Page images
PDF
EPUB

сватове

зијаттепjtime, concino [cf. срочити): Сло свеца служиш ? Б. Светога Николу (или Нижили као гуска и прасе.

кољ дан). Службу служи славни кнез сложити се, слӧжим се, ч. r. pf. с ним, einig Лазаре, Службу служи светог Амосија werden, concordem fieri. .

[служитељ, m. vіdе слуга 1; види s. v. 2 лук 2.] слом, слома, m. (у Рисну) беr lutergang, inte- служица, f. (у Боци) dim. р. слуга: Ваша слу

ritus: Tако ми слом не пукнуо! т. і. не жица! (у Рисну, као још мање него слуга). отворио се, тако се не сломио (тако не пао | слуз, f. Chlein, pituita. и мртав остао).

слузав, а, о, jdleiтig, pituitosus. еломити, сломӣ, [саломити) v. pf, jerbrechet, слўзити, зим, т. impf. triefert, rinneit, manare,

frango. [cf. опучити 2, пребити 1, скршити, н. п. с.1узи крава, скоро ће се отелити, уломити).

слуктити, тім, у. impf, yilе слухтити. сломити се, слӧмим се, v. r. pf. 1) brесtет, слувѣење, п. perbal. p. cлуктити.

frangi. – 2) aufbrechen (von einer Menge), zujam- caýnatu, chýnâu, v. pf. 1) zujammenschlagen, conmenströmen, confluere, cf. (vide) caehu ce[2]: fringo. . 2) начинити којекако, зијантент» Е смо нашу земљу опустили, Сломила се

ichusterni, imperite conficere. земља у сватове Све се на јад сломи у 1, слўта, f. (у Сријему и у Бачіс.) ein итті.

topf, stupidus, stipes. [vidе лудак). 1. слота, f. (у Бан.) ситна киша са снијегом. 2. слўта, f. (уос. слӯто) ein 21hner(?), ominator: [vide] лапавица, cf, cycњежица.

Слути, слуто, наслутићеш. 2. слота, f. (у Србији) штогод врло велико, елутити, слўтім, v. impf. ablet, Surt, оrmіurfe, Ungeheuer, res immensae magnitudinis.

oder überhaupt durch heden, gleichsam herbeifüh. слуга, f. (pl. cлyгe, gen. слуга, и, слугу, слу

ren, ominor. rama (1)] der Diener, minister, servus; (cf. cajtka, f. die Ahnung, Herbeiführung durch Vorдјетић 5, измеһар, јунак 3, момак 2, пристав, службеник, служитељ, чирак 2) (у пјесмама | слутов, слутова, [m.] (у Ц. г.) који с.лути осо

hersagen, omen. је свуда женског рода, н. п. Голубане, моја вјерна слуго слуго моја, Облачићу Раде

бито што зло, од прилике као злос.ут, беr

Unglücksprophet, vates mali. [vide 3.4oryk). У Стојана нема млого друга, Разма цигле двије вјерне слуге А уговору је у

Ау говору је у слућење, п. Ваз 21bnеп, оminаtiо. једин. броју мушкога рода, а у множ, биет слухтити [слуктити), тим, v. impf. al& dim. р. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге, и т.

слу Illати. д.). — 2) (у Дубр.) говоре и жене и дје- слуцање, п. баз Xuslejer, selectio. војке, н. п. слуга ваша !

слјцати, слўцам, v. impf. (у Бан.) н. п. трсаўгин, а, о, Seg Dіеnеr, ѕеrvі.

ску, т. ј. [vide] избирати, одбирати, alus. служавка, f. vide слушкиња [1].

lesen, seligo. служавник, m. (у Сријему) Rajeebrett, Erdjen. eлучавање, п. Das Creignen, casus. tirteller, Kredenzteller, repositorium. cf. 110AHOC.

случавати се, слўчава се, ч. r. impf. jih ereig• служар, служара, m. (у Грбљу) служари се

пеп, ассidit saepius. cf. [vide] догађати се. ондје зову они људи који на каком сабору, случај, т. (loc. случају) vidе догађај. н. п. код цркве кад је слава, готове јело и случајно, зujällig, casu. послужују.

случити се, случи се, vidе догодити се. служба, f. 1) Der Tienjt, ministerium: Служба слушалац, аоца, т. vide слушач.

није дружба. — 2) Оer Gottebienit, sacra, cf. слушање, п. 1) За бürен, аuѕсultatio. 2) [vide] легурђија [1]. 3) у пјесмама има

das Gehorden, auscultatio. и мјесто крсно име: Службу служи све- слушати, шам, v. impf. 1) subören, borbei, ausтог Амосија — 4) (у Дубр.) Sie Tienerjajt,

cultor. [cf. чујати). — 2) geforchen, ausculto. Diеnjtleute: моја служба; има много службе слушати се, памo сe, v. r. impf. einancer bö. у кући.

ret, obtempero alius alio: Кад смо се саслужбеник, т. (у Дубр. иу Хрв.) vide слуга[1]. стали, да се слушамо. службеница, f. vіdе cлyнікиња [1].

слушач, слушача, т. беr örer, auditor. [cf. 1. служење, п. perbal. p. служити.

слушалац]. 2. служење, т. verbal. p. слузити.

слушкиња, f. 1) бie Diago, аnсilla, cf. [дјевојica 2, служити, слу жім, v. inpf. 1) кога, коме, бie измећарка, момица 3,7 момкиња , [службе.

пеп, miniѕtrо. 2) вино или ракију, jebeli ница, служавка. 2) der Stiefelknecht, furtent, frеѕеnjet, ministro. — 3) летур, ију, мису, cula caligaria. Gottesdienst halten, sacra celebro: Huam he CAŅHAHAH, a, o, der Magd, ancillae. задужбине служит, од вијека до суда Бож- слушкињица, f. dim. р. слушкиња: Кад ћу jera 4) служи ли та црква ? ijt Sottези бити Анђи с.лушкињица, Волим бити Вуку dienst in dieser Kirche ? (d. i. wird er darin je госпођица gehalten), celebraturne templum, an desertum caýmye, yera, n. ein junger Diener, servulus,

5) vide славити [1]: А. Кога ти сљёз, m. vіdе шљез.

est?

[ocr errors]

сљёсти, сљёзём, pf. (јуж.) vidе шљести: Па | Смедеревина, f. (ст.) оно што припада Смеон сезе низ кулу високу

дереву, ба3 Bebiet poin Смедерево: Који ми сљубити се, сљубим се, [шљубити се] v. [r.] pf. је све моје узео: Бурђевину и Смедереsich verbinden, conjungi.

вину емагање, п. perbai. р. смагати.

Смедеревка (Смедеревка), f. 1) Gine pоu Спесмагати, смажем, у. impf. 1) binsigen, domo. Serevo. — 2) [смедеревка] 24rt einrebe, vitis

2) hinreichen, sufficio. cf. cmohu [2]. [vinifera L. var.] genus. cuárhyth, cMärhêm, v. pf. dunkel werden, obfus- Cmènepeso, n. Semendria (an der Donau) in Ser:

cari [cf. осмагнути): Да му лице не смагне bien. од сунца

смедеревски, кa, кo, pon Смедерево. смазати, мажем, v. pf. binabejjen, comedo [vidе емё, а, о, brunett, subfuscus.

опуцкати ; cf. смандрљати 1]: смазао читаво смежурати се, рам се, y, r. pf. rungelig mеrѕеп, јагње.

corrugari.

. смайвање, п. vide смахивање.

смеј, смеја, т. vіdе смех. смайвати, смаујем, vide смахивати.

смејање, п. (ист.) vide смијање. смак, т. смак свијета, *nse Ser 20elt, finis, in- смејати се, јем се, (ист.) vide смијати се. teritus. cf. кнјамет.

емеран, рна, рно, (ист.) vide смјеран. смакнути, смікнём, vide смаћи.

смёрање, п. (ист.) vide смјерање. смамити, смамім, v. pf. 1) зиjаnіmеnloctet, co1- смёрати, рам, (ист.) vide смјерати.

licio, convoco, cogo. 2) bеrаbloctet, аllі- і смерено, (ист.) vide смјерено. ciens devoco.

смёрити, рим, (ист.) vide смјерити. емамљивање, п. Заз Зијаntenloctet, convocatio сиёса, f. (ист.) vide смјеса. (suum, gallinarum).

1. смести, смётём, (смёо, смéла) v. pf. Derbills смамљивати, смамљујем, v. impf. зиjаniеnlofen, Serit, impedio. [cf. 2 омести 1]. convoco, cogo.

2. смести, сметём, (смёо, смела) v. pf. зиjаniсмандрљати, љам, v. pf. 1) н. п. литру ракије, теntеlу rеп, соnvеrrо. .

т. ј. попити, vide смазати. 2) кога, all3 | сместити, тим, (ист.) vide смјестити. der Welt schaffen, e medio tollere.

cmër, cuèra, m. 1) vom Winde zusammengewehter сманишкати, кам, у. pf. (у Дубр.) 1) н, І. оток, Schnee, nives conflatae in unum locum. (cf.

abnebntein, decresco. cf. [vide] разићи се. — 2) намет 4]. 2) vide сметлиште.

н. ш. бол, vidе утолити, уминути[1]. емётак, тка, m. штогод што није већ за посманути, сманём, vide смахнути.

требу, н. п. воденични камен, точак, 21bmurf. смањати се, њам се, ч. r. pf. fleiner verben, fid) res rejicula. vermindern, minui.

1. сметање, п. Заз фinserit, impeditio. емірлама,* f. vіdе наруџбина.

2. сметање, п. За феrаbräипеп, dеmоtіо. смарлаисати, ланшём, vidе наручити. 1, емётати, сметам, v. impf, binsern, impedio. cmárpâne, n, die Betrachtung, contemplatio. 2. сметати, смећем, v. impf. berabtbun, demo. сматрати, сматрам, v. impf, betrabten, contemplor. | емётен, а, о, perpirrt, turbatus. [сматрати се, сматрам се, v. г. р. сматрати, | смётеник, т. еіn реrmіrrter Ropf, homo mentis

dafür halten, puto, arbitror; buqu . v. kpcho perturbatae. cf. сметењак (1]. ume.]

cméteanna, f. eine verwirrte Frauensperson, femina смаћи [смакнути], смакнём, v. pf. 1) bеrаblеh - turbata.

тeit, demo [vide скинути 1], каже се (у ц. | сметењак, т. 1) vidе cмeтeник. 2) (y Paг.) и: смаћи пециво с ражња. 2) aus dem сну) Бабурски талијер. — 3) (у Биограду, Wege räumen, umbringen, interficio. cf. (vide] auch cmerènâk) Art Teppich, straguli genus, погубити [1].

смёти, смём, (рі, смёмо, смёте, смеју) (ист.) смахивање [смаивање), п. perbal. p. смахивати.

vide смјети. смахивати, смахујем, [смаивати] v. pf. 1) meg - сметлиите, п. Заѕ Rehribt, quisquiliae. cf. [бу

blajen, deflo. — 2) weghauen, praecido. нина, буњак, буњиште (буниште) 2, гној сміхнути, сміхнём, [(сманути), самахнути (са (гњој) 2, смет 2, ђубрипі, ђубре.

манути)) v. pf. 1) megblaje, deflo: смахнуо сметљика, f. на кукурузовини мјесто кукуруза вјетар Цвијет с дрвета.

2) weghauen, prae као кила с црнијем прахом, Диётиф3, stolo, cilo: Сабљом махну па му главу смахну сметнути, смётнём, v. pf. 1) bеrаbnebmen, berсмахнути се, смахнём се, y, r. pf. (у Ц. г.) abtbin, demo [vide скинути 1], н. п. сметvidе полудјети.

нуло воће цвијет. 2) с ума, реrgejjеп, obсмаццан, цна, цно, т. ј. мачка, vide сумаццан. lіvіѕсоr. [cf. сврћи (свргнути) 2]. — 3) гледа, еме, смеа, m, vide смех.

ока не смеће (с њега), аррепбеп, oculos deСмедеревац (Смедеревац), Смедеревца (Смәде jicere. 4) сметнуо коње, овце, челе, т. рёвца), т. човјек из Смедерева.

ј. не држи их више. смедеревачки, кa, кo, Cmeberemer, Semendrien- сметња, f. Sіе 23ermirrung, Sав фіnsеrnів, impesium.

ditio. [cf. задјева, препрека, спречица].

смех, смеха, [сме, смеј] m. (ист.) vide смијех. | смиривати се, смирујем се, у. r. impf. jih sur емёчити, смечим, v. pf. jeroritet, elido.

Rube legen, conquiesco, н. п. смирује се сунце. емешан, шва, шно, (ист.) vide смијешан. 1. емирити, смирим, у. pf. 1) зиr Rube bringen, смешати, смешам, (ист.) vide смијешати.

расо. 2) beendigen , absolvo. [vide copсмешење, п. (ист.) vide смијептење.

шити ]. 3) (у Боци) н. п. свијећу, vide смешити се, шим се, (ист.) vide смијешити се. угасити (каже се за крсну свијећу, с којом емёшљив, а, о, (ист.) vide смјешљив.

се устаје у славу). смијање, п. (јуж. и зап.) Sag Rachen, risus. 2. смирити, рим, (зап.) vide смјерити. смијати се, јем се, у. r. impf. (јуж. и зап.) смирити се, смірім, v. r. pf. jih sur Jinbe Tegelt, lachen, rideo.

conquiesco; daher auch von der Suime (vide емије, см ја,

сјести 3]: смирило се сунце. Србљи кажу да смијех, см йјеха, у m. (јуж.) Sag Rachen, risus.

сунцу не ваља рећи забе, нити сједе, него емијешан, шна, шно, (јуж.) јфеrbаjt. јpapbajt, lä смири се, јер кад му се рече забе, онда феrlih, ridiculus. [cf. смјеніљив 2).

оно (сунце) рече: зашао иа не изишао ! смнјешати, смйјешам, v. pf. (јуж.) permijcbet, а кад му се рече сједе, онда оно рече: cjeo commisceo. [cf. помијешати].

па не устао! а кад му се рече смири се, емијешати се, смйјешам се, v. r. pf. (јуж.] jib онда оно рече: смирио се и ти!

permijket, commisceri, cf. номијешати се: Док смиром (т. і. с миром), ru big, [pacifice). се ваше смијешају војске —

смиса, f. (зап.) vide смјеса. смијешење, п. (јуж.) баз Зulächelin, arrіsіо. смисао, сла, m. Ser Ciп, бie 23eseuttg, sensus. смијешити се, шім се, ч. r. impf. [јуж.) li• | емислити, лям, v. pf. bejblieper, decerno, stacheln, arrideo. .

tuo [cf. сумати, сумити): Све мислио, на емијешљиво, у пјесми мјесто смјешљиво [vide једно смислио

смијешан]: Од куд књига ІІІта се у смистити, тим, (зап.) vide смјестити. њој смијешљиво пише —

смитн, смим, (зап.) vide смјети. смилети, лійм, у. pf. (ист.) vide смиљети. смӣх, т. (зап.) vide смијех. смилети се, ийм се, vide [v. г. р.] смилети : смицаљка, f. кад се умицама зрна тако наТад се смиле змија низ дувара

мјесте да се једна воденица отвори кад се сийлити, айм, v. pf. (зап.) vide смиљети. друга затвори. смілити се, сийлӣ се, v. r. pf. коме што, lieb | смйцање, п. 1) Sas Serabite) met, demtio. 2)

werden, gefallen, placere, cf. (vide] Omieti: das Umbringen, interfectio. Кол'ко му се смилила ћевојка

смицати, смЙчём, y, impf. 1) bеrаbnebmen, demo. емиловати, лујем, v. pf. liebgеmіnnеt, adamo : 2) umbringen, interimo. 3) до сад сам

Шта с видио, шта си смиловао А на томе намицао, а сад смичем. војводи Милошу

смйцати се, смӣчём се, v. r. impf. 1) bеrаbсмйловати се, лујем се, v. r. pf. fid, erbarтеп, fallen, decido. 2) zujammenrücken, se conmisereor. [cf. сажалити, сажаловати].

densare: копривице, но Богу сестрице! у смӣљ, смиља, m. Cankrubrfraut (Cano-Зmmortelle, дну се смичите, а у врху размичите (у при

Strohblume], gnapharium arenarium Linn. [he новијеци казао некакав који је бјежећи од 1ychrysum arenarium L; cf. смиље): Смиљ „Турка мале паре некрштене вјере“ скочио Смиљана покрај воде брала

бос и головрак у коприве). Смиља, f. hyp. p. Смиљана.

см йшан, шна, шно, (зап.) vide смијешан. Смиљана, f. Fraнeппате, поmеn feminae. смишати, смятам, (зан.) vide смијешати. смиље, п. vide смиљ: То је смиље и босиље. | еминење, т. (зап.) vide смијешење. смиљев, а, о, роп смиљ: Девојко, кито сми- 1 смишити се, шім се, (зап.) vide смијешити се.

љева Ајдемо там” доле у смиљево поље CMÁMÁâhe, n. das Ersinnen, excogitatio. смиљевад, ёвца, m. eine mit смиљ gejomütte емишљати, смішљам, . impf. erjinnet, exco

21 äофептükе (у Лијевчу и у Темнићу), bei gito. feierlichen Gelegenheiten. .

смишљив, а, о, (зап.) vide смјешљив. смиљети, смалим, v. pf. [јуж.) bеrаbfrіефеп, de- смјеран, рна, рно, (јуж.) бетütbig, submissus : repo.

Чауши се смјерно поклонише CMÂubba, f. Frauenname, nomen feminae. смјерање, n. [јуж.) 1) Ваз 23orbaben, proposiсмйран, рна, рво, (зап.) vide смјеран.

tum. 2) das Zielen, collineatio. смирање, п. (зап.) vide смјерање.

смјерати, рам, v. [im]pf. (у Хрв.) 1) када смјесийрати, рам, (зап.) vide смјерати.

раш ићи? т. ј. кад си наумио иһи ? gesentеп, емйрено, (зап.) vide смјерено.

vorhaben, cogito, proposui mihi. - 2) zielen, смиривање, п. 1) Bas Berubinett, pаcatio. — 2) collineo [vidе гађати): смјера баш у чело.

das Beendigen, absolutio. -- 3) das Untergehen, cujepeno, adv. (jym.] demüthig, demisse, cf. Scheiden der Sonne, occasus solis.

смјерно: А Мара му одговара тно смјесмиривати, смирујем, v. impf. 1) зіr Rube brin рено

gen, paco. 2) zu Ende bringen, absolvo. смјерити, рiм, у. pf. [јуж.) 1) jih pornehment,

decerno. [vide) на умити, cf. намјерити. — I cмoница, f. eine @rbart (für Дзеіnberge) [Feфerbe].

, 2) зielen, collineo, cf. (замјерити 1а, омје terrae genus [terra bituminosa). рити 2,) загледати: Бе га смјери, ту га по- еморити, смӧрім, v. pf. ertisen, dеfаtigo, ef. годио

[vide] уморити [2]: Ти ме сломи, море, и преcujëpho, adv. (jyx.] demüthig, demisse, cf. cuje вари На далеко Бишћу на крајину, Смори рено: Чауши се смјерно поклоните

мене и дружину моју емјёрност, смјерности, f. (јуж.) бie Temuth , емотавање, р. 1) Јав Зијаттeпpitelan, implicaanimus submissus.

tio.

. 2) das zu Ende haspeli, perductio filocmjèca, f. (jyx.) das Gemengsel, mixtura. [cf. cy rum in rhombum. . мјеса). ).

смотавати, смотавам, y. impf.: (рон смотати] смјестити, тийм , v. pf. [јуж.) unterbringen. col уіdе çмотати. loco.

смотак, тка, м, н, п. пређе, $$наtеl, glomus. смјети, смйјем, y, impf. (јуж.) magent, jih trauen, cмотати, там, v. pf. 1) зијаттenmiteln, implico. audeo. .

- 2) zu Ende bajpeln, perduco in rhombum. смјешљив, а, о, (јуж.) [1)] Ser gern Tadit, risus 3) sid, eilends davon machen, aufugio: cMOTA

amans, ad risum facilis. [- 2) vide cmuje изнад куће. шан; cf. смијељиво.)

смотрити, смӧтрім, т. pf. erbliotent, conspicor. емлёвити, вим, v. pf. vіdе cмoждити.

[vidе угледати]. смлатити, силатім, v. pf. tоѕt оrеjcbeit, confla- смотуљак, љка, т. (у ц. г.) vidе замотуљак. gello. [vidе умлатити 1].

смоћи, смогнём, v. pf. (у Сријему) 1) бänligent, емлічити,

смлäчим , v. pf. Tau pärmeit, tepe frango: ko he ra cmofiu! 2) hinreichen, suffacio.

ficio: хоће ли ти храна смоћи до нове ? смлёдњети, днім, v. pf, (у Дубр.) паgеr mеr - смӧчан, а, о, сир, зеље, fett, getürst, pinguis,

бет, emacesco. cf. [омледњети, омршавити, conditus: Боље је и притута наопарна него омршати.

земља смочана. смождити, смӧждим, v. pf. зеrmаintеn, comminuo. емічац, смочца, m. hyp. [dim.] р. смок. [cf. смлавити, 2 смрскати).

cmòYêne, n. das Zufosten des Vrots zum Genuse, смок, смӧка, m. (loc. смоку) 1) бie 3utojt, op opsonatio.

sonium [cf. пригута); смок бијели, т. б. сир, смочити, чім, v. impf. Зutoften, opsonor. скоруп, масло; Све смокове зове у сватове: смрад, т. (loc. смраду) беr Bejtant, foetor. Кума куми граха бијелога, Старосвати боба смрадити, дім , v. impf. Sejtant majer, foetoглаватога, А дјевери кунус и сланину 2) (у Боци) сало и лој истопљено заједно, | смрађење, п. Жаз 21nijtäntern, foetoris excitatio. па се тијем послије зачиња јело: Тешко ку- емразити, зім, v. pf. vіdе омразити: Први грипусу из села смок чекајући.

јех смразити ћевојку смоква, f. (gen, pl. смӧкава) 1) [genteiner seis | смраморити се, рим се, т. г. pf. [vide] ска

genbaum die Feige, ficus [carica L.) (der Baum менити се, постати мрамор, зи Ctein merund die Frucht). 2) (у Дубр.) некака морска den, lapidesco. риба, 2rt ijd [Pretjiji ), piscis genus [stro- 1 смрачити се, смрачӣ се, ч. r. pf. Suntel mеrеnt, mateus fiatola L.]. - 3) Dreck, stercus (vide vesperascit. [vide смрћи се).

говно]: Ја с' не бојим Влаха ни смокава смрвити, вим, у. pf. brijeInt, frio, смоквара, f. (у Ц. г.) некаква пита с медом, | смрдан, т. 1) Xame einer Drina-leberfubr bei eine Art Kuchen, placentae genus.

Лозница, trajеctus nomen. Код Смрдана близу смоквица, f. dim. р. смоква.

има једна бара, која смрди на сумпор, и емокрити се, смокрим се, y, r. pf. (у Паштр.) зове се Смрдљива бара. cf. Ковиљача.

поквасити се, н. п. од кише, нар verbeit, 2) ријека у Бјелонавлићима (зла за пиће). mаdеtіо.

смрдёљав, а, о, vide смрдљив. смола, f. Sаз #et, pix. [cf. какао 2].

смрдети, дім, (ист.) vide смрдјети. смолав, а, о, реtіg. piceus, picatus: Смолаве смрде, а, е, (у Дубр.) vide смрдљив. руке не ваљају нађе.

смрдибаба, f. некаква тица, велика као голуб, али смоленица, f. (у Хрв.) бie ДІarmjtange, signum по перју љепша од њега, него кажу да смрде,

quo milites ad arma conclamantur. [vide bu eine 2(rt 23pgеt, avis genus. [vide смрдиврана). тиљача). cf, фитиљача.

смрдибуба, f. 203ajjеrmаge [Baummange], [pentaсмілити, лім, y. impf, pibein, pico.

toma baccarum L.). Смоља, f. hyp. p. Смољана.

смрди врана, f. некаква тища, чини ми се да је Смољан, т. 2)anznanie, nomen viri.

плаветна (може бити да је смрдибаба), Смољана, f. Ўraнeтaтe, nomen feminae.

eine Art Vogel [Blaurace). avis genus [coraемољење, п. баз }icben, piсаtiо.

cias garrulla L.. CMôbka, f. Frauennamie, nomen feminae. Смрдии оток, m. код Голупца у нахији Пожасмољо, т. (јуж.) који као покуњи нос, Einer mit ревачкој поток, који се, као што се онуда hangender Naje, naso demisso.

приповиједа, тако прозвао од многијех мрт

rem creb.

ВаЧКИ

ваца који су ондје још прије Христа негда 1. смрекати, кам, у. pf. зијаттепјфniire, conизгинули.

stringo (vom Beutel). смрдити, (зап.) дім, v. impf. jtіntеn, foeteo. 2. смрекати, смрcкам, v. pf. serialnien, contero. смрдјети, (југоз.). [cf. баздјети, тоњати). [cf. cмoждити]. смрдљив, а, о, jtinufens, foetеnѕ. [cf. смрдељав, смрт [самрт), f. Der Too, mors: то ми је смрт. смрдеѣ).

смртан, тна, тно, 1) ftеrbеnѕ, mоribundus: JaСмрдљива Бара, f. cf. Смрдан [1].

дан сивко, сабљо Краљић-Марко, Те посмрдљивац, ивца, т. беr ftinft, homo foetеnѕ. гибе, куку твојој мајци ! А Марко му смрсмрдљивица, f. Sie ftinft, foetens mulier.

тан бесидно Смртан вади ножић тргосмрдљика, f. (у ц, г.) дрво (gentеіnе bеrејфе,

2) н. п. човјек је смртан, jterblict, Maasbeerbaum, sorbus aucuparia L.) 3a koje mortalis. cf. самртан. се приповиједа да је уље на њему рас.10 док см ртни, нa, нo, vide саrртни. није некакав цар некад објесно о њему права смртњак, т. (у Србији) каже се у нали за човјека. cf. шмрљика.

чун [1] (јер је човјек у њему на великој смрћење, п. За сtіntеr, foetor.

води близу смрти), Rayar, lіntеr. смрћети, смрдим, (јуж.) vide смрдјети. смрћи се, смр кве се, (смрк.10 cc) (cf. смркcmpèra, f. der Wachholder, juniperus communis nyti ce) v. r. pf, dunkel werden, tenebrae oboLinn. cf. вења, клека.

riuntur. [cf. смрачити се, мркпути (мрћи)1]. смрекиња, f. Sіе 21ably olserbeere, bacca juniperі смрца, f. dim. р. смрт: Доклем га је смрца

[vidе вења 2]: и смрекиње вријеме продаје. узгори.1а смрёков, а, о, ро смрека, juniperi.

сэрцање, n. vide смркавање. смрековача, f. 1) смрекова батина, &tort pour 20ad) » смрцати се, смјче се, vide смркавати се.

holder, fustis juniperi. -- 2) cuperoba bona cupy, m. [Cedern Wadyholder, juniperus oxycedrus (кад се усiне на смрекове бобе те ускисне), L.) vide смрека.

бer 23abl) plbermein, vinum e bacciѕ juniperi. | смрчак, чка, т. (рі. gen. смрчака) бie D'orchel, смрековина, f. 21abiploer-polj, lіgnum juniperi. Speisemorchel, morschella esculenta Pers.] phalсмрёскати, смрёскам, v. pf. quetjchet, serjtojjеп, lus esculentus Linn.

contundo, offendo, н. п. главу, нос. [cf. сму- смрчев, а, о, н. п. качица, рот рафbolSerbaum, љати, спрштити).

juniperinus. смречак, [смре)чака, т. (у Херц.) 218 a ch bol. | смрчевина, f. ДЗасфbolberry ols, lіgnum juniperi. der wald, silva juniperi).

смўдити, смудим, Ү. impf. (у ц. г.) 1) jengen, смрзавање, р. Заз хіеrеt, cоngеlаtiо.

amburo. 2) [vide) глобити, гуляти, деемрзавати ее, смрзавам се, v. [r.) impf, friеrені, path, durch Erpressungen schinden, exhaurio: One congelari.

градит” града на Медуну да узанти Брдеку 1. смрзао, зли, f. (loc. смрзли) Ser Trojt, gеlu сиротињу, Да их гули и без мила смуди

[cf. помрзао]: дошао по овој смрзли. емудут, т. (у Дубр.) некака морска риба, eine 2. смрзао, зла, зло, gefrore, gelatus.

Art Meerfisch (Seebarsch], piscis genus [labrax смрзла, т. (у Сријему) vide [смрзлица] lupus C. V.]. смрзло.

cmỹh, cmýha, m. der Schiel, perca lucioperca CMpanna, f. (verächtlich) der die Kälte nicht ertra [sandra Cuv.].

ден tann, impatiens frigoris. cf. [смрзла, смр- | см ўждити, см уждім, v. pf. н. п. шумнат прут, зло, зимоморница, озебличина.

грозд, abjtreifer (Beereп шо 23litter), destringo. емрзло, т. (јуж.) vide смрзлица. [cf. смрзла. | смук, m. eine 2lrt eblange [bie Plejculapjlange], емрзлўтак, тка, m. gefrоrnе frоjbolle, gleba gelata. serpentis genus [coluber flavescens L.; cf. смрзнути, нём, (смрзох и смрзнух, смрзао коњушарица, коњуштица, смукуља]: Смук је

смрзла и смрзнуо) v. pf. gefrieren machen, , одозго црн а по трбуху жуткаст. congelo.

ем ўкнути, смукнём, v. pf. 1) нож, зіtеn, stringo. смрзнути се, нём се, . r. pf. gefrieret, conge [vide сукнути 1]. – 2) Saberiфiepen, ruo.

lari. [cf. скоцати се, скочањити се]. смукуља, f. vide смук. смркавање, n. Sag Tuntel-mertet, obseuratio. [cf. | емўъати, љам, v. pf, jerquetјфен, соntundo. [vide смркивање, смрцање).

смрескати]. смркавати се, смркава се, т. г. inpf. Suntel см уммати, лам, mеrbеn, tenebrae oboriuntur. [cf. смркњивати | см умматн, лам,

vide смрмати. се, смрцати се).

смута, f. (у Грбљу) сјевер са снијегом, сhneeсмркнути се, не се, vide смрћн се.

wetter, ningor.

. смркњивање, п vide смркавање.

см ўтити, смутим, v. pf. 1) реrmіrren, turbo. [vide смркњивати се, смјекњива се, ч. r. impf. (у обуннти). 2) н. п. воду, tribe, turbo. Дубр.) vide смркавати се.

[vidе помутнти 1]. емрилати, лам,

|

v. pf. dahermurmelii, cominur- CMỹT.11bat, îbita, m, der Käufejchmied, doli maсмрмати, мім, muro, mussito,

obmurmuro. chinator. смрнати, цам, J [cf. смумлати, смумљати). смутња, f. Sіе Berlegenheit, angustiae.

« PreviousContinue »