Page images
PDF
EPUB

Србекања,

срдакца свога Једна ми је туга на срСрбенда, у пі. aug. p. Срб.

даку моме (рбија, f. Cerbieii, Serbia. [cf. Српска). Срдан, т. 2) аnѕtане, поmеn viri. Србијанац, нца, т. (у војв.) Ciner pout Cerbici, ердахце (сјдахце), (срдакце) п. (у горњ. прим.) Serbianus.

vide cрдашце [1]: Ко не љуби црне очи, Србијанка, f. (у војв.) eiin pratensiner poin eer

Пада ли му сан на очи, Ол' му јади на bien, Serbiana.

срдагцу србијански, кa, кo, vit сеrbieн, Serbiae. ердачка, f. учунку она шишчица што на њој Србин, т. (pl. gen. Срба) 1) vide Срб. 2) стоји цијев, Sas Stängelden int Beberjijјфет. (oko Cromba) Mannsname, nomen viri.

cf. срдашце [2, срце 3, жица 3]. Србин., т. (ст.) vitle [Срб] Србин: "Бе Србиње срдашце (срдапце), п. 1) dim. р. срце. [cf. јунак причешћује

срдахце (срдакце)]. — 2) (у Барањи) vide србињски, кa, кo, (ст.) vide Српски: и Ср

срдачка. бињске избављати дуние

ердит, а, о, ergirit, iratus. [vidе иједак]. 1. орбити, білім, v. impf. и сеrtiеп тасфеи, fa- ердити, срдим, v. impf. зіїrnet, irrito. [cf. срcio esse Serbum. [cf. посрбљавати].

чити).

сердити се, срдім се, v. r. impf. зіїrnet, jiф зür. 2. србити, білім, v. impf. (у Рисну) vidе евр

пеп, irascor. [cf, бурити се, бућити се, дубити.

рити се, иједити се, једити се, напучати се, сјубити се, бійм се, у. r. impf. jil) 3шт Cerben machen, sich dafür ausgeben, Serbum se facere, cpautko, m. der Zähzornige, iracundus [cf. cpiko,

срчити се). venditare se pro Serbo.

буро 2, пршљивац): Ласно је срдетка ра(рбица, f. у Скопаљскоме пашалуку село од неко триста кућа, између којијех су око 40 | ердња, f. Sa Suren, ira. [cf. срдост, ержба

срдити. Хришћанске, а остале су људи закона Тур

(сриба)). скога, али сви говоре Српски.

cpłodoma, f. die rothe Ruhr, dysenteria. cf. [caСрбл.ак, Србљака, т. (ст.) vide Срб: Оваки

раца 1,) слаба, срчана. је адет у Србљака, у Србљака добрије ердобони, на, но, н. п. штета, т.ј. тако велика јупака

да срце боли за њом, bеrgierreibens, acerbisСрбљанин, т. (ст.) Ser Cerbe, Serbus [vide simus. Срб]: Ајде са да, царе Србљанине!

срдомаси, м. р. у мале дјеце некака болест србљење, п. За Cerbijiren, mutatio in Serbum.

у глави (кажу да су црви некаки), eine 2[rt [cf. посрбљавање).

Kinderkrankheit [die Gehirnentzündung; der SonСрбљин, т. vіdе Срб.

nenstich)], morbus quidam infantum (meningi('póo, m. (vertraulich) der Serbe, Serbus [vide tis; insolatio]. Срб]: хоће Србо, Бога ми !

ердост, срдости, f. (у Боци) vide cрдња: Чуо ербовање, п, Sa Seben na jerbijer 20rt, mоrеѕ

сам да

си срдита, Срдита и огњевита ; Serborum. .

Остави срдост у баба, Не нос' је мене у ербовати, сірбујем, v. impf. паб jerbijber 20rt

дворе leben, more Serborum vivere: Србљи србују, Срь, т. град на брду више Дубровника, гдје а Турци туркују.

је био манастир свети Срб. cpóy.ba, f. ein altes Kirchenbud (handichriftlich oder Cpha, m. cf. 3.10nor.ieha.

georieft), баз беm jerbij en Dialeft пüber ijt, | Срђев дан, ва днe, m. Ct. Cergiit, festum S. als die vienen rujjisirten Auflagen. y Cpóybama Sergii (7. Oft.). не стоји нигдје крест, персти, перко, клятва, epk, ела, f. (у приморју) бie Carselle, clupea кназь, девать, монтн см, мм, то, во, солнце; него encrasicolus L. [clupea pilchardus Walb.). кльсть, прьсть, прько, клетка, кнезь, декеть, десеть, срі,ење , n. Mаѕ Зіїrnet, ira. [cf. бурење 2, бумолити се, ме, те, кь (попови и калуђери чате ћење, дурење, ијеђене, јеђење, напучање, ка), слънце, и т. д.

срчење). ерг, m. eine etанде, ium Saran 23jde, stleiser , сребърце, п. dim, p. сребро, cf. ребарце.

Bettzeug zu lüften, pertica sustentata furculis. cpeopene, n. das Versilbern, inductio argenti. cf. Лијенка.

сребрити, рим, v. impf, perjilbern, argento obерігати се, там се, v. r. pf, зиjаntenlaufen, con duco,

curro, cf. [vide) слећи се [2] : Абер ноніљи сребрн, а, о, jilberi, argenteus. [cf. ђуминіли, низ Турске крајине, Зачуће га све седам срмајли, срмали (срмари).

крајина, Сргаfе се серат и крајина --- Сребрница, f. Ctast in 23ositieit, аn Sеr рrіна, cpaa, f. (als Schmeichelwort) die Ergürnte, Srolles 8witter Зворник iшis Вишеград. хін, iracintl:: Спо моја, не срди се на Сребрни цар, т. за Сребрнога цара у Србији

приповиједају људи који су конaлн руде. ердакце, т. (у горњ. прим.) vide ердахце: Je- Сребрничанин, т. (І. Сабрничани) Giner poi невен цвијећа да он

Сребрница.

[ocr errors]
[ocr errors]

сребрњак, сребрњака, т. пиштољ окован сре Мачва пише и по том говори

Мачвански Opom, eine mit Silber beschlagene Pistole, sclo срез. [cf. II.леме 2]. petum minoris modi argentatum, cf. сребр- ерёзати [сарезати], pёжём, v. pf. [ист. и јуж.) њача.

1) н, п. кошуљу, зиjctueisen, ad formam scindo. сребрњача, f. [птушка сребром окована ; cf. 2) н. п. ноктe, Sie ligel abjchneider, be

срмајлија, срмалија] vide сребрњак: Па при schneiden, ungues reseco. вати двоје сребрњаче, Па је обје пупке срезивање [capeзивање], п. [ист. и јуж.) баз истурно

Schneiden, resectio. сребро, п. Заз eilber, argentum. [cf. срма]. ерезивати [capeзивати), резујем, v. impf. [ист. среброкос, а, о, (ст.) filberhaarig, capillis ar и јуж.] abjeiseit, rеѕесо. [cf, саријезати].

genteis: Oј ћевојко среброкоса! Твоје косе Срем, Срема, т. (ист.) vilе Сријем. сребро носе

Сремац, мца, т. (ист.) vide Cријемалц. сребрупітина, f. augm. р. сребро.

сремачки, кa, кo, [ист. и јуж.] jirmije, sirmiсред, vidе усред, насред: Акада беше сред cus, sirmiensis. горе

Срёмица, f. (ист. и јуж.) sie Girmierin, femina среда, f. (ист.) vidе eриjеда.

sirmiensis. [cf. Cријемка]. среди, (ст.) vidе насред: Кад су били среди Сремнчица, f. dim, p. Сремица.

горе парне Чекаћу те среди горе чарне Срёмкиња, f. [ист. и јуж.) vide Сремица. средина (средина), f. 1) бie titte, medium : сремски, кa, кo, [ист.] vide Cријемски.

узео га по средини. [cf. сриједа 1]. – 2) eрeмуж, т. (ист.) vide сријемуж.

y xdeba, die Schmolle, Krume, panis mollia. срёмужа, f. (ист.) vide сријемужа. средити, срёдӣм, v. pf. 1) vidе уредити [1], еремуш, т. (ист.) vide сријемуні.

учинити, свршити. 2) н. п. стоку, т. і. сремуша, f. (ист.) vide сријемушia. [1] намирити [1], befrіеѕіgеn, facio satis. — срести, срётём (сретнем), (срёо 11. срйо, срела) 3) (у Дубр.) vide причестити.

v. pf. begegnen (einem). obviam fio cui. [cf. средити се, средам се, v. r. [pf.] impf. (у Дубр.) скобити, сукобити, укобити]. Кад ко у јутру vidе причестити се.

најприје сретне мачку, или стару жену, вр.10 ередица, f. (у Дубр.) н. п. уса.ате оно из му је то неповољно, јер се мисли да ће

сриједе, феrsblatter, medulla, cf. срце [2]. онај дан бити несрећан. А путницима је средньй, ња, ње , [ист. и јуж.) 1) ser mіttеrе. најнеповољније кад сретну она или калу

mittlere , medius. 2) средње руке, mittel фера, и многи, н. п. у Бачкој, кад сједе на mäßig, mediocriter.

којима, узму испод себе сијена, те баце за срёдовёчан, чна, чно, (ист.) | int mіttlеrn (eерёдовијечан, чна, чно, (јуж.)j benz) 21ter, me- әрести се, сретём (сретнём) се, у. r. pf. eindiae aetatis. [cf. старовремешан].

anser begegneit, obviam fio. [cf. десити се 2, средозимни, на, но, н. п. мјесец, ДRittwinters, скобити се, удесити се, укобити се]. mediae hiemis. .

Срета, m, vide Срето. ередозимци, дзимаца, м. р. (свеци 1-га и 3-га ерёталад, таоца, m. Sеr аn 2(ntеrе bеrаngеht it

Þebpyapuja) der Mittwinter, media hiems. fie su grujje, occursator. [cf. еретилац]. Срёдоje, m. Mannsname, nomen viri.

еретан, тна, тнo, vide [1] срећан. cpeforpaha, f. Mittelpunft, centrum.

cpërâne, n. das Begegnen, obviam itio. средопоени, на, но, н. и., недјеља, in Ser kitt. epётаопштина, f. Sas &ntgegentomnie, occursаtіо:

fajte, medii jejunii. cf. безимена недјеља, Уг.ледаше умору ђемије, Пријатеље у сресредопошће, п. (у ц. г.) сриједa пocтa, Sie таоитину Mittfajten, medium jejunium.

сретати, там, v. impf. begegtet, obviam fio. [cf. средәруса, f. по васкрсенију четврта сриједа, кобити 2].

коју жене (у Земуну) светкују због раз. ич- срётати се, там се, т. r. impf. jih bеgечупен, нијех краста, а особито због русе.

obviam fio. ередўшта, у приповијеци : сриједа средишта. Сретен, m. Rann&tante, nomen viri. ерек, срђа, т. (ист.) vide срије).

Сретеније, п. 90Xarid феimjubing, vіѕіtаtіо Масређивање, п. perbal. р. сређивати.

riae (2. Febr.). Срб.ьи кажу да се тада срете еређивати, сређујем, v. impf. [porn) vide средити. ерёз, м. беr eзirt, regio. Од прије су се кие- еретилац, сретиоца, in. vіdе среталац: Оно

жине у Србији дијели.jе на срезове ; тако није од Пераста Бајо, Него наiни брзи сресе н. п. за времена Карађорђијева срез звао тиоци оно што је имао под собом један велики сретњӣ, на, њe, vide [1 срећан сретін: буљубаша. Сад пак како се за владе кнеза Вод” је, води, млади Јово, сретња ти била! Милоша Обреновића кнезови укинуше, и Срето, т. Ifantilате, потеn viri. [cf. Срета). мјесто снежине узо се име срез. Тако онамо 1. срећа, f. S3 (3liitt, fortuna. [cf. 1 бат, насад инти се чује име кнежина

рок, 1 рука 11, 1 талија, та тих, чиетитост). некпе које, него се п. н. мјесто гне.не на 12. Сре, а, т. (нет.) vide Cielo,

ЊИма.

[ocr errors]

лето и зима.

[ocr errors]

ноге

и ману

1. срећан, на, Һно, [сретан, сретњи) glittlib, сринути се, нём се, v. r. pf. (у Ц. г.) abnager, fоrtunаtuѕ. [cf. бат. Ти, бат.лија).

macresco, [vide 1 опасти 2] cf. спасти : Да 2. Cpėhan, m. Mannsname, nomen viri.

се нијеси бринуо, не би се тако сринуо. срећи, еречём (срекнём), v. pf, budyjtabirеи, sy1- сриви, срёчём (срекнём), (заи.) vide срећи. labatim effero.

ерицање, п, ба Зифjtabiren, syllabаrum distinCpèhko, m. Manusianie, nomen viri.

сta рrоlаtiо. [cf. бекавица). [ереѣно ! vide хайрли !]

ерйцати, сричём, . impf. buфjtabiren, syllabaСpéko, m. (јуж.) hyp. p. Срећко. [cf. 2 Среһа). tim effero. ереш, среша, [стрені] m. (ист.) vide сријеш. сриш, срйша, т. (зап.) vide сријеші. срж, f. [cf. 2ерч] 1) н. п. у дрвета, узове, еркање, п. За сфliurfen, sorbitio.

баз )) art, medulla. [cf. срчика 1, срш]. еркати, срчём, v. impf. јфіїrfen, ѕоrbео. 2) учиру, беr ѕitеr, pus.

ерклет* [црк.лет], т. еіn robenser Befebl, jusержба [сруба), f. (у Дубр.) vide cрдња: По sus [vide сак.Тет]: Па од земље на стеља и трпеза нема ср:жбе.

скочио, А на млађе срклет учинио сјузнути, нём, v. pf. Граппеп, аnjtreigen, intondo: еркнути, сркнём, v. pf. Фliirfen, ѕоrbео.

Рсом срзни, руком врзи, људски рсу еркутање, п. dim. р. сркање. срида, f. (зап.) vide сриједа.

сркутати, сіркућем, dim. р. српати. сридина (сридина), f. (зап.) vide средина. срљати, љам, v. impf. renne, ruo. cf. насртати. ерйдњи, ња, ње, (зап.) vide средњи.

срма, f. vide сребро (срма је најчистије срееридовӣчан, чна, чно, (зап.) vide cpeдoвијечан. бро). epub, cpuka, m. (зап.) vide сријеђ.

срмајли[*], adj. indecl. vide:[сребрн] срмали: еризати, ріжем, (зап.) vide срезати.

Уз кошуљу срмајли мараму — еризивање, т. (зап.) vide срезивање.

ермајлија[*] (пунка), f. vide [сребрњача] сризивати, сризујем, (зан.) vide срезивати. срмалија. ериједа, f. (асс. срйједу) (јуж.) і) бie kitte, epмaли [(ермари)*), adj. indecl. vide сребрн :

medium. [vide средина 1). — 2) беr lіtt. Па га покри срмали кошуљом woch, die Mittwoche, dies Mercurii.

срмалија[*] (пушка), f. vide сребрњача. срије), сријеђа, m. (јуж.) mіttlеrе 23oset- Taube | eрмари, adj. indecl. (у Далм.) vide cрмали: am Faße, tabula fundi dolii.

.

Кад вам манем срмари марамом Cpijem, Cpujèma, (jyx.) Sirmien, Sirmiensis ager. им ср.мари марамом Сријемад, мца, т. (јуж.) Ser Girmier , Sirmi- срма-ұӯздан[*], т. као кесица од сребра, и ensis.

овдје се мисли у чему се запис носи: Ја Сријемка, f. (јуж.) vide Сремица: Тако пјева се драгом у њедра cавила, У њедрима срмаСријемка ћевојка

уздан би, а еријемски, кa, кo, (јуж.) firmijk, sirmiensis. ерна, f. (pl. cpнe) Sas Reb, caprea [cervus caepijemya, m. (jyx.) Art wildwachsendes Zugemüse preolus L.]. сријемужа, f. ( [23ärenlauch, Даllаub ]. opsonii epнaвa, f. име крави, ein Rubпате, поmеn vacеријемуі, т. genus [allium ursinum L.). Сри cae indi solitum.

. сријем уша, f.) јемуш расте по шуми и лишће срнадица, f. (у Хрв.) vide стрнадица.

му је у устима као бије. и тук, за то га ерндал, срндäha, m. Ser Rebbot, capreolus. многи у прољеће беру и са со..и и хљебом | eрнeтина, f. Sa iebfleije, caro capreae. једу : Још се хвале да се добро хране У | eрнeћи, hd, h, Reb-, capreae, capreаruni. прољеће сријему:жом травом

ернче, чета, п. vide [1] .ліне. сријетати, сријетам (сријећем), v. impf. [јуж.] eрӧдан, дна, дно, unter eiнaпper permanət, cogna

у пјесми мјесто сретати: Далеко га царе tus: lia'но сродно јато голубова уг.10дао, На ближе га јунак сријетао сродити се, срӧдим се, ч. r. pf. einаnsеr аlѕ Но снијеће на буљуке Турке Ађе носе Verwandte erfennen, propinquos se appellant. мртве и рањене

eрӧдник, m. Ser 23ermanste, propinquus. сријеш, сријета, [стријелип) т. (јуж.) Ser 225eint» сродство, п. Sіе Berinanistjcbaft, propinquitas. cf. stein, tartarus.

Под [3]. срикати се, у загонеци : Убих вo.jа бика, све срођаванье, п. баз 23ettert, appellatio titulo con

се се. 10 срика око воја бика наврx jace sobrini. [cf. срађање]. ника (бачва вина).

срођавати ее, срођавам се, v. r. impf. 23etter mere Срим, Срйма, т. (зап.) vide Cријем.

Seit, appellare se consobrinos. [cf. срађати се). Срймац, мца, m. (зап.) vide Cријемац. срізати, срозам, v. pf. 8. 23. Sie Ctrumpfe poni ерймачки, кa, кo, (зап.) vide Сремачки.

Veine herabrollen, devolvo. Срймица, f. (зап.) vitle Сремица.

срок, срока, т. (у ц. г.) Sas Beibet, ѕіgnum, cf. Срймичица, f. dim. p. Cримица.

[vide) знак: Срт је оно у нашу крајину — (римкиња, г. (зап.) vilе Срем кн.:.

сроктати ее, срокһу се, v. r. pf. т. ј. свиње, еримски (Срiмсiгi), кі, ко, (iii.) vide Cри sich in einen Baufen zusammengrunzen, cum grunјемски,

nitu copcurto,

срочан, чна, чно, іbеrеіnіtіттен, сонveniens: | eрчење, п. vіdе срђење. еротит, а, о,

досвічему срочно прозбо- ерчика, f. 1) аз ))art Ses Spollumbеrѕ, medulla рити

sambuci. [vide cp 1].

2) срчика јабука, ерочити, срочим, v. pf. vіdе c.10жити [5]. cinc Art bester Gattung Aepfel in Slavonien (picpi, m. die Sichel, falx.

rus malus L. var.). српак, пка, т. 1) һур. р. срії. 2) некаква срчити, срчим, v. impf. (у ц. г.) vide cрдити:

Tpaba, Art Pflanze [Färber-Scharte. Färberdistel]. Немој таке зборити ријечи, Немој срчит" herbae genus (serratula tinctoria L.).

наша три сердара српањ, пња, т. (у Дубр.) Romat Suli, mensis 1 орчити се, срчим се, v. r. impf. vіdе срдити Julius.

се : За кадију што се срче Турци ерпац, пца, т. (у Дубр.) bie Betonie, vettonica cрчко, т. (у ц. г.) bеr gurner, qui irascitur. [betonica officinalis L.).

cf. [vide] срдитко. српиѣ, [m.) dim. р. срп.

срцба [ержба), f. (у ц. г.) vide cрдња. Српка, 1

cộn, f. das Mart (der Pflanzen), medulla. [vide Српкиња, f. die Serbin, Serba.

срж 1]. cf. срчика. Српскa, f. adj. Gerbien, Serbia. cf. [vide] Србија. | сршљен, сршљена, (cf. стршљен) т. бie pornів, српеки, кa, кo, jerbij), serbicus. [cf. србињски). (vespa] crabro [L.]. Српчад, f. (coll.) junge Cerben, serbica juven- стабадљика, tus. [cf. Српчићи).

f. vide стабљика.

стабаљика, 3 Сриче, чета, п. ein junger Gerbe, puer serbus. стабаљка, f. vide [стабљика] баздрљица. Српчићи, m. pl. (coll.) vide Српчад.

стабар, бра, m. (у ц. г.) беr еtаmm, caudex, ерт, м. vіdе орепина.

[vidе дебло) cf. стабло: Какове су ноге у epўшити, шим, v. pf. н. н. кућу, пieбerreigen, ђевојке, Је л' в' оваки стабар у лемуна — demolior.

стабірка, f. (у Сријему) 1) vide [1] стäп. ерце, п. 1) Sag феrѕ, cor : чинити што преко

2) vidе табарка. срца, gegen jeinen Bilen ; с.лаб на срцу (кога стаблина, f. (у Боци) vidе шешаровина. [cf. тјера на поље); дошло му срце на мјеру, папрчина, трмуњина]. sich befriedigen. -- 2) die Herzblätter. medulla. cráno, n. der Stängel, caulis. [vide AC610). [vide средица). 3) (у Хрв. у кршћ.) vide стабљика, f. (у Сријему) беr tängel, caulis (н. срдачка.

ІІ. удувана, кукуруза и т. д.). cf. [бадр1. eрч, т. бie &іфе, quercus. cf. храст.

љица 1, баздрљика, баздрљица; стапка, ста2. срч, f. vіdе срж.

баљка, стабаљика, стабадљика. ерча[*], f. Das Blas, vitrum. cf. [vide) стакло. І ставити, вим, v. pf. 1) jtelen, statuo. [vide cpYAK[*], adj. indecl. gläsern, vitreus. cf. (vide) метнути 1). 2) (у Дубр.) legen, pono, cf.

[vide] оставити [1]: Дурбин сави, у њедра 1. срчан, а, о, н. п. момак, дијете, коњ, без

3) н. п. софру, јело, беdеп, baft, feuria, animosus [cf. жустар): Од срчана sterno, cf. [vide) поставити [4]: закла вола срца твога, била јадна

бика, све село свика, а кад пође да слави 2. срчан, чна, чно, (по југоз. кр.) vide [ије нема што да стави.

дак) срдит: Срчну попу празни бисази. ствити се, вам се, v. r. pf. (у ц. г. и у ерчана, f. adj. (у Боци) vide cрдобоља. Дубр.) fi) еrіnnеrn, memini, cf. [vide] сјетити срчаник, срчаника, т. 1) трава од срдобоље, се: не могу се ставити шта је то било.

(у Лици срчењак, у Далм. срчењача, а гдје- стављ8ње, n. Sag Ctellen, Regen, positio, statutio. што кошутина брада) gentiana lutea. [vide | стављати, љам, v. impf. 1) ftеllеn, statuo. срчењак). 2) клин гвоздени у срчаници 2) legen, pono. [vidе метати 1]. 3) н. п. код стражњијех точкова.

3) болест код

трпезу, јело, беten, sterno. [vidе поставмале дјеце у гр.лу: стегли дијете срчаници. љати 2]. cf. ставити [3].

4) (у Ц. г.) велика жила која држи срце стäвљати се, љам се, v. r. impf. (у ц. г. и за гркљан.

у Дубр.) fib erinnern, memini. cf. [vide) осјеерчаница, f. Sеr [gangbaum, Ber) Rangwagen.

фати се. срчанд вёље, т. (у Дубр.) Gtajmurs, artemisia 1 етад, т. (ст.) 5er Stani, status: "Бе се нађе, abrotonum L. [cf. божје дрвце).

онђе стаде стадом ерче[*]), чета, п. eine Blapflajbe, lagena vitrea. стадо (стадо), п. (ст.) (pl. gen. стада) Sie perse, [vide 1 боца).

grex [vidе врд): Ако ме наджањеши, даћу срчөв, а, о, €іфеп», quercinus. cf. растов. ти ја стадо — Што ће теби стадо с пресрчовина, f. (у ц. ғ.) баз €іфenbols, lіgnum млогим овцама, | Кад ти траве немаш, стадо quernum. cf. растовина.

да напасеш ерчењак, срчењака, m. [1) Biejеntnoterict, po- [стадом, аdv. cf. стад.] ерчењача, f. (у Далм.) lygonum bistorta L.; стаза, f. Sеr fupjteig, semita. cf. [тражина, пу

- 2) Ruhrwurz, potentilla tormenilla L.) vide [cf. кошпутина брада,) срчаник 1.

стазица, f. dim. р. стаза.

стаклен.

га стави

тања.

се

такозвала

Нати

ctäja, f. 1) der Stall, stabulum. [cf. Konyol stantinopolitanus: Ara jame ara Crumbo

ница 1, стајница, ахар (аар, ар) 1, хар 1, лина итала). --- 2) vidе зграда [1].

стамболка, f. Dijtantinopolitanerin (?lrt Senate), 1. стајање, т. Sug Ctebet, stаtiо.

Constantinopolitana (gallina). cf. стамболац. 2. стајање, т. perbal. p. [2] стајати.

стамболски, кa, кo, vide Цариградски. 1. стајати, стојим, у. impf. 1) jteben beibet, con- | стäмен, а, о, (у Паштр.) jider, fejt, certus, fir

sisto, sto. 2) стоји вика (људи), лавеж mus : споро иде, али стамено.
паса, рика волова, bеgіnnt, coepit, existit. Стамена, f. Trашеннате, поmеn feminae.
3) ово ме стоји десет гроша, tojtel, consto. | Стаменка, f. Ўraнeптате, поmеn feminae.

[vidе вриједити. – 4) vide пребивати]. Craménko, m. Mannsname, nomen viri, 2. стајати, јем, v. impf. роп стати.

стан, m. (loc. стану) 1) Ser 2Beberjtubt, стäјати се, јем се, v. r. impf. (у ц. г.) vide china textoria. [vide pa36oj 1).

2) Sie састајати се.

Sennerei, locus et casa mulgendis aestate oviстајаћи, hd, he, н. II. хаљина, feierli), jointäge bus. [vidе бачија]. 3) der Leib (als Theil lich, solemnis.

des Hemdez), indusii corpus. 4) Wohnung, стајаћица, f. стајања кошуља, аз ўeiertag=bетке, domicilium: Бе му бан ту и стан; Буди solemne indusium. .

мирна и послуші на тамо у твој стан Beh Crājka, f. Frauenname, nomen feminae.

ме колај, нено, Код Мујина стана, Гдјено стајница, f. (у Ц. г.) vide стаја [1]: Попалила Мујо става чобанске стајнице

Стана, f. Traileннaтe, nomen feminae. Многи Стака, f. Trauennaтe, nomen feminae (port Стана). | Стіна, ово име надјену кад им се женска стаклце, цета, п, dim. р. стакло. [cf. ста дјеца узасонце рађају, као да би стало, и кленце).

мушка да би се почела рађати. Бајалице crákâle, n. das verabfließen, defluxus.

састављају биљеrе од девет Стана и седам ставати се, стачём се (у пјесми и стакам се), Марија те дају болесноме човјеку да их носи

v. r. impf. herabfließen, defluo: CBe mapame ушивене у што уза се. Од Стана јамачно сузом поквасила, Стакају се ђогу низ ко ће бити за то као да би стала болест, а од IIита.

Марија ваља да што етаклар, стаклара, m. Ser Blajer, vitriarius. Христова. стаклен, а, о, glajern, pon Blas, vitreus. (cf. | Станавя, f. Хrацептате, поmеn feminae. срчали).

1. станак, нка, м. 1) нема ти ту станка, bier стакленце, цета, п. vide стакалце.

ist fein Vleibe it für dich, vix hic remanere стаклити се, ийм се, ч. r. impf. glänje , wie poteris : abi, si me audis. 2) һур. р. стан :

(Glag, splendeo ut vitrum, cf. цK.лити [ск.) и Доведоше снае наше мироноснице, Смири, ти) се.

снао, ови станак, смирио те Бог стакло [сткло, цкло (скло)), п. (pl. gen. ста- | 2. станак, станка, m. (у ц. г.) vide састанак:

кала) Sag Glas, vitrum. [cf. срча, цам]. Ја на станак у Косово пођох Стакна, f. (у ц. г.) женски надимак.

станар, станара, m. Ser Center, pеcоrіѕ сuѕtоѕ. етакнути (cf. стаћи), стакнем, v. pf. зијатели [cf. бач, планинар).

rüten, propius admоvео [cf. стaрнути]: угарке, станарев, а, о, vide станаров. ватру.

станарица, f. Sie Centeriit, oyium caratrix, cf. Стaкo, m. hyp. p. Станоје.

[бачица, 2 маја 2,) планинка. сталан, стална (стаона), но, (у Дубр.) jtans. станаричин, а, о, беr станарица, сuratricis haft, stabilis.

ovium. Crånâh, Cranáha, m. Ruinen einer alten Burg an cràhâpha, f. die Sennerei. [vide baunja). cf.

Ser Zorama, ober Туприја: Вино пије Тодор стан 2.

од Сталаћа у Сталаћу на Морави граду — станаров [станарев), а, о, без станар, сurаtoСталаћанин, m. Ciner рри Сталаћ.

ris ovium. сталац, лца, . Ser Gängelwagen, mасhina quа станац (камен), нца, т. (у ц. г.) који је из

stare et incedere discunt parvuli. (vide] Ay земље као изникao, ein fejt gegrünseter Steint, бак [1], cf. стојача.

immоtum saxum, cf. [гвозд, живац 2, стасталеж, m. (у Хрв.) Ctans, status.

новњак : Нако ови два станца камена стаман, мнa, мно, (у Дубр.) vide [1] стар [1]: Cтaнaчa, f. Хrашептате, поmеn feminae. стамна чељад, т. і. стари људи.

Станимир, m. Rastante, nomen viri. Стамбол, m. vіdе Цариград [1].

Cråhucav, m. Mannsname, nomen viri. Стамболац, лца, m. (у Бачк.) нијетао великијех | Станисава, f. Хrauennaтe, nomen feminae. hory, Art pahn, galli genus.

станити се, станам се, у. r. pf. jteben bleibeit, Стамболија," 1) m, vide Цариграђанин. — 2) - jtil bleibet, ѕiѕto: не станио се до мора !

f. [стамболија) Стамболска зобница: На 1. Станица, f. Хrапетпапте, поmеn feminae глави му маха Стамболија

2. станица, f. (у Сињу) vide [статва) стати(тамболин, болйна, m. Ronijtantinopolitaner, Con вица.

« PreviousContinue »