Page images
PDF
EPUB

спевавање, п. (ист.) vide cпјевавање. спевавати, спевавам, (ист.) vide спјевавати. спевати, вам, (ист.) vide спјевати. спенье, f. pl.) (по југоз. кр.) баз Selo, ресиспёнза, f. niae, [vide новац 3] cf. новци, благо, трошак: Сиснђе су му помањкале Али ти бабо не даде, Али ти сиензе нестаде - Сегменима сиензу небројену спенцати, џам, v. pf. (у примор.) vide потрошити: Ми и остали што спенџали, то Бог намирио! (кад се наздравља).

спети, (с педи (?), т. ј. да буде зијев велики) обичај је по Бачкој рећи кад се уђе жени гдје снује.

спјевавање, п. (јуж.) bas Dichten, excogitatio cantilenae, пolnois.

спјевавати, сијèвавам, v. impf. (јуж.) bichten, cantilenam facio.

спјевати, вам, v. pf. (јуж.) [1)] т. ј. пјесму, ein Lied dichten (verfassen, zuerst fingen), facio carmen; [- 2)] спјевати коме за душу, verberben, pessumdo. cf. спискати [2]. спјешати, шам, v. pf. [(јуж.) vide] ослабити [1], малаксати, изгубити снагу, [dwa werden, debilitor.

сплав, т. 1) bas los, bie löße, ratis. - 2) Floß, (у Сријему) с млијека, біе Саbne, flos lactis. cf. [vide] повлака.

спетљавање [сапетљавање], п. баз Зијатен. Силавањ, вња, т. брдо у Ваљевској нахији на fnüpfen (mit Smirn), confibulatio.

путу Лозничкоме.

спетљавати, спетљавам, [сапетљавати] v. impf. сплавати, вам, v. pf. vide сплахати. zusammenbinden (mit Zwirn), confibulo. сплавити, вим, v. pf. 1) abjchöpfen (3. В. біє спетљати [сапетљати], љам, v. pf. zuhäfeln, зи Sahne), demo. 2) сламу са жита на гумну, fnöpfen, fibulo. wegfehren, deverro. - 3) сјекиру, vide [припојити] заварити.

спечалити, спечалим, v. pf. mübjam ermerben, zusammenbringen, operose comparo. спешати, шам, (ист.) vide спјешати. спивавање, п. (зап.) vide спјевавање. спивавати, спивавам, (зап.) vide спјевавати. спивати, вам, (зап.) vide спјевати. спила [спиља], f. 1). (у Дубр.) bіе Şöble, саverna. cf. [vide] пећина. - 2) [Сиила] планина Граховска: Од Трубјеле до Сииле ка

[blocks in formation]

-

спиља, f. vide спила 1: И полетну с ђевојчицом У те сииље камените спињатак, тка, m. (у Книњу) vide пријечњак. Спира, m. (ист.) vide Спиро. спирање, п. baš 6ipülen, delutio.

спирати, спирам, [2 сапирати] v. impf. abjpülen, deluo.

Спиридон, m. Spiribion, Spiridion.

спирине, f. pl. (у Сријему) vide сплачине. спирити, сийрим, v. pf. anfachen, succendo: спирио све, т. ј. потрошио.

Спиро, m. (јуж.) һур. v. Спиридон. [cf. Спира]. списати, спишем, v. pf. verfafjen, conscribo:

списао књигу.

списивање, п. баš dhreiben, Berfaffen, con-| scriptio.

списивати, списујем, v. impf. jchreiben, verfaj= jen, conscribo.

спискати, кам, v. pf. 1) vergeuben, consumere per luxuriam. [cf. спраскати, пропућкати (профућкати)]. 2) коме за душу, ресбекben, pessumdo. [vide сијевати 2].

[ocr errors]

сплака, f. (у Ц. г.) мала барица н. п. од кише, Pfüße, lacuna.

сплакање, п. баз 2bfpülen, ablutio. сплакати, сплачем, v. impf. abjpülen, abluo: сплачи судове.

сплакнути, сплакнем, v. pf. н. п. судове, абfpülen, abluo.

сплӑснути, нê, v. pf. н. п. оток, (von ber Se schwulst) abnehmen, decresco.

сплата, f. 1) біе Blätte (ein plattes Fahrzeug zum Uebersehen auf Flüssen), ponto. cf. [vide] cкeла [2]. 2) на Лиму као мали сплав од Дасака на чему се превози.

сплахати, хам, [сплавати] v. pf. као надвладати, н. п. једва га сплахаше и ухватише, vide саплахати.

сплахтати, там, v. pf. vide склептати: Тада скоче пашине делије, Сви силахташе те га ухватише

сплачине, сплӑчина, f. pl. baš püliht, eluvies. cf. [оплачина, спирине,] помије. сплести, сплетем, [саплести], v. pf. zujammenflechten, contexo.

сплести се, сплетем се, v. r. pf. fidh verwiđeln, se impedire [cf. спутити се]: силете се те паде.

сплёт, м. (loс. сплету) 1) біе aarflete, gradus: И у тој руци силет девојачки Силет девојачки сестре Јелице 2) сплет змија, mehrere untereinander verflochtene Schlangen, glomus. 3) ber Rift, ef. грана [2, љесица 2]: боли ме пога у силету. 4) vide [шуиЉика] һесма.

спйца, f. (pl. gen. сийца) 1) bie Speidhe (ат Rabe), radius. [cf. жбица, запонац, зубац 2, палац 2, шпица 1]. 2) (у Ц. г.) vide шу- сплетавање, п. баз ýlen, nexio. љак [1]; baђer синца меса, т. ј. ћевап, али | сплетавати, сплетавам, v. impf. (ст.) flechten, се говори и за плијен од сто говеди или оваца.

Спич, т. племе у нахији Барској (до Паштровића).

necto: А девојке венце силетавају сплетати, силеем, v. impf. правити силет, н. п. на кошуљи или на скутима, vide ћесмати. сплити се, силим се, v. r. pf. zujammenftrömen,

confluo [vide слећи се 2]: Сва се сила у Гра

хово силила

Сплёт, m. palatro, Spalatro. [cf. Саплет?].
спљо́штити, спљоштим, v. pf. platt brücđen, ab=
platten, complano, comprimo.
сподбити, спӧдбијем, v. pf. ergreifen, arripio,
cf. [vide] шчепати: И сподбила полугу,
Растјерала куд које — Те сподбише перне
буздоване

спознати, знам, v. pf. (у Боци) vide познати.
спојити, спојим, [сапојити] v. pf. zujammenlöthen,
conferrumino.

спòл, м. (у Xрв.) das Geschlecht, sexus. cf. [vide] род [1].

in 2Bortmed fel gerathen, altercari. [cf. покошкати се, поџавељати се]. спорити, рим, v. pf. дебеіђен madhen, beförbern, augeo: Туђа рука не спори.

споричити се, споричим се, (зап.) vide споријечити се.

споричкати се, кам се, dim. v. споричити [се]. спориш, спориша, m. vide папрац. Ова се трава (у Сријему) меће у краставце (кад се киселе) да су зелени, у амбар и у брашно и тијесто, да је спорије; на свадби гдјешто је држе под столом, да младенци остану млади и зелени. cf. спор, хајдучка трава. спотакнути се,) спотакнем се, v. r. pf. ftolpern, offendo.

споља, adv. von außen, extrinsecus. [vide из- спотаћи се, ванка].

[спољашњи, ња, ње, vide извањи.]

спомен, т. 1) баз Wubenten, memoria. [cf. успомена]. 2) баз ebenten in Sebete, commemoratio. [- 3) vide помен 2].

споменак, нка, m. hyp. v. спомен: Ни сиоменка није било.

споменивати се, менујем се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide спомињати се: Тај се хоће вјечно

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

спона, f. 1) н. п. на кошуљи, біе olinge (zum
Deftel), retinaculum e filo. [cf, запонка, спонка].
-2) Fußschlinge, Fußstrick (für Pferde), pedica.
[cf. сапон 1]. 3) (у Хрв. и Далм.) vide
[ковча] копча.
спонка, f. vide спона 1.
спонтати, там, v. pf. (у Рисну) спонтало те!

т. ј. да умре на пречац (клетва женска). спопасти, паднём, v. pf. аnpađen, anfallen, invado. [vide шчепати].

1. спор, а, о, 1) н. п. хљеб, Iange bauernb, du2) споро иде, eš geht langfam von Statten, lente.

rans.

2. спор, m. vide [папрац] спориш.
според, vide поред: Међу њима тица ласто-
вица, Според ње су два сокола сива
споредник, споредника, m. (у Ц. г.) vide по-
редник: Јеси л' како Никца уводио, Јели
Друга али споредника

спорење, п. баз Görbern, auctio.
споречити се, споречим се, (ист.) vide спори-
јечити се.

споречкати се, кам се, [ист.] dim. v. спори-
јечити се.

споријечити се, споријечим се, ѵ. г. pf. (јуж.)

спотицање, п. баз tolpern, offensio. спотицати се, тичём се, v. r. impf. ftolpern, offendo.

справа, f. (pl. gen. справа) 1) Machwert, Seng, apparatus: каква је то справа? - 2) (у Дубр.) Док су Дубровачка властела сама себе управљала (или, као што они сад говоре, за времена републике) ниједна дјевојка њиховијех кмета није могла отићи у службу другоме осим својега господара (на чијој јој је земљи отац сједио); ако ли би која отишла, господар је имао власт на силу је одонуд кренути и к себи дотјерати. Тако су гдјекоји имали по пуну кућу дјевојака, између којијех су најприје били раздијељени кућевни послови, н. п. једна је само отворала врата (која су ондје и сад и дању затворена, па кад ко споља куцие у њих, Дјевојка погледа кроз прозор ко је, па повуче за узицу скакавицу те се врата отворе), Друга мела собе, и т. д., а којима кућевни посао не би запао, Оне су преле и спремале рухо за све њих. Ове дјевојке нијесу имале више плате до по три Дубровачка Дуката (које у данашњијем новцима није износило пунијех пет цванцика) на годину, али је госпођа била дужна послије неколико година сваку справити, и кад би која у службу дошла свагда јој се казало до колико ће је година справити, али прије 10—12 година није то бивало никад, а које су врло младе у службу долазиле, оне су се справљале тек и послије 15 година. Ако би дјевојка која макар један дан прије одређенога рока за справу госпођу своју оставила или би је госпођа за какову велику кривицу отјерала, није имала право ништа више тражити до поменута три дуката на годину, и госпођа је још имала власт свући с ње своје хаљине, а дати јој њезине, које су у почетку кад би која дошла свагда остављане. Ни она одређена три дуката на годину нијесу дјевојкама прије справе давана, а ако би дјевојци ко поклонио што у новцу, она није смјела себи за оно ништа купити, него је новце давала госпођи да јој остави; ако

собе, па би један за то одређени човјек пред госпођом од дома и пред званицама избројио све новце и остале ствари и казао би справљеници да је то њезино, онда би она клекла пред госпођу која је сједила на столици, и молила би је за опроштење и за благослов, и она би благословила и покропила водицом и њу и новце и све ствари ; по том би дјевојка устала и пољубивши у руку и своју госпођу и остале све отишла опет у другу собу гдје се игра, и с тијем је справа већ свршена, само би младеж остала још да се провесели. Они што су дошли с кошевима од дјевојачке куће остали би те ноћили, и справљеница је била дужна купити им за јело какога смока, н. п. рибе или меса, а остало се давало из куће. Кад би било у недјељу ујутру, они би се вратили опет онако као што су и дошли. На овијем справама кажу да је се могло скупити за дјевојку од 150 до 200 форинти у новцу осим осталијех ствари. Справљеница послије справе могла је ићи у службу коме јој је воља, а могла се погодити да служи и у напредак ондје гдје је и била, а гдјекоје су остале те служиле опет на справу, али се до ове није служило дуго као до прве, него највише 5—6 година, а поред тога имала је и плате по 10—15 форинти на годину, али од тога ваљало је да се и одијева. Овако су на справу највише служиле кметице код властеле, али су служиле и друге дјевојке како код властеле тако и код пучана. Ондје су кашто и момци служили на справу, али они нијесу онолико добијали колико дјевојке, него су им само давали лијене хаљине и благослов. И занатлије су справљале своје шегрте, којима су осим новијех хаљина и благослова давали и сав алат од свога запата. cf. тестир [1, колач 6, кош 6, кошић 2].

ли би јој ко поклонио што од хаљина, она ни то није смјела обући, него је давала госпођи да јој остави до справе, а она је ишла само у онијем хаљинама што јој да госпођа. Справа је свагда бивала у суботу, а у четвртак би госпођа послала справљеницу (дјевојку која се справља) свој својој родбини и пријатељицама и другарицама те би их позвала на справу. Дошла позвана госпођа или не дошла, ваљало је по својој слузи да пошаље на тањиру или на какоме већему суду најмање једну форинту у сребру, поред које се метне и неранча или барем јабука, а кашто и по марама, бијелијех конаца, платна и што за хаљину. Ствари ове слале су се у суботу испред подне и добро је госпођа пазила шта од које званице долази, јер је ваљало да јој она оно све врати кад она стане дјевојку справљати. И од куће дјевојачке, макар како да је сиромашна, ваљало је да јој се пошаље на справу барем један или два коша, гранама од маслине лијепо искићена, с различнијем даровима, н. п. пантљикама, марамама, платном, колачима, пршутама, кашто и живијем јагњетом. Кошеве оне носиле су по двије лијепо обучене дјевојке; пред њима је ишао један мушкарац ударајући у лијерицу или у мијешнице, а за њима дјевојачки најближи род. С овијем кошевима ударало се преко пијаце, баш ако им прави пут онуда не би ни био, и то испред подне кад је највише људи на пијаци; ако је справа у предграђу, ови што иду с кошевима метали су и пушке кад дођу пред кућу. Кад су званице долазиле у кућу, најприје су се поздрављале с госпођом, по том су справљеници честитале справу захваљујући Богу што је она дочекала тај сретни и весели дан (који је ондје био готово већи од удаје). Што је год ко доносио на справу као и дјевојачку плату и оно што јој је ко кад поклонио, те је дала госпођи на оставу, и што јој је госпођа онда поклањала, ђало би се по столовима, и кад би званице долазиле показивала би им госпођина кћи или сестра или кака пријатељица говорећи н. п. „ово јој је дошло из њезина дома, ово јој је плата, ово су јој дарови, ово јој је даровала госнођа, ово њезина сестра" и т. д. На гдјекојијем справама метала се на сто глава од воска, те се у њу новци забадали. | справљање, п. baš Bereiten, apparatio. Слугама и слушкињама што дарове доносе | справљати, љам, v. impf. 1) bereiten, apparo. давало се што да пију, н. п. Мушкарцима - 2) (у Дубр.) дјевојку, cf. справа [2]. розолије а женскињу лимунаде, и штогод | справлљеница, f. (у Дубр.) дјевојка коју спраслатко да заложе, па су онда ишли у другу вљају, сf. справа [2].

справан, вна, вно, bereit, paratus, cf. [vide] спреман: На три справна коња усједоше Да будемо сиравни и готови поресправити, вим, v. pf. 1) rüften, bereit maфen, paro, cf. [vide] спремити: Hег ми справи 2) (у Дубр.) дјевојку, cf. справа [2]. - 3) у пјесми, abjertigen, expedio, [vide] послати, cf. оправити: Бурунтију на кољену пише, И справи је Стојну Биограду

коња големога

собу гдје се свирало и играло, и поигравши | спрам,

мало ишло је свако својим путем, а званице | спрама,

vide [према 1] спроћу.

су се частиле и кафом. Послије подне кад спраскати, кам, v. pf. verpraffen, dissipo. cf. се већ мислило да су дарови са свију страна [vide] спискати [1].

приспјели, дозвали би справљеницу из друге спрати, спёрём, [сапрати] v. pf. abwajmen, abluo.

[blocks in formation]

спрдало, т. човјек који спрда, Shwäger, nu- спрётан (спрётан), тна, тно, waš feinen großen

gator. [cf. спрдаш, траскало]. спрданца, f. (у Дубр.) vide спрдња.

Haum cinnimmt (баз Segentheil von кабаст), exiguum spatium requirens.

спрдање, п. баз Rебен von ungereimtem Senge, спретати, спрећем, v. pf. н. п. пушку, абjeunugae, ineptiae. [cf. траскање].

спрдати, спрдам, v. impf. ungereimtes Beng jdhwä sen, nugor, ineptio [cf. траскати]: Уста сирдају, а новци говоре.

спрдаш, спрдаша, m. vide спрдало.

спрдња, f. baš ungereimte Seug, nugae. [cf, спрДанца, тричарија].

cupèra, f. das Zusammenspannen, conjunctio boum meorum cum vicini bobus in opem mutuam.

[cf. спрезање]. У Србији људи који немају |
читавог плуга волова, спрегну по два и по
три, а сиромаси и по четири (јер се обично
оре на 8 или 6 волова) заједно, па тако
ору и преко читаве године раде којешта и
вуку на воловима. Гдјекоји буду у спрези
по неколико година. Који спрежник има више
волова у спрези, ономе више и раде.
спрегнути, спрегнём, vide спрећи.
спред, (ист.) vide спријед.

спрёжник, т. бег Зuраnner (?), adjunctor. cf.
[сувезник, сузник;] спрега.
спрёжников, а, о, без спрежник.
спрёз, m. eine Wrt flange [ichwarze Riešours. Ефнее
rofe?], herbae genus [helleborus niger L.?].
спрезање, п. баз Зијpannen, conjunctio. cf. [vide]

спрега.
спревати, спрежём, v. impf. zujpannen, conjungo.
cf. спрега.

1. спрема, vide [пре 1] спрам.
2. спрёма, f. (у Дубр.) eine Borrathstammer, cella.
[vide] клијет [2]; cf. комора, кућер, һилер,
вајат, стасина (вајат, клијет и стасина осо-
бите су зграде за себе, а комора, ћилер и
спрема понајвише су у кући).
спреман, мна, мно, bereit, paratus. [cf. готов 1,

наредан, оправан, преправан, справан, ха-
зур (азур)].

спремање, п. баз Bereiten, paratio.

спремати, спремам, v. impf. rüften, bereit ma фen, paro. [cf. готовити, парићати, сигурати].

спремати се, спремам се, v. r. impf. fic animiđen, parare se. [cf. готовити се, оправљати се 2, сигурати се].

|

ern, emitto telum [vide скресати 3]: Па на њега спрета џевердара

спрећи [спрегнути], спрегнем, (спрегао, спрегла, спрегох, спреже) v. pf. zufаmmеn{раппен, jungo socios boves. cf. спрега.

те воде:

Спреча, f. 1) вода у Босни. - 2) земља око
отишао у Спречу (у Спречи има
врло много људи Турскога закона): Равну
Спречу до града Зворника
Спречак, Спречáка, m. Ciner von Спреча [2].
спречица, f. pіnberniß, impedimentum. cf. [vide]

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

јатељити се.

спријед, (јуж.) voran, vorne, ante.

спрљити, спрљим, v. pf. abjengen, amburo. [ef. спурити].

спроћу, gegenüber, in Bergleich, si compares cum
[vide према 1].

спртва, f. (у Котор.) vide котарица.
спртити, тим, ѵ. [pf.] impf. (vom Rüđen) abla-
den, abbürden, depono ex humeris.
спрцати, спрцам, v. pf. н. п. говеда у тор,
den ganzen Haufen Viehs hinein treiben, agmen
cogo. [cf. спратити].

спрчити, чим, v. pf. verpfujen, verfrüppeln, de-
pravo. Кад се што тјешње, уже или мање
начини него што треба; тако се каже: „спр-
чио хаљину" кад је тијесно начињена.
спрштити, тим, v. pf. zerjmettern, contundo.
[vide смрескати].

спуж, m. (pl. спужи и. спужеви) 1) біе Enede, cochlea. [vide] пуж, cf. шиуг. - 2) [Спуж] градић у Зети близу Црне горе.

спремити, спремим, v. pf. bereit machen, bereiten, | Спужанин, m. Giner von Спуж.

paro, facio [cf. справити 1]: спремила му | спузити се, зим се, v. r. pf. berabgleiten, delabi. мати кошуљу, може се разумјети двојако: спурити, рим, ѵ. pf. као изгорети или испећи: 1) начинила му нову кошуљу; 2) спресад ће ово сунце послије оно мало кише све мила му н. п. у торбу да понесе на пут. спурити, verjengen, amburo. [vide спрљити].

спурити се, рим се, v. г. pf. н. п. спурило
се лишће од врућине, verjengt werben, am-
buri.
спурјанин, f. (у Дубр.) ein unehlicher Sohn, fi-
lius spurius. cf. [vide] копилан [1].
спурјанче, чета, п. (у Дубр.) ein unehliches Rinò,
spurius, spuria. cf. [vide] копиле.
спустити, спустим, [спуштити] v. pf. 1) berab-
(affen, demitto. - 2) (б. і. цијену) wohlfci=
ler geben, herabjeßen, remitto.

[blocks in formation]

срамеж, т. (по ист. кр. Србије) біс фат,
pudor. [vide] стид, cf. срам.
срамежљив, а, о, jhamhaft, pudicus, cf. [vide]
срамећ, а, е, / стидљив: Колико је стидна
и срамећа

срамити се, срамим се, v. r. impf. fih jhämen,
pudet me. [vide стидјети се].
срамљење,

das

спустити се, спўстим се, v. г. pf. fi Біна срамовање, n. baš

binab |

фämen, pudor.

[ocr errors]

begeben (baђer auch vom fallenben anbregen), des- срамовати се, срамујем се, ѵ. г. impf. fid) [hä• cendo, proficiscor in locum demissum [vide mcn, pudet. cf. [vide] стидјети се. 1 сићи]: Да се спустим до под твоју кулу срамота, f. (асс. срамоту) [страмота] 1) біс Па се спусти покрај воде Дрине — Schande, dedecus. [cf. cрам]. 2) (y II. r.) - Ц. спутити, тим, v. pf. 1) н. п. коња, antnüpfen, ad- на срамоту, т. ј. на силу, н. п. утјерати ligo. cf. сапети [2, 2 упутити]. — 2) (у Дубр.) клин у што; И отет му Будимку ђевојку замрсити што, verwirren, intrico. [vide замр- И дарове у пет стотин свата На срамоту сити]. 3) binben, colligo, cf. [vide] све- а не воље драге зати: Но му спути наопако руке срамотан, тна, тно, vide сраман [1]. спутити се, тим се, v. [r.] pf. (у Дубр.) fid ver срамотити, тим, v. impf. 1) кога, фанбе та wiđeln, implicari [cf. сплести се]: спутила hen, dedecori esse. [cf. погрђивати]. - 2) се кокош, кад јој се ноге у што сплету. beschämen, pudorem incutio. спухати се, спӳхам се, ѵ. г. [pf.] impf, einfin= |срамотњак, m. (у Ц. г.) ber hänòliche, turpis fen, verfallen, labi, laxari: спухала се бешика. et inhonestus. спучавање, n. vide спучање. спучавати, спучавам, vide спучати. спучање, п. баз 3uhäteln, confibulatio. [cf. cnyчавање].

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

спушталица, f. vide спуштењача.
спуштање, п. 1) baš perablajjen, demissio. -
2) das Ablassen im Preise, pretii deminutio.
спуштати, спуштам, v. impf. 1) berablafjen, de- |
mitto. 2) im Breije ablajjen, remitto.
спуштати се, спуштам се, v. r. impf. 3. 28.
киша, eš mirb ein anhaltenber Canbregen, pluvia
lenta et duratura adventat.

[ocr errors]

спуштењача, f. узица с којом се пређа са стражњега вратила спушта, кад се доткива

(као што се с награђушом почиње). [cf.
спушталица].

спуштити, спуштим, vide спустити.
сраб, т. (у Боци) vide свраб.
срабац, сранца, m. (у Ц. г.) vide врабац [1].
сравнити, сравним, v. pf. gleiф тафеп, аеquo.
cf. поравнити.

срађање, n. vide срођавање.

срађати се, срађам се, vide срођавати се. срам, т. біе ham, pudor, [vide стид] cf. срамота [1]: срам те било! pudeat te, bu jolltet dich schämen.

сраман, мна, мно, 1) фänòlid), garjtig, turpis.

срамотовање, n. baš [hänòliche Leben, vita ignominiosa.

срамотовати, мотујем, v. impf. бити под срамотом, іn фanbe leben, ignominiosam vitam agere: Боље је самоћовати него срамото

вати.

sio.

срамоћење, п. 1) баз Bejdämen, pudoris incus-
2) das Schandemachen, dedecus.
сранити, сраним, vide ехранити.
срање, п. баз фeißen, cacatio
сраслица, f. zwei зијаmmеngетафене Киjе,
Pflaumen u. s. v., concreta, gemina (poma).
Жене кажу да њима не ваља јести сраслице,
јер ће родити близнове. cf. срашљика [1,
двоњак 2].

срастање, п. баз Зијаттентajen, concretio.
cрастати се, срастам се, v. r. impf. zujаттен-
срасти се, срастêм се, ѵ. г. pf. S madijen,

[blocks in formation]
« PreviousContinue »