Page images
PDF
EPUB

KOM

љика.

Станиша, т. 2) aniiзitаntе, поmеn viri.

налик на босиљак, eine 20tt flange [2) inje ?), Станка, f. ifraистаттс, потеn feminac.

herbae genus [mentha L.?). Cránko, m. Mannguam, nomen viri.

cräparikû, adv. wie ein Grcis, senis more. cTähóban, Bha, buo, (cr.) festgegründet, firmus, crápek, f, alte Ueberbleibjel von etwas, res obso

cf. [становит ;) станац : Да од њега сва гора letae.

мирише, и по гори становно камење стареник, стареника, т. стари пут који је застановање, п. [Sag 2ohnen, habitatio].

pactao, alter verwahrloster Weg. via neglecta,

, становами, станујем, т. ітрі. (особито по cf. староутине : ићи ћемо једним старенit

југоз. кр.) mob пеп, [habito; vide пребивати; cf. сједити 2].

ctäpêke, n. das Altern, senescere. становит, а, о, vide станован: Текла вода ва- старети, рим, (ист.) vide старјети. ловита Из камена становита

старешина, т. (ист.) vide старјешина. становник, т. (особито по зап. кр.) беr Ве старешинин, а, о, (ист.) vide старјешинин. wohner, incola. .

старешёнство, п. (ист.) vide старјешинство. становњак, т. vіdе станац.

старешовање, п. (ист.) vide старјеновање. Crànoje, m. Mannsname, nomen viri.

старешовати, реrујем, (ист.) vide старјеноCråhojka, f. Frauenname, nomen feminae.

вати. станути, нём, vide cтати.

старештво, п. (ист.) vide старјештво. [стање, п. 2(nfieselung (?), cf. настанити.]

1. старӣ, m. adj. (у Дубр.) Ser 2 ite, senex, cf. cràop, m. vide craxop.

[vide 1] старац [1]: напао га један стари. 1. cråa, m. die Butterrolle, vas ligneum butyro 2. cTâpân, m. pl. adj. die Vorfahren, majores : соnfісіеndо. [cf. стабaркa 1, бућка (бучка)].

наши стари, моји стари, његови стари. 2. crân, cráira, m. (y 3eru) vide intan, mit al. Crâpêu Baax, m. Theil des jüdlichen Serbiens. len Ableitungen.

старији, ја, је, н. п. моји старији, Sie Silter, стапаица, f. онај штап с колом, чим tе пре- стари мајдан, т. у Турској крајини град, кроз

Vorgesekten, magister. пира скоруп, беr Butterjtempel. стапка, f. (у Славонији) н. п. у грожђа, Ser

који тече Уна. Ctengel, stilus. [vide стабљика). с. стаба- старина, 1) f. од старине, pon 911ter& bеr, аn

tiquitus. [cf. давнина, маторина]. — 2) т. станоcep, m. (у ц. г.) као велики млитоња,

мој старино! mein lieber 21 Itеr, ѕеnеx [cf. стаSchimpfwort gegen einen trågen Menschen, convi

рипі]: Старина Новак, еіn bеrübmter paiбић. cium in hominem segnem.

старинекӣ, кa, кo, altertbümlib, antiquus. [cf. 1. етар, а, о, (старӣ, а, о), 1) alt, ѕерех. [cf. стари сват, m. bеr Oberjmat. [cf. старојко].

стародреван). матор, стаман 1].

2) att, vetus. [cf. вет | eтapити, рим, (занг.) vide старјети. (вегд), фетак). 2. стар, m. (у примор.) житна мјера од 120 старити се, рим се, v. r. [imjpf. fit aft jtelle,

senectutem simulo. Млетачкијех литара, eine 24rt Getreitemap, mо- старица, f, bie 91ite, senex mulier [vidе баба 2]: dii genus, cf. багаш : Шта је мање од зрна

Ој старице, Османова нено ! Узми мене за проса а теже од стара соли ?

Османа твога crâpâ, f. adj. (y Ayóp.) die Alte, vetula, [vide crapêu, crapútra, m. (voc. crăpâniy) der Alte, баба 2] cf. старица: нашао сам једну стару.

senex [vide старина 2): о мој брате, ста2) die Großmutter, avia, cf. (vide) 6a6a [1]:

ришу дервишу ! У сироте мила стара има

старишина, m. (зап.) vide старјешина. cräpâbe, n. das Sorgen. sollicitudo.

старишинин, а, о, (зап.) vide старјешинин. Стара планина, f. Balfan, mons Haemus: A старишинство, п. (зап.) vide старјешинство.

на оној на планини Старој, Онђе беше старишдвање, п. (зап.) vide старјешовање. Старина Новаче

стариновати, рйшујем, (зап.) vide старјешоСтара Србија, f. земља народа нашега сону

страну Старе планине. У гдјекојијем мје- стариштво, п. [зап.] vide старјештво. стима Старе Србије, као н. п. у Метохији старјети, рим, v. impf. (јуж.) alt meroen, alter, говори се и данас чисто Српски, а у мно

senesco. гима се заноси мало на Бугарски.

старјешина, т. (јуж.) 1) кутњи старјешина, етёрати се, рам се, v. r. impf. bejorgt jein, cu

das Oberhaupt der Familie, im Hause, caput faram habeo, sollicitus sum. [vidе бринути се). milias, patriarcha. Кутњи старјешина влада 1. старац, старца, т. 1) беr rеіs, senex. [cf. и управља кућом и свим имањем; он наре

ихтијар, 1 стари). 2) der Schwiegervater, ђује дјетиће и момчад куда ће који ићи и socer. cf. [vide] таст.

шта ће који радити; он продаје (с догово2. старац, рца, т. еіn alter Beinberg, vinea vetus. ром кућана) што је за продају, и купује етарачац, т. 1) аlѕ dim. p. [1] старац [1]: Отуд што треба купити; он држи кесу од новаца,

иде старачац 2) некако дивље цвијеће, и брине се како ће платити харач, порезу

вати.

и остаје дајције. Кад се моле Богу, он по- старојко, т. vіdе стари сват. чиње и свршује. Таад има каквијех гостију | староков, а, о, н. п. коњ који је давно оту кући, старјешина се сам с њима разго KoBau, altbeschlagen (s. V. Pferd), soleas ferвара, и он с њима руча и вечера (у вести reas antiquas habens. [cf. старокован ). кијем кућама, гдје има много чељади, нај- старокован (старокован), вна, вно, vide стаприје поставе на једној софри старјешини роков. и гостима (којијех у таковијем кућама има староковка, f. т. і. сабља, аltgej@miebeter cabel, готово сваки дан), а на другој дјетићима и gladius antiquus: и он носи сабљу старомомчадма која раде у пољу, па онда вече ковку рају жене и дјеца). Старјешина није свагда і старолик, a, o, altes Gesicht habend, alt ause најстарији годинама у кући: кад отац остари, староликает, jebens, faciei senescentis. он преда старјешинство најпаметнијему своме старопутине, f. р. знаци од старога иута, сину (или брату или синовцу), ако ће бити die Spuren eines alten Weges, antiquae viae и најмлађи; ако се догоди да који старје vestigia. cf. стареник. шина не управља добро кућом, онда кућани старосватити, тим, v. impf. зшит стари сват изберу другога. 2) старјешина се зове bitten, advocare pro стари сват: Старосвати који управља једним селом (сеоски старје Пивљанина Баја шина, т. ј. кнез или вмет какав), или чи- старосватица, f. жена старога свата. тавом нахијом. У вријеме Црнога Борђија старосватеки, кa, кo, jtarojmatij. сваки је војвода био старјешина у својој і старосватство, п. Sag mit unə bie Bitroe Se3 кнежини, а Борђије је био старјешина у свој стари сват, dignitas тої стари сват. Србији.

старосваћење, п. perbai. р. старосватити. старјешинин, а, о, (јуж.) без старјешина, illius староседилац, диоца, (ист.)

m, der Altqui est старјешина.

старосйдилац, диоца, (зап.) старјешинеки, кa, кo, [јуж.) беnt старјешина старосрђелац, сједиоца,

jasje, qui din gebərig, той старјешина: Нек се знаду свати старосједилац, диода,

(јуж.) jam alicubi старосјелац, старосиоца, (у ц. г.))

sedet. . старјешински старјешинство, п. [јуж.) 1) Imt по 223ürse bes | старославне књиге, (ст.) vide староставне

старјешина, dignitas той старјешина. cf. ста [књиге). рјештво. — 2) што се да старјештини више старост, старости, f. (loc. старости) 1) Sas него другима кад се што дијели, 23orrаng, Alter, senectus. 2) die Sorge, sollicitudo principatus, primae partes: Дмитар иште [vide брига): да Бог окрене старост на ракоња старјешинство, Врана коња и сива дост! (кад се напија).

стардставне књиге, f. pl. (ст.) alterfajjte 3ӣ» старјешовање, т. (јуж.) баз Befehlet al3 ста cher, libri antiqui (oder wäre es statt if a poctaрјешина, imperium mоrе старјешина.

вне?) [cf. старославне књиге): У Марка су старјешовати, рјешујем, v. impf. (јуж.) ста књиге староставне: Марко знаде на коме рјешина jein, sum старјешина.

је царство старјештво, п. (јуж.) vide старјешинство [1]: старчев, а, о, беҙ [1] старац, senis аut soceri.

Ако ћу је напит” но старјештву, Напићу | старчекања, је старом Југ' Богдану —

старчина, Ј

f. augm. p. [1] старац. cràpkosa, m. ein altes Männchen, seniculus. старчић, m. dim. p. [1] старац. cràpmânîn, m. adj. der Zwerg, nanus, cf. (made- crâc, m. (loc. crácy) der Wuchs, die Statur, sta

ница, маљо,) мањо; [кенец, прч, пуфлак, tura. cf. [vide 1]раст. пуфлачић).

стёсати, сам (сташём), vide [стићи 2; cf.] пристарнути, старнем, v. pf. vide стакнути. сијети [1]: У том стаса и остало друштво [старовирски, а, о, (зап.) altgläubig, veteris re-I стсина, f. (око Мораве) vide к.лијет (3 и 4].

ligionis; види s. v. Загвозд и стећак.] стасит, а, о, jtäттig, robustus [vidе тренат]: Старовлашанин, т. (р. Старовлашни) Ве Да му је піљеме тврдо, од земље високо, на

mobner Ses Стари В.лах, regionis Стари Влах зиду стасито! (кад се напија). dictae incola.

cràtba, f. einer der zwei aufrecht stehenden Balfen, in Старовлаше, шета, р. ein Süngling pon Стари бенеп бer 23ebеrbаunt liegt. cf. (клупа 2, 2 ста

Влах: Друго ми је Старов.лаше Павле ница, статива,) стативица. старовлашки, кa, кo, pon Ser Gegeno Стари і стати [станути], стäнём, 1) jteben beiben, conВлах.

sisto. 2) на што, trеten , insisto. 3) старовремешан, шна, шно, [ист. и јуж.) bejabrt, коме на пут, in Sen 203eg trеtеr, impedio. aetate gravis. cf. средовијечан.

4) binein geben, introire: не може све да етарддреван, вна, вно, аltеrtbiimlib, antiquus. стане у врећу; у ову кесу може стати хиcf. [vide] старински.

љаду дуката. 5) није ми стало, Saran lieстародужина, f. стари дуг, аltе c yulse, aes gen, interest. 6) стаде га вика и т. д., alienum vetus.

es entitano, bеgапи, соері. [ef. заокупити 3,

сокола

окренути 3, отиснути 5, отићи 2, отргнути 6, | стежица, f. (у Хрв.) vide [столица 2] пеузети 5; vіdе почети ). - 7) стао виноград

тица 2. на род, момак на снагу, bеgапп, соері. стёжёр, т. (у Паштр.) Ser Stam, stirps [cf.

8) tojteit, consto: стало ме десет гроша. племе 1]: ископао му се стежер (т. ј. траг, статива, f. (у Хрв.) vide [статва) стати затрло му се племе); дјевојкама се даде дивица.

јел од покретнога имања, а непокретно остаје стативе, f. pl. (у горњ. пр.) vidе разбој 1. стежеру. cf. стожер. стативица, f. vide статва.

стезање, n. Sag Insieben, attractio. стати се, нём се, (стао се, стала се) (у ц. стёвати, стёжём, Ү. impf. angieben, attraho, conг.) vide састати се.

traho. . стаћи, стакнем, (стакох, стаче, стäкао, стакла) | стёвати се, стёжём се, v. r. [im]pf. tein reuno vide стакнути.

sein von Ausgaben, knapp thun, parco sumptibus. [стахор (стаор), m. vіdе пацов.]

[cf. стискивати се). етвар, f. (loc. ствари, pl. ствари, стварӣ) 1) стёља, f. 1) бie xütterung Se& Саитјаttеlѕ, mu

Sag Ding, res. (cf. сатвар). [cf. твар]. 2) nimentum interius clitellarum. 2) die Hes huje ctbápy, nichts besonderes, non est quod fet, faex. cf. [vide] талог. admirare.

стељка, f. онај кочић што на њему стоји виетварање, n. Sag Grfфајjen, creatio.

тао кад жене сучу пређу, баз тирgejtel без стварати, стварам, v. impf. erfфајјеп, сrео. [cf. Haspels. творити 1].

етёна, f. (ист.) vide стијена. стварца, f. dim. р. ствар [1].

стеница, f. (ист.) vide стјеница. створ, створа, m. Sаз аффеrt, Дrbeit, 23ert, opus. стења, f.: Од сунца се штитом заштитилаДа створе, ствӧрета, п. као мало створење, баз јој сунце не сапали лице и не бије стена

Зејфöpfфе, сrеаtura: Maњега звјерета а по од камења ганијега створета није било од како је свети | стењак, њка, т. (у Сријему) vide стијењак. Василије низа стубе калавао (приповиједа се стењање, n. Sas etibnet, gemitus, suspiratio. у Боци да је казао Црногорац кад га је ујио | стењати, стењём, v. impf. jtifпеп, - suspiro. рак, којега он прије није био видио. Ваља 1. стење, п. (ист.) vide [1] стӣјење. да се мисли: од онога времена кад је свети 2. стење, т. (ист.) vide [2] стијење. Василије био жив и силазио из своје испо стёон, а, о, т. ј. крава, trähtig (pon Ser Ru)),

снице под Острогом, гдје му је сад һивот). praegnans (vacca). [cf. бре, 2]. створење, п. Жаз Зејфöpf, creatura: какво је | степен, степена, но, н, п. степен човјек, т. і. то створење !

као сметен, unbekolfen, inhabilis. CTBÒPATO), m, der Schöpfer, creator, cf. [vide crèncti ce, niêm ce, v. r. pf. fich verschlagen, ver. 1) творац.

kommen, nescio quo abiit: creue ce nekya y створитељөв, а, о, без сфöpferg, creatoris. свијет. етворити, створим, [сатворити) v. pf. јфајjen, cтeрање, п. баз 23reitet, to stеrnеrе. creo. [cf. саздати).

1. стёрати, стёрём, v. impf. breiten, Seten, sterno. створити се, створим се, [сатворити се] . r. | 2. стёрати [caтeрати], рам, (ист.) vide стјерати.

pf. fib bermanoeln, permanbelt mеrbеп, mutor. | стеривање [сатеривање), п. (ист.) vide стјери[vidе прометнути се 2].

вање. етврднути се, нём се, (стврдну.10 и стврдло стеривати, стерујем, [сатеривати) (ист.) vide

ce) v. r. pf. 1) hart werden, duresco. 2) стјеривати. hart, farg werden, avarus, tenax fio.

crècath, crèmêm, v. pf. 1) abzimmern, behauen, Стёван, m, vide Стјепан.

exascio. — 2) zujammenzimmern, edolo: Aot.ie стевен,* (у ц. г.): Стевен ћу ти други на сандук Омери стесаше

правити — т. ј. држаћу те друкчије. стељак, һка, т. (у Имоск.) отесан камен који ctèra, f. verschärfte Polizei, Cordon (gegen Räuber, се меће на гроб или за каку другу биљегу. Bejt), circumventio. [cf. стуж).

Онамо на старинскијем гробовима има веctèrno, n. (pl. ctèrna) der Schenfel, crus. (vide ликијех стёhaкa, који нијесу у земљу закобедро).

пани, него онако стоје на плочама које су етёгнути, стёгнём, у. pf. (стёгох, стёже, стё по гробовима. Оваки је стећак око два ар

гао, стёгла) 1) angieben (jtraff, attraho. — шина дугачак и мало што мање висок, а око 2) н. п. село, eng untringen, circumdo, cingo; једног аршина дебео. У врху је срезан као стегли га дужници. 3) стегло ме у носу кров на дугачкој кући. На највише овијех (кад ко има кихавицу), у грлу (кад коме стећака имају с обадвије стране (на ширини) промукне грло).

изрезани врло ружно различни ликови, н. стёгнути се, стегнём се, vide стиснути се [1]. п. с лица људи на коњма с мачевима и с стёжа, f. некака трава, која се од срдобоље копљима у руци, гдјекоји тјерају јелена и

једе (те стеже), баз тіngertraut (Silbertraut], већ га стигли и копљем ударили, а више potentilla anserina (L.; cf. прострео 2?]. овијех ликова гдјешто има по звијезда и мје

47

Вуков РЈЕЧНИК

сед; а с наличја стоје три човјека пјешице diflora Linn. Ова трава има бијел цвијет у сринапоредо, па двојица држе међу собом крст, једи мало црвен; Србљи приповиједају да је а трећи се ухватио за њих као да играју. оно црвено од прије веће било, па сад сваки Оваковијех стећака ја сам видио много око дан бива мање: јер већ нестаје стида међу пута из Сиња у Имоски, особито иза села људма. 2) das leßte Stüd in der Schüssel, das Цисте близу Мрњавчеве градине и према jeder sich schämt zu nehmen, cibi ultimum frustum. Имоскоме на брду које се зове Побој; а стидан, два, дно, (стидні, на, но) јфатbaft, видио сам их неколико и у селу Загвозду pudens [cf. сраман 2]: Мало живљет сти(враћајући се из Имоскога другијем путем) дан на свијету близу сеоске цркве, али изван порте, и за- стидети се, (ист.) стидим се, v. r. impf, jid) питавши сељаке који се ондје у крчми десе, стидити се, (зап.) schämen, pudet, erubesco. какво је оно камење, одговоре ми : старо- стйдјети се, (југоз.)) [cf. срамовати се, сравирско“ (а они су сви кришћани). Неки Каргл, мити се, либити се; калижити се). који је као чиновник над шумама прије мене стидљив, а, о, јфаmbaft, gejфämig, pudibundus. путовао по онијем крајевима, казивао ми је [cf. постидан, срамежљив, срамеh]. да је на једном стећку код Цисте нашао стидноћа, f. (асс. стідноћу) бie Gфат, pudor одозго (као на крову) натпис (нашијем сло [vidе стид): На љепоту као и ђевојка, На вима), који ми је и дао преписан како га стидноћу као и невјеста је он преписао не пазећи ни на слова ни стиђење, т. Sаз бофäтеп, pudor, Sіе сфат, puна ријечи. Ја сам послије пролазећи онуда dor. [cf. либљење). завиривао око стећака, и натписа никако стükети се, стидим се, (јуж.) vide стидјети се. нијесам могао наћи, него оданде много даље стяж, f. добра стиж! (рече се, кад во стигне видио сам на једноме слијеве стране пута кога, као кад га срете: добра коб) Cinhoгдје се познаје да је натпис на њему био, lung, consecutio. па ваљада од кише и праха тако зарастао Стижанин, т. човјек из Стига. у камен да се ништа не може разликовати | стизање, п. За Crreiheit, @inbolet, consecutiо. ни прочитати. У првој врсти онога натписа стизати, стйжем, т. impf. erreiben, assequі. што ми је Каргл дао, ја бих рекао да стоји: стија! | (у Барањи) &aut um Sen Objen rebts ju овди лежи добра жена,“ пошљедња ри-стијо 10 toттанбiren, vox ad boyem ut dextrorјеч могла би се читати: братиомь.“ Читао sum flectat. сам негдје у Биоградскијем новинама да је | стијати се, јам се, v. r. pf. vіdе стишати се. неко и у Србији налазио оваковога камења, стӣјег, m. (у Боци и у Дубр.) бie тађne, veи чини ми се у Рађевини у селу Дворској xillum. [vide i]застава [3], cf. барјак. и негдје у Шумадији.

стијена, f. (јуж.) 1) бie Teljenmans, Ser Sel8, saстећи, стечём, v. pf. ermerbeit, comparo, н. п. xum. [vide 1 камењак 1]. — 2) (Стијена) неноваца, кућу, непријатеља.

како мјесто у Турској крајини: Те је наље ка етећи се, стечём се, v. r. pf. 1) зиjaтenlau= пећини Ст' јени — и до њега од Ст'jәне ди

fen, concurro. 2) werden, in Erfüllung ge здару 3) (у Дубр.) камен ма и мали, tein, ben, fio: Штого, рекли, код Бога се стекло lapis [vide 1 камен 1]: удрио ме стијеном.

Што су рекли, тако му се стекло стијењак, њка, m. (јуж.) vide [витиљ 2] стистёчник, т. бer Grmerber, qui acquirit: Мој јење. стечниче и донопиче, пунан доме !

1. стӣјење, п. (coll. јуж.) Sie teljen, saxa. стештати се, та ми се, y. [r.] pf. роли Дебmmuth 2. стијење, п. (јуж.) беr Dobt (bеfоribers sie ein

ergriffen werden, dolorem capere. (vide Aote fachste und ärmste Art davon), ellychnium (cruШтати). cf. дотежати.

јење се зове у жишка, а у свијеће се каже Стӣг, Стига, т. била је од прије кнежина у свјештило). [vidе витиљ 2).

нахији Пожаревачкој (као н. п. Мачва у на- | Стијепо, т. (у ц. г.) һур. р. Стјепан. хији Пабачкој или Гружа у Крагујевачкој) астијеснити, стйјесним, v. pf. (јуж..] bеbrаngент, сад јој нема спомена ни под именом Стиш urgeo. кога среза, него су јој села раздијељена стима, f. (по југоз. кр.) бie &bre, honor, cf. између другијех срезова. У Даници за годину [vide] пошта [1]: Ради стиме цара чести1827 ја сам по харачком тефтеру који се

Е си куму на стиму водио онда налазио у канцеларији њ. Св. Госпо- | стимање, т. vіdе поштовање. дара Милоша Обреновића, назначио пои- | стймати, мам, v. impf. (особито по зап. кр.)

менце Стишка села. cf. Голубачка муха. vide поштовати: Треће ћу ти биље казат”, стигнути, нём, vide стићи.

Да си стиман у дружину стид, m. (loc. стиду) bie &фат, pudor. [cf. срам, стина, f. (зап.) vide стијена. срамеж, стидноћа).

стиница, f. (зап.) vide стјеница. стидак, ститка, т. 1) [a) obrribe, Carotte, dau- стінути се, не се, v. r. pf. н. п. лој, geriптеп,

cus carota L.; 6) Breitsame, orlaya grandi congelasco. flora L.) gropbliitbige aftbolse, caucalis gran-| стињак, стињака, м. (зап.) vide стјењак.

тога

cursus.

стињати се, ња се, т. г. pf. н. п. ватра, per- 1 стјёцање, п. [југоз.] 1) Sad Sufammenlaufent, conglimmen, extingui.

2) die Erfüllung, tò fieri. стиње, п. (зап.) vide [1] стӣјење.

стјецати се, стјёчём се, т. г. impf. (југоз.) 1) стиње, р. (зап.) vide [2] стијење.

zusammenlaufen, concurro. 2) werden, in Er. стӣо, (по јуж. кр.) раrt. act. р. хтјети: Ко ви füllung gehen, fio. стио наудити, не дао му Бог!

сткло, п. (у Дубр.) vide стакло. стипеа (типса], f. Ser Taun, alumеn. cf. [сла- 1. сто, бипбеrt, centum. нац 2, шап 1,) коцељ.

2. сто, стола, 1) Ser Gtubt, Gejjel, sella. [vide стипеäње (типсање], n. Sag Gieбent in 2Таип, сос столица 1].. 2) (ct.) der Tisch, mensa (cf. tio in alumine. .

астал, столица 3; синија 1, софра (совра, стипсати, стипшём (стйпсам), [типсати] v. impf. сопра), трпеза 1): У Павлову светом намаin Alaun sieden, coquo in alumine.

стиру Постављени од злата столови стирати (2 сатирати], рам, (зап.) vide стје- стӧбор (стобор), т. (у Ц. г., у Србији улица, рати.

а по варошима авлија) мјесто испред куће, етиривање [сатиривање), п. (зап.) vide стје Ser фоf, aula [vide 2 двориште): Проваљује ривање.

дворе и стоборе стирйвати, стирујем, [сатиривати) (зап.) vide cтoбopje, n. тараба око куће, беr Заип ит стјеривати,

стоборница, f.3 Set фоf, sepes: oстoбopje, CTÂCak, cka, m. die zusammengedrüdte Faust, pu ти се обломило! gnus compressus: хоћеш стисак !

стоборнӣ, на, но, фоfs, aulae. cf. [авлијски) CTHCKÁBâbe, n. das Zusammendrüden, compressio. авлијнски. стнекивати, стискујем, v. impf, зијаттепоrten, стог, стога, т. 1) Ser Betreibejоber, acerrus comprimo.

frugam [cf. копа): Баво растовара на вељи етискивати се, стискујем се, vide стезати се. стог. 2) велико сијено, беujbober, meta стиснути, нём, (стиснух и. стйскох, стисну и. foeni. [cf. остожје 2].

CTÀmte) v. pf, zusammendrüden, comprimo. стожер, стӧжера, m. 1) беr Baum in Ser Ritte стиснути се, нём се, у. r. pf. 1) jih einjbränts der Tenne, um die dreschenden Pferde daran zu

fen (in Ausgaben), contraho vela (quoad sum binsen, cardo. cf. стожина. 2) (у Барањи) tus). [cf. стегнути се). — 2) стиште се за чеп у врата, Ibürangel, cardo. [cf. чеп 2]. њим, т. б. потрча, jtürgen, ruo.

стожина, f. vіdе стожер 1. етићи (стигнути], стигнём, (стйгох, стйже, стӣ- | Стоин, м. Запngitame, nomen viri. rao, ra) v. pf. 1) erreichen, einholen, assequor. Cròncaba, f. Frauenname, nomen feminae.

2) кад си ти стигао, antommen, advenio. | Стоић, m. Rannзпате, nomen viri. [cf. приспjети 1, стасати].

1. Стоја, f. hyp. p. Стојана. стицање, n. Bag Зијаттеnjоuren (Ser Teuerbränke), | 2. Стоја, m. (ист.) vide Стојо. admotio.

Стојадин, м. Лапngname, nomen viri. стицати, стичём, v. impf. зиjаnіmеnјфuren, ad-1. Стојак, м. Запngname, nomen viri. moveo.

2. стојак, јка, т. (у Црмн.) мотка за коју је стишати се, шам се, т. r. pf. fib Tegen, con-| стојало, п. (у ц. г.) ј матузицом привеѕidеrе. [cf. стијати се).

зан цијеп, те се њиме жито млати (стојак [стишки, кa, кo, н. п. срез, поп Стиг.]

се држи у руци, а цијепом се млати жито), стјеница, f. (јуж.) Sie (23ett- 12Ванзе, сimex [acan der Stiel eines Dreschflegels, manubrium. thia lectularia L.; cf. кимак).

Cròjan, m. Mannsnaine, nomen viri. стјењак, стјењака, т. (јуж.) бie elbani, saxa, | Стојана, f. Trацептате, поmеn feminae. series saxorum. [vide 1 камењак 1].

Cròjâhka, f. Frauenname, nomen feminae. Стјепа, f. hyp. р. Стјепанија.

стојача, f. (у Херц.) vide [дубак 1] сталац. Стјепан, m. [југоз.] Ctephan, Stephanus. [cf. стојећке, ftebens, stans. cf. стојке. Стеван).

Ctôjka, f. Frauenname, nomen feminae. Стјепанија, f. [југоз.] Trauennanie, pomen fe- стојке, (у Рисну) vide стојећке. minae.

Crójko, m. Mannsname, nomen viri. Стјепањ дан, т. [југоз.] Sag Teft Seg beit. Cte | Стојна, f. Traнeппапте, поmеn feminae.

phan, festum S. Stephani (27. Dec.). Стојни Биоград, m. 1) у пјесмама vide Биостjёрати [сатјерати), рам, v. pf. (југоз.) [vide град. — 2) Ctulmeipenburg, Alba regia.

угнати) 1) зијаттеп», binеinjagеt, cogo. — 2) | стојница, f. 1) Sag Cteben, stаtiо: прођи се davonjagen, berabjagen, depello.

crojuuue, was stehst du immer da? geh doch fort. стјеривање [сатјеривање), п. (југоз.) 1) баз 2) (у ц. г. и стојница) vide дубак 1.

Zusammentreiben, coactio. — 2) das perabja. 3) [Стојница] dim. p. Стојна. gen, depulsio.

Стојo, m. (јуж.) hyp. p. Стојан. [cf. 2 Стоја]. стјеривати, стјерујем, [сатјеривати] v. impf. | [стојсөр, т. т. і. снијег, тако велики , да се

(југоз.) 1) зијаттentreibe, cogo. — 2) be: не може чучнути, него се мора стојећи срати. rabjagen, depello.

Маргиналија І. издања.)

« PreviousContinue »