Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

и остале дације. Кад се моле Богу, он почиње и свршује. Кад има каквијех гостију у кући, старјешина се сам с њима разговара, и он с њима руча и вечера (у великиjeм кућама, гдје има много чељади, најприје поставе на једној софри старјешини и гостима (којијех у таковијем кућама има готово сваки дан), а на другој дјетићима и момчадма која раде у пољу, па онда вечерају жене и дјеца). Старјешина није свагда најстарији годинама у кући: кад отац остари, он преда старјешинство најпаметнијему своме сину (или брату или синовцу), ако ће бити и најмлађи, ако се догоди да који старјешина не управља добро кућом, онда кућани изберу другога. — 2) старјешина се зове који управља једним селом (сеоски старјешина, т. ј. кнез или кмет какав), или читавом нахијом. У вријеме Црнога Ђорђија сваки је војвода био старјешина у својој кнежини, а Ђорђије је био старјешина у свој Србији. старјешинин, а, о, (јуж.) beš старјешина, illius gui est cTaрјешина. старјешински, ка, ко, (јуж. ) bent cTaрјешина gebörig, год старјешина: Нек се знаду свати старјешински старјешинство, n. (јуж.) 1) limt into leurbe beš старјешина, dignitas voč старјешина. сf. стаpјештво. — 2) што се да старјешини више него другима кад се што дијели , 38orrang, principatus, primae partes: Дмитар иште коња старјешинство, Врана коња и сива сок0.18 — старјешовање, n. (јуж.) baš befеђlen alš старјешина, imperium more cTaрјешина. старјешовати, рјешујем, v. impf. (јуж. ) старјешина јеin, sum старјешина. старјештво, n. (јуж.) vide crapјешинство (1): Ако ћу је напит" по старјештву, Напићу је старом Југ Богдану — старкеља, m. ein alteš Illamden, seniculus. стармали, m. adj. ber 8nverg, manus, cf. [маљеница, маљo,) мањo; (кешец, пpч, пуфлак, пуфлачић). старнути, старнем, v. pf. vide cTaкнути. (старовирски, а, о, (зап.) alta (dubig, veteris religionis; види 8. v. Загвозд и стећак.) Старовлашанин, m. (рl. Старовлашани) beтрођmet beš Стари Влах, regionis Стари Влах dictae incola. Старовлаше, шета , n. ein Singling pon Стари Влах: Друго ми је Старовлаше Шавле — старовлашки, ка, ко, роu ber (Segenb Стари Влах. старовремешан, шна, шно, (ист, и јуж. ) beiabrt, aetate gravis. cf. средoвијeчан. стародрeвaн, вна, вно, altertbümlid), antiquus. cf. (vide) старински. стародужина, f. стари дуг, alte edulben, aes alienum vetus.

[merged small][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors]

сец, а с наличја стоје три човјека пјешице напоредо, па двојица држе међу собом крст, а трећи се ухватио за њих као да играју. Оваковијех стећака ја сам видио много око пута из Сиња у Имоски, особито иза села Цисте близу Мрљавчеве градине и према Имоскоме на брду које се зове Побој, а видио сам их неколико и у селу Загвозду (враћајући се из Имоскога другиjeм путем) близу сеоске цркве, али изван порте, и запитавши сељаке који се ондје у крчми десе, какво је оно камење, одговоре ми: „старовирско“ (а они су сви кршћани). Неки Каргл, који је као чиновник над шумама прије мене путовао по ониjeм крајевима, казивао ми је да је на једном стећку код Цисте нашао одозго (као на крову) натпис (напијем словима), који ми је и дао преписан како га је он преписао не пазећи ни на слова ни на ријечи. Ја сам послије пролазећи онуда завиривао око стећака, и натписа никако нијесам могао наћи, него оданде много даље видио сам на једноме с лијеве стране пута гдје се познаје да је натпис на њему био, па ваљада од кише и праха тако зарастао у камен да се ништа не може разликовати ни прочитати. У првој врсти онога натписа што ми је Картл дао, ја бих рекао да стоји: „Овди лежи добра жена,“ пошљедња ријеч могла би се читати: „братиому.“ Читао сам негдје у Биоградскијем новинама да је неко и у Србији налазио оваковога камења, и чини ми се у Рађевини у селу Дворској и негдје у Шумадији. стећи, стечем, v. pf. ermerben, comparo, н. п. новаца, кућу, непријатеља. стећи се, стечем се, v. r. pf. 1) gujammentaufen, concurro. — 2) merben, in Grfüllung geђеп, fiо: Штогођ рекли, код Бога се стекло — Што су рекли, тако му се стекло стечник, m. ber (Srmerber, qui acquirit: Мој стечниче и доношче, пунан доме! — стештати се, та ми се, v. (r.) pf. pon 9 Sebmith ergriffen merben, dolorem capere. (vide дотештати). сf. дотежати. Стиг, Стига, m. била је од прије кнежина у нахији Пожаревачкој (као н. п. Мачва у нахији Шабачкој или Гружа у Крагујевачкој) а сад јој нема спомена ни под именом Стишко га среза, него су јој села раздијељена између другијех срезова. У Даници за годину 1827 ја сам по харачком тефтеру који се онда налазио у канцеларији Њ. Св. Господара Милоша Обреновића, назначио поименце Стишка села. сf. Голубачка муха. стигнути, нем, vide crићи. стид, m. (loc. стиду) bie Sфam, pudor. (cf. срам, срамеж, стидноћа). стидак, ститка, m. 1) (a) УЛођrribe, Sarotte, daucus carota L.; — б) Вreitjame, orlaya grandiflora L.) grobblithige yaftbolbe, caucalis gran

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »