Page images
PDF
EPUB

смӯћкати, кам, v. pf, ausjdpeitter, eluo : смуf tern, verlegen werden, verecundus sum. 2) кај на пролиј.

yera, etwas mit Verwunderung leugnen, mirabunсм уцаљка, f. (у Хрв.) vide тoциљајка.

dus infitior. смуцање, п. 1) баз Иnbergieljen, vagabunda vita. Існовеселити се, сневеселізм се, у. r. pf. fіф 2) (у Хрв.) vide тoциљање.

betrüben, contristari. смўцати се, смўцам се, у. r. impf 1) beruni - снег, т. [ист.) vide снијег.

jtreibeni, vagor. [vide скитат се). — 2) (у енёжан, а, о, [ист.] vide cњежан. Хрв.) vide тoциљати се.

снежаник, снежанйка, m. (ист.) vide cњежаник. см ўшен, а, о, н. п. лети као смутен, wie ein енеруке, иnbequent, imроrtunum, cf. рука [5].

tajеnѕеr, rabidus, rabiosus. [cf. бијесан, го- снёт, f. (ист.) vide снијет. ропадан).

снёти, снесём, (ист.) vide снијети. смушенӣк, m. vide гороіlадик.

снетљив, а, о, (ист.) vide cњетљив. см ўшити се, им се, v. r. pf. vide [пома- снивање, п. vіdе cањање. мити се] згранути се.

снивати, снявам, vide caњати. снаа, f. vіdе снаха.

сниг, m. (зап.) vide снијег. снага, f. (асс. снігу) 1) бie etürte, traft, vіrеѕ снйжан, а, о, [зап.] vide cњежан.

[cf. крепост]: опасао се снагом, стао на снагу, сниже, vide [2] ниже. беr ѕ3üngling ijt in Ser Blüthe jeinter )) annisfraft. снизак, снійска, ско, (comp. cн йжіі) піеѕеr, hu

2) Ser Reib, Störper, corpus, н. ш. боли ме milis, cf. [vide) низак. сва снага. cf. [vide) тијело [1]. 3) (у | снизати, свяжем, v. pf, bеrаbreiben (Gerlei), demo Хрв.) vidе чистота [1].

de filo. снажан, жна, жно, (снажни, на, но) jtart, for- снизивање, п. Заѕ реrаbneђутеп, demtio. tis. [cf. силан 1; чил (чио)].

снизивати, снизујем, v. impf, bеrаblеhmеt, demo. снажење, т. (у Хрв.) vidе чишћење.

снијевање, п. (јуж.) vide [сањање) снивање. снажити, сніжим, (у Хрв.) vide [1 мести 1] снијевати, снійјевам, v. impf. (у ц. г.) vide чистити.

[сањати) снивати. снин, а, о, vide снахин.

снијевати се, снйјева ми се, v. [r.] impf. [јуж.) снабдити, снаодӣ, vide снаходити.

снијеваће ми се ноћас, träumen, somnio. енадење, п. vіdе cнaxol,ење.

снијег, m. (loc. снијегу) (јуж.) беr сфnee, nix: cháhu, châhê, v. pf. 1) finden, heimsuchen, inve Не пада снијег да помори свијет, него да nio : снашло та чудо ; снашла га биједа. свака звјерка свој траг покаже.

2) снашло гa, er Iyat Saз фіnfаllенде, ері- снијежење, п. [јуж.) баз Сфneien, nіngor. lepticus est. .

снијежити, жЙ, v. impf. (у Дубр.) снијежи, т. chàxa [cnaa), f. (voc. chäxo) 1) des Bruders ј. иде снијег, јфneien, nіngere. Хra, Comägerint, fratris uxor. [cf. невјеста 2]. Існијежница, f. (у ц. г.) јама гдје љети има

2) 3 Ser it дјевер bin. 3) die Schwie снијега (у Херцеговини и у Црној Гори на gertochter, Sonur, nurus. cf. nekjecta [2]. таковијем се мјестима љети снијег топи у снахин [снанн), а, о, беr снаха, тЙs снаха. котловима и у коритима, те се стока појн), онаховати, снахујем, v. inpf. ко снагује, та Schneegrube, fovea, in qua nives conservantur. војује.

снијет, f. и. т. (јуж.) беr Brano im Betreite, енаходити, спаходії, [снаодити], v. impf. 1) jin uredo, cf. [vide 2] главница [1]: Од шeнице

Sei, bеіnjueen, invеnіо, н. п. биједа. 2) се може снијет претворити, а од снијета das vinfallende befommen, corripi: chaxonu ra Ішеница. свакога мјесеца.

снијети, свёсём, (ен йо, снијела, ло) v. pf. (јуж.) снахіђенье [снаођење), п. За 20 ujjinset, beint 1) herabtragen, defero. – 2) zusammentragen, suchen, correptio.

congero.

. 3) tragen, legen (von der Henne). сніша, f. (voc. снашо) 1) vide [hyp. v.] снаха.

pono. - 2) jede (jüngere) Franensperson, deren Namen Chúmâie, n. das Herabnehmen, demtio. cf. (vide) man nicht weiß: Schwägerin, nurus. [-- 3) cf. скидање. златоје).

енймати, сній мам, v. impf, bеrаbnehmet , demo. снашин, а, о, беr снашша, nurus.

[vide скидати 1]. снашица, f. dim. р. снаша: ІПијаној снашици | снймати се, снімам се, v. r. impf, bеrаbjteigen, Мили ћеверци.

descendo. [vide силазяти). снебивање, п. 1) баз cdriicoternjein, 23erlegenjeiн і снимити, снiмiм, v. pf. berabebmen, demo, cf.

(in fremdem panje), verecundia. 2) das Leug [vide] скинути [1]: капу с главе, кукурузе

nien mit Verwunderung, infitiatio mirabundi. с тавана и т. д.; Она сними свилена јагснебивати се, снебівам се, т. г. impf. 1) per лука Tegen jei, verecundus sum. cf. [vide] устру- снимити се, сним ім се, y, r. pf, bеrаbjteigen,

2) чега, еtmas mit 23erpunses descendo [vide скинути се): Он се сними rung leugnen, mirabundus infitior.

са коња Марина снебити се, снёбијем се, v. r. [pf.] impf. 1) јфііф снит, f. (за.) vide снијет.

[ocr errors]

чавати се.

2) der

1. снити, сним, v. pf. träntei, somnio. [c. cњети | совиља, f. (у горњ. прим.) vide [чувак 1] (шњети)].

совјело. 2. снити, снесём, (зап.) vide снијети.

совин, а, о, Ser Stle, noctuae. енитљив, а, о, (заш.) vide cњетљив.

còbuh, m. das Junge der cosa, pullus noctuae. сноваљка, f. справа за сновање (пређе). совица, f. dim. р. сова. CHÒBâbe, n. das Anzetteln, exordium telae. совјело, п. (у Дубр.) vide чунак [1] (у разбоју). CHÓBatu, chýjêm, v. impf, anzetteln, ordior (telam). cf. совиња. сноватник, т. (у Боци) vidе витао 1.

совра(*), f. vide софра. еніп, снопа, m. bie Barbe, mеrgеѕ, fasciculus. соврња, f. 1) (у Боци) ситно камење што се снопак, пка, m. hyp. р. сноп.

узидању меће између великог камења. енопит, а, о, (у Сријему) н. п. човјек, jtänt 2) (у Ц. г.) поврх зидова настављена међа mig, robustus. cf. [vide] трснат.

од ситнога камења. ендпиѣ, m. dim. р. сноп.

совуљага, f. augm. р. сова. CHÔu.be, n. (coll.) die Garben, mergites. содат, т. (у Дубр.) 1) vide солдат. енӧe, m. 1) што снесе вода на једно мјесто, Träger, bаjulator. [vidе носилац]. bie 24пјфретти1g, aggestio. cf. [vide) нанос. содорина, f. (у Ц. г.) некака трава, eine 21rt

2) (у ц. г.) занијели све у снос (кад $flange, herbae genus. се сакрије од војске), бie lieberlage, recep- | Сӧзина, f. планина између Црне Горе и нахије

taculum : Аграбе им на сносове благо Барске. еносити, сносим, v. impf. 1) зијаттеntrаgеп, сойљебник, т. (у Боци) пријатељ који с киме

соmроrto: „гдје вам кокоши сносе?“ пита со ихьеб jeдe. cf. [vide] солоjедник. у Црмници онај који најприје на божић у сој,* сдја, m. Ser Gtano, Rang, оrdo, conditio јутру донесе воде ; а из куће му ко одго (civilis), cf. род [vidе пасмина]: Млади Урош вори: „У пaњеге око огња“ (да не би ко соја господскога коши носиле изван куће). — 2) berabtragen, сојка, f. (у Сријему) vide [крештeлица] defero. 3) ertragen, fero, tolero, sustineo. креја. cf. подносити [2].

сөj-ерміли, іndесl.: А по диби сој-срмали chònêne, n. 1) das Zusammentragen, comporta тканица, При тканици сој-срмали ножови tio.

. 2) das Verabtragen, delatio. 3) баз | 1. сок, ска, т. (loc. соку) 1) Caft, succus. Ertragen, toleratio. .

2) die Käselake, muria casei. ењегопадан, дна, дно, (јуж.) н. п. земља, јфnee- 1 2. сік, т. 1) (у ц. г.) онај који пронађе луreich, nivosus.

пежа који је што украо или друго како зло ењежан, а, о, (јуж.) 1) bејфneit, nivibuѕ рlеnus, учинио, Дujinber. [cf. зог]. Кад се онамо

н. п. ноге, дрво. 2) од снијега, н. п. коме што украде, он објави шта ће дати груда, сфnee-, nivalis : и у чанги једна груда ономе који му лупежа пронађе (и ово што снежана

му се даје зове се соубина). Сок да се не Сњежанив, cњежанйка, m (у Ц. г.) по врху згус би с лупежом без невоље омразио и да би

нут (као усирен) снијег по коме се може ићи. се ствар тајно свршила, пошаље какога чоСњежаница, f. (јуж.) вода од снијега, сфпее. вјека те му каже да неко зна да је он то

majjer, aqua nivalis. У Херцеговини на гдјеко и то украо, већ нека иде те се мири на јијем мјестима посленици пију све љето сње лијепо с покраденијем. Овај човјек којега жаницу, која тече из планина (и за то, може сок шаље лунежу зове се сокодржица. Ако

бити, онамо има много сипљивијех људи ?). се лупеж поплаши, он иде те се с покраењёти [шњети], сним, v. pf. (по југоз. кр.) vide денијем намири, и тако се то сврши тајно [1] снити.

да ни покрадени ни лунеж не знаду ко је светљив, а, о, (јуж.) vidе главничав.

сок, јер му соцбину од покраденога узме и со, сӧли, f. Sag Calj, sal.

однесе сокодржица. Ако ли лупеж мисли да coa, f. vide coxa.

се не може доказати да је он то украо или cöða,* f. (pl. gen. cô6à) das Zimmer, cubile, con се узда усе и у своје јако братство, он

clave, diaeta, thаlаnmus. [vidе клијет 1]. cf. изба. не һе ни да чује што му сокодржица каже; cóber,* m. das Gastmahl, convivium [vide ro36a): онда покрадени повиси соџбину, а сок ако Собет чини Српски кнез Лазаре

је за цијело увјерен да је оно прави лупеж собётина, f. augm. р. соба.

украдене ствари, он му опет пошаље сокособица, f. dim. р. соба.

држицу. Ако ли лупеж и опет не призна, сӧбни, на, но, н. п. врата, Seg 3inters, 3int онда покрадени још повиси соцбину, и тако mer-, conclavis,

је повишује три четири пута, да кашто соСібовица, f. планина у IIIумадији од Баничине бина изиде већа него што украдена ствар до Крагујевца.

вриједи. Најпослије сок ваља да изиде и cöba, f. (pl. gen. côbê) die Eule [der Waldlauz]. пред кметовима да докаже да је онај на

noctua, ulula (syrnium aluco L.]. cf. [óy кога он говори заиста оно украо; ако он љина, бучок, 1 еја,) јеина, утина, ушара. то докаже, онда лупеж ваља да плати осим

46

Вуков Речник

покрађе и остале све трошкове, ако ли не | Солињанин, m. Siner pon Coлин. докаже онда трошкове сок ваља да плати. Солиоско Поље, п. поље крај мора у Грбљу 2) (у нах. Сос.) vide свједонс.

нза Тројице, гдје со негда со морска трасокодржица, f. (у 1, г.) Ser coli-bilter. [c. дила. 2 сок 1].

солити, лим, Ү. impf, jalsen, sale condio. Сова, f. Trацептате, поmеn feminae (2oota). солити се, лiм се, т. r. impf. fit mit Gal; per, còkâr," cokára, m. die Gasse, platea. cf. [vide] sehen, sal comparo.

. улица [2].

солдједнак, m. Ser mit mig Brot unə Gal; ge» сокüчић, m. dim. р. сокак.

gessen, qui nobiscum salem comedit. cf. cohCokna, f. Frauenname, nomen feminae.

љебник. едко, сокола, т. (voc. соколе, pl. gen. сокола Соломун, т. Calomon, Salomo : премудри Со

u. CokonÔBâ) 1) der Falke [der Taubenfalf], fal ломун. co [f. peregrinus Tunst.). --- (Соко) 2) град | Соломунов, а, о, Caloтon, Salomonis. у Србији (близу Дрине). — 3) вода и брдо Соломуново слово, п. Фенбеnfuр, кад жене бају у Ловћену. 4) зидине од старога града у око какве гуте (особито око врата), онда пишу

Црној Гори. 5) [соко] cf. [vide) златоје. капіто чивитом и Соломуново слово хх. соколак, лка, m. hyp. р. соко [1]: иди, мој сӧлотук, т. (tomijh) Ser Calijtijjel, pistillum sali

соколак (говоре дјеци кад их куда шаљу). comminuendo. cf. [vide) тучак [1]. соколарина, f. Студеница је плаћала Турцима Солун, Солўна, т. Ebejjaloni, Thessalonica :

некакав данак који се овако звао и мјесто До Солуна сто сомуна, а од Солуна сто

којега кажу да су се негда давали соколови. сомуна (ваља), а у Солуну су чакшире за соколити, лим, v. impf. (у ц. г.) anfeuern, er марјані. .

птиntern, cohortor, cf. [vide] слободити: Со- солуфе,* сӧлуфа, f. pl. vіdе зулови : Пом'jeколи их Мрђен поглавица

шасмо брке и солуфе соколић, m. 1) Ser junge Talfe, pullus falconis. | сбља, f. (у војв.) 1) vidе бјелутак. 2) Sie — 2) (у ц. г.) vide jастријеб.

Riejel, Braupeln. cf. [vide] цигани. COKÒAHIA, f. das Weibchen des Falfen, falco fe- còêne, n. das Salzen, sallitio. mina: Иде соко, води соколицу

com, coma, m. der Donau.) Wels, silurus glaсоколов, а, о, xalten-, falconis. [cf. Шаинов).

nis (L.). Сокољанин, m. (рі. Сокољани) Siner poin Соко [2]. | Сонина, f. планина у Херцеговини : Бјеше поша? сокоски, ка, ві, роt Соко.

у лов у Сомину солад, сӧлда, m. (у Боци) vide солдин. 1, сомнѣ, m. dim. р. сом. соланӣ, нa, нo, Cal, salinus, ѕаlаrius. cf. сони. 2. сӧмић, m. Sag Rauфоф аn Sеп зwei Pajeiteit, солар, солара, m. Ser Caljbünler, negotiator

fumarii genus.

. salarius. .

едмлн, аdj. indecl. н. п. сомли нож, т. і. у conapa, f. das Salzamt, praefectura annonae, sa којега су коре (камзе) од сомова зуба (?): lаriae, cf. сланица [2].

Па је сомли ножа повадио соларев,

сомљи, ља, љё, Belg, siluri. соларов, а, о, be8 солар, ѕаlаrii.

CÒMOB, a, o, Wels-, siluri. сілдäт [coдaт 1], m. Ser Colbat, miles. сомовина, f. 23elanleijk, caro siluri. солдатија, f. 1) bie Otilis, Sie Rilitärgrenje, im | Сомош, Сомда, т.: Од Сомоша шора Луто

Gegensatz der naopuja, des Bauernlands, des Pro ранског vinziale, regio militaris. — 2) das Soldaten- COMûA[*], comýha, (cf. camyo) m. der Laib (feineru volt, die Soldatesque, milites.

Beisenbrot3), раnіs dеliсаtiоr. Сонун је свагда солдатина, f. augm. р. солдат.

у кисело умијешен. У Србији се сомуни најсолдатов, а, о, See ColSaten, militis.

ви не зове оваки куповни хљеб. солдатски, кa, кo, jo15atijd, militaris.

сомунина, f. augm. р. сомун. солдатуша, f. Sag Colsatenmeib, mulier militaris. | сомунић, m. dim. р. сомун. con à Ynna, f. das Soldatenleben, militia. comỳhvuja[*], m, der Verkäufer von Laiben Weizen. солдин, солдина, m. (у Рисну) четврт крај. brots, panarius negotiator.

nape, das Viertel eines österr. Krenzers, quadrans còm yâA, f. (coll.) kleine Welje, siluri parvuli. cruciferi. [cf. солад).

сомче, чета, п. ein fteiner gels, silurus parvulus. сдлика, f. (у Хрв.) vide [цигани] coља 2. сони, нa, нo, vide солани. Cònuno, n. 1) die Salzlece, locus ubi sal spar- córa, f. 1) [*] ein Prügel, Knüttel, fustis. (vide]

sum lіngitur ab ovibus : Трчи као овца на батина [1], cf. кијача. — 2) (у Дубр.) несолило. 2) у пјесми (©aline ?): Прво до кака морска риба, [box] salpa [c. V.]. бро на мору солило — [— 3)] Oј Солило, сопилка, f. (у ц. г.) велика свирала, 24rt grоjмој бијели граде

jer Flöte, fistulae majoris genus. Солин, Солйна, т. стари град у Далмацији сдпити, пим, v. impf. teнфет, anhelo.

од којега се и сад познају зидинe, Calona, сопљење, п. За Steuer, anhelatio. Salona.

Сӧнот, т. 1) извор и село у нахији Биоград

ској на путу из Биограда у Крагујевац. — I сошица, f. dim. р. соха. 2) извор у равноме Котару у Бенковцу. [cf. співање, п. За Єфіafen, dormitio. Illouor]. 3) извор код намастира под спавати, снавам, v. impf. jblafet, dormio. [cf. Острогом. 4) према Рисну више мора пе спати]. ћина, из које кашто, особито упрољеће, у спаваћи , hа, ће, н. п. капа, хаљине, СФlafs, један пут удари силна вода да би човјек dormitorius.

. рекао сав ће свијет потопити (а љети иду у спаваћив, а, о, (ст.) јФlafens, dormiens: Ко ће њу с лучем за воду). 5) више Пожаревца љута змаја преварити, ко ли њега сиавабрдо (испод којега такође има извора). [ fива наћи

6) (coиот) у загонеци, cf. ваз.литраве.] cnàBây, crabára, m. der Schläfer, dormitor. Сӧпоћани, m. pi. намастир у [Старој Србији, спавачев, а, о, беҙ ефTajer, dormitоriѕ.

од којега сад зидине стоје: Социоланс на- спавачица, f. Sie Chläferin, dormitrix. врх Рашке ладне

chåbâykî, kâ, kô, der Schläfer, dormitorum. сӧпра[*], f. vide софра : Гди је соира, ту је спавнути, нём, v. pf. alg dim. р. спавати, ein долибаша —

wenig schlafen, paululum dormito: Mano cuaсорити, сӧрим, v. pf. (у Дубр.) оборити да се ваља вну, поскочи на ноге

и лупа, bеrаbfоllеrn, devolvo: сорила нешто спадање, п. 1) аз феrаbfalen, delapsus. 2)

мачка. [vide) оборити [1], cf. разорити. das Fallen im Preise, pretii diminutio. сорити се, сӧрӣм се, Y. r. pf. (у Дубр.) 1) спадати, дам, у. impf. 1) bеrаbfalen, delabor,

herabkollern, devolvi. — 2) wiederhallen, wies decido. — 2) fallen (im Preise), viliori pretio derschallen (von Gebirgen, als wenn sie zusammen vendi. — 3) (у Боци) зна у који дан преко

jtürten), rеѕоnо: Сорише се брда и долине године сиадају сви свеци, cf. падати [1]. сорта, f. Sie Corte, Battung, genus: сваке сорте, спадљив, а, о, коњ, који ласно мрша, т. ј.

alerlei. [vide) струка [3], cf. врста, рука. сиадне умесу, ІeiФt mаgеrnѕ, macrescens. сорцати се, цам се, v. r. pf. (у Сријему) vide спäзити, зӣ м, у. pf, mabrnehmen, аnіmаdverto, [1] пасти, стровалити се.

beтerten, observo. cf. [vide) опазити. Cóca, f. Frauenname, nomen feminae.

спазити се, зім се, v. r. pf. vіdе осјетити се [1]. сотона, f. (уос. сӧтоно) Ser Catan, satanas. спазмати, мам, v. pf. н. п. с памети, finbelit, сотонин, а, о, Ses Catang, satanae.

tinkij merten, ineptio. [cf. пазмати]. Сотонићи, т. (р.) илеме у Црмници. [cf. eнaија," m. vіdе епахија. Мртвица 2].

спаијин, а, о, vide спахијин. сотдњак, тоњака, т. еіn rеter Catan (јфеrgbaft), спайјница, f. vіdе епахијница. homo procax.

спайјнекӣ, кa, кo, vide спахңјнски. софа[*], f. (у горњ. примор.) vidе лијеха: У бо- спайјекӣ, кa, кo, vidе епахијски.

стању три софе садиле: Једну софу црвен” | спайлук, m, vide спахилук. гарофиља — На сриједи софа од мерцана, спалити, спалйм, [сапалити) v. pf. perbrептеп, и на софи дрвце бадемово

comburo, aduro. cf. [сагорети (згорети 2), Codijana, f. ein Frauenname, nomen feminge. саждити, спржити,) сажећи. еӧфра [совра, сопра],* f. Ser &peijetije, mensa. cf. спаљивање [сапаљивање], п. Жаз 3erbrептеп,

трпеза, синиja[1, столица3]; астал, [2]сто[2]. combustio. соха, f. (acc. coxy, pl. coxe, cixa) [соа] ein gае спаљивати [сапаљивати], паљујем, v. impf. pers belförmiges Holz, pertica bifurca; —

brennen, comburo. [cf. сaжизати]. рицијнска, велика Латина на врху мало рач- спанаќ, спанаќа, т. беr &pinat, spinacia oleваста, коју кириције носе на рамену тe њоме racea Linn.

подуциру једну страну док другу иритоваре. спанђати се, ђам се , v. r. pf. с ким, jih bc. сочан, чна, чно, јаftig, succosus.

kanut machen, sich abgeben mit jemand, in familicorêke, n. 1) das Kuppeln (im ehrlichen Verstan aritatem alicujus venire. cf. [vide] слизати се.

de), comparatio conjugis. 2) (у Ц. г.) cf. спапуљати, љам, v. pf. (у Сријему) vidе згње[2] сок [1].

чити (cf. папула). сочивица, f. водена, бie 23ajjerlinje, lemna ра- спара, f. (у Спљету) као гужва од крпе, што lustris Linn. [lemna L.; cf. лечице).

се меће на главу кад се што носи на глави. едчиво, п. 1) бie ginje, cicer lens Linn. [cf. [cf. котуљач).

лећа, 1 леће, рогачица). 2) (у Дубр.) сийрак, рка, m. Sur) Ruftmangel persorbenter Ru

Hülsenfrüchte, legumina. cf. [vide] Bapuso. kuruz, frumentum malo aëre corruptum, сочити, чим, у. impf. 1) ausfinbig тафен, бир- спаран, рна, рно, (у Хрв.) јфрiil, fеrvіdus,

peln (eine Braut), concilio. — 2) (у Ц. г.) cf. aestuosus. [2] сок [1], angeben, dеfеrrе.

спаривање, n. Sag Taare, conjunctio. ебчица, f. i) dim. p. co. — 2) (у Хрв.) vide спаривати, спарујем, у. impf. н. п. голубове, [цигани) солика.

paaren, conjungo. сәрбина, f. (у ц. г.) што се да соку, Robin jiir спарина, f. (у Хрв.) vide [припека] занара. Sен сок. [cf. наљеже].

епарити, спарим, v. pf. н. п. коња с коњем,

соҳа ки

*

сеље

него пита н. п.

"да су једнаки, или голуба и голубицу, ра. а у Босни и у Херцеговини ваља да су и are, conjungo.

сад сахије најбољи људи за народ. Босанепарити се, рiм се, у. r. pf. І. и. кукурун, ски су бегови готово сами снахије од свијех in Gührung kommen, corrumpi.

онијөх земаља; и готово сви имају своје куле cnàc, m. der Erlöser , þeiland, servator (vide и дворове по селима у Босни иу Херцего

спаситељ: Свети Спасе житњега цвијета вини, и тамо сједе. Гдјекоји још имају стара chacáBâke, n. das Retten, servatio.

Српска подријетла, н. п. Љубовићи, Видаспасавати, спасавам, Ү. impf. rеttеr, ѕеrvо. ићи, Бранковићи, Вилиповићи, Тодоровићи спасівати се, спасавам се, v. r. impf. jih ret и т. д., али опет не спомињу радо да су ten, servari.

кад Србљи били, премда ни данас не зна Cuacéanja, f. Frauenname, nomen feminae, Турски ни од стотине један, него говоре спасеније, п. само кад се наздравља: Спасу Српски као и остали Србљи. Спахије узи

ce! — Ha cuacenuje! Errettnng, þeil, salus. мају десетак од жита и у новцима од ожеcf. напијати, наздравити.

њенијех глава (око два гроша) главницу (у спасење, п. Sag eil, salus: Покојнијем ду име десетка од поврћа и од осталијех усјева шевно сиасење, Аживијем здравље и ве и другијех ситница). Спахије обично иду у

јесен и зими по својим селима, те купе спаситељ, m. Sеr peilano, servator. cf. спас. главницу и десетак. Они немају нигдје своcnàcobâbbe, n. das Feiern der Kirchweih am Him јијех намјесника по селима, нити је обичај

melfahrtstage, paganalium celebratio die ascen да им се што ради. Кад спахија дође у село, sionis domini. .

он одјапе код каквога газде, гдје је проепсовати, сујем, Ү. impf. ат фіmmеlfabrtgtage страна и лијена кућа, па му сви сељаци дају

#irpmeib balten (носити крста), paganalia ago за јело што треба. Слабо који спахија иде

die ascensionis domini. cf. завјетина [2]. по селу да гледа колико је који набрао, Спасов дан, ва дне, т. 6brijti фintеlfahrt,

Е Радоица! колико си ти ascensio Christi. [cf. Спасово].

ове године набрао кукуруза ?“ Ако Радоица caäcobinte, n. der Ort der Kirchweih am him. рече да је набрао 20 товара, а он пита ње

melfahrtstage, locus paganalibus celebrandis die гова сусједа је ли то истина; ако сусјед ascensionis domini.

каже да јест, а он онда рече:

Е, море, Спасово, п. (у кршћана) vide Спасов дан. на твоју душу.“ Ако ли Радоица одговори Cråcoje, m. Mannsname, nomen viri.

да је посијао доцкан, па убила слана куепаст, f. (у ц. г.) н. п. Сњежана (кад падне курузе, или да је поплавила вода, или помноги снијег), Ser Fall, casus, lapsus.

била туча, па није набрао ништа, онда спа1. епäсти, спіднём, v. pf. 1) bеrаbfаllеnt, decido: хија (тјешећи и себе и њега) каже; „Даће [а] сиасти низ кулу значи

и брзо сutu.

Бог до године.“ Осим поменутога десетка и cf. испасти [2; — б)] спао му врат (кад главнице давала се спахијама на винограде боли у грлу око ресице,

па жене прстом тулумина, на свиње жировница (по коју подижу). cf. крајници; [— в)] спао му же пару од свакога свињчета по колико му се лудад, vide струнити се [1]. 2) на што, каже да их ко има), на кошнице ко их је herunterkommen (arm werden), devenio eo ut држао од сваке по онолико по што је онда Саала књига на два слова. 3) у месу, ока меда или десету кошницу ко их много у лицу, т. ј. [vide 1] опасти [2], таgеr per.

на воденице и на казане ; den, macesco. 4) fallen (im Preise), minori али се на многијем мјестима и од овога по pretio venditur: спала цијена вину ить спало нешто узимало углавницу, ја за то није

5) спадох с ногу, н. п. од многога била свагда и свуда једнака. Многи се сехода.

љаци погоде са спахијама, па им плаћају 2. спäсти, спасём, у. pf. rette, servo [cf. ска осјеком на годину; тако су н. п. Тршићани

пулати]: Caаси Бог! (кад се наздравља). (гдје сам се ја родио) плаћали своме спаcf. спасуј се.

хији на годину 10 rpoiа од ожењене главе, спасти се, спасём се, у. r. pf. jih rеttеnt, ser па више ништа (ту му је и главница и деvari.

сетак за све). cf. читлук, читлуксахибија. спасуј се! само кад се наздравља. cf. [2 спа 2) (у Боци) мужевљи стриц. сти;) напијати, наздравити.

спахијин [спаијин), а, о, без спахија, domini. спüти, спим, vide славати (али се слабо го- спахијница [спайјница), f. Sie Outgfrau, uxor

вори него се чује у пјесмама, н. п.): А под той спахија. барјак црни змају сваше Лего саати, снахӣјнскӣ [спайјнски], кa, кo, berrjфаftlid, Бога звати, Бог се деси на небеси — Мајка спіхӣјекӣ [спаијски), Јdominorum. ми је драга, Сису ми је дала, Другу ре- спахилув [спаилук],* m. Sa But, Sie Serrjaft, кла дати Кад пођемо спати.

latifundium. епахија [(сиаија)*], т. (pl. gen. спахија) 1) Ser | снахо, т. (у Рисну) жене зову дјевера.

(Brunberr, dominus fundi. у Србији су били | Спачва, f. vide Студба.

[ocr errors]

има,

по нешто

вино.

« PreviousContinue »