Page images
PDF
EPUB

Из дру

стўбе, f. pl. (у јужној Србији) бie geiter, scala. | стукање (стукање), п. Жаз сту-Gagen, uѕus vocf. [љестве, мердивен,) мердивене.

сіѕ сту! стубица, f. dim. р. стуба.

1. стувати, учём, v. impf. т. . вола, сту-jaстуллина, f. 1) ein bobler aufrebter Gramm als 2. стукати, кам, 3 gen, dico сту.

Bajjerbebälter, truncus cavus aquae colligen-1. стукнути, стӯ кнём, у. pf. т. ј. вола, бет dae. Гдје вода из земље слабо извире ондје 2. стукнути, нём, Ở Офjet cту зиријеп, boyi се одозго метне стублина и у земљу се око impero voce сту. извора укопа, пак се из ње послије вода ступ, ступа, т. 1) беr pauptajt, ramus. 2) захвата. cf. (дубило ;) убао. — 2) (у Рисну) Sie Cäule, columna, н. п. ступови од камена шупље велико дрво, од којега би се спо по црквама намастирским. cf. стуб. менута стублина могла начинити. [cf. сту- стула, f. 1) ein bölgerner 2örjer, Sie Gtampfe, morглина).

tarium lіgneum, tudicula. [cf. хаван (аван)]. стубовом, [adv.] pon Bruns aus, funditus: про - 2) eine Maschine zum pansbrechen, machina пао стубоком.

cannabi frаngеndae. [cf. ваљарица]. — 3) стўга, f. (у Рисну) од шупља дрвета суд, као у воштари, bie Brejje, tоrсulаr. cf. [vide]

каца, н. п. за жито, ein bobler Baumjtатт (als тијесак. 4) (у ц. г.) vide сукија (а онамо Behälter für Getreide), labri genus.

сакија). 5) (у Дубр.) vidе кучине. етуглина, f. (у Рисну) дебело шупље дрво. 1. ступање, п. Жаз tampfen, Gtopen, tuѕiо. cf. [vide) стублина [2].

2. ступање, р. аз Хreten (in Sag baits), inстуд, f. Sіе Rälte, frіgus. cf. [1] стӯдён.

gressio. стӯдан, дна, дно, (у Боци) vide [2] студен: 1. ступати, нам, v. impf. н. п. јечам, ftampfelt, Па излеће пред пећину студну

tundo. гога студни вјетар һури

2. ступати, ступам, v. impf. trеtеп, саlсо. Студба, f. (у Сријему) вода која утјече у Бо- ступaц (стўпац), пца, т. 1) аз Clubjäulben

сут под зидинама старога градића Моро am Clitten, columellae trahae. [cf, чешаљ 2]. вића. Кажу да се ова вода на мапама зове — 2) (у Лици) vide дирек. Саачва.

етушина, f. augm. р. ступа. 1. студён, f. (loc. студёни) Sie Rälte, frіgus. I ступити, ступим, v. pf. trеtet, calco. [vide студ).

ступица, f. 1) dim. р. ступа. — 2) vide [кљуса] 2. студен, студена, но, (студеніп, на, но) talt, Мишоловка. frigidus. [cf. студан].

Ступчаница (гора), f.: Пријеђоше гору Стуастудёна, нца, т. извор из којега се вода чаницу

захвата, Sie Cuelle, fons. [cf. бунар, кладе- 1 стўра, f. (у ц. г.) vidе рогожина. нац, хладенац ; убао; бистијерна, густијерна, | стўрање, n. Sag реrаbberfeit, dejесtiо. почуо, пуч, чатрња).

стурати, стурам, v. impf. berabperfen, dejicio. студени, m. adj. (у Дубр.) Xonat 9?opember, men- стўрац, рца, т. (у Грбљу) кукуруз у комини sis November. .

(а кад се ољушти онда је клас), Sie Rolbe Студеница, f. 1) вода у јужној Србији која des türkischen Weizen: jammt Hülle, spica zeae.

утјече у Ибар с лијеве стране. 2) славни стӱрити, рим, v. pf. berabwerfen, delicio. Српски намастир близу те воде. — 3) [сту- стўћи, стўчём, v. pf. зеrjtopen, contundo, comденица) bie Salte, frigida: Те се напи воде minuo. студенице

стухай, стухаћа, [cтyah] m. По Херцеговини Студеничанин, m. (pl. Студеничани) Giner pon приповиједају да се стухаћи (као виле или Студеница.

ђаволи) налазе по великијем планинама и студенички, кa, кӧ, боп Студеница. Села она по камењацима, и имају на ногама гужве

око воде и намастира Студенице за Кара од људскијех жила, да им се ноге не клиђорђијева времена звала су се нахија Сту зају по страни и по камењу; кад се коме

деничка, а и сад се зову Студенички срез. прекине гужва, а он ухвати човјека и изстуденклеп, m vide хладноков.

вуче му жиле из ногу, те начини другу. [cf. студeти, (ист.)

једоrоња). студити, (зап.) студії, v. impf. talt jein, fri- стўштити се, тії се, v. r. pf. као наоблачити студјети, (југоз.) ( geo: студи вријеме.

се, смрћи се, vide [на суморити се] настуђети, (јуж.)

туштити се. етуж, f. (у горњ. прим.) vide стега.

ey, (по југоз. кр.) vide са [1], н. п. су два, etymúbâłe, n. das Uebeljein, die Uebligkeit, Hebel.

су три друга. feit, nаuѕеа.

сӯбаша, m. 1) vidе пољар. 2) der Unterстуживати се, стужује ми се, v. r, impf. übel baja, vicarius bassae, pro баша. За времена

jein, eteln, fastidio. [cf. грстити (грштити) се, дахијнскога готово у свакоме селу у Биогувити се, гадити се).

градскоме пашалуку био је начињен хан у стужити се, стужи ми се, [сатужити се) v. r. коме је сједио субаша, који је чинио pf, übel jein, eteln, fastidio.

сељацима шта му је воља. Овај је обичај

са

вача.

у Србију дошао од Пасманције, али управо | сувишњи, ња, њe, iibermäpig, nimius: Сувишња не знам је ли од њега ностао.

препа миша не лови. субашин, а, о, Seg cубава, рrоbаѕѕае. сувјерица, f. (у ц. г.) 1) као мала вјера (с субашовање, п. Заз субaшa-jein, ѕtаtuѕ tої су Typuuma) ein kleiner Waffenstillstand, exiguae баша.

induciae. 2) за кога се мисли да је и сўбаковати, шујем, у. impf. субaшa jein, sum Bjepa i hebjepa, ein Mensch von zweifelhafter субаша.

Treue, homo ambigua fide. субел, а, о, (ист.) vide субјел.

Сў вобор, т. планина у Србији [у окр. ваљевсубеласт, а, о, (ист.) vide субјеласт.

ском). субил, а, о, (зап.) vide субјел.

сувовица, f. vіdе еуховица. еубиласт, а, о, (зап.) vide субјеласт.

сувдвр, а, о, vide eyxoврх. Сӯбий, т. у Хрватској приповиједају да се сувовраст, а, о, vide eyxoврхаст.

тако звао Зриновић: Да, мој побре, од Су- Суводол, m.: Суводола и Биора равна — бића бане!

eўвозид, т. (у IIибенику) vide eyxозид. субичина, т. бик који није добро уврнут, піt сувдједица, f. vide сухоједица. vollkommen verschnittener Ochs.

сувоме, ина, f. vide сухомећина. субјел, ) а, о, meiplib, subalbuѕ. [vidе бје- сувдњав, а, о, vide eyxoњав. субјеласт, личаст].

сувопаран, pнa, pнo, vide сухопаран. субота, f. Ser Camjtag, Connabens, dies Saturni, I сувдта, f. vide сухота. dies sabbathi.

сувотан, тна, тнo, vide сухотан. Суботица, f. Raria-berejiopel, Thеrеѕiopolis. сувотиња, f. vide сухотиња. Суботичанин, т. (рі. Суботичани) Ciner pon | сувoтoвaњe, n. vіdе eyxoтoвaње. Суботица.

сувотовати, сувдтујем, vide eyxoтoвaтн. суботички, кa, кo, ppt Суботица.

сувратити, сўвратим, v. pf. Зurudjmlagen, reсув, сўва, во, (comp. сўвљn) vide eyx.

jicio: Скочила је с коња големога, Сувра

тила скуте и рукаве còbâi, f. (coll.) dürres Holz, Fallholz, ligna arida. сўваја, f. (у Бачк. и у Бан.) [cf. млин) vide су- суврљав, а, о: Бе ће наћи суврљаву јелу

Када нађе суврљаву јелу, Веже Рњу јели сувајција, т. (у Сријему и у Бачк.) Jer Rül.

у расове Іer (pon Ser Ropmble), molitor, qui molam eўвреник, т. vіdе врсник. equariam exercet. cf. сувачар.

сўврст, f. (у Дубр.) н. п. није он његова су

врст, т. і. нијесу један према другоме (госува мўња, f. (у Рисну) муња из ведра неба,

динама или госпоством), glei, par [vide као што се говори и пјева да бити може (Сину муња из неба ведрога) : Тако ме сува сугаре, рета, п. црно јагње, јфwаrgез Хатт,

врста 2): А све суврст од двадест година муња не осмудила ! сувірак, рка, т. еіn &tut biirres pols, lіgnum | eyградица, f. (у Дубр.) ситан град, бie Brau

agnus niger. aridum. [cf. суватка).

peInt, grandines. [vide] цигани, cf. крупа. сўват[*], т. мјесто гдје се љети гоје говеда, сугреб, т. [1)] pon фunsen oдer subjen aufgecf. сувaтoвaти.

scharrte Erde, terra effossa a cane aut vulpe: cỳBatra, f. ein dürres Holz, lignum aridum. [vide

Нагазио на сугреб. Кад дјеца нађу сугреб у суварак].

пољу, онда пљуну у њега; јер кажу да могу сувaтoвaњe, n. Sug 201äjten Ser Rinser, sagina

изићи по човјеку некакви шклонци кад наtio boum. .

тази на сугреб па не пљуне уњ. [— 2) cf. сувaтoвaти, тујем, т. impf. с говедима бити

загрепсти 2:1 Узео сугреб, т. і. утекао. гдје на планини и гојити их, Hinter nijten eўгуњида, f. (у Хрв.) некаки гую, 24rt гую, im Gebirge, saginare boves in silva.

pallii genus. сў вача, f. Sіе Ronniible, mola equaria [cf. су- 1. суд, сўда, m. (pl. судови) Sa Serimt, judi

ваја; vide млни): Пуца му срце (за ким, cium, jus.

или за чим) као кобили за сувачом. 2, сӯл, т. (pl. сӯди и. сўдови) 1) баз Sefäв, сувачак, чка, чко, dim. р. сув.

Geschirr, vas.

. 2) (у ц. г.) vidе копница: сувачар, т. vide сувајција.

и сто суда чела пријесједа сувезник, т. (у Далм.) vidе cпpежник. сўдарити се, рим се, v. r. pf. vіdе подударити се. суверица, (ист.) 1 f. vide сувјерица,

судап, сўца, m, Ser Ritter, judex, cf. судија [1, сувирица, (зап.)

судник, суђаја), суђа. сўвица, f. (у Рисну) грожђе које се кува у судбина, f. (код књижевника) сфidjat, fatum.

морској води, па се осуши послије, geoörrte cf. усуд, судиште, [судња, 1) суђење. Weintrauben, uvae tostae.

судија, 1) m. Ser Ritter, judex. [vide) судац, сувишак, шка, m. Sеr lеbеrjфир, quod reliquum

cf. судник.

2) f. das Gerichtswesen, res jurestat. [vidе ви шак).

diciaria: и да друга постане судија сувише, зиpiel, nimis. [cf. савише].

судијин, а, о, без Rihters, judicis.

шта.

судити, сӯдӣм, v. impf. 1) (коме шта) riten, ur заи ште грожђа да jеде. Слуге јој одмах до

theilen, judico. 2) ту памет суди, ту снага несу велики грозд, у којему је унутра била cyau, entscheiden, decerno.

сакривена мала змијица која је уједе и зада судити се, судим се, v. [r.] impf. por Bericht jteben, јој суђену смрт: Нема смрти без суђена

in judicio constitisse [vide прети се]: суди дава Када мени суђен данак дође се с њим ипо суде се.

2. еўѣење, п. Sag Ritten, Иrtbeilen, judicium, судић, m. dim. p. [2] суд (суда).

judicatio.

. судиште, п. (у Боци) Sag Cdjidjal, fatum [vide сўжаю, жња, т. (ст. р. сўжњи и. сўжњеви) судбина]; cf. усуд: триста без судишта ни der Gefangene, qui est in vinculis, cf. (cyabu

чар,) роб: Процвиљео сужањ Милутине, у сўдни, на, но, н. п. дан, Ser Tag bеg SeriФtg, тавници бана Задранина Да дарује су

dies judicii [cf. судњи дан]: Већ кад мени жње по тамници судни часак дође

сўжањски, кa, кo, Ser Befаngеnеп, сарtіvоrum : CỘAHÂUK (CYAHÎK), m. der Richter , judex. [vide) Да т опростим сужањске тавнице судац, cf. судија, суђа.

сўжањство (сўжањство), п. Sie Befangenjbajt, сўдница, f. (у Србији) баз Berichtsbau, domus captivitas.

. in qua jus agitur.

сужбање, т. (у ц. г.) vide [комљење 1] косўдња, f. (у ц. г.) Sag Chidjal, fatum. [vide рубање. судбина). cf. судиште, суђење.

сужбати, бам, v. impf. (у ц. г.) vide [косӯдњи дан, m. (у ц. г.) беr jungjte Tag, dies мити 1] корубати.

extremi judicii [vidе судни): Није санак, | сўжбина, f. (у ц. г.) vide [кому шина 1] него судњи данак

ољвина. еўдован, вна, вно, н. п. вино, паф бет хар суждребан, бна, бно, [ист. и јуж.) т. ј. коriechend, redolens dolium.

011a, trächtig (von der Stute), praegnans (equa). судопера, f. 1) крпа којом се судови перу, [cf. ждребан).

der Waschlappen, lacinia abstergendo servi- ejakême, n. das Thränen, lacrimatio. ens. cf. беспара, опирњача, [попирача,) па-| суживање, п. баз Cinengen, coartаtiо. чаура. — 2) женско које пере судове, 20Ь. І суживати, сўжујем, v. impf. perenge, coarto. majmeib, mulier аbluens. [cf. лонцопера]. сужњевање, n. Sa Siegen im Befängnijje, vin

3) Schimpfwort für ein dymusiges Frauenzim. cula, captivitas. oner, convicium in mulierem squаlіdаm. cf. | сужњёвати, сўжњујем, v. impf. бити сужаю, лонцопера.

im Gefängnissc liegen, schmachten, in vinculis esse. судрнут, а, о, vidе обијесан.

cf. [vide) тамновати. судружан, жна, жно, (у Славонији) т. ј. жена, сўжњичар, m. vіdе сужањ: Видит, брате,

jmanger, gravida. cf. [vide] трудан [2]. сужњичара, Сужњичара, тамничара, Јер суђа, m. (по југоз. кр.) vide судац.

не видим бела дана суђаја, m. vide судац.

сўза, f. (рі, сӯзе, сўза) Sie Ibrane, Sabre, lacýhe, n. (coll.) das Geräth, vasa [vide nocyhe] : crimа. суђе свакојако.

сузан, зна, зно, thrärenpoll, lacrimans: Сузне сӯъен, а, о, bejtimmt, destinatus: ако буде су и невољне! (кад се напија): Нађе сузна и

fено: Ја те гледам, суђен господару крвава Марка — Нијесмо их сузне попрасуђеник, феника, m. Ser Bejtimmte, destinatus һали

(den das Schidjal einem Mädchen als Mann be- cy36újâłe, n. vide y36ujabe. jtimmt bat): Злату ће се кујунџија наћи, | A | сузбијати, сузбијам, у. impf. vіdе узбијати. мени ће мој суђеник доћи —

сўзбити, сузбијем, v. pf, vidе узбити. суђеница, f. Die Bejtimonite, destinata: Милица сўзетица, f. као зет, за којијем није кћи или је Лазу субеница

сестра, него онако каква (назови-) родица, 1. суђење, т. баз сфidjat, ѕоrѕ, [vide судбина) etma palb-зет, quasi-зет.

cf. судња, судиште: Од суђења се не може 1. сўзити, зії м, v. impf. thränet, lacrimo. утећн. Народ наш мисли да је свакоме чо- | 2. сўзити, сӯзӣм, v. pf. н. п. кад се што плете вјеку суђено шта ће му се увијеку дого или зида, па горе ваља да се сузи, peregen, дити и каком ће смрти умријети, и да се coarto. човјек од суђења не може сачувати. Тако сузица, f. dim. р. суза. се приповиједа да је некакав цар имао кћер | сўзник, т. (у Хрв.) vidе cпpежник. за коју му некакав гатар или пророк каже сјма, f. (по југоз. кр.) као страх [2], Sie да ће је ујести змија и да ће јој од тога 21gjt, аngor: сурма ме је сама ноћу спабити смрт. Цар чувши то начини кћери сво вати; Узела га сума од Турака јој двор од стакла у који се ни мрав није | 1. еукало, п. (у Хрв. у кришћана) vidе чекрк [1]. могао увући а камо ли змија, и из њега је | 2. сукало, т. (у Сријему) vidе крцан. никуд није пуштао на поље. Кад царевој сување, п. Sag Dreben, torѕiо. кћери дође суђен дан, она здрава читава | eўкати, сучём, y, impf. 1) sreben, torqueo.

2) bеrроrmаlle, emico, [vide] сукљати, cf. стијнски, блесаст, будаласт, луд 2, луцкаст,

сукнути : Из носа му модар пламен суче махијаст, махнит (манит) 1, прилуд, прићакcykuja[*], f. der lappen mit dem die Ladung in der

нут, сакалудаст, сумахнит (суманит), halіntе fejtgejtopjt wir. ef. сакија, ступа [4]. бласт, такнут, фанут, Кушнут, утукнут, шуcỳksata, f. groß und ungeschidt und träg. convi вртан).

cium in hominem longum et pigrum. [cf. eўлудник, m. (у Боци) Ser Zbor, stultus. [vide склата, сулитња).

лудак). cf. сулудњак. сукљање, п. 5a3 феrроrmаllеn (Beg Rauch e3, беr сулудница, f. сулуда жена или дјевојка, Sie

2Bienen), provolutio. [cf, суктање, суљање). Thörin, stulta. еукљати, љам, у. impf. beraushallen, јфіевен, сулудњак, m. Ser Зbor, stultus, [vidе лудак)

рrоvоlvi [cf. сукати 2, суктати, суљати): cf. сулудник: Oјуначе, Божиј сулудњаче сукља дим из пећи; сукљају челе из кош- сулўндар , сулундара, m. Sіе Лайфribre an нице.

Ofen. сукнежица, т. који се као зове кнез а није суљање, п. vide сукљање. прави.

сўљати, љам, vide сукљати. еўкнен, а, о, роп фail&tu), е раnnо domi fасtо. сумывање, n. Sag Grfinnen, excоgіtаtіо. сукнењача , f. (у Црмн.) кошуља вунена, еіnі сумівати, сўмавам, v. impf. (у ц. г.) erfiппен,

schafwollenes Frauenhemde, tunica lanea. cf. wyna, excogito. cf. сумати. [уупелета].

сумакнути се, сўмакнём се, y, r. pf. [cf. умаћи сукниште, п. 2Bollengeitg, pannus laneus.

(умакнути)]: Утекоше три Кајова сина, и cýkao, n. das Tuch (das die Frauen zu Hause we стари се Кајо сумакнуо bent), pannus domesticus, vilior.

суманит, а, о, vide сумахнит. сўкнути, сукнём , v. pf. 1) н. п. мач, сабљу, суманкати, і кам, v. pf. entsieben, subtrahо: Ни

зüten, stringo. [cf. смукнути 1. — 2) bеrаиз» | ey мањкати, јесам му зоби суманкала

jtrönteli, provolvor: сукнуше челе из кошнице. І сумарав, рка, т. (у Барањи) vide сумрак. сукња, f. Sеr untеrrоd (ber frauen), tunica. сумати, мам, v. pf. (у ц. г.) bej@liepen, decerno. сукњётина, f. augm. р. сукња.

[vide) смислити, cf. помислити. сукњица, f. dim, p. сукња.

сўмахнит [суманит), а, о, (у Дубр.) vide сулуд. сукобити, сў кобім, vide [срести) скобити : сўмацан, цна, цно, f. (у Хрв.) т. б. мачка,

Добра конца сукобила Марка, Сукоби га trächtig (von der Kaße), praegnans (felis). (cf. царев Алил-ага

смадан]. сукобица, f. (у Лици) округла мала [2] кӧба. сўмеђа, f. Brensibeite, confinium [vide мeђа 1]: сукратити, сўкратії м, v. pf. (у Рисну) vide А док јунак на сумеђи викну| На сумећи (укратити) скратити.

Турској и каурској сўкрвица, f. Die Raterie, Sag Giter mit 23 1ut, ey минути, сўмянём, v. pf, vidе проћи [1]: Јере sanguine mixtum pus.

бјеше суминуо Баја — суктање, п. vide сукљање.

CỤMUHA, f. Frauenname, nomen feminae. суктати, сӯ кћем, т. impf. vide сукљати : сукће сўмит, in Ser Recen&art: у сумит, vide сумитице. зима у собу кроз врата.

еўмити, мим, v. impf. (у ц. г.) vide [смисулаисати, ишём, v. pf. угладити н. п. пећ, слити) сухати. зид.

сўмитице, (у Рисну) кад би два човјека лесультња, f. каже се лијену човјеку (као да се гла један до другога, али гдје су једнога

YAUTO), Schimpfwort gegen einen trägen Men ноге ондје другога да буде глава, онда би dhen, convicium in hominem pigrum. cf. (vide] се казало: леже сумитице. [cf. усумит].

суклата. суложник, m. Ser Beijtajer, concubinus. еўмице, vide нaсумце: Сумице rа по планини eўложница, f. Sіе 23eijbläferint, concubina.

тражи Сұлта, f. hyp. p. Султана.

сўмјеса, f. (у Боци) различне ствари измијесултан[*], султана, m. Ser Cultan, sultanus. шане заједно, тако и људи кад их је заједно" Султана, f. frauenate, nomen feminae.

из различнијех мјеста, ба& Semenge, mixtura. султанија[*], f. Sie Ciltanin (Bricejје), regia [cf. смјеса).

virgo : Молиле се двије султаније | Своме сумлaтa, f. vіdе cуклата. брату султан Ибраиму

еумља, f. vіdе сумња. султанијин, а, о, Ser Cultanin, regiae virginis. сўмљати, сумљам, vide сумњати. султанов, а, о, Se& Cultants, sultani.

сўмљати се, сумљам се, vide сумњати се. султански, кa, кo, jultaniict), sultanicus. сумња [сумља), f. Ser Зmeifel, dubitatio. cf. cyathiTa,* f. eine Art Kuchen, placentae genus: двојба. Султиплете на гужву савите

сўмњати, сумњам, [сумљати) v. impf. зweifelin, a, o, etwas geschossen, mit dem gesun dubito. [cf. двоумити). сулудан, Sen 23erjtanѕе etmаз зеrtriegt, ѕubѕtul- сумњати се, сумњам се, [сумљати се) v. r сулудаст,) tus. [cf. aлoсан, бенав, беваст, бе- | impf. zweifeln, dubito.

cf. сумит.

ефлуд,

сўмбран, рна, рно, (у Сријему и у Бачк.) н. | суочити, съочим, у. pf. саставити кога с ким п, човјек, вријеме, біüftеr, tristis.

да говори један другом у очи, gegenübеrjtelet còmiop, m. der Schwefel, sulphur.

(zwei Aussagende), konfrontiren, compono. сумпорача, f. gejkipejelter Rappen, pannus (laci- [суочити се, суочим се, у. е. р. суочити ; cf. nia) sulphuratus (-ta). [cf. Һибрет).

уочити се.) сумрак [сумарак), т. vide сумрачје.

сўп, m. 21rt ij) заині, аggеrіs genus. [cf. гарда, сумрачавање, п. Ваз 2ämmern, crepusculum. даљан, јаз 2]. сумрачавати се, сумрачава се, ч. r. impf. Sän eўпарник, m. Ser Biserjaфer, adversarius. mern, advesperascit. .

сўпарница, f. Sіе 23iserjaфerin, adversaria. сумрачав, чка, m. vide сумрачје.

сўпиште, п. гдје је суп био , Drt mo einjt ein сумрачина, f. (у Боци) vidе мрклица.

суп gеmеjen. . сумрачити ее, сўмрачи се, v. r. pf. vide [смрћ и Сунодерица, f. код Вуковара долина, гдје је ce] смрачити се.

негда бара била, и око ње виногради. сўмрачје, n. Sіе 2Kbensammerung, crepusculum супознати, знам, v. pf. vіdе познати : Таде

[cf. сумрак (сумарак), сумрачак): Сунце зађе, Раде суиознаде љубу сумрачје се вата

супојник, т. (у Боци) који скиме заједно сунузга, f. (у ц. г.) кад се снијег и град и стоку пасе и који (у Црној Гори и околи

кипа угрупа: не може се да иде од су.музге. нама велика је невоља љети за појење стоке : сўнахце, п. (у Боци) vide сунаце: Устани, кашто тјерају стоку на воде на Турској земало сунахце

мљи, па се једни с Турцима бију док други суначни, на, но, (у Паштр.) н. п. заход, исток, за њима стоку поје). vide сунчани.

супражица, г. в 15 епбе 24 је, [cinis caliсўнашце, т. dim. р. сунце. [cf. сунахце). dus; cf. супрашица, супрашка, 1 прпор 2]. cýher,* m. die Beschneidung, circumcisio. супрасан, сна, сно, т. ј. крмача, träbtід роп сўнетити, тим, v. impf, bејфneisen, circumcido: der Sau), praegnans (porca). Цар сунсти до два своја сина

eўпрашица, f. (у ц. г.) vide [1] прпор [2]. сунетлија, т. vide сунеција: А за њима Туре супрашка, г. vide [супражица) суираница. сунетлију

супредав, сўпретка, т. vide прело [1]. cynetêbe, n. das Beschneiden, circumcisio. сўпрет, m. (у ц. г.) vide пoпрет. сунеција,* m. Ser Defфneiber, circumcisor. [cf. | супрот, gegen, contra. cf. [против, супроф. сунетлија).

супротивштина, f. (у Славон.) Sie 2Biserjpelle cỹahep, m. der Schwamm, spongia.

jtigteit, contumacia: код њега је сама супроеўница, f. (у Боци) Sie imbeere, morum idaeum

[rubus idaeus L.). cf. [vide 2] малина [1]. супротити се, тим се, v. r. impf. коме, fid) 1. сўноврат, m. (у Дубр.) бie margijje, narcissus miserjeget, obѕіѕtо. [vidе противити се). (poëticus L.?].

супроѣ, vide супрот: Ако буде суироқ мача 2. сўноврат,

Суирок јеле жуту дуњу сўновpaтице,

über Hals und Ropf, praeceps. cùnpohême, n. das Widerseken, der Widerstand, reсўнути, су вём, v. pf. ein menig giepeit, jbuttеп, pugnatio.

. fundo.

супруга, f. vide [батина 1) тоjага. сўнце, п. Sie Counte, sol. Кога сунце види у еўр, сўра, po, (сӯрӣ, рӯ, ро) blap (pon sarbe),

јутру неумивена, осам му је дана назатка. coloris pallidi [cf. сурли): Отуд дође сура сўнцокрет, m. bie [jäbrige] &onnenblume, helian

тица, те га удари Сура сукња, модри thus annuus Linn. cf. сунчаник [2].

конци сунчани, на, но, Сопнеп•, solis. cf. суначни. суражица, f. жито у којему има више ражи сунчаник, сунчаника, т. 1) Sie Connenubr, ho него шевице, mit Roggen permijter 213сiзеп,

rologium solarium. — 2) (у Паштр.) vide triticum mixtun secali. cf. наполица [2, посунцокрет.

ловница 1], суржица. 1. сунчаница, f. Ser Connenjtrahl (int Sinimer), еўрац, рца, т. (у Боци) 24rt Rebe uns Iraube, solis radius (cubile illustrans).

vitis et uvae genus [vitis vinifera L. var.]. 2. сунчаница, f. (у Боци) vide сунчарица. сурвати се, вам се, у. r. pf. зијаттепjtiirҙеп, сунчање, т. бag Connet, apriсаtiо.

corruo. [cf. стропоштати се]. еунчарица, f. (у Рисну) вртеж у глави од еўргун[*], m. vіdе протјераница: учинили га cyhga, der Sonnenstich, solstitialis morbus. cf.

сургун, т. і. протјерали га. [2] сунчаница.

сургунисати, ишем, vide протјерати [2]. сўнчати се, чам се, у. е. [im]pf. fitjоппеп, сурдома, f. (у Бачкој) vide сурдума. apricor.

[сурдомap, m. vіdе абација ; види s. v. 3асунчев, а, о, Ser Conne, solis: Да он узме сун крцка.] чеву сестрицу

еурдук[*], т. (у Сријему) vidе провалија, сўнчевић, m. (ст.) Contenjoyi, solis filius: Проси јаруга (гдје је н. п. пут између два брда). сунце за свог сунчевића

еурдума [сурдома), f. (у војв.) од абаџијнског

тивштина.

« PreviousContinue »