Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

совиља, f. (у горњ. прим..) vide (чу на к 1)
совјело.
совин, а, о, осt (Šule, noctuaе.
совић, m. baš Šunge ber coвa, pullus noctuaе.
совица, f. dim. p. сова.
совјело, n. (у Дубр.) vide чунак (1) (у разбоју).
cf. совиља.
совра(“), f. vide coфра.
совpња, f. 1) (у Боци) ситно камење што се
у зидању меће између великог камења. —
— 2) (у Ц. г.) поврх зидова настављена међа
ОД СИТНОГа Камења.
совуљага, f. augm. p. сова.
содат, m. (у Дубр.) 1) vide coлдат. — 2) ber
Šrüger, bajulator. (vide носилац).
содорина, f. (у Ц. г.) некака трава, еine 9(rt
“flange, herbae genus.
Созина, f. планина између Црне горе и нахије
Барске.
соиљебник, m. (у Боци) пријатељ који с киме
со и хљеб једе. сf. (vide) coлоједник.
сој,“ соја, m. bet etanb, Jiang, ordo, conditio
(civilis), сf. род (vide пасмина): Млади Урош
соја господскога —
сојка, f. (у Сријему) vide (креш те лица)
креја.
сој-срмали „“ indecl.: А по диби сој-срмали
тканица, Шри тканици сој-срмали ножеви —
1. сок, сока, m. (loc. coку) 1) Saft, succus. —
2) bie Stäjelate, muria casei.
2. сок, m. 1) (у Ц. г.) онај који пронађе лу-
пежа који је што украо или друго како зло
учинио, 8(učjimber. (cf. зог). Кад се онамо
коме што украде, он објави шта ће дати
ономе који му лупежа пронађе (и ово што
му се даје зове се соџбина). Сок да се не
би с лупежом без невоље омразио и да би
се ствар тајно свршила, пошаље какога чо-
вјека те му каже да неко зна да је он то
и то украо, већ нека иде те се мири на
лијепо с покраденијем. Овај човјек којега
сок шаље лупежу зове се сокодржица. Ако
се лупеж поплаши, он иде те се с покра-
денијем намири, и тако се то сврши тајно
да ни покрадени ни лушеж не знаду ко је
сок, јер му соџбину од покраденога узме и
однесе сокодржица. Ако ли лупеж мисли да
се не може доказати да је он то украо или
се узда у се и у своје јако братство, он
не ће ни да чује што му сокодржица каже;
онда покрадени повиси соџбину, а сок ако
је за цијело увјерен да је оно прави лупеж
украдене ствари, он му опет пошаље соко-
држицу. Ако ли лупеж и опет не призна,
онда покрадени још повиси соџбину, и тако
је повишује три четири шута, да кашто соџ-
бина изиде већа него што украдена ствар
вриједи. Најпослије сок ваља да изиде и
пред кметовима да докаже да је онај на
кога он говори заиста оно украо; ако он
то докаже, онда лупеж ваља да Плати осим

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

а у Босни и у Херцеговини ваља да су и сад спахије шајбољи људи за народ. Босански су бегови готово сами спахије од свијех онијех земаља; и готово сви имају своје куле и дворове по селима у Босни и у Херцеговини, и тамо сједе. Гдјекojи још имају стара Српска подријетла, н. п. Љубовићи, Видаићи, Бранковићи, Вилиповићи, Тодоровићи и т. д., али опет не спомињу радо да су кад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од стотине један, него говоре Српски као и остали Србљи. Спахије узимају Десетак од жита и у новцима од ожењенијех глава (око два гроша) главницу (у име десетка од поврћа и од осталијех усјева и другијех ситница). Спахије обично иду у јесен и зими по својим селима, те купе главницу и десетак. Они немају нигдје својијех намјесника по селима, нити је обичај да им се пто ради. Кад спахија дође у село, он одјаше код каквога газде, гдје је пространа и лијепа кућа, па му сви сељаци дају за јело што треба. Слабо који спахија иде по селу да гледа колико је који набрао, него пита н. п. „Е Радоица! колико си ти ове године набрао кукуруза?“ Ако Радоица рече да је набрао 20 товара, а он пита његова сусједа је ли то истина; ако сусјед каже да јест, а он онда рече: „Е, море, на твоју душу.“ Ако ли Радоица одговори да је посијао доцкан , па убила слана кукурузе, или да је поплавила вода, или побила туча, па није набрао ништа, онда спахија (тјешећи и себе и њега) каже; „Даће Бог до године.“ Осим поменутога десетка и главнице давала се спахијама на винограде тулумина, на свиње жировница (по коју пару од свакога свињчета по колико му се каже да их ко има), на кошнице ко их је држао од сваке по онолико по што је онда ока меда или десету кошницу ко их много има , по нешто на воденице и на казане; али се на многијем мјестима и од овога по нешто узимало у главницу, која за то није била свагда и свуда једнака. Многи се сељаци погоде са спахијама, па им плаћају осјеком на годину; тако су н. п. Тршићани (гдје сам се ја родио) плаћали своме спахији на годину 10 гроша од ожењене главе, па више ништа (ту му је и главница и десетак за све). сf. читлук, читлуксахибија. — 2) (у Боци) мужевљи стриц. спахијин (спаијин), a, o, beš спахија, domini. спахијница (спаијница), f. bie (Sutsfrau, uxor тод спахија. спахијнски (спаијнски),\ ка , ко, ђегridaftlid, спахијски (спаијски), J dominorum. спахилук (спаилук),“ m. baš (Šut, bie Sperridhaft, latifundium. спахо, m. (у Рисну) жене зову дјевера. Спачва, f. vide Студба.

« PreviousContinue »