Page images
PDF
[ocr errors]

Власићи, m. pl. (у Дубр.) тако ондје зову људе
закона Грчкога, сf. (vide) Влах (2).
власнат, а, о, н. п. ћебе, vide Bласат.
власник, власника, пn. ber (Nigentђlimer, dominus,
proprietarius.
власт, f. (loc. власти) bie ladji, potestas.
властан (власан), сна, сно, ber liaфt bat, bered}-
tigt, jus habens.
властела, f. coll. p. властелин.
властелин, m. (рl. властела) (у Дубр.) ber 6 bel-
mann, nobilis. cf. бољар.
властелски, ка, ко, vide властеоски.
властељ, m. ber ladjibaber, potens: Овде нама
кажу Старога властеља
властеоски (властелски), ка, ко, абеfig, nobilis.
властеоствo, n. Štnel, nobilitas: Боље је моје
шучанство него твоје властеоство (рече у
Дубровнику имућна пучанка сиромашној вла-
дици кад се сваде).
власуља, f. ber (Sandybajer, avena sterilis (bro-
mus tectorum L.).
влат (лат.), m. vide клас (1).
влатак, тка, m. hyp. p. влат.
влатање, n. vide класање.
влатати, там, vide класати.
Влатко, m. Naimstante, momen viri.
Влаћ, m. )lautenante, momen viri.
влаће, n. (coll.) bie Slebren, aristae (vide класје).
Влах, Влаха, (Вла) m. (cf. Ласи) 1) (по сје-
вероист. кр.) bet léalad), Valachus; ове Влахе
народ даље к југу и западу зове Каравласи,
а земљу њихову Каравлашка. 2) Срби
закона Турскога у Босни и у Херцеговини,
а тако и они закона Римскога, како у Бо-
сни и у Херцеговини, тако и у царству
Аустријскоме изван Далмације зову, и то као
за поругу, Власима браћу своју закона Грч-
кога: Ни у тикви суда ни у Влаху друга.
(сf. Власићи, Турковлах). — 3) (сf. Турко-
влах) у Далмацији грађани и варошани и
острвљани зову Влахом свакога сељака са
сухе земље, које му драго вјере, а што се
нашијем језиком ошамо зове Влах, оно се
Талијанскијем и шо овоме Њемачкијем зове
Морлак (Мorlacco). Ријеч ова Влах онамо
није никака поруга, јер и сами Власи за
себе реку, н. п. кад се какав правда да
каквога господина није дочекао и у гостио
као што треба : „опростите, господине, ми смо
1}ласи; у влашкијем кућама овако се живи.“
А као што грађани и варошани и острвљани
овога Влаха зову Морлаком, тако Власи острв-
љанина зову, и то поруге ради, бодулом а
острвљанку бодулицом.
Влахиња | Влаина), f. bie Saladin, Valacha, cf.
Влах.: Него ћу се оженит" Влахињом! Из
Поцерја главитом ђевојком Влахињу ћу
младу обљубити! Па срамоту Лазаревић-Луки
И Чупићу, који Дрине чува —
Влахињица, f. dim. р. Влахиња.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Јадру, Хајдук Вељко у крајини Неготинској и т. д. — 4) и данас у Биограду Турци својега старјешину зову војвода; овај војвода Турке затвора и за мање им ствари суди, а за веће, гдје се тиче чистога суда, шаље их кадији, и кога нађе за право може избити. Првијех година Милошева владања оваки је војвода овако судио и Србима, али сад суди само Турцима. — 5) војвода у сватовима, које понајвише бива ујак младожењин: Кума куми Дебелић-Новака , А прикумка Новаковић-Груја, Старог свата Сибињанин-Јанка, Ађевера Краљевића Марка, А чауша Рељу Крилатицу, А војводу Обилић-Милоша — Овога обичаја у Сријему и у Бачкој и у Банату као и многијех другијех сад нема, а и у Србији слабо, али у Херцеговини и у Црној гори и онамо по приморју има једнако. — 6) у Хрватској војвода се данас зове шумар који иде на коњу. војвод-баша, m. војвода у сватовима: Војводбаше, браћо наша — војводин, а, о, без војвода, год војвода. војводиница, f. bie &rau beš војвода, uxor rov војвода. војводити, дим, v. impf. šum војвода тафен, appello vду војвода. војводити се, дим се, у, r. impf. fid) für einem војвода аuggeben, pro војвода se gerere. војводић, m. Sobn beš војвода, filius под војвода: Ђе војвода обједује, Војводић му коња држи — војводица, m. dim. v. војвода. војводовање, n. baš војвода јеin, то еšse војВОДa. војводовати, дујем, v. impf. војвода јеin, sum војвода. војводски, ка, ко, беп војводе ређbrig, róv војВОДе. војводство, n. 1) bie lüütbe eineš војвода, dignitas rov војвода. — 2) belien (Sebiet, periogthum, terra rov војвода , duсаtus: A ти, стриче, војевода Гојко! Мало л' ти је војводства твојега? Мало л' ти је? Остало ти пусто! Већ c" о туђе отимате царство — војвођење, n. baš Grmennen šum војвода, год војвода арpellatio. Војдраг, m. Thamněname, nomen viri. војевање, n. baš striegen, belligeratio. војевати, војујем, v. impf. friegen, bellare. (сf. војштити 1, крајинити, ратовати). војевода, m. у пјесмама мјесто војвода: А ти, стриче, војевода Гојко — војино, у пјесмама налази се мјесто војно. војка, f. (у примор.) vide воћка: О наранџо, војко племенита — војнак, војника, m. ber Strieger, miles. (cf. војак). 1. војница, f. ber Strieg, bie Striegajet, belli tempus. 2. Војница, f. варош у Босни, eine etabt in bošniem, urbs Bosnae.

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »