Page images
PDF
EPUB

владика, (рі. gen. валідикі) 1) m. See Bijhof, Власићи, т. pl. (у Дубр.) тако он дје зову људе

episcopus. [cf. бискуп). 2) f. (у Дубр.) закона Грчкога. cf. [vide) Влах 12]. властеоска жена или одрасла кћи, бie srаи власнат, а, о, н. п. hебе, vidе власат. pier ermacbjene Loctiter еіtіеѕ властелин, uxor | власник, власні кa, m. per Gigentbümer, dominus, vel filia alultа той властелин. [cf. бољарка, proprietarius. бољаркиња). 3) (у Дубр.) eine 2lrt Ceejij власт, f. (loc. власти) бie JJiat, potestas. [Eulenrode], piscis marini genus (myliobatis B.zâctan [Blacau), cua, cho, der Macht hat, berech noctula Bp.]

tigt, jus habens. владиковање, п. баз владика јеіп, еѕѕе владика. | властела, f. coll. p. в.ластелин. владиковати, кујем, v. impf. владика јеії, вла- властелин, m. (pl. властела) (у Дубр.) her &bel.

дика-nit perricotein, sum владика, munus episcopale obire.

nian, nobilis. cf. бољар. Владисав, т. 2JZaitsianie, nomen yiri.

властелски, кa, кo, vidе властеоски. владичанеки, а, о, bijoytid), episcopalis. [cf. властељ, т. ber 200aditbaber, potens: Овде нама бискупски).

кажу Старога властеља владичанство, п. bijojlibe 225urbe, dignitas epis- I влаетеоски (властелски], кa, кo, abelig, nobilis. copalis.

властеоство, п. 2(Sel, nobilitas: Боље је моје владичење, n. Sa3 Ciupeiben juni Dijd of, conse

пучанство него твоје властеоство (рече у cratio episcopi.

Дубровнику имућна пучанка сиромашној влавладичин, а, о, 1) без Bijcbojs, episcopi. [cf.

дици кад се сваде). бискупов]. — 2) (у Дубр.) беr ѕtаu еіnеѕ вла- власуља, f. Der Baibajer, avena sterilis (broсте.ин, ихoris nobilis.

mus tectorum L.]. владичити, чійм, у. impf. зи Bijфоf wеiber, con- влат [лат), m. vide клас [1]. secrare episcopum. .

влäтак, тка, m. hyp. р. влат. владичити се, чим се, Ү. r. inpf. 8 bijoj | в.затање, т. vіdе класање. geweiht werden, consecror episcopus.

влітати, там, yidе класати. владичица, f. tleine kocyter eines властелин, filia Влатко, m. 90'autname, nomen yiri. той властелин parvula.

B.jah, m. Mannsname, nomen viri. B.jà joje, m. Mannsname, nomen viri.

B.iâhe, n. (coll.) die Achren, aristae [vide klacje). Владун, п. 2)kannѕtаntе, поmеn viri.

Влах, Влаха, (Вла) т. [cf. Ласи) 1) (по сјевлажан, жна, жно, fencyt, humidus.

вероист. кр.) беr talab, Valachus; ове Влахе Bladene, n. das Vefeuchten, humectatio.

народ даље к југу и западу зове Карав.ласи, влажити, жиім, т. іmрt. befeuchten, humeсtо. а земљу њихову Карав.лашка. — 2) Срби Влаиња, f. vіdе Влахиња.

закона Турскога у Босни и у Херцеговини, Влаињица, f. dim. p. Влаиња.

а тако и они закона Римскога, како у БоBiancas, m. Mannsname, nomen viri.

сни и у Херцеговини, тако и у царству Влајко, т. 9Janginanie, nomen viri.

Аустријскоме изван Далмације зову, и то као Biak, m. Art jijchernek, retis genus.

за поругу, Власима браћ у своју закона Грч1. в.лака, f. (у ц. г.) vide [2] лака.

кога: Ни у тикви суда ни у Влаху друга. 2. влака, f. (у Хрв.) велико дрво које је тешко

[cf. Власифи, Турков.lax]. — 3) [cf. Турконатоварити на кола, него се вyчe, ein groper в.зах] у Далмацији грађани и варошани и

Baum welcher geschleppt wird, tignum longius. острв.љани зову Влахом свакога сељака са влакала, влакала, п. pl. vіdе влачале.

сухе земље, које му драго вјере, а што се влакінце, п. dim. р. В.Јакно: Те настављај нашијем језиком овамо зове Влах, оно се

све влаканце, Све в.заканце по в.а канце Талијанскијем и по овоме Њемачкијем зове влакно, т. Sеr lact)3 (ба3 placb=baar), linum. Морлак (Morlacco). Ријеч ова Влах онамо Byáo, m. vide B.iaxo.

није никака норуга, јер и сами Власи за влас, т. 1) (у Дубр.) ein еіngelnes Saar, pilus. себе реку, н. п. кад се какав правда да [vide] длака [1], cf. коса. 2) велики каквога господина није дочекао и угостно

Mall, die zweite Gattung Flachs, lini genus као што треба: „опростите, господине, ми смо minus longi. cf. редити [1], повјесмо.

Власи; у влашкијем кућама овако се живи. власан, сна, сно, vidе властан.

А као што граѓани и варошани и острвљани Власаии це, Власаніца, f. pl.: До Зворника на

овога Влаха зову Морлаком, тако Власи острвдо В.шсаница

љанина зову, и то иoруге ради, бояу.10м а власат, а, о, н. п. глава, вуна, lyaarig. pilosus. острванку бодулицом. cf. власнат.

Влахиња [Влаиња), f. Die 24alapint, Valacha, cf. власац, сца, т. црви (као д.таке) што се у ра Влах: Него ћу се оженит Влахињом из нама заметну. cf. В.Јаси 2.

Поцерја главитом ћевојком — Влахињу hy власи, т. pl. (р. влас) 1) (у Дубр.) [file] ко м.Ладу обљубити на срамоту Лазаревић-Луки | ca [3], die Vaare, crines. 2) vide B.lacant :

и Чупићу, који Дрине чува вадити власe из ране.

Влахињица, f. dim. p. Влахиња.

Baáro [Baao], m. 1) vertraulich statt Baax. водарица, г. женско које носи по лу.

2) (у Дубр.) свети Влахо, Xer beit. Blajius, водати, відім, v. r. impf. н. п. конa, jiibrеп, St. Blasius. [cf. Блаж). — 3) (у Дубр.) 2) all3. circumduco. папе, nomen yiri, cf. Блаж.

водати ее, водам се, т. г. impf. mit jетаны влача, f. (у Славонији) vidе дрљача.

Hand in Hand spazieren gehen, deambulo cum влачале, влäчала, f. pl. козе од дрвета на ко aliquo. .

јима се плуг вози од куће на њиву пс ниве водац, in Ser levelsart: води га (његов) водајц, кући. [cf. влакала).

т. ј. [vide] ђаво. влачење , п. 1) Sag ggeit, occatio. 2) ба воден, а, о, н. п. крушка, јабука, вино, majjeria, Krämpelnt, carminatio.

aquosus. ваачити, влачим, у. impf. 1) оране (т. з. др- водена недјеља, f. Die erjte 223осфе па) Оjtern, sie љати), eggen, occo [vidе дрљати 1].

2) ку

weisse Woche, hebdomas prima a paschate. cf. дјељу или лан (т. ј. гребенати), frіnipeInt, car свијетла недјеља. mino. [vidе гребенати) cf. редити.

[водена тиква, f. vіdе тиква 1а. ] влачуга, f. (у Барањи) vide наочаница. воденбика, т. vide [букавацi] водени бік. Влашад, f. coll. p. Влах.

водени, на, но, н. п. суд, тиква, 22ајjers, aquaвлашац, шца, m. Сфаlоttеntансф, allium ascalo

ticus. nicum [..). cf. влашик.

водени бив, т. (у Сријему) бie Mobrѕоntinel, Влаше, шета, n. Sеr junge Влах, puer valachus. ardea stellaris [vidе букавац 1]. [cf. Влашче).

водени кое, т. 24rt 2 ajjerpogel [9:ajjeranjel], avis Bzäikene, n. das Walachisiren, mutatio in Vala

aquaticae genus [cinclus cinclus L.). chum. .

Bogènû ubijet, m. die Eintagsfliege, das Uferaas, влашӣк, т. vіdе влашац.

ephemera vulgata (L.). Влашина, т. augm. p. Влах. влaшити, шим, v. impf. sum 24:aladфеп тафен, воденица , f. 2 ajjermible, mola aquaria [vide facio esse valachum.

млин]: По двапут се у воденици говори. влатити се, шйм се, у. r. impf. jid gun 21:а. І воденичар, m. See Jibler, molitor. [cf. м.линар). lachen machen, facere se valachum.

воденичарев, а, о, vidе воденичаров. Влашић, т. 1) dim. p. Влах: За Вашићем воденичарка, f. Die Rillerin, molae domina, mo

litoris uxor. [cf. млинарица). Петром Мркоњићем — 2) планина у Србији између нахије Ваљевске и Рађевине (а амо воденичаров (воденичарев), а, о, беҙ 20tibler, к Дрини између нахије IIабачке и Јадра

molitoris. зове се Цер).

воденичица, f. din. р. воденица. влашићи, влашi iha, m. pl. Sas ciebeligejtion, ple- воденичиште, п. 5er Ort mo eine 9Rible gejtanibeп, jades.

locus ubi mola fuit. Влашка, f. adj. Sіе 243aladei, Valachia. cf. Ка- воденични, ні, но, н. п. камен, коло, 200ülh1paвлaшка.

(stein,-rad), molaris. влашки кa, кo, mаlафijb, valachiсuѕ.

водењак, водењака, m. Gibaut, membrana ovarii. Влашки Град, т. у Велебиту некако мјесто.

cf. кошуљица [2, крвава кошуљица]. B.sâmbo, m. Mannsname, nomen viri.

водењака, f. (у Рисну) тиква у којој се носи Влашче, чета, п. vide Влаше: Што је младо Boja, ein Kürbis, Wasser darin zu tragen, cuВлашче уз кочије

curbita aquae ferendae. [vidе тиква 1а] cf. влинта, f. (рі. gen. влйната) бie Flinte, flinta Водњака.

(tеlum majus), cf. [vide] ду га шуніка: Пуне водењача, f. 24ut müperiger Birne, pіrіs genus влинтe у плеh” окренули

[pirus communis L. var.; одлика крушке са вљеђа, f. (у Подгорици) vidе вјеђа.

сивом покорицом, а врло воденим месом ). вљеши, ша, шё, (у Боци) мјесто љсиши [comp.

cf. пљускача [1; јерибасма). р. лијеп]: A извади посјек лицу hорду, А водијер, водијера, (јуж.) т. бie 2: estijte, yas каква је, стара моја мајко, Таква може а водир, водйра,

| foenisecae. cf. [Opyвыша не може

сало, брушњача, (кузолица,) тобалица. во, вдла, т. 1) Ser Obs, bos. 2) во морски, і водити, вӧдім, т. impf. 1) fulyrе, ducо. 2) (у Дубр.) ба8 21eerfalb, phoca vitulina Linn. воду, Іeiteit, ducо.

3) чe.ie вoдe cake (у вода, f. (dat. води, асс. воду, pl. воде, gen.

кошници), еіnhаlеп, fіngеrе favos. — 4) води вода) 1) баз Вајjer, aqua. — 2) der Strom, крава; кад је водила ова крава? riniserп, fluvius [cf. ријека 1): Преко три воде сту

lascivire in Venerem (de vaccis). [cf. водити дене, Преко три горе зелене 3) Saş Sie се 2]. majjer, liquor amnios. — 4) пустити воду, водити ее, водим се , v. r. impf. 1) einanser

дајjer abjФlagen, mіngеrе; стала му вода. führen, duci. 2) (у Боци) води се крава, водање, п. Sa Serumjubre, 3. 23. Seg jeries,

уіdе во дити 4. circumductio.

водица , f. 1) din. р. вода. 2) Weihwajjer,

возати се.

њака.

aqua lustralis; [a]] у Боци велика водица вођо, т. pertraulib р. воб: Бјеж” у село, воfo! зове се Богојављенска, а [6)) друга cf. паведрина.

мала или закрштена [vidе зламење 1]. віжење, т. бag Subren (з ?анд ить зи 223ajjer), водичар, m. Ser Weibrpajjerträger, camillus (?): vectio, vectura.

Зашао од куће до куће као водичар. Кад вожња, f. Sіе баrt, Sas Sabreli, vectura: сваки водичар отпоје Сиаси Господи, и покропи коњи нијесу добри на вожњи. водицом по кући, онда обично рече: у ІІто воз, т. товар на колима или на саонима, н. је попово да је готово: чанак граха и по ІІ. воз дрва, сијена, ein 2ageпool, currus (?). вјесма два, удо меса и чанак ораха и нару возак, вӧска, воско, gut siebens, bеnе vеhеnѕ: на крст.“

ови коњи нијесу дебели, али су воски. водичнӣ пост, m. крстов дан, уочи Бого- возакање, п. dim. p. возање. јављенија.

возакати се ,

возакам се, у. r. impf. dim. р. водје, vidе овдје. . водница, f. (у ц. г.) некаква плава змија као возаљка, f. дрво (понајвише рачвасто) што се

u 6.10pyna, Art Schlange, serpentis genus (tro метне на њега пређа кад се навија. pidonotus natrix Gesn.].

Bósâle, n. das Führen, vectio, vectura. водњака, f. (У] Рисну) vide [тиква 1 а) воде- возар, возара, т. бer Riндеrеr, remex, cf. возац :

Дај ти мене тридесет возара, и пред њима водњика, f. 25ajjer, Sas im Winter über Soljpfel |

возара Лазара — gestanden und so angejäuert getrunken wird, aqua Bogápeb, a, 0, vide Bogapos. acida.

возарина, f. Sеr ijubrobat, vecturа: Возарине водњивав, а, о, н. п. вино, јабука, крушка,

пет стотин” дуката водњикает, mü perig, aquosus.

возёров [возарев), а, о, беѕ uѕеrеrѕ, rеmіgis. відњица (cf. воћница), f. (у горњ. прим.) у возати, возам, у. impf. jubren, vеhо.

рала оно дрво наврх којега је јарам (од при- возати се, возам се, v. r. impf. fabren, vehor. лике као у кола што је оје).

возац, вдеца, т. (у Боци) vidе возар. водіваља, f. (у ц. г.) vide oдoваља.

возач, возача, т. који што вози на колима, вододерина, f. куд је вода одрла, бer 28aj

der Fuhrmann, qui vecturam facit. [cf. Kupujerriß. .

ција, рабација, салтација). водоjажа, f. као мали јаз или јаружица, куд

возидба, f. Sag #bren, vectio.

возионица,. тече вода, особито од кише и од снијега,

f. буре у којем у се вози нито (н. Wassergang, iter, per quod aqua currit.

н. кљук), баз иbrjap, yübrling, yas vectorium. водокршње, п. (по зап. кр. највише говоре

возити, вӧзим, v. impf. 1) führe, vеhо. - 2) Кршћани, али сад за њих и Хришћани) возити се, вӧзим се, v. r. impf. fabren, vehor.

на лађи, хидеrn, remigare. cf. [vide) веслати. vide [богојављење] богојављеније.

Воиловица, f. намастир код Дунава близу IIанBOJÓHoma, m. u. f. der Wasserträger, Wasjerträgerin, aquator, et mulier aquam ferens.

воиловички, кa, кo, ppt Воиловица. водопија, f, I ber 20egmart, Sie 22 egemarte, cicho-| Воин, т. 9Xann#пате, поmеn viri. водоплав, m. rium intybus Linn.

Bònia, m. Mannsname, nomen viri. водоплаван, вна, вно, беr lеbеrjdфреппинд аз | вој, воја, m. ред у плетењу плота и осталих gejest, diluviei obnoxius. [cf. подводан].

ствари од прућа, бie etibt, ѕtrаturа: доврши водопој, водопоја, m. мјесто гдје се стока поји, тај вој, на ходи да ручамо.

bie pränte, locus aquandis pecoribus, cf. [vide] војак, војака, т. (у војв. од Словака) vide појило: На водоној овце дојавише

војник: Млад војак стар просјак. водўрина, f. augm. p. вода.

војвода, т. 1) Ser Serjoq, dux : Пораниле три во), ,

1 m. der Führer eines Vlinden, dux Српске војводе од Косова уз кршно привођа, (у војв.), соесі.

морје: Једно бјеше од Прилипа Марко, вођарка, f.

Друго бјеше Реља од Пазара, Треће бјеше вође, vidе овђе.

Милош од Поцерја — Мудар бјеше војвода Boleb, a, o, des Führers, ductoris.

Момчило — Трад градила три брата ровођевина, f. оно што доведу сватови, т. і. не фена, До три брата три Мрњавчевића: Једно

вјеста [cf. млада], н. п. камо та наша во бјеше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша ђевина ?

војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко Boeke, n. das Führen, ductio.

2) у Херцеговини и у Црној Гори старјевођица, f. 1) у везу као прутак, ein Ctreif int шине од кнежина или племена зову се и

der Stickerei, virga acu picta. 2) pl. во данас војводе. — 3) за Карађорђијева врефице, беr itgel, habena, cf. [обође, дизгин,

кнежинске старјешине и управитељи физдин,) дизген: Већ ухвати Парца за во звали су се војводе: оваки је војвода био

қице Десном руком за вођице Парца — н. п. Стојан Чупић у Мачви, Милош Стовођница, f. (у горњ. прим.) vidе водњица. ићевић у Поцерини, Антоније Богићевић у

чева.

Мена

Јадру, Хајдук Вељко украјини Неготин- | 1. војничкӣ, кa, кo, jоlоаtijb, militaris. ској и т. д. — 4) и данас у Биограду Турци 2. Војнички, кa, кo, pon Војница. својега старјешину зову војвода; овај вој- | војно, т. (ст.) муж, Зетаbl, maritus [cf. јувода Турке затвора и за мање им ствари нак 2, храбар [рабар], робар; муж]: Како суди, а за веће, гдје се тиче чистога суда, не ћу бледа бити ? Војно ми је пијаница шаље их кадији, и кога нађе за право може војнов, а, о, (ст.) без eтabl3, mariti: Весели избити. Првијех година Милошева владања се, војнова мајко – оваки је војвода овако судио и Србима, али вбјека, f. (dat. војсци, асс. војску) 1) Sa3 сад суди само Турцима. — 5) војвода у сва Kriegsheer, exercitus.

. 2) отишао ня војску, товима, које понајвише бива ујак младоже ins Feld, zu Felde, in bellum. 3) (у Боци) њии: Кума куми Дебелић-Новака , А при Sie Reute, hоmіnеѕ: на овом броду нема много Кумка Новаковић-Груја, Старог свата Си војске; у овоме је мјесту обична (aefällig) бињанин-Јанка, А февера Краљевића Марка, војска; [vidе чељад 3. — 4)] колико имаш А чауша Рељу Крилатицу. А војводу оби војске у кући; има много војске у кући. cf. лић-Милоша – Овога обичаја у Сријему и у [vide] чељад [2]. Бачкој и у Банату као и многијех другијех војсковођа, m. (у ц. г.) фееrführer, bellidux : сад нема, аиу Србији слабо, али у Херце Војсковође војску поведоше — говини и у Црној гори и онамо по приморју војта, f. (у војв.) eine 21rt Bartenjpiel, lusus quiима једнако. — 6) у Хрватској војвода се dam paginarum. .

данас зове шумар који иде на коњу. војштина, f. augm. p. војска. војвод-баша, т. војвода у сватовима: Војвод- војштити, војштим, у. impf. 1) на кога, frieбаше, браћо наша

get, belligero [vidе војевати]. — 2) (у Дубр.) војводин, а, о, без војвода, той војвода. с дјецом, т. ј. имати посла с њима, мучити војводиница, f. Die Traи без војвода, uxor той се око њих, зи tbun baben, fatigari. војвода.

Bójmkêne, n. das Kriegen, belligeratio. војводити, дим, т. impf. зит војвода тафет, віко, m. hyp. р. во, особито кад вабе теоце: appello тoy војвода.

пос, воко, пос! ма, воко, ма!

ІІто го војводити се, дим се, у. r. impf, fib für einen воко буче, себи за врат баца.

војвода au@gebent, pro војвода se gerere. . волак, вока, m. (pl. води, gen. волака) 1) һур. војводић, m. Gobn beg војвода, filius той вој р. во: Ожени се, стаће ти волак на ногу;

вода: Бе војвода обједује, Војводић му Отисни, потисни, воци ти корисни (кад се коња држи

што тешко у друштву ваља или тура пред војводица, m. dim. p. војвода.

собом); Молићу вам молитвицу за све куће војводовање, п. Жаз војвода jein, to esse вoj добре среће За тежака и волака 2) (у вода.

Дубр.) некака морска риба, 21rt Ceefiјф, pisвојводовати, дујем, у. impf. војвода jein, sun cis quidam marinus. војвода.

волање, п. игра у којој се баца штап по земљи војводеки, кa, кo, Sen војводе gehörig, хог вој Aa ce npemehe, ein Hirtenspiel, ludi genus. воде.

волар, волара, т. који чува волове, Офjenbirt, војводство, т. 1) Sie Bürse eines војвода, dig bubulcus.

. pitas той војвода. — 2) sejjen Bebiet, persog- Волач, т, владичино око у језеру Скадарскоме. thium, terra той војвода, ducatus: А ти, воларскӣ, а, о, Офjenbirtens, bubulcorum. стриче, војевода Гојко !| Мало л' ти је вој- волати ее , волам се, у. r. impf. т. б. штановодства твојега? Мало а ти је? Остало ти вима, eine Дrt şirtenjpiel, ludi genus.

пусто ! Већ с отуђе отимате царство BÖnâm, m. Ochjenname, nomen bovi indi solitum. војвођење, п. аз Crnеппен зит војвода, той волети, вълим, (ист.) vidе вољети. војвода appellatio.

волиј, ја, је, (по југоз. кр.) lieber mоllеnѕ, maBojapar, m. Mannsname, nomen viri.

lens: Ја сам волиј изгубити главу Него Bojèbâbe, n. das Kriegen, belligeratio.

цару поклонити пару војевати, вдјујем, у. impf. friegen, bellare. [cf. вбликац, кца, т. (у Дубр.) 24rt 23flange, tribuвојштити 1, крајинити, ратовати].

lus (L.?]. војевода, т. у пјесмама мјесто војвода: А ти, вoлити, вӧлим, (зап.) vidе вољети. стриче, војево да Гојко -

воловод, т. (у Дубр.) eine 21rt bilаnje, herbae војино, у пјесмама налази се мјесто војно. genus [orobanche L.]. војка, f. (у примор.) vidе войка : O наранцо, волдводница, f. волови што иду за кравом кад војко племенита

BOAH kpaba, die Freier der läufigen Kub, vaccae војник, војника, m. Sеr frieger, miles. [cf. во

proci. јак).

воловски, кa, кo, н. п. месо, Офjen-GleijФ), 1. војница, f. Sеr frieg, Sie #rieg&zeit, belli tempus. caro bubula. cf. волујски. 2. Војница, f. варош у Босни, eine &tast in Bogя воловекӣ језик, m. Sie Objenjunge, anchusa offinien, urbs Bosnae.

cinalis Linn.

воловеко око, n. Stus Edijeriage, chrysanthemum віта, f. (у војв.) (cf. фота) некаква игра, lrt leucanthemum Linn.

Spiels, ludi genus. Волддер, т. 1) брдо између Гроцке и села Ко- вітанье, п. Заз jiarrе, duсtatio. [cf. контање,

Лара. 2) гдјекоја се брда тако зову и по вортање).

другијем мјестима, н. п. у Хрватској. вітати, вітам, v. impf. (у војв.) кога, нarreit, волона шa, f. мјесто за пані у ораһим воловима, bei der Naje heruführen, ducto. [cf. Bortatu, Ochjenweide, pascuum bovillum.

портати). Волујак, т. планина у Херцеговини.

вотњак (воћњак), п. 1) Ser Objtgarten, pomariun. волујар, волуjapa, n. vіdе волујарка 1.

(Вотњак] 2) село у Рађевини (близу Лозволујара, f. некаква звијезда, коју ратари по

нице). 3) зид ине од намастира (у селу Нају, и кад она изиђе онда већ иду тра

Вотњаку, на лијевом бријеrу ријеке II тире). жити волове. [cf. волујарка 2).

cf. затронотиити. волујарка, f. 1) некако крупно црно и бијело вотначић, т. dim. p. вотњак. грожђе, Bijelangen, uvae genus. cf. волујар. воћар, т. 1) беr Objttiebhaber, amalis pomorum. 2) vide bo.iyjapa.

- 2) der Obsthändler, Debitler, qui poma ven

ditat. Волујац, волјца, т. брдо (село) код Ужица. | Bohe, . баз оbjt, poma [cf. мива): У своје вдлујеки, кa, кo, vide воловски. воља, f. 1) беr Qile, voluntas: Другоме на

воfе кад ко хоће.

войка [војка], f. Der Objilbaiti, ponus. вољу, а себи невољу; до миле воље н, и.

Böhkaile, n. das Verumführen, ductatio. наиграли смо се. 2) уговору се като узима као мјесто или, н. п. воља ти доћи, воһкати, кам, v. impf. berumjubren, duсtare : воља ти не доћи; Во ти пити, во капу

Квочка воfка пилиће, а не ће на једном

мјесту да се смири. купити. 3) гуша у кокоши или утице,

вді коша, der Kropf der Venne, des Vogels, guttur.

f. (у Бан.) овца која води друге Вољавча, f. намастир у Србији.

olge, ein Schaf das andern vorausgeht und sie

führt, dux (gregis). вољан, љна, љно, (вољні, на, но) 1) frei, sui

воћњак, m. vіdе вотњак. juris: Bobau cu, du kannst es thun, per te stat; Böy! interj. Laut um ein Kind davon zu jagen, soТако имао од куда давати и вољноме и невољноме! За здравље свакога јунака брата вбчић, m. dim. p. во.

nus аbіgеndi bоvеm. cf. hеја, вочке. Ришћанина вонога и невољнога (кад се на

вочке! vidе во ч. пија). 2) guter Laune, guter Dinge, laetus:

Bóma, f. Kinderwort für Bona, aqua sermone inВољан буди, царе господине

fantium. [cf. бумба). вољани Боже! (permumperis) guter пасtiger (Bott !

воштан, а, о, ріфjer, cereus: Држи као да су bone Deus! вољети, волим (вољу), у. impf. (јуж.) lieber воштаница, f. Sіе 28absteinmans, ceratum. [ef.

му руке воштане. pple, malo: Волим мастан канати него гла

мушема). дан плакати. Говори се и највољети, ат

воштара, | .

f. das Wachshaus, wo das Wachs Liebіtеn mоllet: Ја би бурму највољела

Ja

воштарница, 1 geprejit miro, cella ceraria(?). би Јанка највољела

1. вештац! interj. (у Сријему) vidе пис ! во.љица, f. dim. p. воља.

2. воштаци ! удри гa, jilage ! percute!

cf. вовонтање, п. vіdе вотање.

штити [2]. вонтати, там, y, impf. vide вoтaти.

віштење, п. vіdе вошћење. вонь, вонња, т. (по зап. кр.) per Berud), odor. воштина, f. (augm. p. восак) 1) Sie 2Дафstreberiп, воља, f. [vide) задаx, cf. мирис. recrementa ceraria. cf. восковарина (туривоњање, п. 1) Sax Ліесуеп, odor. 2) Oas like

ца 3].

2) саће у коме нема меда. chen, odoratio.

воштити, тім, v. impf. 1) midjen, cero. воњати, њам, v. impf. (по запад. кр.). (cf. [vide]

prilgelii, verberare, [vide] тући [1], cf. бити : мирисати) 1) воњам ружу, rieсtеп, odoror.

вотили су га. 2) ружа воња, tieben, oleo: Ни лук јео, ви вдшће, п. (у Славонији) Sa3 аппеntrаut (@jter. луком воњао

Sinnfraut), equisetum (L.). воринта (cf. форинта), f. Ser G'uloeit, florenus. вошћење [вопштење), п. 1) баз 2Bibjen, cеrаtiо. вортање, п. vіdе вотање.

2) das Prügelil, verberatio. вортати, тілі, vide вoтaти.

1. вр, віра, т. vide [1] врх. воеак, ска, m. (loc. воску) баз 21ad) s, cera: 2. вр, praep. vide [2] врх. као у воску, jider, tutus.

врабац, вратца, т. (pl. gen. врабаца) [1)] ser восковаррина, f. (у Србији) бie 2: adstreborn, re

Сperling, passer [cf. 2 пара 3, срабац): Ко сrеmеntа cerearia, cf. [vide] вонітина [1]. се боји врабаца, нек не сије проје. [— 2) восковарџија, т. који восковарину купује, Ser vidе повик).

die Wachstrebern fauft, qui emit recrementa ce- Bpåóuna, f. das Weibchen des Sperlings, passer rearia. [cf. туричар).

femina. .

2)

« PreviousContinue »