustica. [cf. наоркуће, па онда (гдјешто по сахата, или читав

Киња). сахат далеко) у другом неколике ит. д. па сéљанин, т. vіdе сељак 2. се све зове једно село (доклегод његова зе

cèdâhka, f. 1) die aus dem nämlichen Dorfe ist, мља држи, које се врло добро зна;

femina ejusdem pagi. — 2) [Сељанка] rail. људи из два села могу бити сусједи). А по

enname, nomen feminae. равни (као н. п. по Мачви и по Браничеву) Сембер, m. Giner pon Семберија. доста су честе куће јно селима,

Семберија, f. ein Ibeil Ser Зворничка нахија, нијесу у реду, као н. п. по Сријему и овуда по Њемачкој, него растркане (као и по ва

ani lіntеnt ufer Ser Prina (cf. себар): Вало

виту Дрину пребродише, Машише се пусте рошима по Турској) по пољу. За владања кнеза Милоша у Србији брат његов Јефрем семберски, ка, кӧ, роп Семберија.

Семберије нагонио је Мачване, особито по селима око путова, да граде куће уред, а то се по том

семе, мена, п. (ист.) vide cјеме. почињало и у Шумадији, али сад о том већ семёнка, f. (ист.) [vide) cјеменка.

семењак, m. [ист.] vide cјемењак. не мисли нико више. Онамо се човјек под владом Турском могао преселити из једнога

семеьача, f. (ист.) vide cјемењача. села у друго кад му је драго било,

сён, m. 1) оно гвожђе што на њему стоји паму се требало јавити ономе спахији из чијега

прица (у воденици). [cf. сињ 2). — 2) (ист.)

уide cјен. је села полазио, ни ономе у чије је долазно; кућу своју могао је продати или раскопати, сенабија, f. vide синабија. а вотњаке и винограде могао је долазити те

сенара, f. (ист.) vide cјенара. брати сваке године, а спахији давати де

сенат, сената, [шенат 1] m. Sеr latb, senatus, сето; а у оном селу гдје је долазио, могао

cf. [vide) вијеће: У сенату Млетачкоме — је начинити кућу на пустој земљи гдје му сенатор, т. (у војв.) Ser Cerator, Ratbaberr, је драго било, и себи прочити њиве и ли

senator. [vide савјетник). с. синатор, ссваде, и садити вотњаке и винограде колико

натур. му је драго бі1.10. Каад би спахија дошао у сенаторов, а, о, без Сепаtоr 3. senatoris. село да купи главиницу, и стао из тертера сенаторски, кa, кo, Cerator, senatorius. звати све сељаке редом по имену, онда би сенатур, сенатура, т. бer Cerator, senator [vide му сељаци казали: „тај се оселио ,“ или: савјетник] : Да ни господин Бог поможе њега, „ овај се доселио. “

особито по

и његове принципе, и његове сенатуре ! (кад толетнијем мјестима, врло су куће рђаве :

се наздравља). нонајвише покривене су кровином или лу- eeндeрика, f. у овој законеци :

Ја отидох у бом; aлн по бреговигијем мјестима има кућа сендерике, да ми зајни мисли-гусле, дошли врло лијепијех и тврдијех: многе су под су и стидни гости. зидане каменом, а понајвише су покривене сенина, f. augm. р. сено. даском (шиндром); соба нема свуда, него 1. сеница, f. (ист.) vide [1] cјепица. се зими понајвише грију код ватре, а спа- 2. сёница, f. (ист.) vide [2] cjёница. вају по вајатима (cf. клијет) и онако усеничар, т. (ист.] vide cјеничар. кући; димњака нема готово нигдје по се- сеничарка, f. [ист.] vide cјеничарка. лима (осим у Мачви поред Саве, и у Бра- сеничић (сеничић), т. (ист.) vilе cјеничи. ничеву гдјето око Дунава, и на Влапки- сеничји, чја, чје, (ист.) vide cјеничји. јем земуницама), за то се кашто пуши усёнка, f. (ист.) vide cјенка. гдјекојијем кућама да хоће очи да испадну сено, п. [ист.] vide сијено. од дима. у Србији само око Сокола сједили сёнт,* т. vіdе завичај. су Турци у неколико села, а по осталој Сёнта, f, варош у Бачкој: Проконсао као Турземљи сједили су по

сами Срби а ски цар на Сенти.

нити

Ilo paenii, ,

селима

Сентaндрија, f. Ct. 24nsre (bei Djein), colonia | сердарев [сердаров), а, о, Ses Cersar, serdari. Serborum St. Andreae. .

сердарија, f. (Bebiet einte8 сердар, provincia той Сентaндријнац, нца, m. Ciner р. Сентaндрија. сердар : Но на ноге, море, три сердара, Сентіндријнка, f. Gine pоt Ceнтaндрија. Покупите своје сердарије сентaндријнски ,

сердарина, f. augm. р. сердар: Међу њима сентaндријски, 3ка, кo, pon Ceнтaндрија.

сердарина Марко сенце, п. dim. р. сено.

сердаров, а, о, vide сердарев. Сёњ, Сења, m. bie tast Зеng, Segnia. [cf. Сење 1, сердарски, кa, кo, Cersarѕ, ѕеrdаri. Сијење).

сердарство, п. Sie 223ürse eine8 сердар, dignitas сењак, сењака, m. (ист.) vide cјењак.

той сердар : Дадоне му у граду сердарСењанин, m. Siner port Сев: Сењани се у лов ство над четири стотине јунака подигнули

Серивуна, m. Серивуна је био (као што се Сењанка, f. Cine poit Ceњ. [cf. Сењка].

приповиједа) некакав поглавар кад и МлаСење, п. 1) у пјесми мјесто Сењ, cf. Сијење: тиіума.

Те је Сење тама попанула 2) {сење] У сермија, f. За деrmögen, facultаtеѕ. [vide загонеци, cf. чаре.

2] имање [1], имовина. Сењка, f. vide Сењанка.

cephula, f. (sensu proprio) der Abtritt, latrina. Сењска драга, f. велика долина више Сења. [vidе заход3]. cf. походаица. сењски, кa, кo, poit Сењ: oЈуриша, Сењски серсін, серсана, m. Sag 2fеrеgejbirr, ornaбарјактаре

menta equi. cf. [vide] такум. [Сењско Било, т. cf. било 1.]

cepuaja, *\ f. eine Art feiner Sikteppiche, straguli седба, f. Die Cieolung, 21njiebling, migratio, trans- сериаза,"j genus: и на трави ибриншима серlatio. .

аза сеоскӣ (cf. селски), кa, кo, Dorf pagi. сёсти, сёдём (с днём), [седнути) (ист.) vide седце, п. dim. р. село.

сјести. сèоштина, f. (у Сријему) сеоски посао, Ве- сестра, f. (voc. сёстро, pl. gen. сестара) бie meinde-Frohne, opera serva communitati prae

Schwester, soror. standa.

cèctpehude, f. pl. Geschwister, sorores. сепет,* m. vіdе котарица. у Србији има сепета сестрење, п. Заз ефnijtern, apellatio sororis no

великијех који се по два са стране товаре mine. [cf. сестримљење]. на коња, н. п. кад се грожђе носи из ви

сестрёшина, f, augm. р. сестра. нограда кући.

сёстримити, міім, vide сестрити. сепетина, f. augm. р. сепет. сепетић, m. dim. р. сепет.

сестримљeњe, n. vіdе сестрење. спетка, f. vіdе котарица.

сестрин, а, о, Ser Cd) mejter, sororis. сепетли сандук :* Отвор", Кумро, сепетли сан- сестринство, n. bie ефірејterjkajt, necessitas so

roria: Mог братимства, а твога сестриндуке cèruja,* f. die Gerbertufe der Kürichner, vas pel- cèctputu, pím, v. impf. Schwester nennen, schwe. lionum.

jtern, sororem appello. [cf. сестримити). сёра, f. (ист.) vide cјера. сёрат,* m, vide [међа 1] крајина.

cecrpnh, m. der Schwesterjohn, sororis filius. cf. сератлија ," m. vіdе крајипник: Сератлије сестрица, f. dim. р. сестра, ефірејсrdфеп , 50

[сестричић, већак. добре коње ране соратлӣјнски, кa, кo, vidе крајишнички: Са

rorçula. еерат.лӣјеки, ў крој мене pyo cеpатлијнско, светричина, f. Die ефірејtertooter . filia sororis. Ка' што носе цареве делије

cf. [небуча,) сестрична. cepamkep,* m. der Seraskier (Commendant), dux, cèctpuyuh, m. der Schwesterjohn, sororis filius,

[vidе поглавар) cf. поглавица: и пред вој cf. нећак, сестрић: Него има свога сестриском до два сeрaufера

чика Леле мене, мно сестричићу сербес ,* frei, jorgID3, sine сurа: Ја не мого сёстрична, f. vіdе сестричина.

сербес вечерати Све од страа малог Ра- сёт [2 свет), m. (ист.) vide сјет. доице

сета, f. (ист.) vide сјета. Сервана, f.: Кад је био на води Сервани сетан, тна, тно, (ист.) vide сјетан. сердар , сердара, т. 1) (у ц. г.) нахијски сётити се, тим се, (ист.) vide сјетити се.

старјентина. 2) Ser Gerbar (Bropprofор, сеткарење, п. (ист.) vide сјеткарење. Beneralgemaltiger), vindex criminum milita- сеткарити, сеткарим, (ист.) vide сјеткарити. rium generalis. у Србији су од прије под сётно, (ист.) vide сјетно. владом Турском сердари (по варошима) за- сетовање, п. (ист.) vide сјетовање. творали Турке, као муселими Хришћане, а сетовати, сётујем, (ист.) vide сјетовати. тако је по свој прилици до сад било и у сећање, п. (ист.) vide сјећање. Босни.

сећати се, һам се, (ист.) vide сјећати се.

ства

сёһи, сéчём, (ист.) vide сјећи.

женско, и по његовој наредби надјену мусёћи се, сéчём се, (ист.) vide сјећи се.

Шкомо име Јанко а женском е Јања. Пото сефте, тета,

n. 1) der erste Verfauf des Kauf Јанко мало поодрасте и стане се сдјецом manns, nachdem er sein Gewölb ausgethan, res играти, гдје се скаче он одскаче, гдје се prima vendita: данас нијесам учинио ни рве он обара, гдје се камена меће он одcedrera. — 2) jeder andere erite Gebrauch von меће, гдје се трчи он утјече: за то му стану einer Sache, usus rei primus.

дјеца завидјети и као подсмијевајући му се сефтелеисати, лёиём, v. pf. учинити сефте. говорити да он нема оца него да је копиле. сефтеисати, ишём, (cf. [vide] ручити се[2]. Кад се то Јанку досади он једном навали сефтеција,* m. Sie erjte Rusjct aft, primus emtor. на своју матер да му каже ко је његов отац; сехир* (cf. сеир), т. 1) vidе чудо [1]. — 2) на то му мати даде онај прстен, а кад он чинити што сехир, vide сexирити.

уњ загледа и проучи шта се на њему пише, сёхирити (cf. сеирити), рйм, v. impf. чинити он рече: „ међер сам ја једнога цара син !“

сехир, betrate, comteniplor. [cf. сехир 2]. и за то је послије имао у Србију и био се сецавац, авца, m. (ист.) vide cјецавац.

с Турцима као тражећи своју очевину. Јања сёцалица, f. (ист.) vide cјецалица.

се уда и роди сина Секулу, који је у насёцало, п. (ист.) vide cјецало.

роднијем пјесмама понајвише са својијем ујасецање, п. (ист.) vide cјецање.

ком. Приповиједа се да су их Турци један сецати, цам, (ист.) vide cјецати.

пут тако разбили да се нијесу могли врасёцкање, п. dim. р. сецање.

тити правијем путем у Мацарску, него да сёцкати, кам, dim. р. сецати.

су некуда преко Србије и преко Херцегосеча, f. (ист.) vide сјеча.

вине само са дванаест људи побјегли у Дусечива, n, pl. (ист.) vide сјечива.

бровник, и да су их Дубровчани ондје обосечивица, f. (ист.) vide сјечивица.

јицу измоловали и да се је говорило да два сечимице, (ист.) vide сјечимице.

љеша човјека ондје нијесу дошла. [cf. Висёчка, f. (ист.) vide сјечка.

соки Стефан). сéша, f. vide [сеја) сéка.

сибињекӣ (Сибињскӣ), кa, кo, permannjtister, сёшка, f. (у Бачь. особито у носкочицама) vide Cibiniensis: Да ти да Бог, Сибињска вој[сеја) сепа.

водо! Да добијеш цара на Косову ci, 1) verhält sich zit jech wie cam zu jecam. сибов, а, о, ppii partriegel, corneus. 2) [entlit. Patio p. perjönl. pron. reflex.] гдје- сйбовина [свибовина], f. рartriegelbols, lіgnum

као н. п. у Сријему и у Славонији, говори се н. п. узми си, осијеци си хљеба. | сив, а, о, grail, canus. [cf. сиваст]. cùba, f. der rothe Hartriegel, cornus sanguinea (L.). CůBâšb, m. der Grausdhimmel, equus canus, cf. Сибињ, т. реrmаnjtast, Cibinium.

[vide] сивац: Најпрвога на коњу сивању Сибињанин, т. (рі. Сибињани) Ciner pon Ser- ейвање, п. (зап.) vide сијевање. mannstadt, Cibiniensis.

сйваст, а, о, vide cив. Сибињанин Јанко, п. Осим онога што се у сивати, свім, (зап.) vide сијевати.

нашијем народнијем пјесмама пјева о Си- сива, сiвца, m. cив коњ, Ser Braujcbintmel, бињанину Јанку и о његову нећаку Секули, equus canus [cf. сиваљ): прође сивац Круја ћу овдје да кажем само шта се о њима певајц, ба3 ijt porbei ! приповиједа. Високи Стефан - идући свој- сивер, сйвера, т. (зап.) vide сјевер. ском из Московске у Србију дође у Будим сиверни (свернӣ), на, но, (зап.) vide cieна конак, и ондје Мајарска господа видећи верни. га онако висока и лијена заікеле имати од сивнути, співні м, (зап.) vide сијевнути. њега порода, и у разговору запитају га да сивоња, m. cив вo, ein grauer Od) 3, bos canus. ли би се у војсци његовој могао наћи до- сивољин, а, о, без сивоња, bоvіѕ саnі. бар жаријебац да опасе њихову кобилу да си вуља, f. сива крава, graнe Rul), vacca cana.

они занатили тако лијенијех и до- | сивуљин, а, о, Ser cивуља, vaccae canae. бријех коња, а он им одговори: „би, за сивчев, а, о, без сивац, equi cani. што не би ?“ Кад буде у вече они му по- ейга, f. Der Ralfjinuter, stalactites. cf. седра [?]. шаљу лијепу дјевојку да ноћи с њиме. Кад Сигет, m. [варони у Угарској]: Ето браца од се он стане изговарати, каже му се да је Сигета, Носи сукњу од скерлета он то обрекао учинити ; тако он дјевојку сигло, п. (у Дубр.) vide cи дло. прими и преноћи с њоме, и сјутрадан ују- сиграти, сграм, v. pf. berabtangen, saltans desтру на растанку даде јој прстен и рече јој: cendo. . ако роди мушi ко да му надјене име Јанко, сиграти се, сйграм се, (у војв.) vide играти ако ли роди женско, Јања, и попшто дијете се: А четврти, не сиграм се ІІ њиме одрасте да му да овај прстен. Одатле се сигуран, рна, рно, (највише по зап. кр.) jiber, он крене и отиде у Србију, а дјевојка по securus. [vide] поуздан, cf. јамачно. слије девет мјесеци роди двоје, и му шко и сигурање, р. vіdе готовљење.

ІІто,

corneum.

би и

« PreviousContinue »