zujammenftimmen, concino [cf. срочити]: Сло-| жили као гуска и прасе. сложити се, сложим се, v. r. pf. с ким, einig werben, concordem fieri. слом, слома, m. (у Рисну) ber Untergang, interitus: Тако ми слом не пукнуо! т. ј. не отворио се, тако се не сломио (тако не пао | и мртав остао). свеца служиш? Б. Светога Николу (или Никољ дан). Службу служи славни кнез Лазаре, Службу служи светог Амосија [служитељ, m. vide слуга 1; види s. v. 2 лук 2.] служица, f. (у Боци) dim. v. слуга: Ваша служица! (у Рисну, као још мање него слуга). слуз, f. Ghleim, pituita. слузав, а, о, leimig, pituitosus. сломити, сломим, [саломити] v. pf. jerbrechen, слузити, зим, v. impf. triefen, rinnen, manare, frango. [cf. опучити 2, пребити 1, скршити, уломити]. сломити се, слӧмим се, v. r. pf. 1) bremen, frangi. 2) aufbrechen (von einer Menge), zujam menjtrömen, confluere, cf. [vide] слећи се [2]: Е смо нашу земљу опустили, Сломила се земља у сватове Све се на јад сломи У Сватове 1. слота, f. (у Бан.) ситна киша са снијегом. д.) — 2) (у Дубр.) говоре и жене и дјевојке, н. п. слуга ваша! слугин, а, о, без Dieners, servi. служавка, f. vide слушкиња [1]. н. п. слузи крава, скоро ће се отелити. 1. слута, f. (у Сријему и у Бачк.) ein Дитте слутити, слутим, v. impf. ahnen, burd Bormiürfe, ren, cлýтía, f. die Ahnung, Herbeiführung durch Vor- слутов, слутова, [m.] (у Ц. г.) који слути осо- слушати. слуцање, п. баз Mušlejen, selectio. слуцати, слуцам, v. impf. (у Бан.) н. п. тр- служавник, m. (у Сријему) Raffeebrett, Bräjen» | случавање, п. баз Greignen, casus. случавати се, случава се, v. r. impf. fich ereig служба, f. 1) ber Dienft, ministerium: Служба nen, accidit saepius. cf. [vide] догађати се. случај, m. (Гос. случају) vide догађај. случајно, зиällig, casu. случити се, случи се, vide догодити се. cultor. [cf. чујати]. - 2) деßoren, ausculto. слушати се, шамо се, v. r. impf. einanber hö ren, obtempero alius alio: Кад смо се састали, да се слушамо. службеник, т. (у Дубр. и у Хрв.) vide слуга[1]. службеница, f. vide слушкиња [1]. 1. служење, п. verbal, v. служити. 2. служење, п. verbal. v. слузити. служити, служим, v. impf. 1) кога, коме, бі nen, ministro. 2) вино или ракију, фенfen, frebengen, ministro. - 3) летурђију, мису, Bottessienft balten, sacra celebro: И наши ће | задужбине служит3, Од вијека до суда Божjera 4) служи ли та црква? ift Sotte dienst in dieser Kirche? (d. i. wird er darin je госпођица gehalten), celebraturne templum, an desertum | слушче, чета, п. ein junger Diener, servulus. 5) vide славити [1]: А. Кога ти слёз, m. vide шљез. слушач, слушача, m, ber görer, auditor. [cf. слушалац]. слушкиња, f. 1) bie lags, ancilla, cf. [дјевојка 2, измећарка, момица 3,] момкиња, [службе ница,] служавка. 2) der Stiefelfnecht, furcula caligaria. est? слушкињин, а, о, ber Mags, ancillae. слушкињица, f. dim. v. слушкиња: Кад ћу бити Анђи слушкињица, Волим бити Вуку слёсти, слёзём, v. pf. (јуж.) vide шљести: Па | Смедеревина, f. (ст.) оно што припада Сме он слезе низ кулу високу сљубити се, сљубим се, [шљубити се] v. [r.] pf. sich verbinden, conjungi. смагање, n. verbal. v. смагати. смагати, смажем, v. impf. 1) bänbigen, domo. Дереву, баз Sebiet von Смедерево: Који ми је све моје узео: Ђурђевину и Смедеревину Смедеревка (Смедеревка), f. 1) Gine vou Emeбетето. - 2) [смедеревка] rt Seinrebe, vitis derewo. [vinifera L. var.] genus. 2) binreiden, sufficio. cf. смоћи [2]. смагнути, смагнём, v. pf. buntel werben, obfus- | Смедерево, п. Semenbria (an ber Допан) in ercari [cf. осмагнути]: Да му лице не смагне bien. од сунца смедеревски, ка, ко, von Смедерево. смазати, мӑжем, v. pf. binabejjen, comedo [vide | смеђ, а, о, brünett, subfuscus. опуцкати; сf. смандрљати 1]: смазао читаво | смежурати се, рам се, v. r. pf. runzelig werben, јагње. смайвање, п. vide смахивање. смайвати, смаујем, vide смахивати. corrugari. смеј, смеја, m. vide смех. смејање, п. (ист.) vide смијање. смак, т. смак свијета, Сибе ber Belt, finis, in- смејати се, јем се, (ист.) vide смијати се. teritus. cf. кијамет. смеран, рна, рно, (ист.) vide смјеран. смерање, п. (ист.) vide смјерање. смакнути, смакнем, vide смаћи. смамити, смамим, v. pf. 1) зијаmmentođen, co1- смёрати, рам, (ист.) vide смјерати. licio, convoco, cogo. - 2) berablođen, alli- смерено, (ист.) vide смјерено. смёрити, рим, (ист.) vide смјерити. смеса, f. (ист.) vide смјеса. ciens devoco. смамљивање, п. баз Žufammenlođen, convocatio (suum, gallinarum). смамљивати, смамљујем, v. impf. zujammenlofen, convoco, cogo. смандрљати, љам, v. pf. 1) н. п. литру ракије, т. ј. попити, vide смазати. 2) кога, из der Welt schaffen, e medio tollere. сманишкати, кам, v. pf. (у Дубр.) 1) н. п. оток, абиевтен, decresco. cf. [vide] разићи се. - 2) н. п. бол, vide утолити, у минути [1]. сманути, сманём, vide смахнути. смањати се, њам се, v. r. pf. fleiner werben, fid verminbern, minui. смарлама, * f. vide наруџбина. смарлаисати, * лаишем, vide наручити. сматрање, п. bie Betrachtung, contemplatio. сматрати, сматрам, v. impf. betrahten, contemplor. [сматрати се, сматрам се, v. г. v. сматрати, Safür halten, puto, arbitror; види s. v. крено име.] смаћи [смакнути], смакнем, v. pf. 1) ђечавне)= men, demo [vide скинути 1], каже се (у Ц. г.) и: смаћи пециво с ражња. 2) aus dem Wege räumen, umbringen, interficio. cf. [vide] погубити [1]. смахивање [смаивање], n. verbal. v. смахивати. смахивати, смахујем, [смаивати] v. pf. 1) wegblajen, deflo. 2) weghauen, praecido. смахнути, смахнём, [(сманути), самахнути (саманути)] v. pf. 1) wegblajen, deflo: смахнуо вјетар цвијет с дрвета. 2) weghauen, praecido: Сабљом махну па му главу смахну смахнути се, смахнем се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide полудјети. смацан, цна, цно, т. ј. мачка, vide сумацан. сме, смеа, m. vide смех. Смедеревац (Смедеревац), Смедеревца (Смедеревца), т. човјек из Смедерева. смедеревачки, ка, ко, Єmeberemer, Semendriensium. 1. смести, сметем, (смёо, смела) v. pf. verbinbert, impedio. [cf. 2 омести 1]. 2. смести, сметём, (смёо, смела) v. pf. zujam= menfehren, converro. сместити, тим, (ист.) vide смјестити. смёт, смета, m. 1) vom Winbe zujammengewehter Schnee, nives conflatae in unum locum. [cf. намет 4]. — 2) vide сметлиште. смётак, тка, m. штогод што није већ за потребу, н. п. воденични камен, точак, Wowurf, res rejicula. 1. сметање, п. baš Minberu, impeditio. 2. сметање, п. баз Sperabräumen, demotio. 1. сметати, сметам, v. impf. binbern, impedio. 2. сметати, смећем, v. impf. berabthun, demo. сметен, а, о, verwirrt, turbatus. сметеник, m. ein vermirrter Ropf, homo mentis perturbatae. cf. сметењак [1]. сметеница, f. eine vermirrte Grauensperfon, femina turbata. сметењак, m. 1) vide сметеник. 2) (у Рисну) Бабурски талијер. — 3) (у Биограду, аиф сметењак) 2rt Zeppid), straguli genus, смёти, смём, (pl. смемо, смете, смěју) (ист.) vide смјети. сметлиште, п. баš Rehricht, quisquiliae. cf. [бунина, буњак, буњиште (буниште) 2, гној (гњој) 2, смет 2, ђубриш,] ђубре. сметљика, f. на кукурузовини мјесто кукуруза као кила с црнијем прахом, изwu, stolo. сметнути, сметнем, v. pf. 1) berabnehmen, ber abthun, demo [vide скинути 1], н. п. сметнуло воће цвијет. 2) с ума, vergeffen, obliviscor. [cf, сврћи (свргнути) 2]. - 3) гледа, ока не смеће (с њега), abwenben, oculos dejicere. 4) сметнуо коње, овце, челе, т. j. не држи их више. сметња, f. bie Bermirrung, baš inberniß, іmреditio. [cf. задјева, препрека, спречица]. смех, смеха, [сме, смеј] m. (ист.) vide смијех. | смиривати се, смирујем се, v. r. impf. fich zur смечити, смêчим, v. pf. zerbrüden, elido. смешити се, шим се, (ист.) vide смијешити се. Ruhe legen, conquiesco, н. п. смирује се сунце. 1. смирити, смирим, v. pf. 1) zur Жиђе bringen, расо. 2) beenbigen, absolvo. [vide свршити]. 3) (у Боци) н. п. свијећу, vide угасити (каже се за крсну свијећу, с којом се устаје у славу). 2. смирити, рим, (зап.) vide смјерити. смијати се, јем се, v. r. impf. (јуж. и зап.) смирити се, смирим, v. r. pf. fich zur Ruђе legen, | lachen, rideo. смије, смија, conquiesco; daher auch von der Sonne [vide сјести 3]: смирило се супце. Србљи кажу да сунцу не ваља рећи зађе, нити сједе, него смири се, јер кад му се рече зађе, онда опо (сунце) рече: зашао иа не изишао! а кад му се рече сједе, онда оно рече: сјео па не устао! а кад му се рече смири се, онда оно рече: смирио се и ти! смијех, смијеха, m. (јуж.) баз ؟ahen, risus. смијешан, шна, шно, (јуж.) [herzbaft, jpaßhaft, lächerlich, ridiculus. [cf. смjeшив 2]. смијешати, смијешам, v. pf. (јуж.) vermifen, commisceo. [cf. помијешати]. смијешати се, смијешам се, v. r. pf. [јуж.] fich vermifen, commisceri, cf. помијешати се: Док | смиром (т. ј. с миром), ruhig, [pacifice]. се ваше смијешају војске смијешење, п. (јуж.) баз Buädjeln, arrisio. смијешити се, шйм се, v. r. impf. [јуж.] [ä= cheln, arrideo. смијешљиво, у пјесми мјесто смјешљиво [vide смијешан]: Од куд књига Шта се у њој смијешљиво пише смилети, лим, v. pf. (ист.) vide смиљети. смилети се, лим се, vide [v. г. v.] смилети: Тад се смиле змија низ дувара смилити, лим, v. pf. (зап.) vide смиљети. смйлити се, смйлӣ се, v. r. pf. коме што, lieb | werben, gefallen, plâcere, cf. [vide] омиљети : Кол'ко му се смилила ђевојка смиловати, лујем, v. pf. liebgewinnen, adamo: Шта с видио, шта си смиловао А на томе војводи Милошу смиловати се, лујем се, v. r. pf. fid) erbarmen, Смиља, f. һур. о. Смиљана. Смиљана, f. Уrauenname, nomen feminae. љева смйса, f. (зап.) vide смјеса. смисао, сла, m. ber Sinn, біе Bebeutung, sensus. |смислити, лим, v. pf. bejhließen, decerno, statuo [cf. сумати, сумити]: Све мислио, на једно смислио смйстити, тим, (зап.) vide смјестити. смицаљка, f. кад се у мицама зрна тако на- смицање, п. 1) baš perabneßтеп, demtio. 2) смицати, смичём, v. impf. 1) berabnehmen, demo. смишан, шна, шно, (зап.) vide смијешан. смиље, п. vide смиљ: То је смиље и босиље. | смишење, п. (зап.) vide смијешење. смиљев, а, о, von смиљ: Девојко, кито сми- | смишити се, шим се, (зап.) vide смијешити се. Ајдемо там, доле У смиљево поље смишљање, п. баз Érfinnen, excogitatio. смиљевац, евца, m. eine mit смиљ gefd müdte | смишљати, смишљам, v. impf. erfinnen, ехсоТäофептиве (у Лијевчу и у Темнићу), беi feierlichen Gelegenheiten. gito. смишљив, а, о, (зап.) vide смјешљив. смиљети, смалим, v. pf. [јуж.] berabfriedhen, de-| смјеран, рна, рно, (јуж.) bemüthig, submissus : Чауши се смјерно поклонише смјерање, п. [јуж.] 1) баз 2Borhaben, proposi- смјерити, рим, v. pf. [јуж.] 1) fich pornehmen, decerno. [vide] наумити, cf. намјерити. годио смјерно, adv. [јуж.] bemüthig, demisse, cf. смјерено: Чауши се смјерно поклонише смјерност, смјерности, f. [јуж.] bie Demuth, animus submissus. смјеса, f. (јуж.) баз Semengjel, mixtura. [cf. cумјеса]. смјестити, тим, v. pf. [јуж.] unterbringen. colloco. смјети, смијем, v. impf. (јуж.) wagen, fih trauen, audeo. смјешљив, а, о, (јуж.) [1)] бег gern lat, risus amans, ad risum facilis. [— 2) vide смијешан; сf. смијешљиво.] смлавити, вам, v. pf. vide смождити. смоница, f. eine Erbart (für Beinberge) [Beherbe]. смотавање, п. 1) baš Sufammenwiđeln, implica- смотак, тка, т. н. п. пређе, Rnauel, glomus. смотрити, смотрим, v. pf. erbliđen, conspicor. [vide угледати]. смлатити, смлатим, v. pf. toot breen, confla- смотуљак, љка, m. (у Ц. г.) vide замотуљак. gello. [vide умлатити 1]. смоћи, смогнем, v. pf. (у Сријему) 1) bändigen, frango: ко ће га смоћи! 2) hinreichen, sufficio: хоће ли ти храна смоћи до нове? смлачити, смлачим, v. pf. Ian wärmen, tepefacio. смледњети, днйм, v. pf. (у Дубр.) mager wer | смочан, а, о, сир, зеље, fett, gewürzt, pinguis, ben, emacesco. cf. [омледњети, омршавити,] омршати. conditus: Боље је и пригута наопарна него земља смочана. смождити, смождим, v. pf. zermalmen, comminuo. | смочац, смочца, m. hyp. [dim.] v. смок. [cf. смлавити, 2 смрекати]. смочење, п. баз Bufoften без Brotš zum Semие, смочити, чим, v. impf. zufoften, opsonor. rem creb. смрађење, п. баз Wnjtänfern, foetoris excitatio. смок, смока, m. (Іос. смоку) 1) bie Žutoft, op- opsonatio. sonium [cf. пригута]; смок бијели, т. ј. сир, | скоруп, масло; Све смокове зове у сватове: Кума куми граха бијелога, Старосвати боба главатога, А дјевери купус и сланину 2) (у Боци) сало и лој истопљено заједно, па се тијем послије зачиња јело: Тешко купусу из села смок чекајући. смоква, f. (gen. pl. смӧкава) 1) [gemeiner &ei= | genbaum] die Feige, ficus [carica L.] (der Baum und die Frucht). 2) (у Дубр.) некака морска риба, rt gif [Dredjijd], piscis genus [stromateus fiatola L.]. 3) Dred, stercus [vide говно]: Ја с не бојим Влаха ни смокава смоквара, f. (у Ц. г.) некаква пита с медом, | Смрдан, m. 1) Кame einer Drina-leberfuhr bei eine Art Kuchen, placentae genus. смоквица, f. dim. v. смоква. смокрити се, смокрим се, ѵ. г. pf. (у Паштр.) поквасити се, н. п. од кише, наß werben, madefio. смола, f. баз еф, ріх. [cf. пакао 2]. смолав, а, о, рефig, piceus, руке не ваљају нигђе. менити се, постати мрамор, зи Stein wer- смрачити се, смрачи се, ѵ. г. pf. bunfel werben, Лозница, trajectus nomen. Код Смрдана близу има једна бара, која смрди на сумпор, и зове се Смрдљива бара. cf. Ковиљача. 2) ријека у Бјелонавлићима (зла за пиће). смрдељав, а, о, vide смрдљив. смрдети, дим, (ист.) vide смрдјети, picatus: Смолаве | смрдећ, а, е, (у Дубр.) vide смрдљив. смрдибаба, f. некаква тица, велика као голуб, али по перју љепша од њега, него кажу да смрди, eine Wrt Bogel, avis genus. [vide смрдиврана]. смрдибуба, f. Baffermanze [Baumwanze], [pentatoma baccarum L.]. смоленица, f. (у Хрв.) біе Marmftange, signum quo milites ad arma conclamantur. [vide витиљача]. сf. фитиљача. смолити, лим, v. impf. pichen, pico. Смоља, f. hyp. о. Смољана. Смољан, т. Mann name, nomen viri. Смољана, f. бугаuenname, nomen feminae. смољење, п. бaš Pichen, picatio. Смољка, f. ўгацепнате, nomen feminae. смрдиврана, f. некаква тица, чини ми се да је плаветна (може бити да је смрдибаба), eine Art Vogel [Blauracke], avis genus [coracias garrulla L.]. Смрдипоток, т. код Голупца у нахији Пожаревачкој поток, који се, као што се онуда приповиједа, тако прозвао од многијех мрт ваца који су ондје још прије Христа негда | 1. смрекати, кам, v. pf. zufammennüren, conизгинули. stringo (vom Beutel). смрдити, (зап.) ( дім, v. impf. ftinten, foeteo. | 2. смрекати, смрекам, v. pf. zermalmen, contero. смрдјети, (југоз.) [cf. баздјети, тоњати]. [cf. смождити]. смрдљив, а, о, ftinfens, foetens. [cf, смрдељав, | смрт [самрт], f. ber Tos, mors: то ми је смрт. смрдећ]. Смрдљива Бара, f. cf. Смрдан [1]. смрдљивац, ивца, m. ber ftinft, homo foetens. смрдљивица, f. bie ftinft, foetens mulier. смрдљика, f. (у Ц. г.) дрво [gemeine berefche, Maasbeerbaum, sorbus aucuparia L.] зa кoje се приповиједа да је уље на њему расло док | није некакав цар некад објесио о њему права човјека. сf. шмрљика. смрђење, п. баз Štinfen, foetor. смрђети, смрдим, (јуж.) vide смрдјети. смртан, тна, тно, 1) fterbens, moribundus: Ja дан сивко, сабљо Краљић-Марко, Бе по- смртни, на, но, vide самртни. смрћи се, смркне се, (сыркло ce) (cf. смрк- уморила смрцање, n. vide смркавање. смрцати се, смрче се, vide смркавати се. смрч, m. [@ebern Badhholber, juniperus oxycedrus L.] vide смрека. смрекиња, f. bie Bachholberbeere, bacca juniperi | смрца, f. dim. v. смрт: Доклем га је смрца [vide вења 2]: И смрекиње вријеме продаје. смреков, а, о, bon смрека, juniperi. смрековача, f. 1) смрекова батина, Stod pon 2Bah bolber, fustis juniperi. - 2) смрекова вода (кад се успе на смрекове бобе те ускисне), ber Baholberwein, vinum e baccis juniperi. | смрчак, чка, m. (pl. gen. смрчака) біе Morchel, смрековина, f. Bachholber-pols, lignum juniperi. емрескати, смрёскам, v. pf. quetfchen, serftojen, contundo, offendo, н. п. главу, нос. [cf. смуљати, спрштити]. смрёчак, [смре]чака, т. (у Херц.) 281derwald, [silva juniperi]. смрзавање, п. баз Grieren, congelatio. смрзавати се, смрзавам се, ѵ. [r.] impf. frieren, congelari. 1. смрзао, зли, f. (Іос. смрзли) ber Grojt, gelu 2. смрзао, зла, зло, gefroren, gelatus. смрзло. смрзлица, f. (verät[id) ber bie Rälte nicht ertra= смрзла и смрзнуо) ѵ. pf. gefrieren maфen, congelo. смрзнути се, нём се, v. r. pf. gefrieren, congelari. [cf. скоцати се, скочањити се]. [Speisemorchel, morschella esculenta Pers.] phallus esculentus Linn. смрчев, а, о, н. п. качица, vom Bahholberbaum, juniperinus. смрчевина, f. Bachholder-ols, lignum juniperi. смудити, смудим, v. impf. (у Ц. г.) 1) jengen, amburo. 2) [vide] глобити, гулити, дерaти, durch Erpressungen schinden, exhaurio: Оде градит града на Медуну Да узапти Брдску сиротињу, Да их гули и без мила смуди смудут, m. (у Дубр.) некака морска риба, eine Art Meerfisch [Seebarsch], piscis genus [labrax lupus C. V.]. смуђ, смуђа, m. ber Echiel, perca lucioperca [sandra Cuv.]. смуждити, смуждам, v. pf. н. п. шумнат прут, грозд, abftreifen (Beeren ниб Blätter), destringo. смук, m. eine Wrt Ehlange [bie cupange], serpentis genus [coluber flavescens L.; cf. коњушарица, коњуштица, смукуља]: Смук је одозго црн а по трбуху жућкаст. смукнути, смукнём, v. pf. 1) нож, n, stringo. [vide сукнути 1]. 2) daherschießen, ruo. смукуља, f. vide смук. смркавање, п. баš Duntel-werben, obscuratio. [ef. | смуљати, љам, v. pf. zerquet[den, contundo. [vide смркивање, смрцање]. смрескати]. смркавати се, смркава се, v. r. impf. bunfel | смумлати, лам, werben, tenebrae oboriuntur, [cf. смркњивати | смумљати, љам, се, смрцати се]. смркнути се, не се, vide смрћи се. смркњивати се, смркњива ce, v. r. impf. (у vide смрилати. смута, f. (у Грбљу) сјевер са снијегом, Єфнееwetter, ningor. смутити, смутим, v. pf. 1) verwirren, turbo. [vide побунити]. 2) н. п. воду, tríüben, turbo. [vide помутити 1]. смутљивац, йвца, m. ber Mänfejomies, doli ma chinator. смутња, f. біе Berlegenheit, angustiae. |