Page images
PDF
EPUB

sarrio. 3) пушку, бешеr geben, abfeuern, | скровит, а, о, perftett, abgеlеgеn, reconditus: у

emitto telum. [cf. окресати 2, спретати]. Крушевцу мјесту скровитоме екретањ, тња, m. (у Слав.) неколика усукана екровиште, n. Sеr сфироrt, asylum.

листа дувана, einige in einanser georebte Blätter скроз, аdv. пробио га скроз, прошло тане скроз, Tabak, folia herbae nicotianae intorta: OA durch und durch, per omnes partes. скретња дуванција реже (на каку дрвету или скројити, скроjйм, [сакројити] v. pf. зијфnеіден у паку) кад хоће да пуши само онолико ко (das Kleid), seco (pannum ad formulam). лико му ваља да напуни лулу. Скретањ ду- скројка, f. н. п. лопта од четири скројке, беr ванције имају и у Србији, али онамо није Schnitt, segmentum.

сам чуо да се тако (или како друкчије) зове. екром ўт, т. (у Херц.) vide [навитина] скрётање, n. Bas Bejeitigen, auf Sie Geite Caffen, скромӯтина, f. (у ц. г.), скробут. amotio.

скрпити, пійм, v. pf. зијаттenfliden, consarcino. скрётати, скрећем, . impf. Degriten, removeo. екрпљавање, n. Sag Зијаіnmеnjlitet, sartura. [ef. екривити, скривам, v. pf, perbredent, delinquo, скрпљање). admitto. [cf. закривити).

скрпљавати, скрпљавам, v. impf, зијаттеnjlider, екрижалина, f. (у Дубр.) [пужевља кућица ?]. consarcino. [cf, скрпљати). скриња [пкриња), f. (у зап. кр.) vidе ков- екрпљање, т. vide скриљавање.

чег, сандук: Ми играмо и пјевамо Око екрпљати, скрпљам, Ү. impf, vide скршљавати. скрие невјестине

скрстити, скрстим, v. pf. н. п. руке,

über's скрињица, f. dim, p. скриња.

Kreuz legen, decusso. скрити, скрӣјем, v. pf. vіdе сакрити : Па их окружавати се, скрўжавам се, ч. r. impf. (у скрио насред друма пута

bapak.) sich zurückziehen, se cohibere, cf. (vide) скрити се, скријем се, т. r. pf. vіdе сакрити устручaвaти се : што се већма скружава, се: Боље се поштено скрити но срамотно

то на њега већма вичу. приказати.

скружак, скрушка, т. оно што се скупи на екришка, f. н. п. сира, vidе кришка.

врху кад се жито скружује. скркљушити, скркљушім , v. pf. као прити- | екруживање, п. баз дьјфіütteln, excussio.

снути [1) кога, пieperorten, opprimo. cf. | скруживати, скрўжујем, v. impf, жито у репридушити.

пету кад се чини, да пљева изађе на срискркнути се, не се, у. r. pf. 1) fid) persiten, једу, да се може узети руком и бацити, ab.

conspiѕѕаri: скрила се тарана у лонцу. - 2) schütteln, excutere. Suntel meroen (in einem neu belaubten 213alse), ob- скружити, скружим, у. pf. жито у решету, scuror.

abibitteln, excutio. у Хрватској даду дјеCEPATHTH ce, TÂM ce, v. r. impf. glühend (char. војци на коња решето жита, те скружује;

lach roth) werden , candescere: Te ce byto по том узме из њедара јабуку те пребаци гвожђе скршетило

преко куће; у кући обведу је три пут око скрмити, скрмим , v. pf. beim eteuern. [cf. кр огњишта, по том сјарује главње (потиче); а мити 2].

кад сјари главње, онда метанише и пољуби скрнаван, вна, вно, bejuselt, pollutus: Cабла

земљу код огњишта. ти је од свашта скрнавна

скрушити, скрӯ шим, [сакрушити) v. pf. зеrmalскрнавити, скрнавим, v. impf. vide скврнити: тeit, comminuo : скруши мало соли. Не ћу о њи сабље скрнавити

скрхати, хам, (сврхао) [скрати) v. pf. 1) breфet, скрнављење, п. vide сквоњење.

frango, н. п. нож, кола, врат, ногу.

2) CKPKÁBâbe, n. das Ranken, pampinatio.

н. п. скрxај све у лонац, скрxали их све скрњивати, скрњујем, v. impf. виноград, тап» y arc, hineinwerfen, conjicio.

ten, pampino. cf. [vide] заламати [1]. скрxати се, xам се, [скрати се) v. [r.] pf. 1) beскрёб, скроба, (cf. шкроб) т. 1) eine 24rt Suite rabiture, praeciрtiоr [cf. стрмекнути): скр

пеn tebinmupeg, puls farinacea. — 2) (у Сри хао се с коња; скрxао се низ басамаке. јему) од брашна и од масти, чиме се скроби 2) скрзали се сви у једну собу, binеinjalen, пређа, да се боље тка, etärtmebl, amylum. se conjicere. cf. помаз [2].

скршити, скршим, v. pf. Dreme, frango. [vide евробити, бим, v. impf. т. ј. пређу, jtürten, ву сломити).

нена се пређа метне (као) у киселицу од скршћавање, п. vide скршћање. мекиња, па се осуши и протре се; а пртена скршњавати, скршћавам, vide скраћати. се скроби на разбоју скробом од ишенична скршћање , п. баз geget übergmer), decussаtiо. брашна и масти.

[cf. скршћавање). скробут, т. (у Боци) бијела лоза, Sie 23a10- | скршћати, скршћам, у. impf. überjper legen, скробутина, f.3 rebe, clematis vitalba. [vide] decusso. [cf. скршћавати]. павитина, cf. скром ут.

скуати, ам, v. pf. vide скухати. Скробутача, f.: Сагнание их ломној Скробу- ек уба, f. (у Ц. г.) vide [домаћица) стопаница. тачи

скувати, вам, vide скухати.

кадец

[ocr errors]

скўвија, f. (ст.) cf. [vide] сковија: За калпа који су на чињени као сукња, само што су на кои од злата скувија, У скувији алем драги овењачи. и будући да се скути не виде, за

то су они свагда од дебљега платна него коскўдити, дим, у. pf. н. п. дјевојку, abtabelп, шуљац. calumnior. .

скутати, там, vide сакрити. екӯдла, f. (у ц. г.) даска што се њом кућа скутац, скўца, m. dim. р. скут (понајвише у

покрива, eine 24rt Chinsel, scandula: скудла пјесмама pl. скўци): Набрала сам скуце и

је краћа и ужа од шиндрике и шапољка. рукавце Сави скуце и рукавце, мајци скужа, f. (у приморју): Свака скужа има мужа, побјеже т. ј. свашта има свој узрок.

[екути, m. pl. vide скут 2.1 екужаица, f. vide пoбрaвица.

скўхати, хам, [скуати, скувати) v. pf. fофені, скўжати, жам, v. pf. (у ц. г.) vidе намирити. fіебеп, соquo [cf. сварити]: Скухати коме екула, f. (у Дубр.) vide школа.

попару, т. ј. досадити му. екулар, т. (у Дубр.) беr Chiler, discipulus. | скўцати, цам, v. pf. 1) н. и, обруч с каце, [vide ђак). cf. дјак.

herabklopfen, decutio. --- 2) kleinweise aufbrinекунабити, скўнабім, v. pf, anjaffeit, acquiro, get (н, п. 20, 30 гропга), minutim colligo.

cf. скунаторити : ја сам са свачим скунаб cf. [vide] скунаторити. Ach, versehen.

скўцати се, скўцам се, Y. r. pf. jdyma uns скуніторити, рим, v. pf, fleinbeije зиjanimenbriii. mager werden (besonders durch ausschweifendes Le

get, minutim conquiro. [cf. сконобити, ску ben, daher auch verächtlich), enervari. набити, скнадити 1, скуцати 2].

скъцкати, кам, dim. р. скуцати. скўњити се, скӯњйм се, v. r. pf. пiesergejlae | скучити, скучим, v. pf. in Sie &nge treiben, in gen werden, dejici, affligi.

angustias compellere. 1. окуп, m. (loc. скўпу) јесу ли сви у скупу? | слаб, а, о, jcboad, imbеcillus [cf. слабомоћан);

bеijanmеnt, simul [c. сакуп]: Батрий ето на од зиме, од врућине, fann fie nidit ertragen, скуи на Цетиње

impatiens frigoris, famis; слаб на срцу (т. [2. екӯп, [ску ]па, по, (comp. скупљӣ), theuer, ca ј. гони га на поље). cf. [рђав 2, болешљив, ) rus. Из І. издања. cf. драг 1.]

муанат. скупа, зијаттеп, una [vidе заједно]: сви скупа. | слаба, f. adj. (у Ваљеву) vide cрдобоља. скўпац, ица, т. бer (Beisbals, avarus, cf. [vide] слабачак, чка, чко, dim. р. слаб.

тврдица : Лажац и скулац ласно се погоде. | слабина (слабина), f. Sіе Beiten, ilia, hypoскўпити [сакупити), пім, v. pf. [1)) vеrjаттеп, chondria, inguina. cf. слабобочина.

cogo, congrego. [cf. окупити 2. — 2) vide спу-| слабити, бим, y, impf. јфта тадует, jcb mäфет, чити 2].

debilito. екўпити се, ийм се, v. r. pf. 1) fib perjamteln, слабљење, п. Заз сфойфеn, dеbіlіtаtіо.

convenio. 2) sich zusammenziehen, contrahi: càoo, nicht gar viel, oft, gut (das franz. скупила се чоха.

guere), haud ita -: слабо jеде, спава, доекупљање [сакупљање), п. Заз 23erjantein, con лази кмени. gregatio.

слабобочина, f. vide слабина : ударио га у слаекупљати, скупљам, [сакупљати) v. impf. per бобочину. janimelt, congrego. [cf. окупљати).

слабодуxаст, а, о, који тешко дише, еngbrujtig, екупљати се, скупљам се, ч. r. impf. 1) jid) spiritus angustioris.

perjamteln, congregor. [cf. окупљати се]. слабомоћан, іна, ћно, jdmach, debilis. [cf. слаб]. 2) sich zusammenziehen, contrahi.

слабост, слабости, f. Sіе стафbeit, imbеcіl litas. екупәтиња, f. Sie Eberung, caritas (annonae). | слаботиња, f. ein jomaфer 2Xenji), debilis. екундћа, [cf. драгоћа).

слава, f. 1) Ser Rubm, gloria. [cf. прослава). скупоцјен, а, о, (јуж.) tojtbar, pretiosus. [cf. 2) устати у славу, cf. крсно име; baber: драгоцјен).

У стали у славу без вина, jie jino jid) in sie скупсти, скубем, v. impf. raufen, rupfen, yello : Haare gerathen. 3) слава и васлава, баз

Повно се по коњу ђогату, Од муке му зубма (Gebet bei Ser слава 2. Ја нијесам славе штамгриву скубе -

нане видио ни у каквој књизи, него је проекупштина, f. Die 23erfaninilung, Ser Ranstag, co сти луди (особито Херцеговци и Бошњаци) mitia, concilium.

знаду на изуст, и чате је сами кад устају екут, скўта, т. 1) Ser Саит, ora, limbus [cf. у славу без попа. У тој

лави помињу пеш 3): Пољуби га у скут иу руку

Не готово сви свеци, и послије неколике римојте му скуту обискиват? У скут свилен јечи све се говори: ва славу и част. Она колacте аздије — 2) pl. скўти, доњи крај свијећа с којом се устаје у славу не гаси кошуље особито женске: везе скуте. У Сри се устима, него се залије вином, или (у јему и у Бачкој мало жена носе дугачке ко Грбљу) домаћин узме комадић круха на та шуље, него кошуљце, који су мало дужи доме умочи у вино и њиме свијећу угаси, па крух од појаса, па преко њих доље свежу скуте, онај изједе. Кад буде вријеме да се свијећа

[ocr errors]

угаси, у Грбљу ни по што не ће нико рећи : се да су некака човјека у ропству упрезали „угаси свијећу,“ него „обесели“ или „ућеши у плуг те орао, па послије некога времена свијећу.“

који га је гонио и ваља да плужио каже у славан, вна, вно, bеrübmt, celeber.

вече господару да је већ сустао, онда госпославина, f. Ser Sapfen, epistomium, embolus. дар рекне : ваља му сјутра дати мало сла[cf. пипа 2].

дуна.Роб чувши то обрадује се мислећи славити, вим, v. impf. 1) т. б. крсно име, fei да ће му дати нешто слатко, али слуга по

eri, gajtiren, epulоr [cf. служити 5]: Славу несе у штапу гвозден клин (као бадаљ) и слави Краљевићу Марко — 2) (по зап. кр.) стане га остраг њиме бости. [vidе остан). vidе звонити.

2, сладун, сладўна, т. Irt &іфе, quercus genus славити се, вим се, . r. impf, bеrübmt jeiit, ce Гqu. conferta Kit.; cf. граница 1). lebror.

сладунов, а, о, pon [2] сладун. 1. славић, m. (у ц. г.) vide славуі [1]: Зв'је- елађење, п. баз Cйреп, dulcoratio.

зда ће ти свијетлити куд ћеш путоват', А | слüжење, п. Заз феrаbjteigen, descensio.

славић ти поп'јевати, те те веселит? слазак, сласка, т. баѕ реrаbjteigen, descensus. 2. славић, славића, m. (у Омишу) 1) vide сла-| слазити, зим, у. impf, bеrаbjteigen, descendo.

вуі[1]. — 2) (Славић] ондје један извор. [vide силазити). Славица, f. Trauennanie, nomen feminae.

слав, т. (у Дубр.) Ser #пӧteriф. [vidе троскот). славја [славља), f. (у Ц. г.) vide славуі [1]: елакомити се, мім се, v. r. pf. vіdе полакоПропjевала у планину славја

мити се: Мудра Анђа, ал' се преварила, славје, т. vide славуі [1]: Узми зв'jезду пред На злато се лудо смакомила собоме, славја на руци —

слама, f. 1) ба Ctroh, ѕtrаmеn. — 2) (у Бачк.) Caábko, m. Mannsname, nomen viri.

кукурузна слама, vide комушина [1]. славља, f. (у ц. г.) vide славја: Тек удриле | сайман, мнa, мно, сtrоbѕ, ѕtrаmineus. [cf. сла

славље улугове cnào.bêbe, n. 1) das Feiern des Hausfestes, ce- crámâne, n. das Zerbrechen, fractio.

мен). lebratio diei festi. — 2) das Feiern (des Hel. crámath, châmân, v. impf. (y H. r.) zerbrechen, den), concelebratio. — 3) das Läuten, pulsatio

frango. campanarum.

сламен, а, о, (у ц. г.) н. п. кућа, Ctrobs, straСлавнa, f. Traнeпaтe, nomen feminae: Слатка

mineus. cf. [vide) сламан, Славна под ораом везла

сламка, f. Sеr palm, calamus. Славољуб (Славољуб), m. Лапітате, пomen

сламни, на, но, Ctrob-, ѕtrаmineus: сламна viri. слівӯј, славуја, т. 1) bie Rahtigal, luscinia | сламница, г. (у Боци) 1) vide сламњача. —

трпеза, cf. [vide] сламница 2. (Linn.] cf. [бумбул, і] славић, (2 славић i,j] сламница, Г. (у Боци) 1) vide сламњача.

2) од прилике као врећа напуњена сламом, славје, славја, славља. — 2) (Славуј] Dann8.

с које се једе од бадњега две до малога name, nomen viri. славујак, ўјка, m. hyp. р. славуј.

божића. [cf. сламна трпеза]. caabýjeb, a, o, der Nachtigall, lusciniae.

сламњак, т. од сламе што се меће на сто по caárâie, n. 1) das Legen, dispositio.

чаршаву.

2) баз Vergleichen, Vertragen, concordia.

cnàmhara, f. der Strohjack, saccus stramento reZujammenstimmen, concentus.

.

fertus. cf. сламница [1]. 1. слагати, слажем, v. pf. [1)] luger, mentior. | сламчица, f. dim. р. сламка. [— 2) vidе штроцнути).

слан, слана, но, (слани, на, но) gejaljen, sal2. слагати, слажем, у. impf. 1) in pronung lе

litus, ѕаlѕus: пружити коме слану руку, (у gen, dispono. - 2) vergleichen, compono: ja

Ц. г.) као ласкати (као марвинчету кад се сам их слагао неколико пута.

3) зијат пружи соли). menstimmen, concino. .

слана, f. (асс. слану, pl. слане) беr Reij, pruслагати се, слажем се, v. r. impf. ским, jid

ina [cf. прикала, росада]: Да не бију слане gut vertragen, concordo.

и шњегови по ливади цвијет расцватио слідак, слатка, слатко, (слатки, тка, ткӧ, comp. Ісланац, нца, т. 1) тако кажу у Буковику да cnähî) süß, dulcis.

се ондашња кисела вода звала отприје. 1. слідити, сладим, v. impf. perjupeit, dulcorо. 2) (у Славон.) vide стипса. 2. слідити, сладӣ, v. impf, jup jdmeten, dul- сланaчa, f. vide слатина [1].

сландарити, рім, v. pf. н. п. гаће, vide [слиCaänoje, m. Mannsname, nomen viri.

парити) слиндарити. сладост, сладости, f. Sie Cupigteit, dulcedo, cf. | слани грах, т. (у Босни) [vide] сласт.

сланӣк, сланика, т. 1) баз Caljjap, salinam. 1. сладун, т. 1) (у Дубр.) сладак шипак [1], cf. сланица [1]. - 2) die weißeste Art Stein.

jujjer Branatapfel, malum granatum dulce [pu salz, salis gemmei genus optimum. nica granatum L. var.]. – 2) приповиједа | сланина (слан йна), f. Ser &ped, lаrdum.

3) Sa3

cesco.

вена месом

и сланином,

еланиница (сланиница), f. dim. р. сланина : [Rosenpappel], malva silvestris Linn. [althea

Сланинице сласти, Пуна ти си масти rosea L.). сланіњача, г. (у Рисну) као кобасица надје-| слёзовина, f. (ист.) vidе шљезовина.

слёка, f. (у Боци) lutb, aestuum marinorum сланица, f. 1) vide сланик 1. 2) (у Боци) accessus: cлeкa и oдcлeкa. [vide] плима[2], уіdе солара. 3) (у Дубр.) сољена кожа,

cf, oслeд. која се послије не може добро осушити, и слёме, п. (ист.) vide iшљеме. тежа је.

слёп, слёпа, по, (ист.) vide слијеп. Сланкамен, т. у Сријему село и у њему слан | елешац, ца, т. (ист.) vide слијевац.

извор, а више њега зидина од старога гра- слепачки, кa, кo, (ист.) vide Шиљепачки. дића: Нагао као зец на Сланкамен. Код слепети, иім, (ист.) [vide] слијепљети. Сланкамена има мала црквица за коју се 1, слепити, слёпім, (ист.) vide слијепити. приповиједа да ју је зидао Змајогњеви Вук, 2. слепити, пійм, (у Сријему) vide [слијепкоји је ондје сједио.

љети] слепети. Сланкаменац, нца, m. Siner рри Сланкамен.

слепић, слепића, т. (у Сријему) 1) vide слиСланкаменка, f. 1) ein frauenѕіnimer pon Слан

јенац 2. 2) слепићи у шљивику, т. ј. мали камен. - 2) [сланкамёнка] (и сланкiмёнка) шљивићи, који из земље око ішљива изникну, грожђе [vitis vinifera L. var.]: бијела слан

die Nebenjprosje, Räuber, stolo. каменка, meibe fügbeere, црна, јфwarge Зарпеr. | слепица, f. (ист.) vidе шљепица. [слап, m. vіdе брзица.]

слепљење, т. (ист.) vide слијепљење. сліпити, пим, v. pf. vіdе шчепати, згра- слепова, f. (ист.) vidе шљенноћа.

слепота; f. (ист.) vidе шљепота. бити. сайлтати се, сліnkём се, v. г. pf. cf. [vide] слепчовођа, т. (ист.) vidе шљепчовођа.

слёсти, слёзём, (ист.) vide cљести. склептати се. Caâct, f. die Süßigkeit, Wollust, dulcedo, volup- caérâle, n. (ucr.) vide caujetane.

елётати, слећем, (ист.) vide слијетати, tas. cf. сладост. слäти,

слётім, v. pf. 1) bеrаbfliegen, пљём (miљём), v. impf. fbiten, mitto. | слетети, (ист.)

слетити, (зап.)

dеvоlо. [cf. салетјети 2]. cf. [одашиљати, пошиљати, силати, шиљати, елётјети, (југоз.)) 2) vidе cалетјети [1]: Па је праћати ;) пратити.

слеће са четири стране. слатина, f. 1) гдје извире или пишити вода | елётнути, слётнём, у. pf. dim. р. слетјети.

слана или накисела, те долази стока и лиже, и по томе се [— 2)] многа села тако [Сла- слёѣи, слёжём (слёгнем), [cлeгнути) v. pf. 1)

слећети, слётим, (јуж.) vide слетјети. тина) зову, а [— 3)] у Бјелопавлићима и

(око Имоскога) момка и дјевојку, зијаттet некака вода: Трећи вјетар од воде Сла

führen (Braut und Bräutigam), committo conju

ges. cf. [vide 2] свести [2]. Кад (кум и дјеслаткиш, слаткйша, m. Cupigteiten, Reсtеrbijjein,

вер) слегу момка и дјевојку, једно другоме deliciae, scitamenta.

одријепи (пред њима) крајеве од хаљина које слатковина, f. vіdе пононац.

bе се скидати. 2) слећи раменима, Sie 21слаткогрм, т. (у ц. г.) мало дрво, које има

jeln zuden, nihil certi respondere. [cf. caxetu]. црвен цвијет лијепога мириса, еіnе 2lrt Straud), слећи се, слежём (слёгнем) се, v. r. pf. 1) jid) fruticis genus.

zujammenlegen, componi; fig.: Kan ce horo слаткоран, а, о, (у ц. г.) који слатко једе,

слеже по земљици 2) zusammenströmen, conCASTròxpan, dem die. Speisen gut jdmeđen, cibo

fluo [cf. згрнути се, сломити се 2, сплити се, rum appetens. cf. злохран.

сргати се): слеже се свијет. слахак, хка, хко, (сопр. слъкiшiй и слагљи) (у | слива, f. vіdе шљива. Хрв.) vidе јефтин, цијене.

елйвање, т. (зап.) [vide] слијевање. слачица, f. Sеr [

image] Cenf, sinapi [brassica сливати, сливам, (зап.) vide слијевати. nigra Koch.]. cf. горупида.

Сливље, п. 1) поље у Херцеговини: Они иду слёвање, п. (ист.) vide слијевање.

Сайвње, Сливљем зеленијем — Сведи војску слёвати, слёвам, (ист.) vide слијевати.

низа Сливње равно — 2) варош (Сливен, у слёгнути, слёгнём, vide слећи.

Источној Румелији] некаква (ваља да је у Маслед, т. (ист.) vide слијед.

ћедонији ?): отишао на Сливње (на пана, ур). 1. слёдити, дим, (ист.) vide слиједити. слид, т. (зап.) vide слијед. 2. следити, следим, v. pf. јu sije machen, glacio. | слйдити, дім, (зап.) vide слиједити. следити се, слёдим се, у. r. pf. 8u Gije реrѕе, слиз, т. (зап.) vidе шљез. glaciari. .

слизати се, слііжём се, v. r. pf. с ким, (taseIns) слёз, т. (ист.) vidе шљез.

in Verbindung fommen, consortio jungi [cf. слезина, f. Sіе Rils, splen. [cf. III.љезина, ија спанђати се]: слизао се с њом. штаница].

слизовина, f. (зап.) vide IIIљезовина. слёзовача, f. (у Сријему) велика, 24аlѕmаlne | слијевање [салијевање), п, vide cаљевање.

тине

[ocr errors]

слијевати, слйјевам, [салијевати] v. impf. vide feit, all siebe, detraho. [cf. сландарити, слин

саљевати: За појасом двије пушке мале, Ни дарити, слипити).
су вите ни чекићем бите, Но у златни ка- слипац, ца, т. (за.) vide слијепац.
луп слијеване Слијеваћу у топе ђу- слйачки, кa, кo, (зап.) vidе шљепачки.

1. слипитн, ийм, vide слипарити. елйјед, m. (у ц. г.) н. п. чела остави слијед 2. слипити, слй ийм, (зап.) vide [1] слијепити.

(од воска и меда), бie Cpur, vestigium. [vide 3. слипити, ніім, (зап.) vide слијепљети. траг 1).

слипица, f. (зап.) vide IIљепица. слиједити, діям, v. impf. (у Дубр.) folget, ѕе- слипљење, т. (зап.) vide слијепљење. quor.

слипота, f. (зап.) vidе шљепота. слијеђење, n. [јуж.) Sas olget, ѕесutіо. сли човођа, т. (заи.) vidе шљепчовођа. слйјез, m. (у Дубр.) vide II.љез.

слисти, слізём, (зал.) vide сhести. слијеп, слијепа, по, (слйјепи, па, пӧ) (јуж.) слйтање, п. (зап.) vide слијетање.

blins, coecus: Не плаче слијеи што није ли- елитати, слићем, (зап.) vide слијетати.

јеп, него што не види бијели свијет. слити, слійјем, (сліпт и сливен) vidе cалити : [слијепа свирала ,

f.

свирала списком; види Ни су вите ни чекићем бите, но у Млетке S. у. дудук.]

у калупу слите слијенац, пца, т. (јуж.) 1) беr linke, coecus. сличан, чна, чно, 1) рајjens, angeniejje, con

[cf. гегавац 1). 2) die Blindschleiche, caeci gruens: Док не нађеш два слична имена, lia [anguis fragilis L.). cf. слепић [1].

Док не нађеш Стоју и Стојана — 2) чему, слијепи миші, т. 1) (а)) sie [Spectr]leбermaиз, н. п. лопати, т. ј. као лошата, übnlid), simi

vespertilio [murinus Schreb.; cf. љиљак, шиш lis. cf. [1 прикладан 2; попут,) налик. миш. --- б) бie 8mergjleverau, vesperugo pi- слй шати, шам, v. pf. (по Ніколама) prijer, exapistellus Blas.) – 2) die Blindefuh. Blinde mino. таз (ein Cpiel), myinda, lusus vaccae [vide слобода, f. 1) Ser 2 ith, animus. [cf. кураж]. жмура]: да се играмо слијенога миша. cf. 2) Моја кућа, моја слобода, reibeit, liтутумиiп.

bertas. [слијепи сјек, m. cf. сјек.]

слӧбодан, дна, дно, 1) н. п. човјек, utbiq, be 1. слијепити, слијепим, v. pf. (јуж.) зиjaттегі - bеrѕt, animosus. [cf. куражан). 2) је ли fleiben, conglutino.

слободно ? iji es erlaubt ? licetne? [cf. дети, 2. слијепити, пим, vide слијепљети.

тестир 2]. слијепjети, пим, (југоз.) vide слијепљети. слободити, дим, v. impf. кога, Дuth einfprechen, елијепљење, п. (јуж.) ба8 2linomersen, Srbliндеп, addo animum. [cf. јуначити, соколити, куoculorum amissio.

ражити). слијепљети [слијепjети), ийм, у. inpf. (јуж.) | слободица, f. dim. р. слобода: Моја кућица,

blino meroen, oculis capior [cf. 2 слијепити): моја слободица. Како који слијени, све горе гуди.

слободичица, f. dim. р. слободица: Своја куслијепо око, п. cf. [vide] око [2].

ћица, своја слободичица. слијетање [салијетање 2), п. (јуж.) за реrаbflies | слободнак, слободњака, т. н. п. банов слободgen, devolatio.

hak, der Freisaß, libertus. слијетати, слијећем, [салијетати 2] v. impf. слобођење, т. баз (Ermutfigen, animi additiо. (јуж.) bеrаbfliegen, dеvоlо.

Словац, вца, т. планина у Србији [у округу Całka, f. (1)] was zusammenpaßt, par, simile [cf. ваљевском].

прилика 1]: слика и прилика; нашла слика слово, п. (рі. gen. слова) 1) беr Зифjtabe, liприлику. [— 2) vide прилика 2.]

tera. 2) раз слово, Ser 2ифjtab c, litera ѕ. слиме, мена, п. (зап.) vide Шиљеме.

словце, п. 1) dim. р. слово. 2) (у Сријему) слинав, а, о, хоsig, mucidus.

vidе поскурњак. слй нац, слінца, m. Ser Roggаpjen, muсi conus. | слөг, слога, т. 1) у њиви оно између два разслин,дарити, рiм, у. pf. н. п. гаће, vide сли opa, das Ackerbeet, lira. 2) vidе лијеха : парити.

Два с.лога лука. слйне, слйна, f. pl. Ser Rog, mucus. [cf. бале). слёга, f. Die Cintradit, concordia. слинити, нім, y. impf. rogen (meinen), mucum сложан, жна, жно, еіnträtig, einig, concors: cdo plorando. [vidе балити 2].

Сложна браћа и у петак месо једу. слинкање, п. dim. р. слињење. [cf. прислинки- сложити, слӧжим, v. pf. 1) зиjаntenlegeli, disвање].

pono. [cf. саложити). — 2) pergleiфен (Ctrei. слинкати, кам, у. impf. dim. р. слинити. [cf. tende), compono. 3) anlegen, appono: CAOwu присликивати].

пушку низ лијеву руку 4) што на ватру, слйно, т. би Rostino, mucide! [vidе бало). vidе наложити [1]: Oћу Рада на колад насли њење, т. бag Rosen, pueri mucidi fletus. бити, А Васиља на ватру сложити 5) слип, слипа, по, (зап.) vide слијеп.

н. п. у пјевану кад пјева двоје заједно на слипарити, рим, v. pf. н. п. rake, pon jih per сложе да се глас ниједнога особито не чује,

« PreviousContinue »