смућкати, кам, v. pf. aus[d wenten, eluo: смук кај на пролиј. смуцаљка, f. (у Хрв.) vide тоциљајка. 2) tern, verlegen werben, verecundus sum. смуцање, п. 1) баз Umberziehen, vagabunda vita. сневеселити се, сневеселим се, v. r. pf. fi betrüben, contristari. 2) (у Хрв.) vide тоциљање. смуцати се, смўцам се, v. r. impf 1) herum | снег, m. [ист.] vide снијег. ftreichen, vagor. [vide скитати ce]. — 2) (у снёжан, а, о, [ист.] vide сњежан. Хрв.) vide тоциљати се. смушен, а, о, н. и. лети као смушен, wie ein Hajenber, rabidus, rabiosus. [cf. бијесан, горопадан]. смушеник, т. vide горопадник. снежаник, снежаника, m. (ист.) vide сњежаник. смушити се, шим се, v. r. pf. vide [пома- снивање, n. vide сањање. снаа, f. vide снаха. снага, f. (асс. снагу) 1) bie tärfe, Sraft, vires | снажан, жна, жно, (спажий, на, по) ftart, for- снивати, снивам, vide сањати. снизак, сийска, ско, (comp. снижи) піебе, hu- снизати, снижем, v. pf. berabreihen (Berlen), demo de filo. снизивање, п. баз perabnehmen, demtio. снизивати, снизујем, v. impf. berabnemen, demo. снијевање, п. [јуж.] vide [сањање] снивање. снажити, снажим, (у Хрв.) vide [1 мести 1] снијевати, снијевам, v. impf. (у Ц. г.) vide bas spinfallenbe befommen, corripi: снаходи га свакога мјесеца. снахођење [снаођење], п. баз Muffinben, Deimsuchen, correptio. снаша, f. (voc. снашо) 1) vide [hyp. v.] снаха. 2) jede (jüngere) Frauensperson, deren Namen man nicht weiß: Schwägerin, nurus. [- 3) cf. златоје]. [сањати] снивати. снијевати се, снијева ми се, ѵ. [r.] impf. [јуж.] снимати, снимам, v. impf. berabnehmen, demo. [vide скидати 1]. снашин, а, о, ber снаша, nurus. снашица, f. dim, v. снаша: Пијаној снашици | снимати се, снимам се, v. r. impf. berabfteigen, мили ђеверци. descendo. [vide силазити]. [vide] скинути [1]: капу с главе, кукурузе с тавана и т. д.; Она сними свилена јагЛука снебивање, п. 1) баз hüternjein, Berlegenјеін | снимити, снимим, v. pf. berabnehmen, demo, cf. (in fremdem Hause), verecundia. 2) ba Leng= nen mit Verwunderung, infitiatio mirabundi. снебивати се, снебивам се, v. r. impf. 1) ver= legen fein, verecundus sum. cf. [vide] устручавати се. 2) чera, etwas mit Verwunderung leugnen, mirabundus infitior. снебити се, снёбијем се, ѵ. г. [pf.] impf. 1) [фüфенит, f. (зап.) vide снијет. 1. снити, сним, у. pf. träumen, somnіо. [cf. сњети | совиља, f. (у горњ. прим.) vide [чунак 1] (шњети)]. 2. снити, снесём, (зап.) vide снијети. снитљив, а, о, (зап.) vide сњетљив. сноваљка, f. справа за сновање (пређе). сновање, п. баз Ánjetteln, exordium telae. сновати, снујем, v. impf, anzetteln, ordior (telam). сноватник, т. (у Боци) vide витао 1. совјело. совин, а, о, ber Gule, noctuae. совић, т. баз Žunge ber сова, pullus noctuae. совјело, п. (у Дубр.) vide чунак [1] (у разбоју). сноп, снопа, m. bie Sarbe, merges, fasciculus. | соврња, f. 1) (у Боци) ситно камење што се снопак, пка, m. hyp. v. сноп. снопит, а, о, (у Сријему) н. п. човјек, [täm= снопље, п. (coll.) bie Sarben, mergites. у зидању меће између великог камења. 2) (у Ц. г.) поврх зидова настављена међа од ситнога камења. совуљага, f. augm. v. сова. 2) ber содат, м. (у Дубр.) 1) vide солдат. Барске. снос, m. 1) што снесе вода на једно мјесто, bіе ишеттинg, aggestio. cf. [vide] нанос. 2) (у Ц. г.) занијели све у снос (кад се сакрије од војске), біе ìieberlage, recep-| Сӧзина, f. планина између Црне горе и нахије taculum: A грабе им на сносове благо әносити, снӧсим, v. impf. 1) zujammentragen, comporto: , гдје вам кокоши сносе?“ пита у Црмници онај који најприје на божић у јутру донесе воде; а из куће му ко одговори: „у пањеге око огња“ (да не би кокоши носиле изван куће). - 2) berabtragen, defero. 3) ertragen, fero, tolero, sustineo. cf. подносити [2]. сношење, п. 1) баз Bufammentragen, comporta- сњежан, а, о, [јуж.] 1) benit, nivibus plenus, Сњежана сњежаник, сњежаника, m (у Ц. г.) по врху згус нут (као усирен) снијег по коме се може ићи. сњежаница, f. (јуж.) вода од снијега, dhneewaffer, aqua nivalis. У Херцеговини на гдјекојијем мјестима посленици пију све љето сњежаницу, која тече из планина (и за то, може бити, онамо има много сипљивијех људи?). сњёти [шњети], сним, v. pf. (по југоз. кр.) vide [1] снити. сњетљив, а, о, (јуж.) vide главничав. cô, сồли, f. das Salz, sal. coa, f. vide соха. соба,* f. (pl. gen. соба) баз Зimmer, cubile, con- собни, на, но, н. п. врата, без Bimmers, Зіт- Собовица, f. планина у Шумадији од Баничине до Крагујевца. сова, f. (pl. gen. сова) біе ule [ber Balotauz], noctua, ulula [syrnium aluco L.]. cf. [буљина, бучок, 1 еја,] јеина, утина, ушара. ВУКОВ РЈЕЧНИК сойљебник, m. (у Боци) пријатељ који с киме сојка, f. (у Сријему) vide [крештелица] сӧј-срмали,* indecl.: А по диби сој-срмали 2. сок, т. 1) (у Ц. г.) онај који пронађе лу- покрађе и остале све трошкове, ако ли не | Солињанин, m. Siner von Солин. докаже онда трошкове сок ваља да плати. Солиоско Поље, п. поље крај мора у Грбљу 2) (у нах. Сок.) vide свједок. иза Тројице, гдје се негда со морска грасокодржица, f. (у Ц. г.) бег сок-hälter. [ecf. 2 сок 1]. Сова, f. Grauenname, nomen feminae (Zopla). сокак, сокака, m. bie Saffe, platea. cf. [vide] улица [2]. сокачић, m. dim. v. сокак. Сокна, f. Granenname, nomen feminae. дила. солити, лим, v. impf. falzen, sale condio. солити се, лим се, v. r. impf. fich mit Salz ver sehen, sal comparo. солоједник, m. ber mit un Brot und Galz ge geffen, qui nobiscum salem comedit. cf. сонљебник. соко, сокола, т. (voc. сӧколе, pl. gen. сокола | Соломун, m. Salomon, Salomo: премудри Сои. соколова) 1) ber Galfe [ber aubenfalt], fal- ломун. со [f. peregrinus Tunst.]. - [Соко] 2) град | Соломунов, а, о, Salomon3, Salomonis. око какве гуте (особито око врата), онда пишу кашто чивитом и Соломуново слово. сӧлотук, т. (fomifф) ber als[töffel, pistillum sali comminuendo. cf. [vide] тучак [1]. у Србији (близу Дрине). - 3) вода и брдо | Соломуново слово, п. Drubenfuß, кад және бају у Ловћену. 4) зидине од старога града у Црној гори. — 5) [соко] cf. [vide] златоје. соколак, лка, m. hyp. v. соко [1]: иди, мој соколак (говоре дјеци кад их куда шаљу). соколарина, f. Студеница је плаћала Турцима | некакав данак који се овако звао и мјесто којега кажу да су се негда давали соколови. соколити, лим, v. impf. (у Ц. г.) anfeuern, ermuntern, cohortor, cf. [vide] слободити: Соколи их Мрђен поглавица соколић, т. 1) ber junge Galfe, pullus falconis. - 2) (у Ц. г.) vide јастријеб. Солун, Солуна, m. Zhejjalonich, Thessalonica: солуфе, сӧлуфа, f. pl. vide зулови: Пом'је- соколица, f. baš Beiben bе alfen, falco fe- сољење, n. baš Galzen, sallitio. mina: Иде соко, води соколицу соколов, а, о, Ğalfen, falconis. [cf. шаинов]. Сокољанин, m. (p1. Сокољани) iner von Соко [2]. | сокоски, ка, ко, von Соко. солад, сӧлда, m. (у Боци) vide солдин. 2) біе сом, сома, m. ber [Donau-] Bels, silurus gla- Сомина, f. планина у Херцеговини : Бјеше поша солани, на, но, alz, salinus, salarius. cf. сони. | 2. сӧмић, т. баз Каифоф ап беn zwei Да$feiten, солдат [содат 1], m. ber Golbat, miles. солдатија, f. 1) bie Miliz, bie Militärgrenje, im | Сомош, Сомоша, т.: Од Сомоша шора ЛутоGegensatz der nаориja, des Bauernlands, des Pro ранског vinziale, regio militaris. - 2) баз Golbaten | сӧмӱн[*], сомуна, (cf. самун) m. ber aib (feinern volk, die Soldatesque, milites. солдатина, f. augm. v. солдат. солдатов, а, о, beš Solbaten, militis. солдатски, ка, кӧ, folbatijd, militaris. Beisenbrots), panis delicatior. Сомун је свагда у кисело умијешен. У Србији се сомуни највише зове оваки куповни хљеб. сомунина, f. augm. v. сомун. солдатуша, f. баз Solbatenweib, mulier militaris. | сомунић, m. dim. v. сомун. солдачина, f. baš Solbatenleben, militia. сомунџија[*], m, ber Bertäufer bon Saiben Beizen солдин, солдина, m. (у Рисну) четврт крај- brots, panarius negotiator. царе, баз Biertel eines öfterr. Rrengers, quadrans | сӧмчад, f. (coll.) fleine Belje, siluri parvuli. cruciferi. [cf. солад]. сомче, чета, п. ein fleiner Bels, silurus parvulus. сони, на, но, vide солани. солика, f. (у Хрв.) vide [цигани] соља 2. батина [1], cf. кијача. - 2) (у Дубр.) некака морска риба, [box] salpa [C. V.]. сопилка, f. (у Ц. г.) велика свирала, Wrt grojser Flöte, fistulae majoris genus. солило, п. 1) біе Šalzleđe, locus ubi sal spar-|сона, f. 1) [*] ein Brügel, Rnüttel, fustis. [vide] sum lingitur ab ovibus: Трчи као овца на солило. 2) у пјесми (Galine ?): Прво добро на мору солило [- 3)] Ој Солило, мој бијели граде Солин, Солина, m. стари град у Далмацији | сопити, пим, v. impf. feußen, anhelo. од којега се и сад познају зидине, Salonaа, сопљење, п. баз Reußen, anhelatio. Salona. Сопот, т. 1) извор и село у нахији Биоград ској на путу из Биограда у Крагујевац. 2) извор у равноме Котару у Бенковцу. [cf. Шопот]. 3) извор код намастира под Острогом. 4) према Рисну више мора пеҺина, из које кашто, особито у прољеће, у један пут удари силна вода да би човјек рекао сав ће свијет потопити (а љети иду у њу с лучем за воду). 5) више Пожаревца брдо (испод којега такође има извора). [6) (сопот) у загонеци, cf. вазлитраве.] Сопоћани, m. pl. намастир у [Старој] Србији, од којега сад зидине стоје: Сопоћане наВрх Рашке ладне сопра[*], f. vide софра: Гди је соира, ту је Долибаша - спавач, спавача, m. ber läfer, dormitor. спавачев, а, о, без [äfers, dormitoris. спавачица, f. bіе hläferin, dormitrix. спавачки, ка, ко, ber © läfer, dormitorum. спавнути, нём, v. pf. alß dim. v. спавати, ein wenig fd lafen, paululum dormito: Мало спавну, поскочи на ноге спадање, п. 1) baš perabfallen, delapsus. 2) das Fallen im Preise, pretii diminutio. спадати, дам, v. impf. 1) berabfallen, delabor, decido. - 2) fallen (im Breife), viliori pretio vendi. 3) (у Боци) зна у који дан преко године спадају сви свеци. cf. падати [1]. спадљив, а, о, коњ, који ласно мрша, т. ј. спадне у месу, leicht magernb, macrescens. сорити, сӧрим, ѵ. pf. (у Дубр.) оборити да се ваља и лупа, herabfollern, devolvo: сорила нешто мачка. [vide] оборити [1], cf. разорити. сорити се, сӧрӣм се, v. г. pf. (у Дубр.) 1) herabkollern, devolvi. 2) wiederhallen, wiederschallen (von Gebirgen, als wenn sie zusammen[türzten), resono: Сорише се брда и долине сорта, f. bie Gorte, Battung, genus: сваке сорте, allerlei. [vide] струка [3], cf. врста, рука. сорцати се, цам се, v. г. pf. (у Сријему) vide | спӑзити, зим, v. pf. waßrnehтеп, animadverto, [1] пасти, стровалити се. Cóca, f. Frauenname, nomen feminae. сотона, f. (тос. сӧтоно) ber atan, satanas. сотонин, а, о, без atans, satanae. bemerfen, observo. cf. [vide] опазити. спазити се, зам ce, v. r. pf. vide осјетити се [1]. спазмати, мам, v. pf. н. п. с памети, finbelu, finbij werben, ineptio. [cf. пазмати]. Сотонићи, т. [p].] илеме у Црмници. [cf. | спаија,* m. vide спахија. Мртвица 2]. сотоњак, тоњака, m. ein redßter atan (fdherzhaft), софа[*], f. (у горњ. примор.) vide лијеха: У бо- спаијин, а, о, vide спахијин. спалити, спалим, [сапалити] v. pf. verbrennen, combustio. спаљивати [сапаљивати], паљујем, v. impf. verbrennen, comburo. [cf. сажизати]. софра [совра, сопра],* f. ber Speijeti, mensa. cf. | спаљивање [сапаљивање], п. баз Berbrennen, трпеза, синија [1, столица3]; астал, [2] сто[2]. соха, f. (асс. сӧху, pl. сӧхе, сóха) [coa] ein gabelförmiges Hola, pertica bifurca; - соха кириџијнска, велика батина на врху мало рачваста, коју кириџије носе на рамену те њоме подупиру једну страну док другу притоваре. | спанђати се, ђам се, v. r. pf. с ким, fich beсочан, чна, чно, jaftig, succosus. kannt machen, sich abgeben mit jemand, in familiaritatem alicujus venire. cf. [vide] слизати се. сочење, п. 1) baš Ruppeln (im ehrlichen Berftan спанаћ, спанаћа, m. ber Špinat, spinacia oleracea Linn. чити (cf. папула). спӑра, f. (у Спљету) као гужва од крпе, што се меће на главу кад се што носи на глави. [cf. котуљач]. бе), comparatio conjugis. 2) (у Ц. г.) cf. | спапуљати, љам, v. pf. (у Сријему) vide згње[2] сок [1]. сочивица, f. водена, біе Bafferlinje, lemna pa-| lustris Linn. [lemna L.; cf. лечице]. сочиво, п. 1) біе Cinje, cicer lens Linn. [cf. леһа, 1 леће, рогачица]. 2) (у Дубр.) Sülfenfrühte, legumina. cf. [vide] вариво. сочити, чим, v. impf. 1) ausfinbig mahen, tup peln (eine Braut), concilio. - 2) (у Ц. г.) cf. [2] сок [1], angeben, deferre. сочица, f. 1) dim. v. co. - 2) (у Хрв.) vide [цигани] солика. сорбина, f. (у Ц. г.) што се да соку, Cobu für бен сок. [cf. наљеже]. | спарак, рка, m. bur Puftmangel verborbener R furuz, frumentum malo aëre corruptum. спаран, рна, рно, (у Хрв.) wül, fervidus, aestuosus. спаривање, п. баš Baaren, conjunctio. Да су једнаки, или голуба и голубицу, ра aren, conjungo. спарити се, рим се, ѵ. г. pf. н. и. кукурузи, in Sährung fommen, corrumpi. спас, m. ber Érlöjer, Speilano, servator [vide спаситељ]: Свети Спасе житњега цвијета спасавање, п. баз Retten, servatio. спасавати, спасавам, v. impf. retten, servo. спасавати се, спасавам се, v. r. impf. fich ret= ten, servari. Спасенија, f. Grauenname, nomen feminae. спасеније, п. само кад се наздравља: Спасуј се! - На спасеније! Érrettung, Deil, salus. сf. напијати, наздравити. спасење, п. баš Deil, salus: Покојнијем ду шевно спасење, А живијем здравље и ве сеље спаситељ, м. ber Deilanò, servator. cf. спас. спàсовâне, п. das Feiern der Kirchweih am Himmelfahrtstage, paganalium celebratio die ascensionis domini. спасовати, сујем, v. impf. am Dimmelfahrtštage Rir weih halten (носити крста), paganalia ago die ascensionis domini. cf. завјетина [2]. Спасов дан, ва дне, m. Chrifti gimmelfabet, ascensio Christi. [cf. Спасово]. спасовиште, n. ber Drt ber Rirhrweih am immelfahrtstage, locus paganalibus celebrandis die ascensionis domini. Спасово, п. (у кршћана) vide Спасов дан. Cuacoje, m. Mannsname, nomen viri. спӑст, f. (у Ц. г.) н. п. сњежана (кад падне многи снијег), ber Gall, casus, lapsus. 1. спасти, спаднем, v. pf. 1) ђerabfallen, decido: [а)] спасти низ кулу значи и брзо сићи. cf. испасти [2; б)] спао му врат (кад боли у грлу око ресице, па жене прстом подижу). с. крајници; [— в)] спао му желудац, vide струнити се[1]. 2) на што, berunterfommen (arm werben), devenio eo ut -: Сиала књига на два слова. 3) у месу, у лицу, т. j. [vide 1] опасти [2], mager verden, macesco. 4) fallen (im Breife), minori pretio venditur: спала цијена вину unõ спало вино. 5) спадох с ногу, н. п. од многога хода. 2. спасти, спасём, v. pf. retten, servo [cf. скапулати]: Сийси Бог! (кад се наздравља). cf. спасуј се. спасти се, спасём се, v. r. pf. fich retten, servari. спасуј се! само кад се наздравља. cf. [2 спасти;] напијати, наздравити. а у Босни и у Херцеговини ваља да су и сад спахије најбољи људи за народ. Босански су бегови готово сами спахије од свијех онијех земаља; и готово сви имају своје куле и дворове по селима у Босни и у Херцеговини, и тамо сједе. Гдјекоји још имају стара Српска подријетла, н. п. Љубовићи, Видаићи, Бранковићи, Вилиповићи, Тодоровићи и т. д., али опет не спомињу радо да су кад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од стотине један, него говоре Српски као и остали Србљи. Спахије узимају десетак од жита и у новцима од ожењенијех глава (око два гроша) главницу (у име десетка од поврћа и од осталијех усјева и другијех ситница). Спахије обично иду у јесен и зими по својим селима, те купе главницу и десетак. Они немају нигдје својијех намјесника по селима, нити је обичај да им се што ради. Кад спахија дође у село, он одјаше код каквога газде, гдје је пространа и лијена кућа, па му сви сељаци дају за јело што треба. Слабо који спахија иде по селу да гледа колико је који набрао, него пита н. п. "Е Радоица! колико си ти ове године набрао кукуруза ?" Ако Радонца рече да је набрао 20 товара, а он пита његова сусједа је ли то истина; ако сусјед каже да јест, а он онда рече: Е, море, на твоју душу. “ " Ако ли Радоица одговори да је посијао доцкан, па убила слана кукурузе, или да је поплавила вода, или побила туча, па није набрао ништа, онда спахија (тјешећи и себе и њега) каже; „Даће Бог до године." Осим поменутога десетка и главнице давала се спахијама на винограде тулумина, на свиње жировница (по коју пару од свакога свињчета по колико му се каже да их ко има), на кошнице ко их је држао од сваке по онолико по што је онда ока меда или десету кошницу ко их много има, по нешто на воденице и на казане; али се на многијем мјестима и од овога по нешто узимало у главницу, која за то није била свагда и свуда једнака. Многи се сељаци погоде са спахијама, па им плаћају осјеком на годину; тако су н. п. Тршићани (гдје сам се ја родио) плаћали своме спахији на годину 10 гроша од ожењене главе, па више ништа (ту му је и главница и десетак за све). cf. читлук, читлуксахибија. 2) (у Боци) мужевљи стриц. спахијин [спаијин], а, о, без спахија, domini. спахијница [спаијница], f. bie Butsfrau, uxor тоб спахија. спати, спим, vide спавати (али се слабо говори него се чује у пјесмама, н. п.): А под барјак црни змају спаше Лего спати, спахијнски [спаијнски], ка, ко, ђerratlid, herrschaftlich, Бога звати, Бог се деси на небеси - Мајка | спахијски [спаијски], dominorum. j ми је драга, Сису ми је дала, Другу ре- спахилук [спаилук], * т. баз Sut, bie perraft кла дати Кад пођемо спати. latifundium. спахија [(спаија)*], m. (pl. gen. спахија) 1) бег спахо, m. (у Рисну) жене зову дјевера. Srunbherr, dominus fundi. У Србији су били | Спачва, f. vide Студба. |