Page images
PDF
EPUB

Србекања,
Србенда,

m. augm. v. Срб

Србија, f. Gerbien, Serbia. [cf. Српска].
Србијанац, нца, m. (у војв.) Ciner von Serbicn,
Serbianus.

Србијанка, f. (у војв.) ein rauenzimmer von Ser=
bien, Serbiana.

срдакца свога
Дакцу моме

Једна ми је туга на ср

Срдан, т. Жаnnšname, nomen viri.
срдахце (срдахце), [срдакце] п. (у горњ. прим.)
vide срдашце [1]: Ко не љуби црне очи,
Пада ли му сан на очи, Ол му јади на
срдахцу

срдачка, f. у чунку она шипчица што на њој
стоји цијев, баз Stängeldjen im Beberjhiffchen.
cf. срдашце [2, срце 3, жица 3].

србијански, ка, ко, von Ecrbien, Serbiae. Србин, m. (pl. gen. Срба) 1) vide Срб. 2) (око Скопља) Manušname, nomen viri. Србињ, т. (ст.) vide [Срб] Србин: Бе Србиње | срдашце (срдашце), п. 1) dim. v. срце. [cf.

јунак причешћује

[blocks in formation]

србити се, бим се, v. r. impf. fid) zum Gerben maфen, fidh bafür aušgeben, Serbum se facere, venditare se pro Serbo.

Србица, f. у Скопаљскоме пашалуку село од неко триста кућа, између којијех су око 40 Хришћанске, а остале су људи закона Турскога, али сви говоре Српски.

Србљак, Србљака, m. (ст.) vide Срб: Оваки је адет у Србљака, у Србљака добрије |

Јупака

Србљанин, m. (ст.) ber Ecrbe, Serbus [vide Срб]: Ајде сада, царе Србљанине! србљење, п. баš Serbifiren, mutatio in Serbum. [cf. посрбљавање].

Србљин, m. vide Срб.

Србо, m. (vertraulidh) ber erbe, Serbus [vide
Срб]: хоће Србо, Бога ми!

србовање, п. баз Leben nah jerbifcher Irt, mores
Serborum.

србовати, србујем, v. impf. паф jerbijher

r

Leben, more Serborum vivere: Србљи србују, а Турци туркују.

србуља, f. cin altes Rirenbu (hanb[driftlich обег gebrucdt), баз бem jerbijen Dialeft näher ift, 13 біе пенен vujjifirten Muflagen. У Србуљама не стоји нигдје кресть, перстъ, перко, клятва,

КНЯЗЬ, ДЕВать, молити сА, МА, ТА, ВО, СОЛНЦЕ; него

крѣсть, присть, приво, клетва, кнезь, деветь, десеть, молити се, ме, те, вь (попови и калуђери чате ва), сльньце, и т. д.

срдахце (срдакце)]. - 2) (у Барањи) vide

срдачка.

ердит, а, о, сrzürut, iratus. [vide иједак].
ердити, срдим, v. impf. зйсnen, irrito. [cf. ср-
чити].

срдити се, срдим се, v. r. impf, ürnen, fіф айт
fid
nen, irascor. [cf. бурити се, бућити се, ду-
рити се, иједити се, једити се, напучати се,
ердитко, m. ber Säbzornige, iracundus [ef. срчко,
срчити се].
буро 2, пршљивац]: Ласно је срдитка ра-
срдити.

баз

ердња, f. baš ünen, ira. [cf. срдост, сржба
(срџба)].

срдобоља, f. біе rothe Ruhr, dysenteria. cf. [са-
срдобони, на, но, н. п. штета, т. ј. тако велика
раџа 1,] слаба, срчана.
да срце боли за њом, berzzerreißens, acerbis-
simus.

срдомаси, т. pl. у мале дјеце некака болест
у глави (кажу да су црви некаки), eine Wrt
Kinderkrankheit [die Gehirnentzündung; der Son
nenitid], morbus quidam infantum [meningi-
tis; insolatio].

срдост, срдости, f. (у Боци) vide срдња: Чуо сам да си срдита, Срдита и огњевита; Остави срдост у баба, Не нос је мене у дворе

Срђ, м. град на брду више Дубровника, гдје је био манастир свети Срђ.

Срђа, m. cf. Злопоглеђа.

Срђев дан, ва дне, m. St. Sergius, festum S.
Sergii (7. Dft.).

срђеља, f. (у приморју) біе Earbelle, clupea

encrasicolus L. [clupea pilchardus Walb.]. срђење, п. баз ünen, ira. [cf. бурење 2, бућење, дурење, ијеђење, јеђење, напучање, срчење].

epr, m. eine Etange, um baran 23äjdje, leiber, сребарце, п. dim, v. сребро. cf. ребарце. Bettzeng zu liüften, pertica sustentata furculis. | сребрење, п. баз Berfilbern, inductio argenti. с. лијенка. сребрити, рим, v. impf. vecfilbern, argento obергати се, гам се, v. r. pf. zufammenlaufen, con- duco.

curro, cf. [vide] слећи се[2]: Абер пошљи | сребрн, а, о, filbern, argenteus. [cf. Ђумишли, низ Турске крајине, Зачуће га све седам срмајли, срмали (срмари)]. крајина, Сргаће се серат и крајина

cpдa, f. (als Schmeichelwort) die Erzürnte, Grolle rin, iracunda: Ордо моја, не срди се на

ме

Сребрница, f. Etast in Bosnien, an ber Дгіна, zwichen Зворник ино Вишеград.

Сребрий цар, т. за Сребрнога цара у Србији приповиједају људи који су копали руде. ердакце, п. (у горњ. прим.) vide ердахце: Је-| Сребрничанин, m. (pl. Сребрничани) Сіnеr von дну киту невена цвијећа Да он вене из

Сребрница.

сребрњак, сребрњака, т. пиштољ окован сребром, eine mit Silber beflagene Biftole, sclopetum minoris modi argentatum. cf. сребр

њача.

Мачва пише и по том говори Мачвански срез. [cf. племе 2].

срёзати [сарезати], рёжем, v. pf. [ист. и јуж.] 1) н. п. кошуљу, и неібен, ad formam scindo. 2) н. п. нокте, біе Rägel аbібен, be schneiden, ungues reseco.

сребрњача, f. [пушка сребром окована; cf. срмајлија, срмалија] vide сребрњак: Па привати двоје сребрњаче, Па је обје пушке | срезивање [сарезивање], п. [ист. и јуж.] баз истурио

сребро, п. баз ©ilber, argentum. [cf. срма]. среброкос, а, о, (ст.) filberhaarig, capillis argenteis: Ој ђевојко среброкоса! Твоје косе сребро носе

сребруштина, f. augm. v. сребро.

сред, vide усред, насред: А када беше сред

горе

[ocr errors]

среда, f. (ист.) vide сриједа.

Schneiden, resectio.

срезивати [сарезивати], резујем, v. impf. [ист. и јуж.] аb[[нсіben, reseco. [cf. саријезати]. | Срем, Срема, m. (ист.) vide Сријем. Сремац, мца, m. (ист.) vide Сријемац. сремачки, ка, ко, [ист. и јуж.] firmij, sirmicus, sirmiensis.

Сремица, f. (ист. и јуж.) біе Sirmierin, femina
sirmiensis. [cf. Сријемка].

среди, (ст.) vide насред: Кад су били среди | Сремичица, f. dim. v. Сремица.
горе чарне Чекаћу те среди горе чарне
средина (средина), f. 1) біе Mitte, medium:
узео га по средини. [cf. сриједа 1]. 2)
у хљеба, біе фmolle, Rrume, panis mollia.
средити, средим, v. pf. 1) vide уредити [1],
учинити, свршити. — 2) н. п. стоку, т. ј.
[1] намирити [1], befriebigen, facio satis.
3) (у Дубр.) vide причестити.
средити се, средим се, v. г. [pf.] impf. (у Дубр.)
vide причестити се.

средица, f. (у Дубр.) н. п. у салате оно из
сриједе, Derzblätter, medulla. cf. срце [2].
средњи, ња, ње, [ист. и јуж.] 1) ber mittere,
mittlere, medius. 2) средње руке, mittel-
mäßig, mediocriter.

средовечан, чна, чно, (ист.) ↑ im mittlern )؟e= средовијечан, чна, чно, (јуж.) beng) 2fter, me- | diae aetatis. [cf. старовремешан].

средозимни, на, но, н. п. мјесец, Dittwinter-, mediae hiemis.

Сремкиња, f. [ист. и јуж.] vide Сремица.
сремски, ка, ко, [ист.] vide Сријемски.
сремуж, т. (ист.) vide сријемуж.
срёмужа, f. (ист.) vide сријемужа.
срёмуш, т. (ист.) vide сријемуш.
срёмуша, f. (ист.) vide сријемуша.
срёсти, срётём (срётнём), (срёо и. срйо, срёла)
v. pf. begegnen (einem), obviam fio cui. [cf.
скобити, сукобити, укобити]. Кад ко у јутру
најприје сретне мачку, или стару жену, врло
му је то неповољно, јер се мисли да ће
онај дан бити несрећан. А путницима је
најнеповољније кад сретну попа или калу-
ђера, и многи, н. п. у Бачкој, кад сједе на
колима, узму испод себе сијена, те баце за

њима.

срести се, срётêм (срётнём) се, v. r. pf. ein-
anber begegnen, obviam fio. [cf. десити се 2,
скобити се, удесити се, укобити се].
Срета, m. vide Срето.
срёталац, таоца, m. ber an Wubere herangeht um
fie u grüffen, occursator. [cf. сретилац].
ерётан, тна, тно, vide [1] срећан.
сретање, п. баз Begegnen, obviam itio.
срётаоштина, f. bas Entgegenfommen, occursatio:
Угледаше у мору ђемије, Пријатеље у срс-
таоштину

сретати, там, v. impf. begegnen, obviam fio. [cf.
кобити 2].

срётати се, там се, v. r. impf. fich begegnen,
obviam fio.

Срётен, m. Mannšname, nomen viri.
Сретеније, п. Mariä Deimjuchung, visitatio Ма-

средозимци, озимаца, m. pl. (свеци 1-га и 3-га Февруарија) ber Mittwinter, media hiems. Средоје, м. Тациšнате, nomen viri. средокраћа, f. Mittelpunft, centrum. средопосни, на, но, н. п. недјеља, in ber Mitt fajte, medii jejunii. cf. безимена недјеља. средопошће, п. (у Ц. г.) сриједа поста, біс Mittfaften, medium jejunium. средоруса, f. по васкрсенију четврта сриједа, коју жене (у Земуну) светкују због различнијех краста, а особито због русе. средушта, у приповијеци: сриједа средушта. сређ, сређа, m. (ист.) vide сријеђ. сређивање, п. verbal. v. сређивати. сређивати, сређујем, v. impf. [von] vide средити. срёз, m. ber Bezirf, regio. Од прије су се кнежине у Србији дијелиле на срезове; тако се н. п. за времена Карађорђијева срез звао оно што је имао под собом један велики | срётњи, ња, њê, vide [1срећан] сретан: буљубаша. Сад пак како се за владе кнеза Вод је, води, млади Јово, сретња ти била! Милоша Обреновића кнезови укинуше, и | Срето, м. Mannšname, nomen viri. [cf. Срета]. мјесто кнежине узе се име срез. Тако онамо | 1. срећа, f. baš Sfitd, fortuna. [cf. 1 бат, насад нити се чује име кнежина нити име рок, 1 рука 11, 1 талија, талих, честитост]. кнежипе које, него се п. п. мјесто кнежина 2. Срећа, m. (ист.) vide Cpeho,

riae (2. Gebr.). Србљи кажу да се тада срете

љето и зима.

срётилац, срётиоца, m. vide среталац: Оно није од Пераста Бајо, Него наши брзи сре

тиоци

[ocr errors]

1. срећан, һна, һно, [сретан, сретњи] glüdlich, сринути се, нём се, ѵ. г. pf. (у Ц. г.) abmagern, fortunatus. [cf. батли, батлија]. macresco, [vide 1 опасти 2] cf. спасти: Да се нијеси бринуо, не би се тако сринуо.

2. Срећан, m. Hannšname, nomen viri.

срећи, сречем (срёкнём), v. pf. budjftabiren, syl- срићи, сречём (срёкнём), (зан.) vide срећи. labatim effero.

Срећко, т. Hannšname, nomen viri.
[срећно! vide хаирли!]

Срећо, м. (јуж.) һур. ѵ. Срећко. [cf. 2 Срећа].
ереш, среша, [стреш] m. (ист.) vide сријеш.
срж, f. [cf. 2ерч] 1) н. п. у дрвета, у зове,
баз Mart, medulla. [cf. срчика 1, срш].
2) у чиру, беr Citer, pus.

сржба [срџба], f. (у Дубр.) vide срдња: По-
стеља и трпеза нема сржбе.

срицање, п. baš Duoftabiren, syllabarum distincta prolatio. [cf. бекавица].

срицати, сричём, v. impf. bu tabiren, syllaba-
tim effero.

сриш, сриша, m. (зап.) vide сријеш.
сркање, п. baš oliürfen, sorbitio.
сркати, срчём, v. impf. [ürfen, sorbeo.
срклет* [црклет], m. ein broßenber Befebi, jus-
sus [vide саклет]: Па од земље на
скочио, А на млађе срклет учинио
сркнути, сркнём, v. pf. [ürfen, sorbeo.
сркутање, n. dim. v. сркање.

сркутати, сркућем, dim. v. сркати.

ноге

срљати, љам, v. impf. renuen, ruo. cf. насртати. срма,* f. vide сребро (срма је најчистије сребро).

срмајли[*], adj. indecl. vide[сребрн] срмали : Уз кошуљу срмајли мараму —

срзнути, нём, v. pf. fpannen, anftrengen, intendo: Рсом срзни, руком врзи, људски рсу срида, f. (зап.) vide сриједа. сридина (сридина), f. (зап.) vide средина. еридњи, ња, ње, (зап.) vide средњи. сридовичан, чна, чно, (зап.) vide средовијечан. сриђ, сриђа, m. (зан.) vide сријеђ. сризати, рижём, (зап.) vide срезати. сризивање, п. (зап.) vide срезивање. сризивати, сризујем, (зап.) vide срезивати. сриједа, f. (асс. сриједу) (јуж.) 1) bie Witte, medium. [vide средина 1]. 2) der Mitte woch, die Mittwoche, dies Mercurii. сријеђ, сријеђа, m. (јуж.) mittlere am Faße, tabula fundi dolii. Сријем, Сријема, (јуж.) Sirmien, Sirmiensis ager. Сријемац, мца, m. (јуж.) бет Sirmier, Sirmi-|срма-џуздан[*], m. као кесица од сребра, И

ensis.

[ocr errors]

срмајлија[*] (пушка), f. vide [сребрњача] срмалија.

ермали [(срмари)*], adj. indecl. vide сребри: Па га покри срмали кошуљом срмалија[*] (пушка), f. vide сребрњача. обеn-Daube | срмари,* adj. indecl. (у Далм.) vide срмали : Кад вам манем срмари марамом И ману им срмари марамом

[ocr errors]

овдје се мисли у чему се запис носи: Ја се драгом у њедра савила, У њедрима срмаЏуздан била

срна, f. (pl. срне) баз Неђ, caprea [cervus capreolus L.].

Сријемка, f. [јуж.] vide Сремица: Тако пјева Сријемка ђевојка сријемски, ка, ко, (јуж.) firmij, sirmiensis. сријемуж, m. (јуж.) 2rt wilbwajjenbes Зидетӥе Zugemüse сријемужа, f. [Bärentau, Balblau], opsonii сријемуш, т. genus [allium ursinum L.]. Срисријемуша, f.) јемуш расте по шуми и лишће | срнадица, f. (у Хрв.) vide стрнадица. му је у устима као бијели лук, за то га срнда, сридаћа, т. бег Жebbod, capreolus. многи у прољеће беру и са соли и хљебом | срнетина, f. баз Кебне, саго capreae. једу: Још се хвале да се добро хране У срнећи, һâ, ће, Hch-, capreae, caprearum. прољеће сријемужом травом сријетати, сријетам (сријећем), v. impf. [јуж.] у пјесми мјесто сретати: Далеко га царе угледао, На ближе га јунак сријетао Но сријеће на буљуке Турке А ђе носе

срнава, f. име крави, ein Ruhname, nomen vaccae indi solitum.

Мртве и рањене

сријеш, сријеша, [стријеш] m. (јуж.) бег 28einftein, tartarus.

срикати се, у загонеци: Убих вола бика, све
се село срика око вола бика наврх јасе-
ника (бачва вина).

Срим, Срима, m. (зап.) vide Сријем.
Сримац, мца, m. (зап.) vide Сријемац.
сримачки, ка, ко, (зап.) vide Сремачки.
Сримица, f. (зап.) vide Сремица.

Сримичица, f. dim. v. Сримица.
Сримкиња, Г. (зан.) vide Сремкина.

сриче, чета, п. vide [1]лане.

|срёдан, дна, дно, unter einander verwanbt, cogna

tus: Ка'но сродно јато голубова сродити се, срӧдим се, v. r. pf. einanber als

Verwandte erkennen, propinquos se appellant. сродник, m. ber Bermanote, propinquus. сродство, п. біе Вermanbtjchaft, propinquitas. cf. род [3].

срођавање, n. baš Bettern, appellatio titulo consobrini. [cf. cрађање].

срођавати се, срођавам се, v. r. impf. Better wer ben, appellare se consobrinos. [cf. срађати се]. срозати, срозам, v. pf. 3. 28. bie Štrümpfe voт Beine herabrollen, devolvo.

срок, срока, m. (у Ц. г.) баз Зін, signum, cf. [vide] знак: Срок је оно у нашу крајину сроктати се, срокћу се, ѵ. r. pf. т. ј. свиње,

epùmerû (Сpûmerû), kâ, rô, (san.) vide Cpn- ich in einen Haufen zusammengruuzen, cum grun

јемски,

nitu concurro,

срочит, а, о,

срочан, чна, чно,) übereinjtimmens, conveniens: срчење, п. vide срђење. 10 свачему срочно прозбо-| срчика, f. 1) bas Mart bes pollunbers, medulla sambuci. [vide срж 1]. 2) срчика јабука, eine Art bester Gattung Aepfel in Slavonien [pirus malus L. var.].

рити

срочити, срочим, v. pf. vide сложити [5]. epu, m. die Sichel, falx.

српак, пка, т. 1) һур. ѵ. срп.

[ocr errors]

2) некаква трава, Art Pflanze [Färber-Scharte, Färberdistel]. herbae genus [serratula tinctoria L.]. српањ, пња, m. (у Дубр.) Monat uli, mensis Julius.

-

[blocks in formation]

срчити се, срчим се, v. r. impf. vide срдити се: За кадију што се срче Турци

ернац, пца, m. (у Дубр.) bie Betonie, vettonica | срчко, m. (у Ц. г.) ber Burner, qui irascitur. [betonica officinalis L.].

ернић, [m.] dim. v. срп.

Срика,

Српкиња,

f. die Serbin, Serba.

cf. [vide] срдитко.

сриба [ержба], f. (у Ц. г.) vide срдња.

cpm, f. das Mark (der Pflanzen), medulla. [vide срж 1]. сf. срчика.

Српска, f. adj. Serbien, Serbia. cf. [vide] Србија. | сршљен, сршљена, (cf. стршљен) т. біе фонів, српски, ка, ко, jeri, serbicus. [cf. србињски]. [vespa] crabro [L.].

Српчад, f. (coll.) junge Serben, serbica juven- | стабадљика, tus. [cf. Српчићи].

стабаљика,

f. vide стабљика.

Сриче, чета, п. ein junger Serbe, puer serbus. | стабаљка, f. vide [стабљика] баздрљица. Сричићи, m. pl. (coll.) vide Српчад.

ерт, m. vide орепина.

срушити, шим, v. pf. н. п. кућу, nieberreißen, demolior.

стабар, бра, m. (у Ц. г.) ber Štamm, caudex,
[vide дебло] cf. стабло: Какове су ноге у
ђевојке, Јел в' оваки стабар у лемуна
стабарка, f. (у Сријему) 1) vide [1] стан.
2) vide табарка.

ерце, п. 1) баз Ders, cor: чинити што преко срца, gegen feinen Bilen; слаб на срцу (кога стаблина, f. (у Боци) vide шешаровина. [cf. тјера на поље); дошло му срце на мјеру, папрчина, трмуњина]. sich befriedigen. 2) bie perblätter, medulla. | [vide средица]. — 3) (у Хрв. у кршћ.) vide срдачка.

1. срч, т. біе Giche, quercus. cf. храст. 2. срч, f. vide срж.

ерча[*], f. баз Slas, vitrum. cf. [vide] стакло. срчали[*], adj. indecl, gläjern, vitreus. cf. [vide]

стаклен.

1. срчан, а, о, н. п. момак, дијете, коњ, berz-
baft, feurig, animosus [cf. жустар]: Од срчана
срца твога, била јадна

2. срчан, чна, чно, (по југоз. кр.) vide [ије-
дак] срдит: Срчну попу празни бисази.
срчана, f. adj. (у Боци) vide срдобоља.
срчаник, срчаника, m. 1) трава од срдобоље,
(у Лици срчењак, у Далм. срчењача, а гдје
што кошутина брада) gentiana lutea. [vide |
срчењак]. 2) клин гвоздени у срчаници
код стражњијех точкова. 3) болест код
мале дјеце у грлу: стегли дијете срчаници.

стабло, n. ber Stängel, caulis. [vide дебло]. стабљика, f. (у Сријему) ber Stängel, caulis (н. п. у дувана, кукуруза и т. д.). cf. [бадрљица 1, баздрљика, баздрљица; стапка, стабаљка, стабаљика,] стабадљика.

ставити, вим, v. pf. 1) ftellen, statuo. [vide метнути 1]. - 2) (у Дубр.) legen, pono, cf. [vide] оставити [1]: Дурбин сави, у њедра га стави 3) н. п. софру, јело, beđen, sterno, cf. [vide] поставити [4]: закла вола бика, све село свика, а кад пође да слави нема што да стави.

ставити се, вам се, v. r. pf. (у Ц. г. и у

Дубр.) fid erinnern, memini, cf. [vide] сјетити се: не могу се ставити шта је то било. стављање, п. баš Stellen, legen, positio, statutio. стављати, љам, v. impf. 1) ftellen, statuo. 2) legen, pono. [vide метати 1]. 3) н. п. трпезу, јело, beđen, sterno. [vide постављати 2]. сf. ставити [3].

4) (у Ц. г.) велика жила која држи срце | стављати се, љам се, v. r. impf. (у Ц. г. и за гркљан.

ерчаница, f. ber [langbaum, ber] Sangwagen.
срчано зеље, п. (у Дубр.) tabwurz, artemisia
abrotonum L. [cf. божје дрвце].
срче[*], чета, n. eine Slaßflajmе, lagena vitrea.
[vide 1 боца].

срчев, а, о, Çimen, quercinus. cf. растов.
срчевина, f. (у Ц. г.) баз Cichenbols, lignum
quernum. cf. растовина.

срчењак, срчењака, m.) [1) Biefenfnöterich, po-|
ерчењача, f. (у Далм.) lygonum bistorta L.;
2) Ruhrwurz, potentilla tormenilla L.] vide
[с. кошутина брада,] срчаник 1.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

стаја, f. 1) беr Stall, stabulum. [cf. коњушница 1, стајница, ахар (аар, ар) 1, хар 1, штала]. - 2) vide зграда [1].

1. стајање, п. baš tehen, statio.
2. стајање, п. verbal. v. [2] стајати.

[ocr errors]

1. стајати, стојим, v. impf. 1) [tehen bleiben, consisto, sto. 2) стоји вика (људи), лавеж паса, рика волова, beginnt, coepit, existit. 3) ово ме стоји десет гроша, foften, consto. [vide вриједити. — 4) vide пребивати]. 2. стајати, јем, v. impf. von стати. стајати се, јем се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide састајати се.

стајаћи, һа, һê, н. п. хаљина, feierlich, fountäg= lich, solemnis.

стајаћица, f. стајаћа кошуља, баз Geiertagтбе, solemne indusium.

Стајка, f. Grauenname, nomen feminae. стајница, f. (у Ц. г.) vide стаја [1]: Попалила чобанске стајнице

[ocr errors]

Стака, f. Grauenname, nomen feminae (von Стана). стакалце, цета, n. dim. v. стакло. [cf. стакленце].

стакање, п. баз Merabfließen, defluxus. стакати се, стачем се (у пјесми и стакам се),

v. r. impf. berabfließen, defluo: Све мараме сузом поквасила, Стакају се Богу низ ко

пита.

стаклар, стаклара, m. ber Slajer, vitriarius. стаклен, а, о, gläfern, von Slaš, vitreus. (cf. срчали].

стакленце, цета, n. vide стакалце.

стаклити се, лим се, v. r. impf. glängen, wie Sla, splendeo ut vitrum. cf. цклити [склити] се.

stantinopolitanuš: Ага јаше ата Стамбо

лина

стамболка, f. Konftantinopolitanerin (Wrt Denие), Constantinopolitana (gallina). cf. стамболац. стамболски, ка, ко, vide Цариградски. стамен, а, о, (у Паштр.) ficher, feft, certus, firmus: споро иде, али стамено. Стамена, f. Graueuname, nomen feminae. | Стаменка, f. угоненname, nomen feminae. Стаменко, m. Mann name, nomen viri. стан, m. (loc. стану) 1) ber Beberftub, machina textoria. [vide разбој 1]. — 2) біе Sennerei, locus et casa mulgendis aestate ovibus. [vide бачија]. - 3) ber leib (als Zheil des Hemdes), indusii corpus. 4) Wohnung. domicilium: Бе му бан ту и стан; Буди мирна и послушна тамо у твој стан Beh ме копај, нено, Код Мујина стана, Гдјено Мујо спава

[ocr errors]

Стана, f. Granenname, nomen feminae. Многи Стана, ово име надјену кад им се Женска Дјеца узасонце рађају, као да би стало, мушка да би се почела рађати. Бајалице састављају биљеге од девет Стана и седам Марија те дају болесноме човјеку да их носи ушивене у што уза се. Од Стана јамачно ће бити за то као да би стала болест, а од Марија ваља да што се тако звала мати Христова,

| Станава, f. ўгаuenname, nomen feminae. 1. станак, нка, m. 1) нема ти ту станка, hier ist kein Bleiben für dich, vix hic remanere poteris: abi, si me audis. 2) һур. р. стан: Доведоше снае наше мироноснице, Смири, снао, ови станак, смирио те Бог

Ја на станак у Косово пођох станар, станарa, m. ber Senner, pecoris custos. [сf. бач, планинар].

стакло [сткло, цело (скло)], п. (pl. gen. ста- | 2. станак, станка, m. (у Ц. г.) vide састанак: кала) баз Ölas, vitrum. [cf. срча, џам]. Стакна, f. (у Ц. г.) женски надимак. стакнути (cf. стаћи), стӑкнём, v. pf. zujammen= rüden, propius admoveo [cf. старнути]: угарке, ватру.

Стако, т. һур. v. Станоје.

сталан, стална (стӑона), но, (у Дубр.) [tanòhaft, stabilis.

Сталаь, Сталаћа, m. Ruinen einer alten Burg an бет Morama, ober Ћуприја: Вино пије Тодор од Сталаћа у Сталаћу на Морави граду Сталаћанин, m. Ciner von Сталаћ.

станарев, а, о, vide станаров.

станарица, f. bie Sennerin, ovium curatrix, cf. [бачица, 2 маја 2,] планинка. станаричин, а, о, бег станарица, curatricis

ovium.

станарна, f. bie ennerei. [vide бачија]. cf.

стан 2.

станаров [станарев], а, о, без станар, curato

ris ovium.

сталац, лца, m. ber Sängelwagen, machina qua | станац (кӑмен), нца, m. (у Ц. г.) који је из stare et incedere discunt parvuli. [vide] ду

бак [1], cf. стојача.

сталеж, m. (у Хрв.) Stans, status.

земље као изникао, ein feft gegrünbeter Stein, immotum saxum, cf. [гвозд, живац 2,] становњак: Нако ови два станца камена

стаман, мна, мно, (у Дубр.) vide [1] стар[1]: | Станача, f. Grauenname, nomen feminae.

стамна чељад, т. ј. стари људи.

Стамбол,* m. vide Цариград [1].

Станимир, m. Mannšname, nomen viri. Станисав, м. Тапизнате, nomen viri.

стамболац, лца, m. (у Бачк.) пијетао великијех | Станисава, f. Grauenname, nomen feminae. Hory, Art Hahn, galli genus.

Стамболија, * 1) m. vide Цариграђанин. — 2) f. [стамболија] Стамболска зобница: На глави му маха Стамболија

Стамболин, болина, m. Konftantinopolitaner, Con-|

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]
« PreviousContinue »