Page images
PDF
EPUB

Croma, m. Mannsname, nomen viri.

стопити се, стъпим се , v. r. pf. јФmelҙеп, 11. cròba, f. 1) der Herdenreichthum, copia ar quesco.

. mеntorum et pecorum, cf. [vide] благо [2] : стопица, f. 1) dim. р. стопа. 2) доље мјеСтока без репа. 2) Waarenreichthum, mer сто гдје стоје врата која не држе шарке ни ces. cf. [vide) роба.

багламе. [cf. жујица, петица 2, стежаица]. 2. Стока, т. (ист.) vide Стоко.

стопурина, f. augm. р. стопа. стокласа, f. некака трава која расте по ба- | Стоспуд, т. долови између Цуца и Грахова :

ровитијем мјестима, и налик је на овсик, Издигнули овце у Стосиуде eine Art Pflanze, herbae genus.

стӧструк, а, о, bunsertfältig, centuplex. Стоко, т. (јуж.) hyp. p. Стојан. [cf. 2 Стока). стӧтина, f. (рі. gen. стотина) баз фитбert, cenстокожа, f. (у ц. г.) некако дрво, eine 24rt tum (fr. la centaine). Baum, arboris genus. .

стотиница, f. dim. р. стотина: има јестокућа, f. vіdе стокућанка.

стотињак, њка, m., дан стотињак дуката. етікућанин, m. Sеr оftеnträger, RIätјфеr, gar- 1 стоциљати се, стъциљам се, v. [r. pf.] impf. be» rulus, qui comissa prodit, hocque modo vi

rabglitschen, delabi. cinos іnіmісаt. [cf. xаброноша (аброноша)] | стӧчан, чна, чно, 1) н. п. земља, т. і. гдје стокућанка, f. Sie Bojtenträgerin, delatrix. cf.

има доста стоке, reih an Bieb, pecorosus. стокућа.

[cf. марвен). — 2) млијеко, т. ј. од коза и стола, f. hyp. р. столица.

оваца. столац, ствца, т. 1) vide дубак 1. — 2) (у | стӧчар, т. човјек који држи стоку и само Хрв.) vide столица 1. 3) [Столац] град

од ње живи. Тако су у Србији отприје звали у Херцеговини (између Мостара и Требиња),

Арнауте и Србе из јужнијех крајева Србије eine Festung in der Herzegowina.

који су иред зиму силазили совцама на Столив, т. (доњи и горњи) у заливу Котор

зимовник у доње крајеве Србије. Ови су своме улазећи од мора на десној страни око

сточари до године 1804. сваке јесени саго120 кућа, у њима три Грчкога закона. Доњи

нили оваца на хиљаде у доњу земљу, аа у је Столив на заливу а горњи (у којему има

прољеће пошто би се овце изјагњиге онда много више кућа) горе високо у брду.

су се враћали натраг. Кад су се догађале столица, f. (рі. gen. стӧлица) 1) беr eejjel,

зле зиме , те би велики снијег дуго лежао Ctubt, sella. [cf. 2 стo 1, столац 2, сточић,

на земљи, давали су овце сељацима да их шкањ]. - 2) (у ц. г.) у дуге шууш ке од та

исхрањују на пола , и оцет би им кашто бана оно доње. cf. јалман. 3) (у Хрв.)

готово све оцркале,

иa се онда говорило vide [со фра) синија (cf. сто): Још к отоме

да им ваља, кад се врате натраг, звона на од злата столицу, На столици алин камен драги, Да се види сестри вечерати Усред сточић, т. (по сјевероист. кр. рекли би стоноћи као усред подне

чић) (у Дубр.) бer Gtubt, sella, cf. [vide] столичица, f. dim. р. столица. столњак, m. (по југоз. кр.) баз 3ijktud, men-| стра, страа (стра), т. vіdе страх.

столица [1]. sae linteum. [vidе трпежњак). cf. постолњак. страва, f. Der eфeet (eine #rantheit), bas ufстоловата чаша, f. баз Rel) glas, calix vitreus.

fahren vor Schrecken, terror: Ja he typa crpase Стологлав, т. планина у нахији Катунској: сСтологлава извише Сушице

у дружину Стон, Стдна, m. Die etаѕt diagno im Talmation. I cтравити се, стравӣы се, у. г. pf. (у ц. г.)

vide пoплaшити се. Stagnum. стінога, f. Die Scоlоpеndra (ein pieljupigeз 3. стравичан, чна, чно, (у Боци) fürterlit, ter

ribilis. cf. [vide] страшан. jeft) [Taujendfüßer, myriapoda L.). cròna, f. (pl. crône, cróuâ) 1) der Tritt, Länge ctpâra, hinten, post, cf. (vide) octpar: Kaa еіnез тирез, pes [cf. табан 1]: сад с. ове

идемо на ударац Турцим" Све ти идеш за стоие, aud) : из ове стоие, т. і. овај час,

дружином страга

Стан” де, кадо, ал' су auf der Stelle, e vestigio. 2) die Winde,

јади страга аrtеmо. [vidе чекрк 2].

страдалац, страдаоца, m. Ser Reisense, pon einem CTÒLANO, n. der Fuß im engsten Verstande), pes.

Uebel Betroffene, male affectus. стопанин, т. (по југоз. кр.) vidе домаћин.

страдање, п. Sag Reiset, perpessio. стопаница, f. (по југоз. кр.) vidе домаћица, страдати, страдам, т. іmрt. leiben, pati. [vide скуба.

трпљети). стопарац, стопарца, m. Турски новац од сто стража, f. 1) bie Bace, excubiae, yigiliae. — napa, Art Münze, numi genus.

2) [Стража) извор и село близу Љешнице. стопити, стӧпим, v. pf. 1) јфnteljen, liquefacio. 3) (у ц. г.) vidе браник 1. 2) човјека, pernihten, ad nihilum redigo, стражанин,

m. der Wächter, excubitor. tollo [cf. уништити 1]: Брата Вука стопише стражар, стражара, ти Турци

ctpàxapa, f. die Wachthütte, das Wachthaus, vi

все повезати.

giliarium. cf. стражница, [шиљбокана; пан das Gasthaus, deversorium, caupona. [vide] дурница).

гостионица, cf. крчма, механа. стражарев [стражаров), а, о, бев Вађters, vi- страњски, кa, кo, frеть, peregrinus. cf. [vide] gilis.

ту). стражарыњ8, п. [vide стражење).

страовиња, f. vіdе страховиња. стражарити, стражарам, ъ. impf. [vide стра- страовит, а, о, vide страховит. жити).

страор, m. : Ој страоре, страоре!

Oj Jaстражаров, а, о, vide стражарев.

воре страоре: Чујем, чујем, неборе ! шајстражарскӣ, кa, кo, 23&pters, vigilum.

кашком баталијуну уз часне посте пјестражарче, чета, п. Ваз 213афterlein, parvulus вају дјеца у вече; а бабе их карају да не

vigil: Астражарче долеће са страже слуте на рат). А и у Сријему пјевају дјеца стражаш, стражаша, т. човјек који носи књиге у игри: 0ј страоре, страоре ! | Умре, умре

(писма) (у кроцијену подугачку, заметнувини страоре ! Дозов'те му тетицу и очину се

иҳ на раме), бer 23riefträger, tabellarius. стрицу, Нек донесе тамњана и струк бела Стражевица, f. у нахији Рудничкој голо ви босиљка, Да окадим страора. У стај, устај,

соко брдо са зидинама на врху своме. страоре. стражёње, п. баз 2Вафеп, vigiliae, vigilatio. [cf. | страдта, f. vіdе страхота. стражарење).

страотиња, f. vіdе страхотиња. етражити, стражім, v. impf. maфen, yigilare, Стрітимӣp, m. Rannname, nomen viri.

excubare [cf. стражарити): Да он добро на стратор, т. (ст.) Дrt Reaut [2Intаrаnt, Camtet. капији стражи Да нас како сила не пре blume), herbae genus [amaranthus peniculaвари

tus L.; cf. тратор 1]. стражица, f. dim. р. стража: Без свеќице, без страторов, а, о, (ст.): Стари свате, страторова

стражице, Без дружине изабране — грано ! — Једна врста босиљкова, друга етражница, f. (у Боци) vide стражара.

врста невенова Трећа врста страторова стражњак, т. н. п. во, који остраг вучe, Ser — која врста страторова, Та је врста краHinterste, posterior.

јобера стрäжњй, ња, њe, Ser bintere, posterior; нај- страв, т. врло рђава кућа или колиба,

стражњи (н. п, човјек, посао), беr lеste, jblеф» страћара, f. Gфimpfport für ein paus. [cf. уteste, postremus.

пера]. стражњица, f. Sеr intere, podex. cf. [vide] зад- страһити, hйм, v. pf. perlieten, amitto. [cf. шћерњица [1].

дати). Странња, m, vide Страхиња.

страх, страха, [стра) m. 1) беr Green, terстраница, г. (у Далм.) Sie Reiter am Д3 а. ror. — 2) die Furcht, timor. [cf. cyjma). деп, scala vehiculi. cf. лотра.

Страхиња [Страиња), m. Dannтате, nomen страмота, f. (у ц. г.) vide срамота.

viri. стрампутица, f. Ser Geitemeg, semita. страхић, m. (у Грбљу) онај који се боји или стрампутицё, adv. auf einem Geitenmege, extra crpaniu, der sich fürchtet. timens: Crpazufi viam.

козе пасе. стрампутячење, п. Bas Beben auf Geitenmegen, страховиња [страовиња) f. vіdе страшило. deviatio.

страховит [страовит), а, о, vide страшан. стрампути чити, чим, у. impf. auf Geitenmegen, | страхота [страота], f. fürtеrlih (зи јеђе), terAbwegen geben, devio.

rіbile visu, dісtu [cf. страхоћа): страхота стран, а, о, frems, peregrinus. [vidе туђ]. Божија; добио страхота, изгубио страхота, страна, f. (асс. страну, pl. стране, страна) т. ј. врло много, [cf.) сила [2].

1) бie Geite, latus [ef. банда; плећ]; с ове і стрäхотан, тна, тнo, vide страшан. стране Дунава; jogar с ове стране Божића, | страхотиња [страотиња), f. баз Сфretbilə, for8. i. por 2) једна страна брашна, вуне,

mido: Ал' мож”да је Божја страотиња 5. i. Sie eine Ceite ber jerolajt (50 ока): На-| страхоћа, f. (у Дубр.) vidе страхота. бра њему страну смиља, Страну смиља и страшан, шна, шно, (страшни, на, но) јқretбосиља, Привали му уз леђине – 3) Sie lict, fiirbterlit, terribilis. [cf. стравичан, страSeite, 5. i. Bartei, partes: он је с моје стране. ховит (страовит), страхотан]. — 4) jo piel al3 брдо[1], Berg, mons: уза страшење, п. Заз ефreten, territiо. страну, преко стране, велика страна, и т. | страшив, а, о, vide страшљив. д. - 5) мушка, женска страна, jo piel als | страшивац, явца, m. Sеr $ajenfup, Sіе элетте, глава [3], Bejmlekt, sexus: Пером пише како ignavus [cf. страшивица, страшљивац, страмушка страна

ІІІљивица, плашивица, пудљивац): Да ми рече страновит, а, о, jteil, praeruptus. cf. страна [4]. дружина остала: Гле страшивца Бошка странчиця, f. dim. р. страна: Момчић иде Југовића!

странчицом, Закићен је гранчицом — страшивица, f. Sеr jajenjup, ignavus [vidе cтрастрања, f. (у Дубр.) крчма за иросте људе, шивац): Топал-паша љута страшивица, Он

т.)

Кулаша не смје погубити од Кокора и од | стрёпити, ням, v. impf. ersittern, erbeben, conЈездимира

tremisco.

. стрёшило, п. Sas cretbilЫ, фredmännjen, Sіе стрепљење, п. Sas Crsitter, trеmоr.

Vogelscheuche, terriculamentum. [cf. ctpaxo- ctpécâbe, n. das Ausschütteln, decussio, excussio. виња (страовиња)).

стрёсати, стресам, v. impf. н. п. poj, bеrаb. страшити, шим, Ү. impf. jbredent, terreo. [vide schütteln, decutio. плашити.

стрёсати се, стресам се, у. r. impf. fib јфitстрашљив, а, о, јretbaft, formidolosus. [cf. teln, excuti, schaudern, cohorrescere: Os ce страшив, пудљив, плашљив, плашив].

кршан стреса и растреса страшњивац, ивца, m.

стрёсти, сём, у. pf. bеrаbjbütteln, decutiо.

vidе страшивац. страшљивица, f.

cTpécti ce, cêu ce, v. r. pf. sich schütteln, schauстрашљивост, страшшљивости, f. Sіе Turbtјат» dern, excuti, cohorrescere. keit, timiditas.

cípëxa [ctpea], f. der Dachvorsprung, pars tecti страшљика, f. (у Барањи) два повјесма на prominens: шта ти стојиш под стрехом, те

једној страни свезана заједно (може бити не идеш у кућу ? — Сниска стреха, висок фуда је срашљика сраслица ?).

вегија страшна ўра, (у ц. г.) [f.]\ Sag jungjte GeriФt, стрецање, n. verbal. р. стрецати. страшнӣ (страшнӣ) сӯд, m. judicium novissi- стрёдати, цам, Ү. impf. н. п. чир над расте

mum: Од данаске до суда страинога и гноји се, па као боцка. cTÔB, m. Reste eines vom Wolfe gefressenen Viehes, ctpêm, m. (uct.) vide cpujem.

reliquiae cadaveris: нема му стрва; не нађе 1. стрж, т. (у Имоск.) 21rt Cime, quercus genus. му се стрв; нема му ни трага ни стрва; 2. стрж, f. (у Ц. г.) [vide срж 1) у дрвета под хајде без стрва.

бјеликом или бакуљом. стрван, вна, вно, н. п. нас, фuno Ser рот Хаз | стржаја, f. (у Хрватској) накрај лозе (винове)

gekostet, canis qui cadaver gustavit, ferox. они кончићи, Sie Ranfe, clavicula. стрвина, f. Sag 2Даз, cadaver. [cf. леш, мрцина, | Стржањ, Стржања, т. зидине од старога града 1 мрша 2, црканица 1].

исиод којијех извире вода Шуица. стрвити, стрвӣ м, y. impf. (у Сријему) п. п. і стржев, а, о, (у Ц. г.) н. п. колад, роn [1] стрж. собу, vidе кртожити.

стрига, f. (у пјесми) Beirport Se& Sфаја, ерістрвљeњe, n. perbal, p. cтpвити.

theton оvіs: Oј ти, овцо, стриго моја ! стрвнӣ, на, но, (у Бачкој) н. п. слама, vide | стрижење, n. Sas Gфеrеn, tоnѕiо. стрни.

etpūsa, f. 1) das Tuchichnißel, segmentum panni. стрвно [стрно] жито, m. (у Лици) тако се зове 2) vide свита [2].

зоб и пйр (каришик) [cf. стрнина); а ше- стрйзица, f. dim. р. стриза. ница, кукуруз, раж, јечам и просо зове се | стријека, f. (јуж.) Sex Rip, Sie Rige, rima. [vide ситно или меко жито.

жиљ). cf. стрека, пруга. стрёa, f. vіdе стреха.

стријела, f. (pl. стрйјеле) (јуж.) 1) Ser gfeil, saстрёва, f. (у Боци) што капље са стрехе кад gitta. — 2) громовна, Топпеrteil, fulmen. —

ABRAH, die Dachtraufe, Dachrinne, stillicidium. 3) понајвише pl. стриjеле, греде које се изстрека, f. [ист.] пруга на женским кецељама, нутра искрикивају унакрст (од балвана на

ber &treif, virga, [vidе жиљ] cf. стријека: Ке греде) кад се превлачи читава зграда. Овако цељице, лепе ти си стреке

утврђена Јаребичка црква у Јадру, која је Стреканица, f.: Фатише се тврде Стреканице, сасјечена од дебелијех греда и 73 стопе

У коју је камен до камена А крвави мра у опанцима дугачка, 32 стопе широка, мор до мрамора

кровом од једанаест редова Шиндре високистрёла, f. (ист.) vide cтријела.

јем, превучена је читава на прекрeтима и стрелимке, [ист. и јуж.) н. п. лети тица, mie ваговима 35 стопа, и сад још стоји као и

ein Pfeil (3. B. vom schnellen und geraden Fluge прије што је стајала, а на пређашњему њеeines Dogele), ut sagitta: полеће голуб стре зину мјесту сазидана је нова од камена. cf. лимке в земљи.

прекрeт [1], ваг. стрелица, f. (ист.) vide cтpјелица: Стрелица стријељaњe, n. (јуж.) аз ёфiepen mit Bfeil uns

те устрелила Кроз седлашце у срдашце Bogen, jactus sagittae. стрељање, п. (ист.) vide cтријељање.

стријељати, стријељам, т. impf. (јуж.) 1) mit отрељати, стрељам, (ист.) vide cтријељати. Pfeilen schießen, jaculor. - 2) oyuma, er blidt стрељач, стрељача, т. (ист.) vide cтpјељач. umher, oculis configo. стрёмён, стремена, m. (ст.) беr еtеigrіетст, lo- стрйјеш, т. (у ц. г.) vide сријепі.

rum ѕtарiae, cf. узенђија, [бакарлија, бакрач- стрика, f. 1) һур. р. стрина. — 2) (зап.) vide лија, 2] стрмен: Онђе ј"пала крвца од ју стријека. нака, Та доброме коњу до стремена, До стре- стрико, m. hyp. р. стриц. мена, и до узенђије, А јунаку до свилена стриков, а, о, vide cтричев.

Па он вади ногу из стремена ! стрила, f. (зап.) vide cтријела.

с

паса

стрилица, f. (зап.) vide cтpјелица.

1. стрмо, auf Sie Grѕе, tbalmärts, deorsum: Кад стриљање, п. (зап.) vide cтријељање.

погледаши стрмо испод града стримати, стриљам, (зап.) vide cтријељати. 2. стрмо, п. (у ц. г.) бie &teile, locus arduus стриљач, стриљача, m. (зап.) vide cтpјељач. [vide 1 стрмен): тамо, амо, стрму, брду, стрина, f. 1) очина брата жена, Seg Better bеrgаn, bergab, deorsum, sursum: и поскочи

Frau, uxor patrui (fratris patris mei). — 2) стрмом низ планину Кад погледаші стрму рече се средовијечној жени којој човјек не испод града зна имена (као младој снаша и старој бака), стрмоглав, 1 adv. тіt bет #opf porat, praeако ли ко рекне стрина какој жени која стрмоглавице, ceps: Лијене се игре наиграли,

она J вори: Стригли те ђаволи, нијесам ја још стрмоглед, т. (у ц. г.) vide стрмогред. стрина.

стрмоглё, a, m. Sеr роr jih binjiebt, deorsum стринин, а, о, беr стрина, ихoris patrui.

tuens. стрићи, стрижём, (стрӣгох, стриже, стрйзијах, стрмогрёд, т. (у ц. г.) Brauermeise, salix bа

стригао, гла, imperat. стризи) v. impf. јфе. bylonica (L.). cf. [јадиковина,) стрмоглед. ren, tondeo.

етрмогуз, а, о, н. п. коњ, ein 43fers pon jteilen стриц, стрица, m. (cf. чича) 1) Better (Baters Hinterbaden, equus praeruptis natibus.

Brucer), patraus. [cf. дундо]. 2) Дnrebe | стрміром, [adv.) (у Сријему) стрмором кога an einen ältern Mann, patruus.

okpehytu, Jemand zu Grunde richten, perdere. стрицкање, п. dim. р. стрижење.

стрмуљика, f. (у Хрв.) vide кукурузовина. стръцкати, кам, dim. р. стрифи.

стрнадица [срнадица), f. Golbammer, embеriza стрічак, чка, т. vіdе цврчак.

citrinella L. стричан, m. (у Боци) очин рођак.

стрнӣ [стрвни), на, но, н. п. xљеб, жито, роп стричев, а, о, без стриц, patrui.

фа I getreise, frugum. cf. стрвно [жито]. стричевић, т. vіdе братучед: Стричевићем | стрнина, f. стрно [стрвно] жито, bartes Все капе позлаћене

treide. стричнѣ, m. vіdе цврчак.

CTPhâute, n. daz Stoppelfeld, ager stipulatus. стрјелица, f. (јуж.) i) dim. р. стријела. – 2) [стрно (стрвно) жито, п. vіdе стрнина.) ber Dornerteil (ein permeinter Stein), fulmen. сі. | стрњика, f. Sie &toppeln, stipulae: Ако си ми

снопље повезао, Твоје овце по стрњики грмљети.

пасу стрељач, стрељача, m. (јуж.] Ser &фіїge, jaculator: Здрав стрјељачкад на банак сједне, стрњйна, f. (у Грбљу) vide [кукурузовина)

стркач. у пећ погоди.

стровалити, стровалим, v. pf. über Sen paufen стркати, стрчём, v. pf. berabaufen, decurro. стркач, стрвача, m. (у Грбљу) vide [кукуру- | Гетровалити се, стровалим се, v. r. pf. vide

werfen, everto. зовина) шашаровина.

1 пасти; види ѕ. у. сорцати се.) стрм, а, о, vide стрменит.

строваљивање, п. Sag ummerjen, eversio. стрмад, мца, т. (у Славонији) 1) стриенито | строваљивати, ваљујем, v. impf. über Sen фаш» Mjecto, steiler Ort, locus arduus et deruptus.

fen werfen, everto. cf. (vide 1]ctòMêu. — 2) vide 6àgah [1] (BO- crpòbo, n. der Haufen vom Sturme abgeschüttelter денични). 3) [Стрмац) nom. propr. у

Früchte, pomorum decussorum acervus: nex Пиперима: Ал' у Стрмац имаш шта ви

строво (испод јабука, испод шљива и т. д.) фети

стројити, jйм, v. impf. 1) vidе штројити. стрмашце, n. (dim.) Ser Cteigbiigel, ѕtарiа: Паде

2) кожу, gerben, perficio corium. cf. [vide) крвца коњу до стрмашца

чинити [3]. стрмкнути, стрмекнём, v. pf. berabiturget, prae- строка (cf. штрока 1), f. некакве овчије краcipitari. [vide скрxати се 1].

сте, које овце тако поморе као људе куга, 1. стриён, f. (loc. стриёни) бie Steile, locus ar eine Art Schafblattern, morbus quidam ovinus. duus et praeceps. cf. [брина, комад,) стр

Кажу да строка слабо удара у овце по брдомац [1, стрменица, 2 стрмо].

витијем мјестима, него највише по равни, 2. стрмен (стрмен), m. Ser Cteigbügel, ѕtарia, н. п. у Бачкој, у Сријему и у Србији око

[vide] стремен, cf. узенђија: Вранцу коњу Саве и око Дунава.

до стрмена Старом свату до стрмена стровав, а, о, строкава овца, т. ј. болесна од 3. стрмен, а, о, jteil, arduus, praeruptus. [cf. строке , mit строка bekajtet, morbo строка етрменит, омчит, стри).

dicto laborans. стрменица, f. (у ц. г.) стрмено мјесто, ein cтpoница, f. (у Рисну) слама којом се поши

stciler Ort, locus arduus et deruptus. [vide Bajy kyhe, das Strohseil, funis stramineus. 1 стрмен).

стропоштати се, там се, v. [r.] pf. зијаттепjtürgen, CTPMre, f. pl. die Beutelschnur, funiculus cru

строшити, стрдшим, [сатрошити) v. pf. 1) 3er

corruo.

menae.

саге

brojein, contero. — 2) allgebet, erogo: Строши | струнити се, стрӯийм се, y, r. pf. 1) 24rt Baumаро иљаду дуката

grimmen bekommen, certis ventris doloribus laстрпати, пам, v. pf. зијатеtmеrfеn, conjicio. bоrаrе. Кад се човјек струни, онда кажу стриети, (ист.) HIM, v. pf. aushalten, über да сиадне желудаи ; за то зову ваку бабу, стрпити, (зап.) sich gewinnen, sustineo: ne која је у том послу вјешта, те га намјести ; стријети, (југоз.) ( могу страљети да му не а једни веле: развио се пушак. [cf. дроб 2, стрпљети, (јуж.)) кажем.

пупак 2, еврћи 3, 1 спасти 1в]. — 3) (у Боци) стрпљив, а, о, gеоutѕіg, patiens.

vidе побјешњети (од болести): струњена стрпљивост, (стриљивости) f. [Sag (Besul, ра жена. tientia).

струња, м. vіdе струнар. стрӯг, m. Sеr $obel, runcina. cf. свлак [3, стрўњав, а, о, pon Siegenbaaren, e lana caeрeндe].

prina [cf. струн): орамену струњаве биструга, f. 1) (у Србији) Rip in einem Заине,

diruptio sepis. [cf. дера). 2) (у Бачкој) | струњара, f. т. і. торба од костријети, vide на вратима од тора мали торић у коме се струњица. овце, кад се из тора изгоне, дочекују и музу. | струњивање, n. Sag 23efomen pon einer 2[rt Bau).

3) (у ц. г.) велики тор у којему је по grimmens, ventris perversio et dolor. 3—400 оваца.

струњивати се, стрўњујем се, v. r. impf. eine стругање, п. Sag Chabet, rаѕiо.

Art Bauch grimmens bekommen, ventre laborare. стругати, стружём, v. impf. [1)) јфabet, rado: стрўњица, f. eine grope Хајфе (Cornijter) pon gies Неки друже уз долину струже

[2) vide

genhaaren, pera e lana caprina. cf. струњара. ерендисати).

струњичар, т. који прави струњице, bеr bie cтpyräч, стругача, m. 1) беr ефaber, rasor. — Tornister von Siegenbaaren verfertigt, qui peras

2) jedes Instrument zum Schaben, instrumentum e lana caprina conficit. rasorium: У ковача ни стругача.

струп, m. (у ц. г.) красте у дјеце по глави, стругнути, стрӯгнём, v. pf. 1) jbabein, paulum Art Kinderaussdlag (der Grind), pustularum ge

rado. — 2) Reißaus nehmen, fugam petere. nus [eczema chronicum capitis). [cf. загрепсти 2].

стручак, чка, m. hyp. р. струк. струготина, f. оно ситно иверје што се са стручање, п. Sag Хreten bеr Деіntrauben, cal

дасака оструже, Sie Kobeljpäne, ramentorum catura. crines.

стручати, чам, у. impf. (у Боци) у кади гастружица, f. dim. р. струга.

зити грожђе, 23eintrauben trеtеnt, calco. стружница, f. Die pobelbant, scamnum runcina-| стручина, f. augm. р. струка. torium. [cf. тезга).

стручић, m. dim. р. струк. стрӯжњак, m. кабао у који се овце на струзи | стручица, f. dim. р. струка.

myzy, eine Art Melffübel, mulctrae genus. етрцаљица, f. Sіе Сprise, Sag &prisфеn, siphunCrpyja, f. Frauenname, nomen feminae. стрцаљка, culus. [cf. штрцалица, штрцаљка). струјање, n. perbal. р. струјати.

crpqâie, n. das Spripen, sparsio. струјати, јӣ, т. impf. н. п. вода у котлу, или страти, цам, v. impf. јprisen, spargo, spargor,

струји котао (кад хоће да узаври; најприје emico. струји, па ври, па онда кључа), ppm ber Bee | стрцати се, цам се, т. г. impf. јprisen (ipielen), wegung des Wassers vor dein Sieden, de motu

spargo invicem. aquae ante quam effervescat.

стрцкање, p. dim. р. стрцање. струк, m. (loc. cтpўку) 1) беr Stängel, caulis. стрцкати, кам, dim. р. стрцати.

— 2) лијепа струка, pon јфӧпеnt 23ubje, sta- стрцнути, нём, у. pf. јprisen, spargo semel, turae pulcrae. [vide 1]раст, cf. стас. — emico. 3) (понајвише pl. струкови) на уже наве- стрчати, чим, v. pf. berablaufen, decurro. зано много гвозденијех кука (као удица) што стрчати се, стрчимo сe, v. r. pf. зијаттenlaue се запне преко Дунава или Саве те се хва fen, concurro. тају велике рибе.

ctpuêbe, n. das Emporsträuben (des Haars), ereccrpyka, f. 1) ein grober Mantel der Montenegriner tio comae. . und Herzegowiner (wie ein Shawl), pallii genus. ctpuntu, mî, v. impf. sträuben (das Haar), erigo

2) кампија од три струке, eine sreifacbe (cоmаm): стрши коса. Karbatsche, triplex. 3) 24rt, Battung, сваке стршљен, стршљена, m, vidе ершљен. crpyke, allerhand, omnifarius. cf. bpcra (3, crỳ! Laut, um den Odysen zurüd zu kommandiren, вела (фела), рука 3, сижа, сорта).

vox ad bovem ut regrediatur. струн, а, о, vide струњав: Те се маши у струне стуаѣ, стуäha, m. vіdе cтухай. зобнице

стуб, стуба, т. vide ступ [2]. crpjaập, m. der Verarbeiter von Ziegenwolle, qui cròba, f. die Baumleiter (aus einem nicht knapp

e lana caprina ephippia, saccos etc. conficit. behauenen Baumstamm), scala ex arbore. [cf. cf. [струња,) мутавщија.

острошка, розга 3].

« PreviousContinue »