Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors][merged small]
[ocr errors]
[blocks in formation]

стокласа, f. некака трава која расте по ба- | Стоспуд, m. долови између Цуца и Грахова: ровитијем мјестима, и налик је на овсик, Издигнули овце у Стосиуде eine Art Pflanze, herbae genus. стострук, а, о, hunbertfältig, centuplex. Стоко, m. (јуж.) һур. ѵ. Стојан. [cf. 2 Стока]. | стотина, f. (pl, gen. стотина) ба unbert, cenстокожа, f. (у Ц. г.) некако дрво, eine Wrt

Baum, arboris genus.

стокућа, f. vide стокућанка.

tum (fr. la centaine).

стотиница, f.

dim. v. стотина: има јестотињак, њка, m. дан стотињак дуката. стокућанин, m. ber oftenträger, lätjher, gar- стоциљати се, стоциљам се, ѵ. [r. pf.] impf. be rulus, qui comissa prodit, hocque modo vi- rabglitschen, delabi.

cinos inimicat. [cf. хаброноша (аброноша)]. | сточан, чна, чно, 1) н. п. земља, т. ј. гдје стокућанка, f. біе Bojtenträgerin, delatrix. cf.

стокућа.

2) (у

стола, f. һур. v. столица. столац, стоца, m. 1) vide дубак 1. — 2) (у Хрв.) vide столица 1. 3) [Столац] град у Херцеговини (између Мостара и Требиња), eine Festung in der Herzegowina. Столив, m. (доњи и горњи) у заливу Которскоме улазећи од мора на десној страни око 120 кућа, у њима три Грчкога закона. Доњи је Столив на заливу а горњи (у којему има много више кућа) горе високо у брду. столица, f. (pl. gen. столица) 1) ber Geffel,

tubt, sella. [cf. 2 сто 1, столац 2, сточић, шкањ]. 2) (у Ц. г.) у дуге пушке од табана оно доље. cf. јалман. 3) (у Хрв.) vide [софра] синија (cf. сто): Још к отоме од злата столицу, На столици алин камен драги, Да се види сестри вечерати Усред

ноћи као усред подне столичица, f. dim. v. столица. столњак, m. (по југоз. кр.) baš Zijótu, mensae linteum. [vide трпежњак]. cf. постолњак. столовата чаша, f. baš Religlas, calix vitreus, Стологлав, т. планина у нахији Катунској: С Стологлава извише Сушице Стон, Стона, m. bie Stabt Stagno in Palmaticn.

Stagnum.

стонога, f. bіе Scolopendra (ein pielfüßiges

jekt) [Tausendfüßer, myriapoda L.]. стопа, f. (p1. стопе, стопа) 1) ber Zritt, gänge eines ußes, pes [cf. табан 1]: сад с ове стоие, аиф: из ове стоие, т. ј. овај час, auf der Stelle, e vestigio. artemo. [vide чекрк 2].

[ocr errors]

има доста стоке, reih an ich, pecorosus. [cf. марвен]. 2) млијеко, т. ј. од коза и

оваца.

сточар, сточар, т. човјек који држи стоку и само

од ње живи. Тако су у Србији отприје звали Арнауте и Србе из јужнијех крајева Србије који су пред зиму силазили с овцама на зимовник у доње крајеве Србије. Ови су сточари до године 1804. сваке јесени сагонили оваца на хиљаде у доњу земљу, па у прољеће пошто ви се овце изјагњиле онда су се враћали натраг. Кад су се догађале зле зиме, те ви велики снијег дуго лежао на земљи, давали су овце сељацима да их исхрањују на пола, и опет би им кашто готово све поцркале, иа се онда говорило

да им ваља, кад се врате натраг, звона на

[blocks in formation]

јади страга 2) die Winde,

стопало, n. ber Fuß (im engften Berftanbe), pes. стопанин, m. (по југоз. кр.) vide домаћин. стопаница, f. (по југоз. кр.) vide домаћица, скуба.

стопарац, стопарца, m. Турски новац од сто пара, Art Münge, numi genus.

стопити, стопим, v. pf. 1) i melzen, liquefacio. - 2) човјека, vernichten, ad nihilum redigo, tollo [cf. уништити 1]: Брата Вука стопише ти Турци

страдалац, страдаоца, m. ber Reisense, von einem Uebel Betroffene, male affectus. страдање, п. баз Leiben, perpessio. страдати, страдам, v. impf. leiben, pati. [vide трпљети].

стража, f. 1) біе Badhe, excubiae, vigiliae. 2) [Стража] извор и село близу Љешнице. 3) (у Ц. г.) vide браник 1. стражанин, m. der Wächter, excubitor. стражар, стражара, стражара, f. біе 2Bahthütte, баз a thaus, vi

giliarium. cf. стражница, [шиљбокана; пандурница].

стражарев [стражаров], а, о, без Bächters, vigilis.

стражардње, п. [vide стражење].

das Gasthaus, deversorium, caupona. [vide] гостионица, cf. крчма, механа. страњски, ка, ко, fremb, peregrinus. cf. [vide] туб.

страдвиња, f. vide страховиња.

стражарити, стражарам, v impf. [vide стра- стравит, а, о, vide страховит.

жити].

стражаров, а, о, vide стражарев. стражарски, ка, ко, Bächter, vigilum. стражарче, чета, п. баš Mähterlein, parvulus vigil: А стражарче долеће са страже стражаш, стражаша, m. човјек који носи књиге (писма) (у процијењу подугачку, заметнувши их на раме), ber Briefträger, tabellarius. Стражевица, f. у нахији Рудничкој голо високо брдо са зидинама на врху своме. стражење, п. баз Bahen, vigiliae, vigilatio. [cf. стражарење].

стражити, стражим, v. impf. wachen, vigilare, excubare [cf. стражарити]: Да он добро на капији стражи Да нас како сила не превари

[blocks in formation]

страор, т.: Ој страоре, страоре! Oj Jaворе страоре: Чујем, чујем, неборе! (у шајкашком баталијуну уз часне посте пјевају дјеца у вече; а бабе их карају да не слуте на рат). А и у Сријему пјевају дјеца у игри: Ој страоре, страоре! Умре, умре страоре! Дозов'те му тетицу И очину сестрицу, Нек донесе тамњана И струк бела босиљка, Да окадим страора. Устај, устај, страоре.

страота, f. vide страхота. страотиња, f. vide страхотиња. Стратимир, m. Mannšname, nomen viri. стратор, m. (ст.) Wrt &raut [marant, Sammetblume], herbae genus [amaranthus peniculatus L.; cf. тратор 1].

[blocks in formation]

страћ, m.

стражњи, ња, ње, беr bintere, posterior; нај1 врло рђава кућа или колиба, стражњи (н. п. човјек, посао), ber lește, $lech= |страћара, f. Shimpfwort für ein paus. [ef. уtefte, postremus.

стражњица, f. ber intere, podex. cf. [vide] задњица [1].

Страиња, m. vide Страхиња.

страмица, f. (у Далм.) біe Seiter am 23 а gen, scala vehiculi. cf. лотра. страмота, f. (у Ц. г.) vide срамота. стрампутица, f. ber Seitenweg, semita. стрампутице, adv. auf einem Seitenwege, extra viam.

стрампутичење, п. баš Seђen auf Seitenwegen, deviatio.

стрампутичити, чим, v. impf. auf Seitenwegen, Abwegen gehen, devio.

стран, а, о, frems, peregrinus. [vide туђ]. страна, f. (асс. страну, pl. стране, страна) 1) bie Seite, latus [cf. банда; плећ]; с ове стране Дунава; jogar с ове стране Божића, | б. i. por - 2) једна страна брашна, вуне, 8. i. bie eine Seite ber Bferblaft (50 ока): Набра њему страну смиља, Страну смиља и босиља, Привали му уз леђине 3) біе Seite, 5. i. Bartei, partes: он је с моје стране. - 4) jo viel als брдо [1], Berg, mons: уза страну, преко стране, велика страна, и т. д. 5) мушка, женска страна, јо viel als глава [3], ejhlecht, sexus: Пером пише како мушка страна

[ocr errors]

страновит, а, о, jteil, praeruptus. cf. страна [4]. странчица, f. dim. v. страна: Момчић иде странчицом, Закићен је гранчицом страња, f. (у Дубр.) крчма за просте људе,

џера].

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

страховиња [страовиња] f. vide страшило. страховит [страовит], а, о, vide страшан. страхота [страота], f. für terli (зu feђen), terribile visu, dictu [cf. страхова]: страхота Божија; добио страхота, изгубио страхота, т. ј. врло много, [cf.] сила [2]. страхотан, тна, тно, vide страшан. страхотиња [страотиња], f. баз Shredbils, formido: Ал' можда је Божја страотиња страхоћа, f. (у Дубр.) vide страхота. страшан, шна, шно, (страший, на, но) red. lich, für terlich, terribilis. [cf. стравичан, страховит (страовит), страхотан]. страшење, п. баз фređen, territio. страшив, а, о, vide страшљив. страшивац, йвца, m. ber Majenfuß, біе Тетте, ignavus [cf. страшивица, страшљивац, страшљивица, плашивица, пудљивац]: Да ми рече дружина остала: Гле страшивца Бошка Југовића!

страшивица, f. ber fenfuß, ignavus [vide страшивац]: Топал-паша љута страшивица, Он

Кулаша не смје погубити Од Кокора и од стрепити, пим, v. impf. erzittern, erbeben, conЈездимира

страшило, п. baš Shredbils, redmännjen, біе Vogelscheuche, terriculamentum. [cf. cтpaxoвиња (страовиња)].

страшити, шим, v. impf. foređen, terreo. [vide
плашити].

страшљив, а, о, i redbaft, formidolosus. [cf.
страшив, пудљив, плашљив, плашив].
vide страшивац.

страшљивац, йвца, m.
m.}

страшљивица, f.

страшљивост, страшљивости, f. bie Gur tjamfeit, timiditas.

tremisco.

стрепљење, п. баз Erzittern, tremor.
cстрéсâже, n. das Ausschütteln, decussio, excussio.
стресати, стрêсам, v. impf. н. п. рој, ђerab-
schütteln, decutio.

sich schüt

стресати се, стресам се, ѵ. г. impf. fü teln, excuti, schaudern, cohorrescere: ОH ce кршан стреса и растреса

стрести, сём, v. pf. Беrаbütteln, decutio. стрести се, сём се, v. r. pf. fi hütteln, фанbern, excuti, cohorrescere.

стрёха [стреа], f. ber Dahvorfprung, pars tecti prominens: шта ти стојиш под стрехом, те не идеш у кућу ? - Сниска стреха, висок ђуВегија

страшљика, f. (у Барањи) два повјесма на једној страни свезана заједно (може бити да је срашљика сраслица?). страшна ура, (у Ц. г.) [f.]] баз jüngjte Bericht, страшни (страшни) суд, m.j judicium novissi- | стрёцати, цам, v. impf. н. п. чир кад расте mum: Од данаске до суда страшнога и гноји се, па као боцка.

стрецање, п. verbal. v. стрецати.

стрв, m. Refte cineš vom Bolfe gefreffenen Biebeš, стрёш, m. (ист.) vide сријеш.

reliquiae cadaveris: нема му стрва; не нађе | 1. стрж, m. (у Имоск.) Xrt Ciche, quercus genus. му се стрв; нема му ни трага ни стрва; | 2. стрж, f. (у Ц. г.) [vide срж 1] у дрвета под хајде без стрва. бјеликом или бакуљом. стрван, вна, вно, н. п. пас, Дипð ber vom Хаз | стржаја, f. (у Хрватској) накрај лозе (винове) gefoftet, canis qui cadaver gustavit, ferox. они кончићи, біе Hanfe, clavicula. стрвина, f. баз аз, cadaver. [cf. леш, мрцина, | Стржањ, Стржања, т. зидине од старога града 1 мрша 2, црканица 1]. испод којијех извире вода Шуица. стрвити, стрвим, v. impf. (у Сријему) п. п. | стржев, а, о, (у Ц. г.) н. п. колац, воn [1] стрж. собу, vide кртожити. стрига, f. (у пјесми) Beimort be af, epitheton ovis: Ој ти, овцо, стриго моја!

стрвљење, п. verbal, v. стрвити.
стрвый, на, но, (у Бачкој) н. п. слама, vide | стрижење, п. баз heren, tonsio.
стрни.

стрвно [стрно] жито, m. (у Лици) тако се зове
зоб и пйр (каришик) [cf. стрнина]; а ше-
ница, кукуруз, раж, јечам и просо зове се

ситно или меко жито.

стрёа, f. vide стреха.

[ocr errors]

стрёва, f. (у Боци) што капље са стрехе кад
дажди, біе Damtraufe, Dahrinne, stillicidium.
стрека, f. [ист.] пруга на женским кецељама,
ber Streif, virga, [vide жиљ] cf. стријека: Ке-
цељице, лепе ти си стреке
Стреканица, f.: Фатише се тврде Стреканице,
У коју је камен до камена А крвави мра-
мор до мрамора
стрела, f. (ист.) vide стријела.
стрелимке, [ист. и јуж.] н. п. лети тица, wie

ein Pfeil (z. B. vom schnellen und geraden Fluge eines Bogels), ut sagitta: полеће голуб стре

лимке к земљи.

стриза, f. 1) баз Zuhinißel, segmentum panni.
- 2) vide свита [2].
стрӥзица, f. dim. v. стриза.

стријека, f. (јуж.) ber Riß, bie Riße, rima. [vide
жил]. сf. стрека, пруга.
стријела, f. (pl. стријеле) [јуж.] 1) ber Bfeil, sa-
gitta. 2) громовна, Donnerteil, fulmen.
3) понајвише pl. стријеле, греде које се из-
нутра исприкивају унакрст (од балвана на
греде) кад се превлачи читава зграда. Овако
утврђена Јаребичка црква у Јадру, која је
сасјечена од дебелијех греда и 73 стопе
у опанцима дугачка, 32 стопе широка, C
кровом од једанаест редова шиндре високи-
јем, превучена је читава на прекретима и
ваговима 35 стопа, и сад још стоји као и
прије што је стајала, а на пређашњему ње-
зину мјесту сазидана је нова од камена. cf.
прекрет [1], ваг.

фießen mit Bfeil unb

impf. (јуж.) 1) mit 2) очима, er blidt

Bogen, jactus sagittae.
стријељати, стријељам, v.
Pfeilen schießen, jaculor.
umber, oculis configo.
стријеш, m. (у Ц. г.) vide сријеш.
стрика, f. 1) һур. о. стрина.
стријека.

стрелица, f. (ист.) vide стрјелица: Стрелица | стријељање, п. (јуж.) баз
те устрелила Кроз седлашце у срдашце
стрељање, п. (ист.) vide стријељање.
стрељати, стрељам, (ист.) vide стријељати.
стрељач, стрељача, m. (ист.) vide стрјељач.
стрёмен, стрёмена, m. (ст.) ber Steigriemen, 10-
rum stapiae, cf. узенђија, [бакарлија, бакрач- |
лија, 2] стрмен: Онђе ј' пала крвца од ју-
нака, Та доброме коњу до стремена, До стре-
мена, и до узенђије, А јунаку до свилена
Па он вади ногу из стремена

паса

-

стрико, m. hур. о. стриц.
стриков, а, о, vide стричев.
стрила, f. (зап.) vide стријела.

2) (зап.) vide

[ocr errors]

стрилица, f. (зап.) vide стрјелица. стриљање, п. (зап.) vide стријељање. стриљати, стриљам, (зап.) vide стријељати. стриљач, стриљача, m. (зап.) vide стрјељач. стрина, f. 1) очина брата жена, без Betters Frau, uxor patrui (fratris patris mei). 2) рече се средовијечној жени којој човјек не зна имена (као младој снаша и старој бака), ако ли ко рекне стрина какој жени која мисли да још није за то име, она му одговори: Стригли те ђаволи, нијесам ја још стрина.

стринин, а, о, ber стрина, uxoris patrui. стрићи, стрижем, (стрйгох, стриже, стризијах, стригао, гла, imperat. стризи) v. impf.e= ren, tondeo.

[blocks in formation]

стричан, m. (у Боци) очин рођак.

стричев, а, о, без стриц, patrui.

-

1. стрмо, auf sie Erbe, thalmärt3, deorsum: Кад погледаш стрмо испод града 2. стрмо, п. (у Ц. г.) bie teile, locus arduus [vide 1 стрмен]: тамо, амо, стрму, брду, bergan, bergab, deorsum, sursum: И поскочи стрмом низ планину Кад погледаш стрму испод града

-

стрмоглав, adv, mit bem Ropf voran, praeстрмоглавице, серѕ: Лијепе се игре наиграли, стрмоглавце, и ничице и стрмоглавице стрмоглёд, m. (у Ц. г.) vide стрмогред. стрмоглеђа, m. ber vor fih binfieht, deorsum tuens.

стрмогрёд, m. (у Ц. г.) Trauerweibe, salix babylonica [L.]. cf. [јадиковина,] стрмоглед. стрмогуз, а, о, н. п. коњ, ein fers von fteilen Hinterbacken, equus praeruptis natibus. стрмором, [adv.] (у Сријему) стрмором кога

окренути, Зетanó зu Srunbe riten, perdere. стрмуљика, f. (у Хрв.) vide кукурузовина. стриадица [срнадица], f. Solbammer, emberiza citrinella L.

стрий [стрвни], на, нӧ, н. п. хљеб, жито, von Imgetreibe, frugum. cf. стрвно [жито].

стричевић, m. vide братучед: Стричевићем | стрнина, f. стрно [стрвно] жито, bartes Sc

капе позлаћене

2)

стричић, m. vide цврчак. стрјелица, f. [јуж.] 1) dim. v. стријела. ber Donnerteil (ein vermeinter Stein), fulmen. cf.

грмљети.

стрјељач, стрјељача, m. [јуж.] berüße, jaculator: Здрав стрјељач кад на банак сједне, у пећ погоди.

стркати, стрчём, v. pf. berablaufen, decurro.

treide.

стрииште, п. баз Stoppelfels, ager stipulatus. [стрно (стрвно) жито, n. vide стрнина.] стрњика, f. bie Stoppelu, stipulae: Ако си ми снопље повезао, Твоје овце по стрњики пасу

стрњина, f. (у Грбљу) vide [кукурузовина)]

стркач.

стровалити, стровалим, v. pf. über ben paufen merfen, everto.

стркач, стркача, m. (у Грбљу) vide [кукуру- [стровалити се, стровалим се, v. r. pf. vide

зовина] шашаровина. стрм, а, о, vide стрменит. стрмац, мца, m. (у Славонији) 1) стрменито мјесто, fteiler Drt, locus arduus et deruptus. cf. [vide 1] стрмен. - 2) vide бадањ [1] (во3) [Стрмац] nom. propr. у Пиперима: Ал' у Стрмац имаш шта виВети

денични).

стрмашце, n. (dim.) ber teigbügel, stapia: Паде

крвца коњу до стрмашца

-

стрмекнути, стрмêкнём, v. pf. berabjtürzen, praecipitari. [vide скрхати се 1].

1. стрмен, f. (1ос. стрмени) біе Steile, locus arduus et praeceps. cf. [брина, комац,] стрмац [1, стрменица, 2 стрмо].

[ocr errors][ocr errors]

2. стрмен (стрмен), m. ber Steigbügel, stapia,
[vide] стремен, cf. узенђија: Вранцу коњу
до стрмена Старом свату до стрмена
3. стрмен,) а, o, fteil, arduus, praeruptus. [cf.
стрменит, омчит, стрм].
стрменица, f. (у Ц. г.) стрмено мјесто,

ein

stciler Ort, locus arduus et deruptus. [vide 1 стрмен].

стрмке, f. pl. bie Beuteljnur, funiculus cru

menae.

1 пасти; види s. v. сорцати се.] строваљивање, п. баз Итwerfen, eversio.

строваљивати, ваљујем, v. impf. über ben aufen werfen, everto.

строво, n. ber paufen vom Sturme abgefüttelter Grüd te, pomorum decussorum acervus: лежи строво (испод јабука, испод шљива и т. д.) стројити, јим, v. impf. 1) vide штројити.

2) кожу, gerben, perficio corium. cf. [vide] чинити [3].

строка (cf. штрока 1), f. некакве овчије красте, које овце тако поморе као људе куга, eine Art Schafblattern, morbus quidam ovinus. Кажу да строка слабо удара у овце по брдовитијем мјестима, него највише по равни, н. п. у Бачкој, у Сријему и у Србији око Саве и око Дунава.

строкав, а, о, строкава овца, т. б. болесна од строке, mit строка beђaftet, morbo строка dicto laborans.

строница, f. (у Рисну) слама којом се пошивају куће, баš trohjeil, funis stramineus. стропоштати се, там се, ѵ. [г.]pf. zufammenftürgen,

corruo.

строшити, строшим, [сатрошити] v. pf. 1) зет

bröfeln, contero. - 2) aušgeben, erogo: Строши | струнити се, стрӳним се, v. г. pf. 1) Wrt Bauh=

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

свлак [3,

струг, m. ber Dobel, runcina. cf.
еренде].
струга, f. 1) (у Србији) Нiß in einem Baune,
diruptio sepis. [cf. дера]. - 2) (у Бачкој)
на вратима од тора мали торић у коме се
овце, кад се из тора изгоне, дочекују и музу.
3) (у Ц. г.) велики тор у којему је по
3-400 оваца.

стругање, п. баз haben, rasio.
стругати, стружём, v. impf. [1)] [haben, rado:
Неки друже уз долину струже [2) vide
ерендисати].

стругач, стругача, т. 1) бет Shaber, rasor. —

2) jedes Instrument zum Schaben, instrumentum rasorium: У ковача ни стругача. стругнути, стругнём, v. pf. 1) faben, paulum rado. 2) Reißaus nehmen, fugam petere. [cf. загрепсти 2].

струготина, f. оно ситно иверје што се са Дасака оструже, біе Dobelipäne, ramentorum crines.

стружица, f. dim. v. струга.

стружница, f. bie gobelbant, scamnum runcina-| torium. [cf. тезга].

[blocks in formation]

струњара, f. т. ј. торба од костријети, vide струњица.

струњивање, п. баз Befommen von einer Irt Bauh. grimmens, ventris perversio et dolor. струњивати се, струњујем се, v. r. impf. eine Art Bauchgrimmens bekommen, ventre laborare. стрўњица, f. cine große Zafhe (Fornifter) von Bie=

genbaaren, pera e lana caprina. cf. струњара. струњичар, т. који прави струњице, ber bie Tornister von Ziegenhaaren verfertigt, qui peras e lana caprina conficit.

струп, т. (у Ц. г.) красте у дјеце по глави,
Art Kinderausschlag [der Grind], pustularum ge-
nus [eczema chronicum capitis].
стручак, чка, т. һур. v. струк.
стручање, п. баз Ereten ber 2Beintrauben, cal-

catura.

стручати, чам, v. impf. (у Боци) у кади га-
зити грожђе, Beintrauben treten, calco.
стручина, f. augm. v. струка.
стручић, m. dim. v. струк.

стружњак, т. кабао у који се овце на струзи | стручица, f. dim. v. струка.
музу, eine Wrt Melffübel, mulctrae genus.
Струја, f. Grauenname, nomen feminae.
струјање, п. verbal. v. струјати.

струјати, јú, v. impf. н. п. вода у котлу, или
струји котао (кад хоће да узаври; најприје
струји, па ври, па онда кључа), von ber Be-
wegung des Wassers vor dem Sieden, de motu
aquae ante quam effervescat.

[ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

стрцаљица, f. bie priße, baš prien, siphunстрцаљка, culus. [cf. штрцалица, штрцаљка]. стрцање, п. баš prißen, sparsio.

стрцати, цам, v. impf. fprißen, spargo, spargor, emico.

стрцати се, цам се, v. r. impf. fprisen (fpielen).
spargo invicem.

стрцкање, n. dim. v. стрцање.
стрцкати, кам, dim. v. стрцати.
стрцнути, нём, v. pf. fprißen, spargo semel,
emico.

стрчати, чим, v. pf. berablaufen, decurro.
стрчати се, стрчимо се, v. г. pf. zujammenlau=
fen, concurro.

стршење, п. баз Émpor[träuben (bes Maars), erectio comae.

стршити, шӣ, v. impf. fträuben (baš gaar), erigo
(comam): стрши коса.

стршљен, стршљена, m. vide сршљен.
cry! Laut, um den Ochsen zurück zu kommandiren,
vox ad bovem ut regrediatur.
стуâѣ, стуáћа, m. vide стухаћ.
стуб, стуба, m. vide ступ [2].

стуба, f. біе Baumleiter (auß einem nidht fnapp
behauenen Baumftamm), scala ex arbore. [cf.
острошка, розга 3].

« PreviousContinue »