нице, од диње, од краставца, од јабуке, од крушке, и т. д. [cf. шпица 2]. сједница, f. (јуж.) баš ißen. sessio: прођи се сјёмењак, m. (јуж.) баз tüd баз зит Samen сједнице; нема од сједнице ништа. сједнути, нём, vide сјести. сједок, сједока, m. vide свједок: Не утече ока за сједока сјеђа, f. (у Барањи) као одар или колибица над водом, одакле се риба хвата и бије оствама. zurückbehalten wird, semen. сјёмењача, f. (јуж.) баš tüd zum Samen (von weiblichen Pflanzen), semen. сјён, m. (јуж.) ber chatten, umbra [cf. осин, сјенка]: Клоним се и његова сјена. сјенар, сјенара, т. [јуж.] који тргује сијеном. сјенара, f. (јуж.) гдје сијено стоји, ber penboben, fenile. cf. [сјењак,] сионица. сјенина, f. augm. v. сијено. сјеђење, п. (јуж.) baš Siben, sessio. сјек, m. (у Хрв.) кућа од сјека, т. ј. од дугачкијех и дебелијех брвана, која су на кра- | сјенит, а, о, (у Босни) н. п. човјек, т. ј. крујевима (и на углима од куће) усјечена једно пан, велики, fräftig, robustus. у друго; ако је ово тако сасјечено да кра- | сјенити се, ним се, v. r. impf. [јуж.] н. п. јеви од брвана не стоје на пољу, онда се зове слијепи сјек. Овакова кућа или зграда у Јадру се зове на Кертове. сјекавац, авца, m. [јуж.] vide [1] бадаљ [1]. сјекавица, f. 1) (у Ц. г.) vide сјецавац. — 2) (у Дубр.) eine Art Dijtel, cardui genus [carduus species]. сјене ми се очи (према свијећи), баз Ľidt blendet die Augen, lux praestringit visum. 1. сјеница, f. (јуж.) 1) eine Reije, parus [L.]; сјенице имају бијеле и жуте. - 2) [Сјеница] 2. сјеница, f. (јуж.) bie &qube, umbraculum, casa варош [у Старој Србији] у староме Влаху. frondea. сјекач, сјекача, m. [јуж.] ein Berfzeug Metalle | Сјеничанин, m. (pl. Сјеничани) човјек из Сје zu schneiden, instrumentum secando metallo. сјекира, f. (јуж.) baš Beil, securis. [cf. балта, намарица]. сјекиретина, f. augm. v. сјекира. риште. сјекирии, на, но, (јуж.) н. п. држалица, уши, Hacken-, Art, Beil-, securis. сјекнути, пём, v. pf. (јуж.) 1) (у Ц. г.) techen (von ber lange), pungere: сјекни ка змија из круга; cf. [vide] ујести. - 2) сјекну ме (н. п.) у крстима, т. ј. забоље ме у један пут, fteen, pungo. 3) сјекну куга, т. ј. удари, појави се, außbrechen (von ber Beft), erumpere. 4) (у Дубр., и у Ц. г.) vide креснути. 5) anftrengen, intendere: Hего сјекни снагом и животом И прекини синџир гвожђе љуто - сјекотићи, m. pl. (у горњ. прим.) vide сјекутићи: Вукотићи вуку, сјекотићи сијеку, сам баћа превраћа, низ крив поток обраћа. сјекутићи, m. pl. (јуж.) само у овој загонеци : Сјскутићи сијеку, вукотићи вуку, сам баһа превраћа? (сјекутићи су зуби, а баћа језик, него не знам шта су вукотићи). [cf. сјекотићи). сём, (у Ц. г.) vide осим. сјеме, мена, п. (pl. сјемена, gen. сјемена) (јуж.) der Same, semen. сјеменити се, ним се, ѵ. г. impf. [јуж.] н. п. лук, т. ј. прораста горе и цвати, in sen Ea men gehen, in semen ire. семенка, f. (јуж.) ein Samenforn, granum, semen, н. п. од бундеве, од тикве, од лубе ВУКОВ РЈЕЧНИК сјеничка, ка, ко, bon Сјеница. сјенокос, м. [јуж.] 1) bie uwieje, bіе рентаб, нокос. сјењај, m. (у Ц. г.) доњи и горњи, т. ј. нишан на пушци, baš Rorn, Richtforn, bulla. [vide нишан 2]. 45 сјењак, сјењака, m. (у Сријему) више сијена свучено на једно мјесто, гдје се обично стока зими храни. cf. [vide] сјенара. cjèpa, f. (jyæ.) das Wasser, worin Wolle gewaschen morben, aqua in qua lana abluta fuit. сјёрчани (сјерчани), на, но, [јуж.] von сијерак: Моја сјерчана тојаго! сјерчаница, f. [јуж.] хљеб од сијерка, баз Brot вон сијерак. сјести, сједем (сједнем), (сйо, п. сјёо, сјёла) [сједнути] v. pf. (јуж.) 1) fidh jeßen, adsido. - 2) fidh jchlafen jeßen (bon ben üђнеси), ео cubitum (de gallinis). - 3) untergehen, осcido: сјело сунце. cf. заћи [16, засјести 3], смирити се. 4) посадити, јemans fisen hei Бен, colloco, locum assigno, cf. [vide] посадити [2]: А уз Баја сједоше ђевојку - Сједе њега паша уз кољено С десне стране уза рамо своје Сједе зета Страпнића бана сёт, m. vide свјет: Научи нас ти Мудру сјету и науку Да им мудре сјете да счёта, f. (у Перасту) біе еhmuth, maeror: Сјета га убила! cf. жалост. сјетан, тна, тно, [јуж.] {mmermüthig, maestus. terfutter, frondes desectae pro pabulo hiberno: остале козе на сјечи (ber Drt). 2) баз Кіеbеrаnеn, caedes: Што би Турак, за сјече исјече, За предаје што би то предаде сјечива, n. pl. (јуж.) neibe-nštrumente, instrumenta sectoria. сјечивица, f. (јуж.) оно гвожђе што се њим сијече воденица, ber Meißel zum Веђанен без Düliteines, scalprum. [cf. кљепац, ошкрт]. сјечимице, adv. (јуж.) mit ber neibe, secun dum aciem. [cf. оштримице]. сјечка, f. (јуж.) бег äđerling, stramentum con cisum. сјутра, (јуж.) morgen, cras [cf. сутра]: сјутра на вече (по јуж кр. и: сјутра вече). сјутрадан, (јуж.) беп Zag barauf, postridie (fr. le lendemain). [cf. сутрадан, сјутредан, сјутридан]. сјутрашњи, ња, ње, (јуж.) [cf. сутрашњи, сутарњи] 1) morgens, crastinus. - 2) н. п. сјутра је недјеља, кад по сјутра дође прва недјеља, онда ће бити сјутрашњи дан: сјутра мени а у сјутрашњи дан теби. сјутредан, сјутрадан, vide сјутрадан. сјетити се, тим се, ѵ. г. pf. [јуж.] fi erinneru, скаблица, f. (у Рисну) у женске кошуље горњи reminiscor. [cf. ставити се]. сјеткарење, п. [јуж.] баз ißen, sessio. сјеткарити, сјеткарим, v. impf. [уж.] dim. v. сједити, вен, sedeo. сјетно, (ст.) [јуж.] webmüthig, maeste: И пошета сјетно невесело сјетовање, п. [јуж.] 1) vide свјетовање: Ја | се млада бољем добру надам: Од свекрова мудрој заповједи, Од свекрва мудру сјетовању 2) die Wehmuth, maestitia. сјетовати, тујем, v. impf. u. pf. [јуж.] 1) [vide]|[Скадарско Језеро, n. See von Sfutari, lacus свјетовати: Мајка сина свога сјетовала Да се чува и да се сачува Од ујамка и од урезника 2) betrauern, maereo: Тако ту жан Мићо сјетоваше сјећање, п. (јуж.) баз Erinneru, reminiscentia. сјећати се, һам се, v. r. impf. (јуж.) fi erinnern, reminisci. сjèhи, сиjèчéм, v. impf. (jуæ) 1) hauen, schneiden, seco. 2) воденицу, бeђaнen, compungo. сјећи се, сијечем се, v. r. impf. (јуж.) fi fla= gen, pugno: Па се бише и сјекоше с Турци сјецавац, авца, m. (јуж.) т. ј. купус, gechnittene kraut, olus dissectum. [cf. сјекавица 1]. сјецалица, f. (јуж.) 1) eine Wrt Reffer, um Fleisch, Gemüse klein zu hacken, cultri genus. 2) чим се лан ситно пребија. сјецало, п. (у Дубр.) vide кресиво. сјецање, п. (јуж.) баз ранен, неіден, scissio, sectio. сјецати, цам, v. impf. (јуж.) н. п. купус, ђанен, schneiden, disseco. сјецкање, п. dim. v. сјецање. сјецкати, кам, dim. у сјецати. сјеча, f. (јуж.) 1) abgebauene Sweige als Bin Scodrensis; види 5. v. Базагур]. Скадранин, m. (pl. Скадрани) Ciner von Скадар: Што је сестра паше Скадранина сказаљка, f. ber Beiger an ber Whr, index horologii, gnomon. скакавац, авца, m. 1) біе Jeuj ređe, locusta [pachytylus migratorius L.]. cf. шашка. 2) [Скакавиц] у нахији Сокоској у селу Кошљу једно мјесто гдје вода скаче с велике висине. cf. Скоковац. скакавица, f. 1) ber loßriegel, obex serae. [cf. скачатур, штекавица]. 2) игра у којој се скаче ко може даље или више преско чити. [cf. скок 1]. 3) у блату Скадарскоме некаква риба, из које се вади авгутар. [vide Һефола?]. [скакала, п. pl. vide скакало 2.] скакалиште, n. Drt wo gefprungen morben, locus ubi olim saltatum est: Милошево скакалиште (у Јадру ниже Гњиле). скакало, п. 1) (у Ц. г.) пријелаз на води гдје се прелази с камена на камен [cf. кракало]: На скакало више Подгорице 2) pl. скакала, cf. Краљевића скакала. 2) баз подај му јабуку, нека скваси уста. 2) (y скакање, п. 1) baš Springen, saltatio. Steigen, pretii augmentum. скакати, скачем, v. impf. 1) fpringen, salto. скворац, рца, m. (у Дубр.) vide чворак. [cf. ђипати]. - 2) н. п. цијена, вино, [tei= | [скврнити, скврним, v. impf. befubeln, entehren, maculo; cf. скрнавити.] gen, cresco. скакач, скакача, m. ber gute Springer, saltator. [скврњење, п. verbal. v. скврнити; cf. скрнављење.] скврчити, чим, v. pf. (у Сријему) vide згр чити. скёла, * f. 1) bie Weberfahrt, ber Drt ber Ueberfuhr, скалабурити, скалабурим, v. pf. смијешати скёларина, f. баз leberfahrtgels, баз &nbrgelb, wirren, res discrepantes permiscere: сасма је скелеџија[*], m. ber Gährmann, portitor. много скалабурио, не знам како ће рас- скелеџијин, а, о, без Gährmannš, portitoris. класти. [скале, f. pl. vide скала 3.] скелеџијнски, кâ, кô, Fährmanns, portitoris. скалини, скалина, m. pl. (по зап. кр.) біе терре, | Скендерија[*], f. баз Sebiet von futari: Даһу scalae, cf. скала [3], басамак: И отиде уз тебе земљу Скендерију скаље, скаља, f. pl. (у Слав.) комади од иверја, Позабälе, sarmenta. [cf. иверје]. скерепити, пим, v. pf. н. п. двије лађе, cf. кереп. скерлет,* m. ber Sharlah, coccum, coccinum. скаменити, ним, v. pf. кога, verteinern, u tein | скерлетан, тна, тно, von marlah, coccineus, скапавање, п. баš Umfommen, mors. скапати, пљем, v. pf. н. п. од глади, од зиме, скасати, сам, v. pf. berabtraben, gradu tolutili таре Скатар, m. у пјесми (ваља да не ће бити Ска дар, него Котор, Cattaro): Друго добро бео | град Скатара - Ој Скатаре, мој бијели граде coccinus: Огрнули скерлетне бињише — скидање, п. баз Ибпеђтен, demtio. [cf. снимање]. скидати, скидам, v. impf. 1) Бегантен, demo. [сf. снимати]. — 2) н. п. хаљину, кошуљу, angiehen, exuo [vide свлачити 3]: Те ти скидај Његошевић-Мата скйка, f. das Schreien der Schweine, suum clamor. свикнути, скакнём, v. [pf.] impf. auff reien (vom Schweine), clamorem tollo. скинути, нём, v. pf. 1) berabnehmen, demo. [cf. смаћи 1, сметнути 1, снимити]. - 2) an ausziehen, exuo [vide свући 1]: Те он скиде ЊегошевићМата Бајо скиде бега Љубовића — скинути се, нём се, v. r. [pf.] impf. berabftei= gen, descendo [cf. снимити се]: Па се скиде скитање, п. баз Umberftreichen, bie anbftreicherei, скитач, скитача, m. ber Sanbftreidßer, erro. [cf. скачатӯр, m. (у Дубр., а по осталијем краје- | скитачина, f. 1) augm. v. скитач. 2) vide вима скакавица) ber hloßriegel, obex serae. скитња: отишао у скитачину. [vide скакавица 1]. скитачица, f. bie Panbftreimerin, vaga, errans. скачити, чим, v. pf. н. п. пушку с клина, her-| скитачки, ка, ко, Canótreicher, erronum. abhafen, herabheben, demo. сквара, f. vide цквара. сквасити, сим, v. pf. 1) befencen, humecto: скитница, f. vide скитач. скитња, f. баз perumftreichen, vagatio. cf. [сампас 2,] скитачина [2]. скичање, п. баз hreien без weines, suis | скљукати, кам, v. pf. bineinthun, indere. cf. clamor. [vide] укљукати. скичати, чим, v. impf. freien wie ein dhwein, скљунити, скљуним, v. pf. н. п. нос, біе Каре clamo (de sue). склад, m. 1) vide [крстина 2] складња. — 2) међа између двије њиве, Gelomart, confinium. Langen laffen, demitto. скљунити се, скљуним се, ѵ. г. pf. кад се н. п. скува зеље какво, па се слегне, піеserfin= fen, cadere. складан, дна, дно, (у Дубр.) artig, humanus, скнадити, дім, v. pf. 1) verhaffen, acquiro. cf. decorus. складност, складности, f. біе Mrtigfeit, huma- [vide] скунаторити. - 2) начинити, саставити, н. п. пјесму, zujammenjeßen, compono. скоба, f. біе lammer (im hiffbau), fibula, retinaculum. cf. [енгеча, мачка 4, пијавица 3,] скобла. 2) das Bewegen zu etwas, permotio. скобаљ, скобаља, m. риба некака, eine Wrt if - склапање, п. баз Зијаmmenfügen, conjunctio. скобла, f. vide скоба. склапати, склацам, v. impf. zujammenfügen, con-скобој, m. (у Дубр.) eine Irt Meerfi, piscis [Meerengel], сковати, скујем, [саковати] v. pf. [фтіbеn, склат, m. (у Дубр.) ber &ngelfif склав, т. (у Дубр.) vide скла. склёнза, f. (у Паштровићима) vide свађа: Нестаде спенза, настаде скленза. скленица [цкленица], f. bаš Zrintglas, poculum склептати, склёпьем (склёптам), v. pf. bebrän склибљење, п. baš Srinjen, rictio ridentis. склизак, ска, ско, [lüpfrig, lubricus. [vide клизав]. склити се, склим се, vide [целити се] ста сковчавати, сковчавам, [скопчавати] v. impf. befteln, fibulo, сковчати [скопчати], чам, v. pf. zußefteln, fibulo. | скозан, зна, зно, trächtig (von ber Siege), praegnans (capra). скок, скока, m. 1) ber Šprung, saltus: Ја оком скокнути, нём, dim. v. скочити. unterbringen, colloco: Која ће нас у гори | скомрачење, п. baš Rargen, Gilzen, tenacitas. скомрачити, чим, v. impf. filjen, fargen, tenax склонити склонити се, склоним се, ѵ. г. pf. као сакрити sum. скончање. се: склони се ти гдјегод за неко вријеме. | сконобити, бим, v. pf. vide скунаторити. склоп, склопа, m. ber Žujammenjtoß mehrerer Berge, скончање, n. baš nbe, finis: доћи ће и њему concursus montium, commissura. склопити, склопим, [саклонити] v. pf. [1)] 34fammenfügen, committo. [- 2) vide 2 свести 5]. склопнице, f. pl. двије кашике (посна и мрсна), које се склопе једна у другу и носе се о nojacy, das Paar Reiselöffel, cochlearium par. скопак, пка, m. eine burh pađen abgenite Maue, ligo usu corruptus. [скопаљски, ка, ко, von Скопље 1; види s. V. Крчава.] скопати, пам, v. pf. (у Боци) pađen, prehendo. [vide] шченати, cf. докопати. скопати се, па се, v. г. pf. н. п. мотика, бисф Кастел-ластве. Приповиједа се да је оданде скочила дјевојка у море да је Турци не би заробили. скочити, скочим, v. pf. 1) fpringen, salio. [cf. 1 фикнути 2, випити, ускочити 2]. 2) ftei gen, cresco. nium : не знаш му скопости. cf. [vide] Һуд [1]. | Скочић, m. ein © loß uns Dorf am linfen Drinaскопчавање, n. vide сковчавање. скопчавати, скопчавам, vide сковчавати. скопчати, чам, vide сковчати. Ufer unterhal Зворник, nomen arcis et pagi: Сјај, Боже и Божићу, и нашему бегу на Скочићу. cf. Божић. скор, m. (у Ц. г.) некака змија, еіne Wrt dhlange, | скочки, скочака, m. pl. (у Дубр.) vide колоserpentis genus. cf. беча. скорак, рка, т. шарена (по пепељавом црне | Скрадин, Скрадина, m. у Далмацији близу утока пјеге) и брката бубина, мало тања од сршљена, али је дугачка колико и он, ако није и дуља, insecti genus [Scolopenber, scolopendra morsitans L.]. [cf. скорашњи, ња, ње, neulid, unlängit, nuperus. Скоросав, т. Mannšname, nomen viri. туре. ријеке Крке у море, мала варошица и више скрадински, ка, ко, von Скрадин. скрајни, на, но, 1 скрајњи, а, е, Han, qui in margine est. скрасити, скрасим, v. pf. не ће он тамо скра- скрати се, ам се, vide скрхати се. скратити, скратим, v. pf. vide укратити. скрачати се, ча ми се, v. [r.] pf. скрачало му се да Бог да! као присјело му! скоруп, т. біе Sahne, flos lactis. cf. кајмак. скрб (cf. шкрб), f. (особито по зап. кр.) біе скорушити се, скорӯшӣ се, v. [r.] pf. н. п. кад Gorge, cura, cf. [vide] брига: није га скрб. се мало смрзне, fich überrinben, concrustari. | скрбан [шкрбан], бна, био, jorgfältig, qui cuскосје, п. (у Боци) дрвље што се косијером ram adhibet. поткреше те падне на тле, біе bfälle beim | скрбити (cf. шкрбити), бйм, v. impf. vide бриWbäften, frondes desectae. CкÒт, m. 1) das Vieh, pecus. - нути се: не скрбите ви за то! 2) пасји скоте! | скрбити се, скрбим се, [шкрбити ce] v. r. impf. (у Лици) Gorge baben, solicitum esse. cf. [vide] бринути се. du Hundsrace! canis! [vide 1 KOT 1]. скотан, тна, тно, trätig (von ber ünin, бет Guje, uns andern verahteten Duabruребен), prae-| скрбљење [шкрбљење], n. baš Gorgen, cura. gnans. [cf. суштен]. скрбник, m. ein forgfältiger Menfd, ber Beforger, скотина, f. augm. v. скот. curator. скотрљати се, љам се, v. r. pf. berabrollen, de- | скрботати, скрбоћем, v. impf. у загонеци : Што volvi. cf. сковрљати се. скотеки, adv. bichij, pecudis more. скопати се, скоцам се, ѵ. г. pf. bart werben, скочањити се, cf. [vide] скоцати се, erharten, duresco. скочац, скочца, m. (у приповијеци) који скаче, Springer, saltator. скоче, скочета, п. баз Junge von скот. Скочивук, т. брдо између Црмнице и Паштровића. Скочи-ђевојка, f. стрменита и висока стијена крај мора у Паштровићима између Будве и златни голубићи испод земље скрбоку? скрвавити, скрвавим, v. pf. у пјесми мјесто окрвавити: Који би ти ваљ’о у невољи И за тебе пушку опалио Или своје сабље скр вавио скрвити, скрвам, ѵ. pf. blutig machen, cruento: veo, removeo. скресавање, п. baš Wbäften, frondium desectio. скресавати, скресавам, v. impf. abäften, frondes deseco. скресати, скрёшём, v. pf. 1) дрво, біе 3weige abhauen, decido frondes: попни се на то дрво, те га скреши говедима. - 2) гумно, behađen, |