sarrio. 3) пушку, Geuer geben, abfeuern, скровит, а, о, verfteft, abgelegen, reconditus: У emitto telum. [cf. окресати 2, спретати]. Крушевцу мјесту скровитоме

-

скретањ, тња, m. (у Слав.) неколика усукана | скровиште, п. ber Shußort, asylum. листа дувана, einige in einanber gebrehte 2Blätter | скроз, adv. пробио га скроз, прошло тане скроз, Zabaf, folia herbae nicotianae intorta: од durch und durch, per omnes partes.

скретња дуванџија реже (на каку дрвету или скројити, скрӧјим, [сакројити] v. pf. uneiben у шаку) кад хоће да пуши само онолико ко- (das Kleid), seco (pannum ad formulam). лико му ваља да напуни лулу. Скретањ ду- | скројка, f. н. п. лопта од четири скројке, бет ванџије имају и у Србији, али онамо нијесам чуо да се тако (или како друкчије) зове. скретање, п. ба$ Befeitigen, auf bie Seite dhaffen, amotio.

скретати, скрећем, v. impf. wegrüđen, removeo. скривити, скривам, v. pf. verbremen, delinquo, admitto. [cf. закривити].

скрижалина, f. (у Дубр.) [пужевља кућица ?]. скриња [шкриња], f. (у зап. кр.) vide ковчег, сандук: Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине

скрињица, f. dim. v. скриња.

Schnitt, segmentum.

скрӧмут, m. (у Херц.) ) vide [навитина]
скромутина, f. (у Ц. г.)) скробут.
скрпити, пим, v. pf. зиjаmmenfliđen, consarcino.
скрпљавање, n. baš Зujammenfliđen, sartura. [cf.
скриљање].

скрпљавати, скрпљавам, v. impf. zufammenfliđen,
consarcino. [cf. скрпљати].
скриљање, п. vide скрпљавање.
скрпљати, скрпљам, v. impf. vide скриљавати.
скретити, скрстим, v. pf. н. п. руке, über
Kreuz legen, decusso.

скрити, скријем, v. pf. vide сакрити: Па их скружавати се, скружавам се, v. r. impf. (у

скрмити, скрмим, v. pf. beim Steuern. [cf. кр-
мити 2].

скрнаван, вна, вно, befuselt, pollutus: Сабља
ти је од свашта скрнавна
скрнавити, скрнавим, v. impf. vide скврнити:
Не ћу о њи сабље скрнавити
скрнављење, n. vide скврњење.
скрњивање, п. баз Hanfen, pampinatio.
скрњивати, скрњујем, v. impf. виноград, ran-
fen, pampino. cf. [vide] заламати [1].
скроб, скроба, (cf. шкроб) m. 1) eine Wrt бйн-
nen Mehlmußes, puls farinacea. - 2) (у Сри-
јему) од брашна и од масти, чиме се скроби
пређа, да се боље тка, Stärfmehl, amylum.
cf. помаз [2].

скробити, бим, v. impf. т. j. пређу, ftärfen, ву-
нена се пређа метне (као) у киселицу од
мекиња, па се осуши и протре се; а пртена
се скроби на разбоју скробом од шенична
брашна и масти.

Барањи) fih zurüdziehen, se cohibere, cf. [vide]
устручавати се: што се већма скружава,
то на њега већма вичу.

скружак, скрушка, m. оно што се скупи на
врху кад се жито скружује.
скруживање, п. баз Wbjhütteln, excussio.
скруживати, скружујем, v. impf, жито у ре-
шету кад се чини, да пљева изађе на сри-
једу, да се може узети руком и бацити, аб-
schütteln, excutere.

скружити, скружим, v. pf. жито у решету,
abütteln, excutio. У Хрватској даду дје-
војци на коња решето жита, те скружује;
по том узме из њедара јабуку те пребаци
преко куће; у кући обведу је три пут око
огњишта, по том сјарује главње (потиче); а
кад сјари главње, онда метанише и пољуби
земљу код огњишта.

2)

скрушити, скрӳшим, [сакрушити] v. pf. jermal-
men, comminuo: скруши мало соли.
скрхати, хам, (скрхао) [скрати] v. pf. 1) breden,
frango, н. п. нож, кола, врат, ногу.
н. п. скрхај све у лонац, скрхали их све
у апс, bineinwerfen, conjicio.
скрхати се, хам се, [скрати ce] v. [r.] pf. 1) be
rabjtürzen, praeciptior [cf. стрмекнути]: скр-
хао се с коња; скрхао се низ басамаке.
2) скрхали се сви у једну собу, bineinfallen,
se conjicere.

скршити, скршим, v. pf. brechen, frango. [vide
сломити].

скршћавање, n. vide скршћање.
скршѣавати, скршћавам, vide скршћати.
скршћање, п. baš legen überawer, decussatio.
[cf. скршћавање].

decusso. [cf. скршћавати].

скробут, м. 2 (у Боци) бијела лоза, біе Balo-| скршћати, скршћам, v. impf. überzwerd legen, скробутина, f. rebe, clematis vitalba. [vide] павитина, cf. скромут.

Скробутача, f.: Сагнаше их ломној Скробу

Тачи

скуати, ам, v. pf. vide скухати.

скуба, f. (у Ц. г.) vide [домаћица] стопаница. скувати, вам, vide скухати.

скувија, f. (ст.) cf. [vide] сковија : За калпаком од злата скувија, У скувији алем драги

камен

скудити, дим, v. pf. н. п. дјевојку, abtabeln, calumnior.

који су начињени као сукња, само што су на овењачи. И будући да се скути не виде, за то су они свагда од дебљега платна него кошуљац.

скутати, там, vide сакрити.

пјесмама р1. скуци): Набрала сам скуце и Сави скуце и рукавце, мајци

рукавце

скудла, f. (у Ц. г.) даска што се њом кућа | скутац, скуца, m. dim. v. скут (понајвише у покрива, eine Wrt Shinsel, scandula: скудла је краћа и ужа од шиндрике и шашољка. скужа, f. (у приморју): Свака скужа има мужа, т. ј. свашта има свој узрок. скужаица, f. vide побравица.

скужати, жам, v. pf. (у Ц. г.) vide намирити. скула, f. (у Дубр.) vide школа.

скулар, m. (у Дубр.) ber Schüter, discipulus. [vide ђак]. cf. дјак.

скунабити, скунабӣм, v. pf. anjhaffen, acquiro, cf. скунаторити: ја сам са свачим скунабљен, verjehen.

скунаторити, рим, v. pf. fleinweije zujammenbvingen, minutim conquiro. [cf. сконобити, скунабити, скнадити 1, скуцати 2].

скуњити се, скуњим се, ѵ. г. pf. niebergejila-| gen werben, dejici, affiligi.

1. скўп, m. (Іос. скупу) јесу ли сви у скупу? beijammen, simul [cf. сакуп]: Батрић ето на скуп на Цетиње

побјеже

[скути, m. pl. vide скут 2.]

скухати, хам, [скуати, скувати] v. pf. fochen,
Пебеп, coquo [cf. сварити]: Скухати коме
попару, т. ј. досадити му.

скуцати, цам, v. pf. 1) н. п. обруч с каце,
berabflopfen, decutio. - 2) fleinweife aufbrin
ден (н. п. 20, 30 гроша), minutim colligo.
cf. [vide] скунаторити.
скуцати се, скуцам се, v. r. pf. jima ип
mager werden (besonders durch ausschweifendes Le-
ben, daher auch verächtlich), enervari.
скуцкати, кам, dim. v. скуцати.
скучити, скучим, v. pf. in Sie uge treiben, in
angustias compellere.

слаб, а, о, chwa, imbecillus [cf. слабомоћан];
од зиме, од врућине, fann fie nidit ertragen,
impatiens frigoris, famis; слаб на срцу (т.
ј. гони га на поље). cf. [рђав 2, болешљив,]
муанат.

[2. скуп, [ску]па, по, (comp. скупљй), theuer, carus. Из I. издања. cf. драг 1.] скупа, зираттен, una [vide заједно]: сви скупа. | слаба, f. adj. (у Ваљеву) vide срдобоља. скупац, ица, m. ber Seizbals, avarus, cf. [vide]| слабачак, чка, чко, dim. v. слаб. тврдица: Лажац и скупац ласно се погоде. | слабина (слабина), f. біе Beichen, ilia, hypoскупити [сакупити], пим, v. pf. [1)] verfammel, chondria, inguina. cf. слабобочина.

cogo, congrego. [cf. окупити 2. 2) vide cпy- cлàбити, бâм, v. impf. schwach machen, schwächen, чити 2].

скупити се, ийм сe, v. r. pf. 1) fich verfammeln, | convenio. 2) sich zusammenziehen, contrahi: скупила се чоха.

скупљање [сакупљање], п. баз Berfammeln, con-
gregatio.

скупљати, скупљам, [сакупљати] v. impf. ver-
fammeln, congrego. [cf. окупљати].
скупљати се, скупљам се, v. r. impf. 1) fid)
verfammeln, congregor. [cf. окупљати се].
2) sich zusammenziehen, contrahi.
скупотиња,) f. bie Zheurung, caritas (annonae).
скунова, / [cf. драгоћа].

скупоцјен, а, о, [јуж.] fojtbar, pretiosus. [cf.
драгоцјен].

скупети, скубем, v. impf. raufen, rupfen, vello:
Повно се по коњу Богату, Од муке му зубма
гриву скубе
скупштина, f. bie Berfammlung, ber lanbtag, co-
mitia, concilium.

debilito.

слабљење, п. баз фwächen, debilitatio.
caàбo, nicht gar viel, oft, gut (das franz.
guère), haud ita -: слабо једе, спава, до-

лази к мени.

слабобочина, f. vide слабина: ударио га у слабобочину.

слабодухаст, а, о, који тешко дише, engbrüftig, spiritus angustioris.

слабомоћан, ана, ћно, [wa, debilis. [cf. слаб]. слабост, слабости, f. біе dhwachheit, imbecil litas. слаботиња, f. ein fchwajer Dčenjd, debilis. слава, f. 1) ber Hum, gloria. [cf. прослава]. 2) устати у славу, cf. крсно име; baber: Устали у славу без вина, fie finó fid) in bie Haare gerathen. 3) слава и васлава, das Bebet bei ber слава 2. Ја нијесам славе штамнане видио ни у каквој књизи, него је прости људи (особито Херцеговци и Бошњаци) знаду на изуст, и чате је сами кад устају у славу без попа. У тој се слави помињу готово сви свеци, и послије неколике ријечи све се говори: ва славу и част. Она свијећа с којом се устаје у славу не гаси се устима, него се залије вином, или (у Грбљу) домаћин узме комадић круха па га умочи у вино и њиме свијећу угаси, па крух онај изједе. Кад буде вријеме да се свијећа

Славољуб (Славољуб), m. Жаппšnаmе, nomen | сламий, на, но, Stroh, stramineus: сламна Mannšname,

сламница, f. (у Боци) 1) vide сламњача. трпеза, cf. [vide] сламница 2.

2) од прилике као врећа напуњена сламом, с које се једе од бадњега дне до малога божића. [cf. сламна трпеза].

сламњак, т. од сламе што се меће на сто по чаршаву. das

сландарити, рим, v. pf. н. п. гаће, vide [сли-
парити] слиндарити.

Сладоје, т. Mann name, nomen viri.
сладост, сладости, f. bie Süßigteit, dulcedo, cf. |слани грах, т. (у Босни)
[vide] сласт.

сланик, сланика, т. 1) баз alfaß, salinum.
cf. сланица [1]. 2) die weißeste Art Stein-
falz, salis gemmei genus optimum.

1. сладун, m. 1) (у Дубр.) сладак шипак [1],
süsser Granatapfel, malum granatum dulce [pu-
nica granatum L. var.]. 2) приповиједа | сланина (сланина), f. бег Sped, lardum.

сланица, f. 1) vide сланик 1. 2) (у Боци)
vide солара.
3) (у Дубр.) сољена кожа,
која се послије не може добро осушити, и
тежа је.
Сланкамен, т. у Сријему село и у њему слан
извор, а више њега зидина од старога гра-
дића: Нагао као зец на Сланкамен. Код
Сланкамена има мала црквица за коју се
приповиједа да ју је зидао Змајогњени вук,
који је ондје сједио.

Сланкаменац, нца, m. iner von Сланкамен.
Сланкаменка, f. 1) ein Frauenzimmer von Слан-
камен, - 2) [сланкаменка] (и сланкаменка)
грожђе [vitis vinifera L. var.]: бијела слан-
каменка, weiße Ýägbeere, црна, fhwarze Bapfner.
[слап, m. vide брзица.]

слӑпити, пим, v. pf. vide шчепати, згра

бити.

слаптати се, слапѣем се, ѵ. г. pf. cf.

склептати се.

tas. cf. сладост.

[vide]

|

[Rojenpappel], malva silvestris Linn. [althea
rosea L.].

слезовина, f. (ист.) vide шљезовина.
слёка, f. (у Боци)

luth, aestuum marinorum accessus: слека и одслека. [vide] плима[2], cf. ослед.

слёме, п. (ист.) vide шљеме.
слеп, слепа, по, (ист.) vide слијеп.
слепац, ица, m. (ист.) vide слијепац.
слепачки, ка, ко, (ист.) vide шљепачки.
слепети, ийм, (ист.) [vide] слијепљети.
1. слепити, слепим, (ист.) vide слијепити.
2. слепити, пим, (у Сријему) vide [слијеп-
љети] слепети.

слепић, слепића, m. (у Сријему) 1) vide сли-
јепац 2. 2) слепићи у шљивику, т. ј. мали
шљивићи, који из земље око шљива изникну,
die Nebensprojje, Räuber, stolo.
слепица, f. (ист.) vide шљепица.
слепљење, п. (ист.) vide слијепљење.
слепова, f. (ист.) vide шљеноћа.
слепота, f. (ист.) vide шљепота.
слепчовођа, m. (ист.) vide шљепчовођа.
слёсти, слёзём, (ист.) vide сљести.
слетати, слећем, (ист.) vide слијетати,
слетање, п. (ист.) vide слијетање.

сласт, f. bіе Süßigteit, Bolluft, dulcedo, volup-
слӑти, шљем (шаљем), v. impf. [hiđen, mitto. | слетети, (ист.)
cf. [одашиљати, пошиљати, силати, шиљати,
правати ;] пратити.

слатина, f. 1) гдје извире или пишти вода

слана или накисела, те долази стока и лиже,

и по томе се [— 2)] многа села тако [Слатина] зову, а [— 3)] у Бјелопавлићима и некака вода: Трећи вјетар од воде Сла

слаткоран, \ а, о, (у Ц. г.) који слатко једе, слаткохран, бет біе. peifen gut j međen, ciborum appetens. cf. злохран.

слӑхак, хка, хко, (comp. слӑкши и слагљи) (у Хрв.) vide јефтин, цијене.

слётим, v. pf. 1) berabfliegen, слетити, (зап.) devolo. [cf. салетјети 2]. слетјети, (југоз.)) 2) vide салетјети [1]: Па је

слеће са четири стране. слётнути, слётнём, v. pf. dim. v. слетјети. слећети, слетим, (јуж.) vide слетјети.

елећи, слёжем (слёгнём), [слегнути] v. pf. 1)

(око Имоскога) момка и дјевојку, заттенführen (Braut und Bräutigam), committo conjuges. cf. [vide 2] свести [2]. Кад (кум и дјевер) слегу момка и дјевојку, једно другоме одријеши (пред њима) крајеве од хаљина које ће се скидати. 2) слећи раменима, біе 2jeln zuđen, nihil certi respondere. [cf. сажети]. слећи се, слёжем (слёгнём) се, v. r. pf. 1) fid

zujammenlegen, componi; fig.: Кад се ђого слеже по земљици 2) zusammenströmen, confluo [cf. згрнути се, сломити се 2, сплити се, сргати се]: слеже се свијет. слива, f. vide шљива.

сливање, п. (зап.) [vide] слијевање.

слачица, f. бег [[d marze] Genf, sinapi [brassica | сливати, сливам, (зап.) vide слијевати.

nigra Koch.]. cf. горушида.

слевање, п. (ист.) vide слијевање.

слевати, слевам, (ист.) vide слијевати.

слегнути, слёгнём, vide слећи.

след, m. (ист.) vide слијед.

1. следити, дим, (ист.) vide слиједити.

Сливље, п. 1) поље у Херцеговини: Они иду
Сливње, Сливљем зеленијем - Сведи војску

низа Сливње равно - 2) варош [Сливен, у Источној Румелији] некаква (ваља да је у Маћедонији?): отишао на Сливње (на панађур). слид, м. (зап.) vide слијед.

2. следити, следим, v. pf. zu ije mahen, glacio. | слідити, дим, (зап.) vide слиједити.

следити се, следим се, v. r. pf. zu Gije werben, glaciari.

слёз, т. (ист.) vide шљез.

слезина, f. біе Mil3, splen. [cf. шљезина, пјаштаница].

слиз, m. (зап.) vide шљез.

слизати се, слижем се, ѵ. г. pf. c ким, (tabelnb)
in Verbindung fommen, consortio jungi [cf.
спанђати се]: слизао се с њом.
слизовина, f. (зап.) vide шљезовина.

слёзовача, f. (у Сријему) велика, Balomalve | слијевање [салијевање], n. vide саљевање.

слијевати, слијевам, [салијевати] v. impf. vide саљевати: За појасом двије пушке мале, Ни су вите ни чекићем бите, Но у златни калуп слијеване Слијеваћу у топе Ђу

лове

слијед, m. (у Ц. г.) н. п. чела остави слијед (од воска и меда), bie Épur, vestigium. [vide траг 1].

fen, auszichen, detraho. [cf. сландарити, слин-
дарити, слипити].

слипац, пца, m. (зап.) vide слијепац.
слипачки, ка, ко, (зап.) vide шљепачки.
1. слипити, пим, vide слипарити.

2. слипити, слицим, (зап.) vide [1] слијепити.
3. слицити, лим, (зап.) vide слијепљети.
слипица, f. (зап.) vide шљепица.

слиједити, дим, v. impf. (у Дубр.) folgen, se- слипљење, п. (зап.) vide слијепљење. quor.

слијеђење, п. [јуж.] баš Golgen, secutio.
слијез, т. (у Дубр.) vide шљез.

слијен, слијепа, по, (слијепи, па, по) (јуж.)
blins, coecus: Не плаче слијеи што није ли-
јеп, него што не види бијели свијет.
[слијепа свирала, f. свирала с писком; види
s. v. дудук.]

слијенац, пца, m. (јуж.) 1) ber Blinbe, coecus.
[cf. гегавад 1]. 2) die Blindschleiche, caeci-
lia [anguis fragilis L.]. cf. слепић [1].
слијени миш, m. 1) [а)] біе [ped]ēlebermaиз,
vespertilio [murinus Schreb.; cf. љиљак, шиш-
Миш. 6) bie Smergflebermaus, vesperugo pi-
pistellus Blas.] 2) die Blindekuh, Blinde-
maus (ein Spiel), myinda, lusus vaccae [vide |
жмура]: да се играмо слијепога миша. cf.

тутумиш.

[слијепи сјек, m. cf. сјек.]

1. слијепити, слијеним, v. pf. (јуж.) zufammen=
fleiben, conglutino.

2. слијепити, цим, vide слијепљети.
слијепјети, пим, (југоз.) vide слијепљети.
слијепљење, п. (јуж.) баз Blinbmerben, Erblinben,

oculorum amissio.

слијепљети [слијепјети], пим, v. impf. (јуж.)
blins werben, oculis capior [cf. 2 слијепити]:
Како који слијепи, све горе гуди.
слијепо око, n. cf. [vide] око [2].

слипота, f. (зап.) vide шљепота.
слинчовођа, m. (зап.) vide шљепчовођа.
слисти, слизем, (зап.) vide сљести.
слитање, п. (зап.) vide слијетање.
слитати, слићем, (зап.) vide слијетати.
слити, слијем, (слит и сливен) vide салити :
Ни су вите ни чекићем бите, Но у Млетке
у калупу слите
сличан, чна, чно, 1) pafjens, angemeljen, con-
gruens: Док не нађеш два слична имена,
Док не нађеш Стоју и Стојана — 2) чему,
н. п. лопати, т. ј. као лопата, ähnlid, simi-
lis. cf. [1 прикладан 2; попут,] палик.
слішати, шам, v. pf. (по школама) prüfen, еха-

mino.

слобода, f. 1) ber Muth, animus. [cf. кураж]. - 2) Моја кућа, моја слобода, &rcibeit, libertas.

слободан, дна, дно, 1) н. п. човјек, muthig, beberat, animosus. [cf. куражан]. 2) је ли слободно? іf es erlaubt? licetne? [cf. дети, тестир 2].

слободити, дим, v. impf. когаa, Muth einfprehen, addo animum. [cf. јуначити, соколити, куражити].

слободица, f. dim. v. слобода: Моја кућица, моја слободица.

слободичица, f. dim. v. слободица: Своја кућица, своја слободичица.

њак, ber &rijaß, libertus.

слијетање [салијетање 2], п. (јуж.) баз Derabflie- | слободњак, слободњака, т. н. п. банов слободgen, devolatio. слијетати, слијећем, [салијетати 2] v. impf. | слобођење, п. баз Érmuthigen, animi additio. (jyx.) herabfliegen, devolo. Словац, вца, m. планина у Србији [у округу

слика, f. [1)] waš zuаmmеnpaßt, par, simile [cf. ваљевском].

tera.

прилика 1]: слика и прилика; нашла слика | слово, п. (pl. gen. слова) 1) ber Buftabe, liприлику. [— 2) vide прилика 2.] 2) баз слово, ber Buchftab c, litera s. слиме, мена, п. (зап.) vide шљеме. словце, п. 1) dim. v. слово. 2) (у Сријему) слинав, а, о, roßig, mucidus. vide поскурњак.

слинац, слинца, m. ber Roßzapfen, muci conus. | слог, слога, m. 1) у њиви оно између два разслиндарити, рим, v. pf. н. п. гаће, vide сли

парити.

слине, слина, f. pl. ber Rog, mucus. [cf. бале]. слинити, ним, v. impf. roßen (meinen), тисит edo plorando. [vide балити 2].

opa, das Acerbeet, lira.

два слога лука.

2) vide лијеха:

слинкање, n. dim. v. слињење. [cf. прислинки- сложити, сложим, v. pf. 1) zujammenlegen, disвање].