Bijchof, владика, (pl. gen. владика) 1) m. ser Bijфор, Власићи, m. pl. (у Дубр.) тако ондје зову људе episcopus. [cf. бискуп]. 2) f. (у Дубр.) закона Грчкога. cf. [vide] Влах [2]. властеоска жена или одрасла кћи, bie &rau власнат, а, о, н. п. ћебе, vide власат. ober ermadhjene Toditer eines властелин, uxor власник, власника, m. ber Gigenthümer, dominus, vel filia adulta той властелин. [cf. бољарка, proprietarius. бољаркиња]. 3) (у Дубр.) eine Wrt cc[i]ch власт, f. (10с. власти) біе Madt, potestas. [ulenroe], piscis marini genus [myliobatis властан [власан], сна, сно, беr аt, bered)= noctula Bp.] tigt, jus habens. jein, владиковање, п. баз владика jcin, esse владика. | властела, f. coll. v. властелин. владиковати, кујем, v. impf. владика јеін, вла- властелин, m. (pl. властела) (у Дубр.) ber GbelДика-m perrichten, sum владика, munus episcopale obire. Владисав, m. Mann name, nomen viri. владичански, а, о, bijofti, episcopalis. [cf. бискупски]. владичанство, п. bijöffice 2ür, dignitas episcopalis. владичење, п. баз Çinweißen zum Bijdhof, consecratio episcopi. владичин, а, о, 1) без віз, episcopi. [cf. бискупов]. - 2) (у Дубр.) ber Brau eines властелин, uxoris nobilis. владичити, чим, v. impf. zum Bijof weißen, consecrare episcopum. mann, nobilis. cf. бољар. властелски, ка, ко, vide властеоски. властељ, m. ber Machthaber, potens: Овде нама кажу Старога властеља властеоски [властелски], ка, ко, abelig, nobilis. властеоство, n. Wbel, nobilitas: Боље је моје пучанство него твоје властеоство (рече у Дубровнику имућна пучанка сиромашној владици кад се сваде). власуља, f. ber Sandshafer, avena sterilis [bro- влат [лат], m. vide клас [1]. владичити се, чим се, v. r. impf. zum Bijchof| влатање, n. vide класање. geweiht werden, consecror episcopus. владичица, f. fleine Zodhter eines властелин, той властелин parvula. Владоје, m. Mannšname, nomen viri. Влаисав, m. Mannšname, nomen viri. влатати, там, vide класати. 2. влака, f. (у Хрв.) велико дрво које је тешко натоварити на кола, него се вуче, ein großer Baum welcher geschleppt wird, tignum longius. влакала, влакала, n. pl. vide влачале. влаканце, п. dim. v. влакно: Те настављај све влаканце, Све влаканце по влаканце влáкно, п. der Flachs (das Flachshaar), linum. Влао, m. vide Влахо. влас, т. 1) (у Дубр.) ein cinzelneš Maar, pilus. [vide] длака[1], cf. коса. 2) велики и мали, біе zweite Sattung Flahs, lini genus minus longi. ef. редити [1], повјесмо. власан, сна, сно, vide властан. Власанице, Власаница, f. pl.: До Зворника па до Власаница власат, а, о, н. п. глава, вуна, baarig, pilosus. cf. власнат. власац, сца, m. црви (као длаке) што се у ранама заметну. cf. власи 2. власи, m. pl. (v. влас) 1) (у Дубр.) [vide] коca [3], die Haare, crines. - 2) vide власац : вадити власе из ране. сни влаће, п. (coll.) sie lehren, aristae [vide класје]. Влахиња [Влаиња], f. bie Balahin, Valacha, cf. Влахо [Влао], m. 1) vertraulich ftatt Влах. 2) (у Дубр.) свети Влахо, fer beil. Blafius, St. Blasius. [cf. Блаж]. - 3) (у Дубр.) ЖанизMannsname, nomen viri. cf. Блаж. влача, f. (у Славонији) vide дрљача. влачале, влачала, f. pl. козе од дрвета на којима се плуг вози од куће на њиву и с њиве кући. [cf. влакала]. влачење, п. 1) баз Éggen, occatio. Krämpeln, carminatio. 2) баз влачити, влачим, v. impf. 1) орање (т. 3. др- | љати), еggen, оссо [vide дрљати 1]. 2) кудјељу или лан (т. ј. гребенати), främpeln, carmino. [vide гребенати] cf. редити. влачуга, f. (у Барањи) vide паочаница. Влашад, f. coll. v. Влах. влӑшац, шца, m. halottenlauch, allium ascalonicum [..]. cf. влашик. Влаше, шета, п. ber junge Влах, puer valachus. [cf. Влашче]. влашење, п. баз Balahijiren, mutatio in Valachum. влашик, m. vide влашац. Влашина, m. augm. v. Влах. влашити, шим, v. impf. zum alajen тафен, facio esse valachum. влашити се, шим се, v. r. impf. fiзит 28аlachen machen, facere se valachum. Влашић, т. 1) dim. v. Влах: За Влашићем Петром Мркоњићем - 2) планина у Србији између нахије Ваљевске и Рађевине (а амо к Дрини између нахије Шабачке и Јадра зове се Цер). водарица, f. женско које носи воду. водати, водам, v. r. impf. н. п. кона, führen, circumduco. водати се, водам се, v. гr. impf. mit jeтанб Hand in Hand spazieren gehen, deambulo cum aliquo. водац, ін бет Тебенšart: води га (његов) водац, т. ј. [vide] ђаво. воден, а, о, н. п. крушка, јабука, вино, шäfjerig, aquosus. водена недјеља, f. bie erjte Bodje nadh Djtern, bie weiße Woche, hebdomas prima a paschate. cf. свијетла недјеља. [водена тиква, f. vide тиква 1а.] воденбика, m. vide [букавац 1] водени бик. водени, на, но, н. п. суд, тиква, 28ajjer, aquaticus. водени бик, m. (у Сријему) sie Roђebommel, ardea stellaris [vide букавац 1]. водени кос, m. Hrt ZBajfervogel [2afferamjel], avis aquaticae genus [cinclus cinclus L.]. водени цвијет, m. bie Gintagsfliege, baš Uferaaš, ephemera vulgata [L.]. воденица, f. 2Bajjermüble, mola aquaria [vide млин]: По двапут се у воденици говори. воденичар, m. ber Mìübler, molitor. [cf. млинар]. воденичарев, а, о, vide воденичаров. воденичарка, f. bie ülerin, molae domina, molitoris uxor. [cf. млинарица]. воденичаров [воденичарев], а, о, без Münlers, molitoris. воденичица, f. dim. v. воденица. влашићи, влашићâ, m. pl. baš Siebengejtirn, ple- | воденичиште, п. ber Drt wo eine Mühle gejtanben, jades. Влашка, f. adj. bie Balahei, Valachia. cf. Каравлашка. Влашки ка, ко, walachijch, valachicus. влинта, f. (pl. gen. влината) sie linte, flinta (telum majus), cf. [vide] дуга пушка: Пуне влинте у плей, окренули - вљеђа, f. (у Подгорици) vide вјеђа. вљеши, ша, шё, (у Боци) мјесто љиши [comp. . лијеп]: А извади посјеклицу ћорду, А каква је, стара моја мајко, Таква може а вљеша не може Bô, вòла, m. 1) der Ochs, bos. 2) во морски, (у Дубр.) ба Reerfalb, phoca vitulina Linn. вода, f. (dat. води, асс. вӧду, pl. вӧде, gen. вода) 1) баз Baffer, aqua. 2) ber Etrom, fluvius [cf. ријека 1]: Преко три воде сту дене, Преко три горе зелене 3) das Eiwajjer, liquor amnios. 4) пустити воду, Bajfer abjlagen, mingere; стала му вода. водање, п. баз perumführen, 3. 3. без Wferbes, circumductio. locus ubi mola fuit. воденични, на, но, н. п. камен, коло, ìüы. (ftein, rab), molaris. водењак, водењака, m. Sibaut, membrana ovarii. cf. кошуљица [2, крвава кошуљица]. водењака, f. (у Рисну) тиква у којој се носи вода, ein Rürbis, 2Bajjer barin zu tragen, cucurbita aquae ferendae. [vide тиква 1 a] cf. водњака. водењача, f. Wit mäßeriger Birnen, piris genus [pirus communis L. var.; одлика крушке са сивом покорицом, а врло воденим месом]. cf. пљускача [1; јерибасма]. водијер, водијера, (јуж.)) m. Sіе 2Bestifte, vas водир, водира, / foenisecae. cf. [брусало,] брушњача, [кузолица,] тобалица. водити, вӧдим, v. impf. 1) führen, duco. воду, leiten, duco. 3) челе воде cake (у кошници), еіnbauen, fingere favos. 4) води крава; кад је водила ова крава? rinberи, lascivire in Venerem (de vaccis). [cf. водити се 2]. 2) водити се, вӧдим се, v. r. impf. 1) einanber führen, duci. 2) (у Боци) води се крава, vide водити 4. водица, f. 1) dim. v. вода. 2) 2šeibwajjer, вожêне, n. das Führen (zu Land und zu Wasser), vectio, vectura. вожња, f. bie Sahrt, baš Jahren, vectura: сваки коњи нијесу добри на вожњи. aqua lustralis; [а)] у Боци велика водица | вођо, m. vertraulich v. воб: Бјеж у село, вођо! зове се Богојављенска, а [б)] друга cf. паведрина. мала или закрштена [vide зламење 1]. водичар, m. ber Beihwafjerträger, camillus (?): Зашао од куће до куће као водичар. Кад водичар отпоје Сиаси Господи, и покропи водицом по кући, онда обично рече: „ Што је попово да је готово: чанак граха и повјесма два, удо меса и чанак ораха и пару на крст." воз, m. товар на колима или на саонима, н. п. воз дрва, сијена, ein 2Sagenol, currus (?). возак, воска, вӧско, gut zichens, bene vehens: ови коњи нијесу дебели, али су воски. " водични пост, m. крстов дан, уочи Бого- | возакање, n. dim. v. возање. јављенија. возакати се, возакам се, v. r. impf. dim. v. возати се. возаљка, f. дрво (понајвише рачвасто) што се водњика, f. 28affer, baš im 2Binter über Doläpfel acida. водњикав, ( а, о, н. п. вино, јабука, крушка, возарина, f. ber Suhrlohn, vectura: Возарине возаров [возарев], а, о, без Ruberers, remigis. водојажа, f. као мали јаз или јаружица, куд возионица, f. буре у којему се вози што (н. н. кљук), баз Subrjaß, Sührling, vas vectorium. возити, вӧзим, v. impf. 1) führen, veho. — 2) на лађи, rubern, remigare. cf. [vide] веслати. возити се, вӧзим се, v. r. impf. fabren, vehor. Воиловица, f. намастир код Дунава близу Пан водоплаван, вна, вно, бес Цеber[d memmung a gejet, diluviei obnoxius. [cf. подводан]. водопој, водопоја, m. мјесто гдје се стока поји, bie Tränte, locus aquandis pecoribus, cf. [vide] појило: На водопој овце дојавише водурина, f. augm. v. вода. вођ, вођа, (у војв.) вођарка, f. 1 m. der Führer eines Blinden, dux чева. Вдица, т. Жаnnšname, nomen viri. вој, вӧја, m. ред у плетењу плота и осталих ствари од прућа, біе hit, stratura: доврши тај вој, па ходи да ручамо. |војак, војака, m. (у војв. од Словака) vide војник: Млад војак стар просјак. војвода, т. 1) ber Merzog, dux: Пораниле три Српске војводе Од Косова уз кршно приморје: Једно бјеше од Прилипа Марко, Друго бјеше Реља од Пазара, Треће бјеше Милош од Поцерја - Мудар бјеше војвода Момчило Град градила три брата рођена, До три брата три Мрљавчевића: Једно бјеше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрљавчевић Гојко 2) у Херцеговини и у Црној гори старјешине од кнежина или племена зову се и данас војводе. 3) за Карађорђијева врекнежинске старјешине и управитељи звали су се војводе: оваки је војвода био н. п. Стојан Чупић у Мачви, Милош Стоићевић у Поцерини, Антоније Богићевић у мена Јадру, Хајдук Вељко у крајини Неготин- | 1. војнички, ка, ко, jolbatijh, militaris. ској и т. д. — 4) и данас у Биограду Турци 2. Војнички, ка, ко, von Војница. својега старјешину зову војвода; овај вој- војно, m. (ст.) муж, Semahl, maritus [cf. jyвода Турке затвора и за мање им ствари нак 2, храбар [рабар], робар; муж]: Како суди, а за веће, гдје се тиче чистога суда, не ћу бледа бити? Војно ми је пијаница шаље их кадији, и кога нађе за право може војнов, а, о, (ст.) без Semaßls, mariti: Весели избити. Првијех година Милошева владања се, војнова мајко оваки је војвода овако судио и Србима, али сад суди само Турцима. 5) војвода у сватовима, које понајвише бива ујак младожењин: Кума куми Дебелић-Новака, А прикумка Новаковић-Груја, Старог свата Сибињанин-Јанка, А ђевера Краљевића Марка,| А чауша Рељу Крилатицу, А војводу Обилић-Милоша - Овога обичаја у Сријему и у Бачкој и у Банату као и многијех другијех сад нема, а и у Србији слабо, али у Херцеговини и у Црној гори и онамо по приморју има једнако. — 6) у Хрватској војвода се Данас зове шумар који иде на коњу. војвод-баша, m. војвода у сватовима: Војводбаше, браћо наша војводин, а, о, без војвода, той војвода. војводиница, f. bie Srau без војвода, uxor той војвода. војводити, дим, v. impf. зит војвода тафен, appello Tог војвода. војводити се, дам се, v. r. impf. fich für einen војвода издеbеn, pro војвода se gerere. војводић, m. Sohn без војвода, filius той војвода: Бе војвода обједује, Војводић му коња држи војводица, m. dim. v. војвода. војводовање, п. баз војвода jein, To esse вој вода. војводовати, дујем, v. impf. војвода fein, sum војвода. војводски, ка, ко, беп војводе gebörig, T вој воде. војска, f. (dat. војсци, асс. војску) 1) баз војсковођа, m. (у Ц. г.) Deerführer, bellidux: војта, f. (у војв.) eine Wrt Rartenfpiel, lusus quidam paginarum. војштина, f. augm. v. војска. -- волање, п. игра у којој се баца штап по земљи да се премеће, ein Şirtenfpiel, ludi genus. волар, волара, т. који чува волове, Dojenbirt, bubulcus. војводство, п. 1) біe 2ürbe eines војвода, dignitas той војвода. - 2) befen Sebiet, Merzog | Волач, т. владичино око у језеру Скадарскоме. thum, terra той војвода, ducatus: А ти, воларски, а, о, Djenhirten, bubulcorum. стриче, војевода Гојко! Мало л' ти је вој- | водства твојега? Мало л' ти је? Остало ти пусто! Већ со туђе отимате царство војвођење, п. баз Érnennen zum војвода, той војвода appellatio. волати се, волам се, v. r. impf. т. ј. штано- воликац, кца, m. (у Дубр.) Wrt flanze, tribu- волити, волим, (зап.) vide вољети. воловод, m. (у Дубр.) eine Xrt flanze, herbae genus [orobanche L.]. воловодница, f. волови што иду за кравом кад води крава, біе reier ber läufigen Ruh, vaccae proci. воловски, ка, ко, н. п. месо, Djen-(leif), Ochsen-(Fleisch), caro bubula. cf. волујски. 1. војница, f. ber Rrieg, bie Rrieg zeit, belli tempus. 2. Војница, f. варош у Босни, eine Stabt in Boš | воловски језик, т. біе Dojenjunge, anchusa offinien, urbs Bosnae. cinalis Linn. воловско око, n. baš Ddijenange, chrysanthemum вота, f. (у војв.) (ef. фота) некака игра, leucanthemum Linn. Володер, т. 1) брдо између Гроцке и села Ко- Волујац, Волујца, т. брдо [село] код Ужица. волујски, ка, ко, vide воловски. Тако имао од куда давати и вољноме и не- вољети, волим (вдљу), v. impf. (јуж.) lieber вољица, f. dim. v. воља. вонтање, n. vide вотање. вонтати, там, v. impf. vide вотати. Ja воњ, воња, m. (по зап. кр.) ber Serud), odor. | воњати, њам, ѵ. impf. (по запад. кр.). (cf. [vide] луком воњао воринта (cf. форинта), f. ber ulben, florenus. восак, ска, m. (Іос. воску) баз 2 adhs, cera: восковарина, f. (у Србији) біе 2Eastrebern, re crementa cerearia. cf. [vide] воштина [1]. восковарџија, т. који восковарину купује, ber die Wachstrebern fauft, qui emit recrementa cerearia. [cf. туричар]. Spiels, ludi genus. Art вотање, п. баз Marren, ductatio. [cf. вонтање, Вортање]. вотати, вотам, v. impf. (у војв.) кога, пастен, bei ber Haje berumführen, ducto. [cf. вонтати, Вортати]. вотњак [воћњак], m. 1) ber Objtgarten, pomarium. - [Вотњак] 2) село у Рађевини (близу Лознице). 3) зидине од намастира (у селу Вотњаку, на лијевом бријегу ријеке Штире). cf. затроношити. вотњачић, m. dim. v. вотњак. воһар, m. 1) ber Dbjtliebhaber, amans pomorum. 2) der Obsthändler, Debstler, qui poma ven ditat. воће, 1. баз Dbjt, poma [cf. мива]: У своје п. Дb[t, воће кад ко хоће. воћка [војка], f. ber Objibaum, pomus. воћкоша, f. (у Бан.) овца која води друге воћњак, m. vide вотњак. воч! interj. Saut um cin Hins bavon zu jagen, so nus abigendi bovem. cf. heја, вочке. воша, f. Rinberwort für вода, aqua sermone in- воштан, а, о, wähjern, cereus: Држи као да су му руке воштане. воштаница, f. bie 28a sleinmanb, ceratum. [ef. воштара, f. das Wachshaus, wo das Wachs воштење, n. vide вошћење. 2) prügen, verberare, [vide] тући [1], cf. бити: воштили су га. вошће, п. (у Славонији) баз Rannenfraut (öfter. | вошћење [воштење], п. 1) баз 2Bi jen, ceratio. врабац, врапца, m. (pl. gen. врабаца) [1] ser врàбипа, f. das Weibchen des Sperlings, passer femina. |