нице, од диње, од краставца, од јабуке, од крушке, и т. д. [cf. шпица 2].

сједница, f. (јуж.) баš ißen. sessio: прођи се сјёмењак, m. (јуж.) баз tüd баз зит Samen

сједнице; нема од сједнице ништа. сједнути, нём, vide сјести.

сједок, сједока, m. vide свједок: Не утече ока за сједока

сјеђа, f. (у Барањи) као одар или колибица над водом, одакле се риба хвата и бије

оствама.

zurückbehalten wird, semen.

сјёмењача, f. (јуж.) баš tüd zum Samen (von weiblichen Pflanzen), semen.

сјён, m. (јуж.) ber

chatten, umbra [cf. осин, сјенка]: Клоним се и његова сјена. сјенар, сјенара, т. [јуж.] који тргује сијеном. сјенара, f. (јуж.) гдје сијено стоји, ber penboben, fenile. cf. [сјењак,] сионица. сјенина, f. augm. v. сијено.

сјеђење, п. (јуж.) baš Siben, sessio. сјек, m. (у Хрв.) кућа од сјека, т. ј. од дугачкијех и дебелијех брвана, која су на кра- | сјенит, а, о, (у Босни) н. п. човјек, т. ј. крујевима (и на углима од куће) усјечена једно пан, велики, fräftig, robustus.

у друго; ако је ово тако сасјечено да кра- | сјенити се, ним се, v. r. impf. [јуж.] н. п. јеви од брвана не стоје на пољу, онда се зове слијепи сјек. Овакова кућа или зграда у Јадру се зове на Кертове.

сјекавац, авца, m. [јуж.] vide [1] бадаљ [1]. сјекавица, f. 1) (у Ц. г.) vide сјецавац. — 2) (у Дубр.) eine Art Dijtel, cardui genus [carduus species].

сјене ми се очи (према свијећи), баз Ľidt blendet die Augen, lux praestringit visum. 1. сјеница, f. (јуж.) 1) eine Reije, parus [L.]; сјенице имају бијеле и жуте. - 2) [Сјеница] 2. сјеница, f. (јуж.) bie &qube, umbraculum, casa варош [у Старој Србији] у староме Влаху.

frondea.

сјекач, сјекача, m. [јуж.] ein Berfzeug Metalle | Сјеничанин, m. (pl. Сјеничани) човјек из Сје

zu schneiden, instrumentum secando metallo. сјекира, f. (јуж.) baš Beil, securis. [cf. балта, намарица].

сјекиретина, f. augm. v. сјекира.
сјекирица, f. 1) dim. v. сјекира. - 2) (у Херц.
и у Ц. г.) Wrt ülfenfrut, ligumenti genus.
сјекириште, п. (јуж.) bie Баnbhabe eines Beils,
ansa securis, cf. држало: Од сјекире сјеки-

риште.

сјекирии, на, но, (јуж.) н. п. држалица, уши, Hacken-, Art, Beil-, securis.

сјекнути, пём, v. pf. (јуж.) 1) (у Ц. г.) techen (von ber lange), pungere: сјекни ка змија из круга; cf. [vide] ујести. - 2) сјекну ме (н. п.) у крстима, т. ј. забоље ме у један пут, fteen, pungo. 3) сјекну куга, т. ј. удари, појави се, außbrechen (von ber Beft), erumpere. 4) (у Дубр., и у Ц. г.) vide креснути. 5) anftrengen, intendere: Hего сјекни снагом и животом И прекини синџир гвожђе љуто

-

сјекотићи, m. pl. (у горњ. прим.) vide сјекутићи: Вукотићи вуку, сјекотићи сијеку, сам баћа превраћа, низ крив поток обраћа. сјекутићи, m. pl. (јуж.) само у овој загонеци : Сјскутићи сијеку, вукотићи вуку, сам баһа превраћа? (сјекутићи су зуби, а баћа језик, него не знам шта су вукотићи). [cf. сјекотићи).

сём, (у Ц. г.) vide осим.

сјеме, мена, п. (pl. сјемена, gen. сјемена) (јуж.) der Same, semen.

сјеменити се, ним се, ѵ. г. impf. [јуж.] н. п. лук, т. ј. прораста горе и цвати, in sen Ea men gehen, in semen ire.

семенка, f. (јуж.) ein Samenforn, granum, semen, н. п. од бундеве, од тикве, од лубе

ВУКОВ РЈЕЧНИК

сјеничка, ка, ко, bon Сјеница.
сјенка, f. (јуж.) vide сјен.
сјеновит, а, о, [јуж.] 1) у Грбљу се припо-
виједа да између великијех дрвета (букава,
растова и т. д.) имају гдјекоја сјеновита,
која у себи имају такову силу да онај који
их посијече одмах умре или дуго година до
смрти остане болестан; кад се ко боји да
није сјеновито оно дрво које је посјекао,
ваља да на пању негову живој кокоши оси-
јече главу оном сјекиром којом је дрво сје-
као, па му не ће ништа бити, ако би дрво
и било сјеновито. — 2) (у Боци) човјек сје-
новит зове се онај који изгуби свој сјен па
као луд тумара по свијету без сјена као и
сјен без њега. С овијем се слаже и оно што
се приповиједа и мисли да се при велики-
јем грађевинама може сјен човјеку узидати
па човјек послије да умре. На ово је налик
и оно како су Мрљавчевићи Гојковицу живу
узидали кад су Скадар градили.

сјенокос, м. [јуж.] 1) bie uwieje, bіе рентаб,
pratum fenarium. [vide] ливада, cf. сјено-
коша. 2) вријеме кад се сијено коси,
die Heuzeit, Heuernte, fenisicium.
сјенокоша, f. (у Хрв.) vide [ливада] cje-

нокос.

сјењај, m. (у Ц. г.) доњи и горњи, т. ј. нишан на пушци, baš Rorn, Richtforn, bulla. [vide нишан 2].

45

сјетити се, тим се, ѵ. г. pf. [јуж.] fi erinneru, скаблица, f. (у Рисну) у женске кошуље горњи

сјетовати, тујем, v. impf. u. pf. [јуж.] 1) [vide]|[Скадарско Језеро, n. See von Sfutari, lacus свјетовати: Мајка сина свога сјетовала Да се чува и да се сачува Од ујамка и од урезника 2) betrauern, maereo: Тако ту

2) баз

подај му јабуку, нека скваси уста.
Дубр.) vide умочити.

2) (y

скакање, п. 1) baš Springen, saltatio. Steigen, pretii augmentum. скакати, скачем, v. impf. 1) fpringen, salto. скворац, рца, m. (у Дубр.) vide чворак. [cf. ђипати]. - 2) н. п. цијена, вино, [tei= | [скврнити, скврним, v. impf. befubeln, entehren, maculo; cf. скрнавити.]

gen, cresco.

скакач, скакача, m. ber gute Springer, saltator.
скакутање, n. dim. v. скакање.
скакутати, скакућем, dim. v. скакати.
скала, f. (у Ц. г.) 1) vide [1 камењак 1]
стијена. - 2) vide скела [1]: Све су наше
скале затиснули 3) pl. скале, bie Stiege,
scalae, cf. [vide] скалини: Кад погледа води
у скалине, Ал су води скале поквашене
- 4) (у Славон.) vide кришка: сијеци ту
јабуку на скале.

[скврњење, п. verbal. v. скврнити; cf. скрнављење.]

скврчити, чим, v. pf. (у Сријему) vide згр

чити.

скёла, * f. 1) bie Weberfahrt, ber Drt ber Ueberfuhr,
trajectus. [cf. скала 2]. 2) das Schiff auf
dem man überfährt, navis qua trajicio. cf.
[сплата 1,] шћела. - 3) [f. pl.] скеле, баз
Bangerüft, machina aedificationis. cf. [коза 2,
козе, макаре,] лазила.

скалабурити, скалабурим, v. pf. смијешати
ствари које и не иду заједно, adhen, біс
nicht zujammen pajfen, unter einanber mifchen, ver= |[скеле,* f. pl. vide скела 3.]

скёларина, f. баз leberfahrtgels, баз &nbrgelb,
naulum. [vide бродарина 1].

wirren, res discrepantes permiscere: сасма је скелеџија[*], m. ber Gährmann, portitor. много скалабурио, не знам како ће рас- скелеџијин, а, о, без Gährmannš, portitoris.

класти.

[скале, f. pl. vide скала 3.]

скелеџијнски,
скелеџијски,

кâ, кô, Fährmanns, portitoris. скалини, скалина, m. pl. (по зап. кр.) біе терре, | Скендерија[*], f. баз Sebiet von futari: Даһу scalae, cf. скала [3], басамак: И отиде уз тебе земљу Скендерију

скаље, скаља, f. pl. (у Слав.) комади од иверја, Позабälе, sarmenta. [cf. иверје].

скерепити, пим, v. pf. н. п. двије лађе, cf.

кереп.

скерлет,* m. ber Sharlah, coccum, coccinum. скаменити, ним, v. pf. кога, verteinern, u tein | скерлетан, тна, тно, von marlah, coccineus,

скапавање, п. баš Umfommen, mors.
скапавати, скапавам, v. impf, umfonimen, pereo,
morior. [ef. цикати].

скапати, пљем, v. pf. н. п. од глади, од зиме,
umfommen, pereo. [vide црћи 1].
скапулати, лам, v. pf. erhalten, retten, salvo,
[vide 2] спасти, cf. сачувати: Авизан на
пола скапулан.

скасати, сам, v. pf. berabtraben, gradu tolutili
descendo: Не да скасат' Турку низ Ко-|

таре

Скатар, m. у пјесми (ваља да не ће бити Ска

дар, него Котор, Cattaro): Друго добро бео | град Скатара - Ој Скатаре, мој бијели

граде

coccinus: Огрнули скерлетне бињише — скидање, п. баз Ибпеђтен, demtio. [cf. снимање].

скидати, скидам, v. impf. 1) Бегантен, demo. [сf. снимати]. — 2) н. п. хаљину, кошуљу, angiehen, exuo [vide свлачити 3]: Те ти скидај Његошевић-Мата

скйка, f. das Schreien der Schweine, suum clamor. свикнути, скакнём, v. [pf.] impf. auff reien (vom Schweine), clamorem tollo.

скинути, нём, v. pf. 1) berabnehmen, demo. [cf. смаћи 1, сметнути 1, снимити]. - 2) an ausziehen, exuo [vide свући 1]: Те он скиде ЊегошевићМата Бајо скиде бега Љубовића — скинути се, нём се, v. r. [pf.] impf. berabftei=

gen, descendo [cf. снимити се]: Па се скиде
низ бијелу кулу

скитање, п. баз Umberftreichen, bie anbftreicherei,
vagatio. [cf. лолање, силацање].
скитати се, скйтам (скићем) ce, v. r. impf.
herumftreichen, vagor. [cf. лолати се, силацати
се, смуцати се; 1 потуцати се].

скитач, скитача, m. ber Sanbftreidßer, erro. [cf.
битанга 1, блудник, лонција, љенивац, скит-
ница].

скачатӯр, m. (у Дубр., а по осталијем краје- | скитачина, f. 1) augm. v. скитач. 2) vide вима скакавица) ber hloßriegel, obex serae. скитња: отишао у скитачину. [vide скакавица 1]. скитачица, f. bie Panbftreimerin, vaga, errans. скачити, чим, v. pf. н. п. пушку с клина, her-| скитачки, ка, ко, Canótreicher, erronum. abhafen, herabheben, demo.

сквара, f. vide цквара.

сквасити, сим, v. pf. 1) befencen, humecto:

скитница, f. vide скитач.

скитња, f. баз perumftreichen, vagatio. cf. [сампас 2,] скитачина [2].

скичање, п. баз hreien без weines, suis | скљукати, кам, v. pf. bineinthun, indere. cf. clamor. [vide] укљукати.

скичати, чим, v. impf. freien wie ein dhwein, скљунити, скљуним, v. pf. н. п. нос, біе Каре clamo (de sue).

склад, m. 1) vide [крстина 2] складња. — 2) међа између двије њиве, Gelomart, confinium.

Langen laffen, demitto.

скљунити се, скљуним се, ѵ. г. pf. кад се н. п. скува зеље какво, па се слегне, піеserfin= fen, cadere.

складан, дна, дно, (у Дубр.) artig, humanus, скнадити, дім, v. pf. 1) verhaffen, acquiro. cf. decorus.

складност, складности, f. біе Mrtigfeit, huma-
складноћа, (у Дубр.) / nitas, decor.
складња, f. vide [крстина 2] кладња.
склањање, п. 1) baš Sufammenziehen, contractio.

[vide] скунаторити. - 2) начинити, саставити, н. п. пјесму, zujammenjeßen, compono. скоба, f. біе lammer (im hiffbau), fibula, retinaculum. cf. [енгеча, мачка 4, пијавица 3,] скобла.

2) das Bewegen zu etwas, permotio.
склањати, њам, v. impf. 1) bengen, flecto: Руке
склања па му се поклања 2) bewegen,
permoveo. 3) као остављати, unterbringen, | скобити, скӧбим, vide срести.
colloco.
скобити се, скӧбим се, vide срести се.

скобаљ, скобаља, m. риба некака, eine Wrt if
[Näsling], piscis genus [chondrostoma nasus
Agass.].

-

склапање, п. баз Зијаmmenfügen, conjunctio. скобла, f. vide скоба.

склапати, склацам, v. impf. zujammenfügen, con-скобој, m. (у Дубр.) eine Irt Meerfi, piscis

[Meerengel], сковати, скујем, [саковати] v. pf. [фтіbеn,

склат, m. (у Дубр.) ber &ngelfif
squatina [angelus Dum.; cf. склаһ].
склата, f. (у Сријему) Đummtopf, stultus: иди,
склато, једна! cf. [vide] суклата.
склати се, скӧљем се, [саклати ce] v. r. pf.
raufen, rixari.

склав, т. (у Дубр.) vide скла.

склёнза, f. (у Паштровићима) vide свађа: Нестаде спенза, настаде скленза.

скленица [цкленица], f. bаš Zrintglas, poculum
vitreum.

склептати, склёпьем (склёптам), v. pf. bebrän
gen, urgeo. [cf. сплахтати].
склёптати се, склёпћу (склёптају) се, ѵ. [г.] pf.
око кога, bebrängen, urgeo [cf. слаптати се]:
склептала се око њега два три дужника.
склибити се, склибим се, v. r. impf. grinjens
lachen, rideo ringens.

склибљење, п. baš Srinjen, rictio ridentis.
склизавица, f. vide клизавица.

склизак, ска, ско, [lüpfrig, lubricus. [vide клизав].

склити се, склим се, vide [целити се] ста

сковчавати, сковчавам, [скопчавати] v. impf. befteln, fibulo,

сковчати [скопчати], чам, v. pf. zußefteln, fibulo. | скозан, зна, зно, trächtig (von ber Siege), praegnans (capra).

скок, скока, m. 1) ber Šprung, saltus: Ја оком
а он скоком, er fieht mir's an ben Mugen ab,
cf. скакавица [2]: Скачу скока, међу се ка-
мена 2) der Fall (im Mühlbau), casus
aquae.

скокнути, нём, dim. v. скочити.
Скоковац, овца, m. Rame eines 2Bajferfalles
in бет Вафе Жеравија in ber Begenò Јадар,
Dorf Тршић. [vide Скакавац 2].
сколијерити, сколијерим, v. pf. [(јуж.) vide]
опколити, umzingeln, circumsisto.
сколити, сколим, v. pf. 1) бијес те сколио!
schielt man den Hund (daß dich die Wuth!) rabiem
tibi! 2) vide опколити: Сколи Марка са
четири стране

unterbringen, colloco: Која ће нас у гори | скомрачење, п. baš Rargen, Gilzen, tenacitas. скомрачити, чим, v. impf. filjen, fargen, tenax

склонити

склонити се, склоним се, ѵ. г. pf. као сакрити

sum.

скончање.

се: склони се ти гдјегод за неко вријеме. | сконобити, бим, v. pf. vide скунаторити. склоп, склопа, m. ber Žujammenjtoß mehrerer Berge, скончање, n. baš nbe, finis: доћи ће и њему concursus montium, commissura. склопити, склопим, [саклонити] v. pf. [1)] 34fammenfügen, committo. [- 2) vide 2 свести 5].

склопнице, f. pl. двије кашике (посна и мрсна), које се склопе једна у другу и носе се о nojacy, das Paar Reiselöffel, cochlearium par.

скопак, пка, m. eine burh pađen abgenite Maue, ligo usu corruptus.

[скопаљски, ка, ко, von Скопље 1; види s. V. Крчава.]

скопати, пам, v. pf. (у Боци) pađen, prehendo. [vide] шченати, cf. докопати.

скопати се, па се, v. г. pf. н. п. мотика, бисф
Hacken sich abnüßen, fodiendo corrumpor.
Скопљак, Скопљака, т. човјек из Скопља.
Скопље, п. nom. propr. einer Stabt 1) (Stupi)
in Macedonien.
ін Жасебопіеп. - 2) у Босни близу Травника.
скопост, скопости, f. (у Ц. г.) біе aune, inge-

Кастел-ластве. Приповиједа се да је оданде скочила дјевојка у море да је Турци не би заробили.

скочити, скочим, v. pf. 1) fpringen, salio. [cf. 1 фикнути 2, випити, ускочити 2]. 2) ftei

gen, cresco.

nium : не знаш му скопости. cf. [vide] Һуд [1]. | Скочић, m. ein © loß uns Dorf am linfen Drinaскопчавање, n. vide сковчавање.

скопчавати, скопчавам, vide сковчавати. скопчати, чам, vide сковчати.

Ufer unterhal Зворник, nomen arcis et pagi: Сјај, Боже и Божићу, и нашему бегу на Скочићу. cf. Божић.

скор, m. (у Ц. г.) некака змија, еіne Wrt dhlange, | скочки, скочака, m. pl. (у Дубр.) vide колоserpentis genus. cf. беча. скорак, рка, т. шарена (по пепељавом црне | Скрадин, Скрадина, m. у Далмацији близу утока

пјеге) и брката бубина, мало тања од сршљена, али је дугачка колико и он, ако није и дуља, insecti genus [Scolopenber, scolopendra morsitans L.].

[cf.

скорашњи, ња, ње, neulid, unlängit, nuperus.
[скорашњица, f. vide малопрешњица.]
скорети се, рӣ се, vide окорети се.
скорице, (у Боци) unlängft, nuper: ту скорице
био је код мене; cf. [vide] скоро.
скоро, unlängít, nuper, haud ita pridem
отпрво, скорице]: од скора.
скоровечерњак, т. (у Ц. г.) укор ономе који
није ништа имао па послије стекавши понио |
се, и значи: који је скоро стекао вечеру и
наједавши се понио се.

Скоросав, т. Mannšname, nomen viri.
Скоросава, f. Grauenname, nomen feminae.
скорпија, f. ber [au3-]=torpion, scorpio, scor-|
pius [euscorpius europaeus Schr.]. cf. [шпу-
рак;] јакреп.

туре.

ријеке Крке у море, мала варошица и више
ње на бријегу зидине од старога градића,
Scardona.

скрадински, ка, ко, von Скрадин.
Скрадињанин, m. Ciner von Скрадин.
скрај, von, ab: То зачуо чобан скрај оваца
скраја, (б. і. с краја) vom Hanbe weg, a mar-
gine.

скрајни, на, но, 1

скрајњи, а, е, Han, qui in margine est.
Скрапеж, т. ријека у Србији [у окр. ужич-
ком] (у Рудничкој нахији).

скрасити, скрасим, v. pf. не ће он тамо скра-
сити, er wirs bort nicht lange bleiben, non ibi
manebit diu. [cf. сврстовати].
скрати, ам, vide скрхати.

скрати се, ам се, vide скрхати се. скратити, скратим, v. pf. vide укратити. скрачати се, ча ми се, v. [r.] pf. скрачало му се да Бог да! као присјело му! скоруп, т. біе Sahne, flos lactis. cf. кајмак. скрб (cf. шкрб), f. (особито по зап. кр.) біе скорушити се, скорӯшӣ се, v. [r.] pf. н. п. кад Gorge, cura, cf. [vide] брига: није га скрб. се мало смрзне, fich überrinben, concrustari. | скрбан [шкрбан], бна, био, jorgfältig, qui cuскосје, п. (у Боци) дрвље што се косијером ram adhibet.

поткреше те падне на тле, біе bfälle beim | скрбити (cf. шкрбити), бйм, v. impf. vide бриWbäften, frondes desectae.

CкÒт, m. 1) das Vieh, pecus.

-

нути се: не скрбите ви за то!

2) пасји скоте! | скрбити се, скрбим се, [шкрбити ce] v. r. impf. (у Лици) Gorge baben, solicitum esse. cf. [vide] бринути се.

du Hundsrace! canis! [vide 1 KOT 1]. скотан, тна, тно, trätig (von ber ünin, бет

Guje, uns andern verahteten Duabruребен), prae-| скрбљење [шкрбљење], n. baš Gorgen, cura. gnans. [cf. суштен]. скрбник, m. ein forgfältiger Menfd, ber Beforger,

скотина, f. augm. v. скот.

curator.

скотрљати се, љам се, v. r. pf. berabrollen, de- | скрботати, скрбоћем, v. impf. у загонеци : Што

volvi. cf. сковрљати се.

скотеки, adv. bichij, pecudis more.

скопати се, скоцам се, ѵ. г. pf. bart werben,
duresco. cf. [скочањити се ;] смрзнути се (као
кост).

скочањити се,
скочањим се, v. r. pf. смрз-
нути се или онако отврднути као кочањ,

cf. [vide] скоцати се, erharten, duresco. скочац, скочца, m. (у приповијеци) који скаче, Springer, saltator.

скоче, скочета, п. баз Junge von скот. Скочивук, т. брдо између Црмнице и Паштровића.

Скочи-ђевојка, f. стрменита и висока стијена крај мора у Паштровићима између Будве и

златни голубићи испод земље скрбоку? скрвавити, скрвавим, v. pf. у пјесми мјесто окрвавити: Који би ти ваљ’о у невољи И за тебе пушку опалио Или своје сабље скр

вавио

скрвити, скрвам, ѵ. pf. blutig machen, cruento:
Не скрви ми моје име красно
скренути, скренêм, v. pf. fort, wegrüđen, amo-

veo, removeo.

скресавање, п. baš Wbäften, frondium desectio. скресавати, скресавам, v. impf. abäften, frondes deseco.

скресати, скрёшём, v. pf. 1) дрво, біе 3weige abhauen, decido frondes: попни се на то дрво, те га скреши говедима. - 2) гумно, behađen,