Станиша, т. Manušname, nomen viri.
Станка, f. ўтаucuname, nomen feminac.
Станко, т. Жannšuame, nomen viri.
станован, вна, вно, (ст.) feftgegrünbet, firmus,
cf. [становит;] станац: Да од њега сва гора
мирише, И по гори становно камење
становање, п. [баз Bohnen, habitatio].
становати, станујем, v. impf. (особито по
југоз. кр.) тоnen, [habito; vide пребивати;
cf. сједити 2].

становит, а, о, vide станован: Текла вода ва-
ловита Из камена становита

становник, m. (особито по зап. кр.) бег wohner, incola.

становњак, m. vide станац.

Станоје, т. Mannšname, nomen viri.

Станојка, f. Grauenname, nomen feminae. станути, нм, vide стати.

[стање, п. Ипрebelung (?), cf. настанити.] стӑор, m. vide стахор.

налик на босиљак, eine Wrt flange [Dčinze?]. herbae genus [mentha L.?].

старачки, adv. wie ein Srcis, senis more. стареж, f. alte leberbleibjel von etwaš, res obsoletae.

стареник, стареника, m. стари пут који је зарастао, alter vermahrlojter Beg, via neglecta, cf. старопутине: Ићи ћемо једним старени

ком

старење, п. баз Wltern, z senescere. старети, рим, (ист.) vide старјети. старешина, m. (ист.) vide старјешина. е. старешинин, а, о, (ист.) vide старјешинин. старешинство, п. (ист.) vide старјешинство. старешовање, п. (ист.) vide старјешовање. старешовати, решујем, (ист.) vide старјешо

вати.

старештво, п. (ист.) vide старјештво.

1. старӣ, m. adj. (у Дубр.) ber ite, senex, cf. [vide 1] старац [1]: нашао га један стари.

1.стап, т. біе Butterrolle, vas ligneum butyro | 2. старӣ, m. pl. adj. bie 2}orfahren, majores: conficiendo. [cf. стабарка 1, бућка (бучка)]. наши стари, моји стари, његови стари.

2. стап, стана, m. (у Зети) vide штап, mit al. |
len Ableitungen.

стапаица, f. онај штап с колом, чим че пре-
пира скоруп, ber Butterftempel.
стапка, f. (у Славонији) н. п. у грожђа, ber
tengel, stilus. [vide стабљика]. cf. стаба-

љика.

станосер, т. (у Ц. г.) као велики млитоња, Schimpfwort gegen einen trägen Menschen, convicium in hominem segnem.

1. стар, а, о, (старӣ, а, б), 1) alt, senex. [cf.
матор, стаман 1]. 2) alt, vetus. [cf. вет
(вегд), фетак].

2.стар, m. (у примор.) житна мјера од 120
Млетачкијех литара, eine 2rt Setreibemаß, то-
dii genus, cf. багаш: Шта је мање од зрна
проса а теже од стара соли ?
стара, f. adj. (у Дубр.) bie Wite, vetula, [vide
баба 2] cf. старица: нашао сам једну стару.
- 2) bie Sroßmutter, avia, cf. [vide] баба [1]:
У сироте мила стара има
старање, п. baš Sorgen. sollicitudo.

Стари Влӑх, m. Zheil beš füblichen Serbiens. старији, ја, је, н. п. моји старији, біе tern, Borgejetten, magister.

Стари Мајдан, m. у Турској крајини град, кроз

који тече Уна.

старина, 1) f. од старине, von liters ber, antiquitus. [cf. давнина, маторина]. 2) m.

мој старино! mein lieber liter, senex [cf. стариш]: Старина Новак, ein berühmter Daibut. старински, ка, ко, alterthümlich, antiquus. [cf. стародреван].

стари сват, m. ber Dberímat. [cf. старојко].
старити, рим, (зап.) vide старјети.
старити се, рим се, v. r. [im]pf. fih alt ftellen,

senectutem simulo.

старица, f. bie [te, senex mulier [vide баба 2]: Ој старице, Османова нено! Узми мене за Османа твога

стариш, стариша, m. (voc. стӑрішу) ber lite, senex [vide старина 2]: О мој брате, старишу дервишу! —

старишина, m. (зап.) vide старјешина. старишинин, а, о, (зап.) vide старјешинин. Стара Планина, f. Baltan, mons Haemus: A старишинство, п. (зап.) vide старјешинство. на оној на иланини Старој, Онђе бјеше | старишовање, п. (зап.) vide старјешовање. Старина Новаче старишовати, ришујем, (зап.) vide старјешо

стариштво, п. [зап.] vide старјештво. старјети, рим, v. impf. (јуж.) alt werben, altern,

senesco.

Стара Србија, f. земља народа нашега с ону вати.
страну Старе планине. У гдјекојијем мје-
стима Старе Србије, као н. п. у Метохији
говори се и данас чисто Српски, а у мно-
гима се заноси мало на Бугарски.
старати се, рâм се, v. r. impf. bejorgt jein, cu-
ram habeo, sollicitus sum. [vide бринути се].
1. старац, старца, m. 1) бег Sreiß, senex. [cf.
ихтијар, 1 стари]. 2) der Schwiegervater,
socer. cf. [vide] таст.

2. старац, рца, m. ein alter Beinberg, vinea vetus.
старачац, т. 1) als dim. v. [1] старац [1]: Отуд
иде старачац 2) некако дивље цвијеће,

старјешина, m. (јуж.) 1) кутњи старјешина, das Oberhaupt der Familie, im Hause, caput familias, patriarcha. Кутњи старјешина влада и управља кућом и свим имањем; он наређује дјетиће и момчад куда ће који ићи и шта ће који радити; он продаје (с договором кућана) што је за продају, и купује што треба купити; он држи кесу од новаца, и брине се како ће платити харач, порезу

кован, altbejdlagen (3. 23. Wferb), soleas ferreas antiquas habens. [cf. старокован]. старокован (старокован), вна, вно, vide староков.

староковка, f. т. ј. сабља, altge[фтibeter äbel,
gladius antiquus: И он носи сабљу старо-
ковку
старолик,

старосватити, тим, v. impf. zum стари сват bitten, advocare pro стари сват: Старосвати Цивљанина Баја

и остале дације. Кад се моле Богу, он по-старојко, m. vide стари сват. чиње и свршује. Кад има каквијех гостију | староков, а, о, н. п. коњ који је давно поту кући, старјешина се сам с њима разговара, и он с њима руча и вечера (у великијем кућама, гдје има много чељади, најприје поставе на једној софри старјешини и гостима (којијех у таковијем кућама има готово сваки дан), а на другој дјетићима и момчадма која раде у пољу, па онда вечерају жене и дјеца). Старјешина није свагда a, o, altes Gesicht habend, alt ausнајстарији годинама у кући: кад отац остари, староликаст, jeђeno, faciei senescentis. он преда старјешинство најпаметнијему своме старопутине, f. pl. знаци од старога пута, сину (или брату или синовцу), ако ће бити die Spuren eines alten Weges, antiquae viae и најмлађи; ако се догоди да који старје- vestigia. cf. стареник. шина не управља добро кућом, онда кућани изберу другога, — 2) старјешина се зове који управља једним селом (сеоски старјешина, т. ј. кнез или кмет какав), или чи- | старосватица, f. жена старога свата. тавом нахијом. У вријеме Црнога Ђорђија | старосватски, ка, ко, [tarojmatijd). сваки је војвода био старјешина у својој старосватство, п. баз Mmt unb bie 28йте без кнежини, а Борђије је био старјешина у свој стари сват, dignitas той стари сват. Србији. старосваћење, n. verbal. v. старосватити. старјешинин, а, о, (јуж.) без старјешина, illius | староседилац, диоца, (ист.) qui est старјешина. старосидилац, диоца, (зап.) старјешински, ка, ко, [јуж.] Бет старјешина | старосиђелац, сједиоца, (јуж.) gehörig, той старјешина: Нек се знаду свати старосједилац, диода, у старјешински старосјелац, старосиоца, (у Ц. г.)) старјешинство, п. [јуж.] 1) Wmt инò 20üсбе без | старославне књиге, (ст.) vide староставне старјешина, dignitas той старјешина. cf. старјештво. - 2) што се да старјешини више старост, старости, f. (Іос. старости) 1) баз него другима кад се што дијели, Borrang, principatus, primae partes: Дмитар иште коња старјешинство, Врана коња и сива

сокола

старјешовање, п. (јуж.) baš Befeblen al3 ста-
рјешина, imperium more старјешина.
старјешовати, рјешујем, v. impf. [јуж.] ста-
рјешина fein, sum старјешина.
старјештво, п. (јуж.) vide старјешинство [1]:
Ако ћу је напит по старјештву, Напићу

је старом Југ Богдану -
старкеља, m. ein altes ìäпифен, seniculus.
стармалӣ, m. adj. ber Swerg, nanus. cf. [маље-
ница, маљо,] мањо; [кепец, прч, пуфлак,
пуфлачић].

старнути, старнём, v. pf. vide стакнути.
[старовирски, а, о, (зап.) altgläubig, veteris re-
ligionis; види s. v. Загвозд и стећак.]
Старовлашанин, m. (pl. Старовлашани) Ве
обнет без Стари Влах, regionis Стари Влах
dictae incola.

[књиге].

Alter, senectus.

-

m. der Alt

jajje, qui din jam alicubi sedet.

2) die Sorge, sollicitudo. [vide брига]: да Бог окрене старост на радост! (кад се напија). староставне књиге, f. pl. (ст.) altverfaffte Вйcher, libri antiqui (ober wäre es ftatt цароставне?) [cf. старославне књиге]: У Марка су књиге староставне: Марко знаде на коме је царство

старчев, а, о, без [1] старац, senis aut soceri.
старчекања, f. augm. v. [1] старац.
старчина,,

старчић, m. dim. v. [1] стӑрац.

стас, m. (loc. стасу) ber и 3, bie Statur, statura. cf. [vide 1] раст.

стасати, сам (стӑшём), vide [стићи 2; cf.] при

сијети [1]: У том стаса и остало друштво стасина, f. (око Мораве) vide клијет [3 и 4]. стасит, а, о, jtämmig, robustus [vide тренат]: Да му је шљеме тврдо, од земље високо, на зиду стасито! (кад се напија).

статва, f. einer ber zwei aufrecht [tehenben Balfen, in бенен бer Beberbaum liegt. cf. [клупа 2, 2 станица, статива,] стативица.

Старовлаше, шета, n. ein Süngling von Стари Влах: Друго ми је Старовлаше Павле старовлашки, ка, ко, von ber Gegenò Стари | стати [станути], стӑнём, 1) fteben bleiben, con

sisto. 2) на што, treten, insisto.
коме на пут, in ben Beg treten, impedio.
4) binein geђen, introire: не може све да
стане у врећу; у ову кесу може стати хи-
љаду дуката. 5) није ми стало, baran lie-
gen, interest. 6) стаде га вика и т. д.,
es entitans, began, coepi. [cf. заокупити 3,

окренути 3, отиснути 5, узети 5; vide почети].

тица 2.

отићи 2, отргнути 6, | стежаица, f. (у Хрв.) vide [стопица2] пе7) стао виноград на род, момак на снагу, begann, coépi. 8) foften, consto: стало ме десет гроша. статива, f. (у Хрв.) vide [статва] стати

стёжёр, m. (у Паштр.) ber Stamm, stirps [cf.
племе 1]: ископао му се стежер (т. ј. траг,
затрло му се племе); дјевојкама се даде ди-
јел од покретнога имања, а непокретно остаје
стежеру. cf. стожер.

стезање, п. баз Ænziehen, attractio.
стезати, стежём, v. impf. anzieђen, attraho, con-
traho.

стезати се, стежём се, ѵ. г. [im]pf. fein reund
sein von Ausgaben, knapp thun, parco sumptibus.
[сf. стискивати се].

-

стёља, f. 1) bie ütterung без Saumjattels, mu-
nimentum interius clitellarum. 2) die He-
fen, faex. cf. [vide] талог.
стељка, f. онај кочић што на њему стоји ви-
тао кад жене сучу пређу, баз Fußgeftell
Haspels.

стена, f. (ист.) vide стијена.
стеница, f. (ист.) vide стјеница.
стења, f.: Од сунца се штитом заштитила Да
јој сунце не сапали лице И не бије стења

од камења

створ, створа, m. баз Machwert, Wrbeit, 2serf, opus. створе, створета, п. као мало створење, das Se[öpfen, creatura: Мањега звјерета а поганијега створета није било од како је свети стењак, њка, m. (у Сријему) vide стијењак. Василије низа стубе калавао (приповиједа се стењање, п. баз Étöhnen, gemitus, suspiratio. у Боци да је казао Црногорац кад га је ујио стењати, стёњем, v. impf. ftöhnen, suspiro. рак, којега он прије није био видио. Ваља | 1. стење, п. (ист.) vide [1]стијење. да се мисли: од онога времена кад је свети | 2. стење, п. (ист.) vide [2] стијење. Василије био жив и силазио из своје испо- стёон, а, о, т. ј. крава, frächtig (von ber Ru), снице под Острогом, гдје му је сад ћивот). praegnans (vacca). [cf. бређ 2]. створење, п. баß e[фöpf, creatura: какво је

то створење!

степен, степена, но, н. п. степен човјек, т. ј. као сметен, unbebolfen, inhabilis.

створитељ, m, ber Shöpfer, creator. cf. [vide степсти се, пём се, v. r. pf. fih verjchlagen, ver1] творац. fommen, nescio quo abiit: степе се некуд у свијет.

створитељев, а, о, без Ефöpfer, creatoris.

створити, створим, [сатворити] v. pf. [chaffen, стерање, п. баз Breiten, Tò sternere. creo. [cf. саздати]. 1. стёрати, стёрêм, v. impf. breiten, beđen, sterno. створити се, ствӧрим се, [сатворити се] v. г. | 2. стёрати [сатерати], рам, (ист.) vidę стјерати. pf. fih vermanbeln, verwanbelt werben, mutor. |стеривање [сатеривање], п. (ист.) vide стјери[vide прометнути се 2].

2)

вање.

стјеривати.

стесати, стёшём, v. pf. 1) abzimmern, bebauen, exascio. - 2) zujammenzimmern, edolo: Дотле сандук Омери стесаше

стврднути се, нём се, (стврднуло и. стврдло | стеривати, стèрујем, [сатеривати] (ист.) vide ce) v. r. pf. 1) bart werben, duresco. bart, farg merben, avarus, tenax fio. Стеван, m. vide Стјепан. стевен,* (у Ц. г.): Стевен ћу ти други направити т. ј. држаћу те друкчије. crèra, f. verschärfte Polizei, Cordon (gegen Räuber, Beft), circumventio. [cf. стуж]. стегно, п. (pl. стёгна) бег henfel, crus. [vide бедро].

стегнути, стегнём, v. pf. (стéгох, стеже, стêгао, стегла) 1) anzieben (jtrafi), attraho.

2) н. п. село, eng umringen, circumdo, cingo; стегли га дужници. 3) стегло ме у носу (кад ко има кихавицу), у грлу (кад коме промукне грло).

стегнути се, стегнем се, vide стиснути се[1]. стежа, f. некака трава, која се од срдобоље једе (те стеже), баз gingertraut [Silberfraut], potentilla anserina [L.; cf. прострео 22].

ВУКОВ РЈЕЧНИК

стећак, һка, m. (у Имоск.) отесан камен који
се меће на гроб или за каку другу биљегу.
Онамо на старинскијем гробовима има ве-
ликијех стећака, који нијесу у земљу зако-
пани, него онако стоје на плочама које су
по гробовима. Оваки је стећак око два ар-
шина дугачак и мало што мање висок, а око
једног аршина дебео. У врху је срезан као
кров на дугачкој кући. На највише овијех
стећака имају с обадвије стране (на ширини)
изрезани врло ружно различни ликови,
п. с лица људи на коњма с мачевима и с
копљима у руци, гдјекоји тјерају јелена и
већ га стигли и копљем ударили, а више
овијех ликова гдјешто има по звијезда и мје-

47

H.

сец; а с наличја стоје три човјека пјешице напоредо, па двојица држе међу собом крст, а трећи се ухватио за њих као да играју. Оваковијех стећака ја сам видио много око пута из Сиња у Имоски, особито иза села Цисте близу Мрљавчеве градине и према Имоскоме на брду које се зове Побој; а видио сам их неколико и у селу Загвозду (враћајући се из Имоскога другијем путем) близу сеоске цркве, али изван порте, и запитавши сељаке који се ондје у крчми десе, какво је оно камење, одговоре ми: „старовирско" (а они су сви кршћани). Неки Каргл, који је као чиновник над шумама прије мене | стидљив, а, о, фатhaft, gefämig, pudibundus. путовао по онијем крајевима, казивао ми је [cf. постидан, срамежљив, срамећ].

diflora Linn. Ова трава има бијел цвијет у сриједи мало црвен; Србљи приповиједају да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: јер већ нестаје стида међу људма. 2) das lezte Stück in der Schüffel, das jeder sich schämt zu nehmen, cibi ultimum frustum. стидан, дна, дно, (стидий, на, нӧ) фатђа, pudens [cf. сраман 2]: Мало живљет стиДан на свијету стидети се, (ист.) стидити се, (зап.)

стидим се, v. r. impf. fi schämen, pudet, erubesco. стидјети се, (југоз.)) [cf. срамовати се, срамити се, либити се; калижити се].

да је на једном стећку код Цисте нашао | стидноћа, f. (acc. стӥдноћу) bie ham, pudor одозго (као на крову) натпис (нашијем сло- [vide стид]: На љепоту као и ђевојка, На вима), који ми је и дао преписан како га стидноћу као и невјеста је он преписао не пазећи ни на слова ни на ријечи. Ја сам послије пролазећи онуда завиривао око стећака, и натписа никако стиђети се, стидим се, (јуж.) vide стидјети се. нијесам могао наћи, него оданде много даље стиж, f. добра стиж! (рече се, кад ко стигне видио сам на једноме с лијеве стране пута кога, као кад га срете: добра коб) Cinboгдје се познаје да је натпис на њему био, lung, consecutio.

стиђење, п. баз hämen, pudor, bie ham, pudor. [cf. либљење].

па ваљада од кише и праха тако зарастао | Стижанин, m. човјек из Стига.

у камен да се ништа не може разликовати стизање, п. baš Érreichen, Sinholen, consecutio. ни прочитати. У првој врсти онога натписа | стизати, стижем, v. impf. erreichen, assequi. што ми је Каргл дао, ја бих рекао да стоји: стија!) (у Барањи( ؟laut um ben Dhjen redht3 ju „овди лежи добра жена,“ пошљедња ри- |стијо 19 fommanbiren, vox ad bovem ut dextrorјеч могла би се читати: „братиомь." Читао sum flectat.

xillum. [vide 1] застава [3], cf. барјак. стијена, f. (јуж.) 1) біе Geljenmans, ber Bels, saxum. [vide 1 камењак 1]. — 2) [Стијена] некако мјесто у Турској крајини: Те је шаље ка пећини Стјени - И до њега од Ст'јене диздару 3) (у Дубр.) камен ма и мали, Stein, lapis [vide 1 камен 1] : удрио ме стијеном. стијењак, њка, m. (јуж.) vide [витиљ 2] стијење.

сам негдје у Биоградскијем новинама да је | стијати се, јам се, v. r. pf. vide стишати се. неко и у Србији налазио оваковога камења, стијег, m. (у Боци и у Дубр.) bie Fahne, veи чини ми се у Рађевини у селу Дворској и негдје у Шумадији. стећи, стечем, v. pf. ermerben, comparo, н. п. новаца, кућу, непријатеља. стећи се, стечêм се, v. r. pf. 1) zujammenlaufen, concurro. 2) werden, in Erfüllung geben, fño: Штогођ рекли, код Бога се стекло Што су рекли, тако му се стекло стёчник, m. ber Erwerber, qui acquirit: Мој стечниче и доношче, пунан доме! стештати се, та ми се, ѵ. [r.] pf. von Behmuth ergriffen werben, dolorem capere. [vide дотештати]. сf. дотежати.

Стиг, Стига, m. била је од прије кнежина у нахији Пожаревачкој (као н. п. Мачва у нахији Шабачкој или Гружа у Крагујевачкој) а сад јој нема спомена ни под именом Стишкога среза, него су јој села раздијељена између другијех срезова. У Даници за годину 1827 ја сам по харачком тефтеру који се онда налазио у канцеларији Њ. Св. Господара Милоша Обреновића, назначио поименце Стишка села. cf. Голубачка муха. стигнути, нём, vide стићи.

стид, m. (loc. стиду) біе фам, pudor. [cf. срам, срамеж, стидноћа].

стидак, ститка, m. 1) [а) obrrübe, Carotte, dau

1. стијење, п. (coll. јуж.) біе Geljen, saxa.
2. стијење, п. (јуж.) ber Dot (befonbers bie ein-
fachste und ärmste Art davon), ellychnium (cru-
јење се зове у жишка, а у свијеће се каже
свјештило). [vide витиљ 2].

Стијено, т. (у Ц. г.) hyp. ѵ. Стјепан.
стијеснити, стијесним, v. pf. [јуж.] bebrängen,
urgeo.

тога

-

стима, f. (по југоз. кр.) біе Ehre, honor, cf.
[vide] пошта [1]: Ради стиме цара чести-
Е си куму на стиму водио
стимање, n. vide поштовање.
стимати, мам, v. impf. (особито по зап. кр.)
vide поштовати: Треће ћу ти биље казат,
Да си стиман у дружину
стина, f. (зап.) vide стијена.
стиница, f. (зап.) vide стјеница.

стйнути се, не се, ѵ. г. pf. н. п. лој, gerinnen,

cus carota L.; 6) Breitfame, orlaya grandi- congelasco.

flora L.] großblüthige Paftbolbe, caucalis gran-|стињак, стињака, m. (зап.) vide стјењак.

стињати се, ња се, v. r. pf. н. п. ватра, glimmen, extingui.

стиње, п. (зап.) vide [1] стијење. стиње, п. (зап.) vide [2] стијење.

ver-|стјецање, п. [југоз.] 1) bаš ufammenlaufen, concursus. 2) die Erfüllung, vò fieri. стјецати се, стјёчём се, ѵ. г. impf. (југоз.) 1) zusammenlaufen, concurro. 2) werben, in r

стио, (по јуж. р.) part. act. v. хтјети: Ко ви
стио наудити, не дао му Бог!
стипса [типса], f. ber laun, alumen. cf. [сла- |
нац 2, шап 1,] коцељ.
стипсање [типсање], п. баз бен in Манн, сос-
tio in alumine.

стипсати, стипшем (стипсам), [типсати] v. impf.
in Alaun sieden, coquo in alumine.
стӥрати [2 сатирати], рам, (зап.) vide стје-

рати.

стиривање [сатиривање], п. (зап.) vide стјеривање.

стиривати, стаирујем, [сатиривати] (зап.) vide стјеривати.

стисак, ска, m. bie zufammengebrüdte Gauft, pugnus compressus: хоћеш стисак! стискивање, п. baš Bujammenbrüden, compressio. стискивати, стискујем, v. impf. zufammenbrüden, comprimo.

füllung gehen, fio.

сткло, п. (у Дубр.) vide стакло.
1. сто, hunbert, centum.

2. сто, стола, 1) ber tuhl, Geffel, sella. [vide
столица 1].. - 2) (cr.) der Tisch, mensa [cf.
астал, столица 3; синија 1, софра (совра,
сопра), трпеза 1]: У Павлову светом нама-
стиру Постављени од злата столови

стобор (стобор), m. (у Ц. г., у Србији улица, а по варошима авлија) мјесто испред куће, ber of, aula [vide 2 двориште]: Проваљује дворе и стоборе

стоборје, п. 1 тараба око куће, ber Заип ит стоборница, f. ben of, sepes: О стоборје, ти се обломило!

стоборна, на, но, Şof, aulae. cf. [авлијски] авлијнски.

стог, стога, m. 1) ber Šetreibehober, acervus frugum [cf. копа]: Баво растовара на вељи 2) велико сијено, Deu оbеr, meta foeni. [cf. остожје 2].

стог.

стискивати се, стискујем сe, vide стезати се.
стиснути, нём, (стӥснух и. стйскох, стйсну и.
стиште) v. pf. zufammenbrüđen, comprimo.
стиснути се, нём се, v. r. pf. 1) fich einforän=
ken (in Ausgaben), contraho vela (quoad sum-
tus). [cf. стегнути се]. — 2) стиште се за
њим, т. ј. потрча, ftürzen, ruo.
стићи [стигнути], стйгнём, (стйгох, стиже, стӣ- Стоин, m. Жаппšname, nomen viri.
гао, гла) v. pf. 1) erreichen, einholen, assequor. | Стоисава, f. Grauenname, nomen feminae.
2) кад си ти стигао, antommen, advenio. | Стоић, m. Mаnnšname, nomen viri.
[cf. приспјети 1, стасати].
1. Стоја, f. һур. v. Стојана.

стожер, стожера, m. 1) ber Baum in ber Mitte
der Tenne, um die dreschenden Pferde daran zu
binben, cardo. cf. стожина. 2) (у Барањи)
чеп у врата, hürangel, cardo. [cf. чеп 2].
стожина, f. vide стожер 1.

стицање, п. баз 3ufammen{düren (ber Geuerbränbe), 2. Стоја, m. (ист.) vide Стојо. Стојадин, m. Mann name, nomen viri.

admotio.

стицати, стичём, v. impf. zujammen{müren, ad-1. Стӧјак, m. Жаппšname, nomen viri. 2. стојак, јка, m. (у Црмн.)) мотка за коју је

moveo.

стишати се, шам се, v. r. pf. fih legen, con- |стојало, п. (у Ц. г.) √ матузицом привеsidere. [cf. стијати се].

[стишки, ка, ко, н. п. срез, von Стиг.] стјеница, f. (јуж.) біе [Bett=]2Banze, cimex [acanthia lectularia L.; cf. кимак].

зан цијеп, те се њиме жито млати (стојак се држи у руци, а цијепом се млати жито), der Etiel eines Dreschflegels, manubrium. Стојан, m. Жannšname, nomen viri.

стјењак, стјењака, m. (јуж.) bie Gelswanb, saxa, | Стојана, f. Frauenname, nomen feminae.

series saxorum. [vide 1 камењак 1].
Стјепа, f. һур. v. Стјепанија.
Стјепан, m. [југоз.] Stephan, Stephanus.
Стеван].

Стјепанија, f. [југоз.] Frauenname, nomen
minae.

Стјепан дан, m. [југоз.] баз řeft beš beil.

Стојанка, f. Уrauenname, nomen feminae. стојача, f. (у Херц.) vide [дубак 1] сталац. [cf. стојећке, [teђeno, stans. cf. стојке.

Стојка, f. Grauenname, nomen feminae. fe-|стојке, (у Рисну) vide стојећке.

te

phan, festum S. Stephani (27. Dec.). стјёрати [сатјерати], рам, v. pf. (југоз.) [vide угнати] 1) зиjammen, bineinjagen, cogo. - 2) davonjagen, herabjagen, depello.

Стојко, m. Жannšname, nomen viri. | Стојна, f. Grauenname, nomen feminae. Стојни Биоград, m. 1) у пјесмама vide Биоград. - 2) Stub(weißenburg. Alba regia. стојница, f. 1) baš tehen, statio: прођи се стojнuuе, was stehst du immer da? geh doch fort. стјеривање [сатјеривање], п. (југоз.) 1) баз - 2) (у Ц. г. и стојница) vide дубак 1. Sufammentreiben, coactio. - 2) baš perabja. das 3) [Стојница] dim. v. Стојна. gen, depulsio. Стојо, m. (јуж.) һур. ѵ. Стојан. [cf. 2 Стоја]. стјеривати, стјерујем, [сатјеривати] v. impf. | [смóјсер, m. т. ј. снијег, тако велики, да се (jyroз.) 1) zusammentreiben, cogo. - 2) he- не може чучнути, него се мора стојећи срати. rabjagen, depello. Маргиналија I. издања.]