стубе, f. pl. (у јужној Србији) біе eiter, scala. | стукање (стукање), п. баз сту-Sagen, usus vocf. [љестве, мердивен,] мердивене. стубица, f. dim. v. стуба.

стублина, f. 1) ein hohler aufrechter Stamm als 2Bafjerbehälter, truncus cavus aquae colligendae. Гдје вода из земље слабо извире ондје се одозго метне стублина и у земљу се око извора укопа, пак се из ње послије вода захвата. cf. [дубило ;] убао. 2) (у Рисну) шупље велико дрво, од којега би се споменута стублина могла начинити. [cf. стуглина].

стубовом, [adv.] von Sruns aus, funditus: пропао стубоком.

стуга, f. (у Рисну) од шупља дрвета суд, као

каца, н. п. за жито, ein bobler Baumftamm (al
Behälter für Getreide), labri genus.
стуглина, f. (у Рисну) дебело шупље дрво.
cf. [vide] стублина [2].

студ, f. bie Rälte, frigus. cf. [1] студен.
студан, дна, дно, (у Боци) vide [2] студен:
Па излеће пред пећину студну
гога студни вјетар һури

Из дру

Студба, f. (у Сријему) вода која утјече у Босут под зидинама старога градића Моровића. Кажу да се ова вода на мапама зове Спачва.

1. студен, f. (loc. студени) біе Rälte, frigus. [vide студ].

2. студен, студена, но, (студени, на, но) falt, frigidus. [cf. студан].

студенац, нца, m. извор из којега се вода захвата, біе Duelle, fons. [cf. бунар, кладенац, хладенац; убао; бистијерна, густијерна, почуо, пуч, чатрња].

cis сту!

1. стукати, ўчём, v. impf. т. ј. вола, сту-ја-
2. стукати, кам, gen, dico сту.
1. стукнути, стукнём,
2. стукнути, нём,
impero voce сту.

v. pf. т. ј. вола, бет Ochsen cry zurufen, bovi

2)

ступ, ступа, m. 1) ber Sauptaft, ramus.
bie Gäule, columna, н. п. ступови од камена
по црквама намастирским. cf. стуб.
ступа, f. 1) ein böljerner Nörjer, bie Stampfe, mor-
tarium ligneum, tudicula. [cf. хаван (аван)].

2) eine Maschine zum Hanfbrechen, machina cannabi frangendae. [cf. ваљарица]. 3) у воштари, біе reje, torcular. cf. [vide] тијесак. - 4) (у Ц. г.) vide сукија (а онамо сакија). 5) (у Дубр.) vide кучине.

1. ступање, п. baš Stampfen, Stoßen, tusio.
2. ступање, n. baš Zreten (in baš paus), in-
gressio.

1. ступати, пам, v. impf. н. п. јечам, ftampfen,

студени, m. adj. (у Дубр.) Ronat November, men-|стурац, рца, m. (у Грбљу) кукуруз у комини Isis November.

Студеница, f. 1) вода у јужној Србији која утјече у Ибар с лијеве стране. 2) славни Српски намастир близу те воде. 3) [стуДеница] bie Ralte, frigida: Te се напи воде студенице

-

Студеничанин, m. (pl. Студеничани) Ciner von
Студеница.

студенички, ка, ко, von Студеница. Села она
око воде и намастира Студенице за Кара-
Ђорђијева времена звала су се нахија Сту-
Деничка, а и сад се зову Студенички срез.
студенклен, т vide хладноков.
студети, (ист.)

студити, (зап.)

(а кад се ољушти онда је клас), bie Rolbe des türkischen Weizens sammt Hülle, spica zeae. стурити, рим, v. pf. berabwerfen, dejicio. стући, стучём, v. pf. zer[toßen, contundo, comminuo.

стухаћ, стухаћа, [стуаћ] m. По Херцеговини приповиједају да се стухаћи (као виле или Ђаволи) налазе по великијем планинама и по камењацима, и имају на ногама гужве од људскијех жила, да им се ноге не клизају по страни и по камењу; кад се коме прекине гужва, а он ухвати човјека и извуче му жиле из ногу, те начини другу. [cf. једогоња].

студӣ, v. impf. falt jein, fri- стўштити се, тíû се, ѵ. г. pf. као наоблачити се, смрћи се, vide [насу морити се] на

студјети, (југоз.) geo: студи вријеме.

стуђети, (јуж.)

стуж, f. (у горњ. прим.) vide стега.

стуживање, n. baš Uebeljein, bie uebligteit, lebelfeit, nausea.

стуживати се, стужује ми ce, v. r. impf. übel jein, efeln, fastidio. [cf. грстити (грштити) се, гувити се, гадити се].

стужити се, стужи ми се, [сатужити се] v. r. pf. übel fein, eteln, fastidio.

преша миша не лови.

у Србију дошао од Пасманџије, али управо сувишњи, ња, ње, übеrmäßig, nimius: Сувишња не знам је ли од њега постао. субашин, а, о, без субаша, probassae. субашовање, п. баз субаша-jein, status той субаша.

субашовати, шујем, v. impf. субаша fein, sum субаша.

субел, а, о, (ист.) vide субјел. субеласт, а, о, (ист.) vide субјеласт. субил, а, о, (зап.) vide субјел. субилает, а, о, (зап.) vide субјеласт.

сувјерица, f. (у Ц. г.) 1) као мала вјера (с Турцима) ein fleiner 2Baffenftillitans, exiguae induciae. 2) за кога се мисли да је и

вјера и невјера, ein Menfd von zweifelhafter Treue, homo ambigua fide.

Сувобор, т. планина у Србији [у окр. ваљев-
ском].

сувовица, f. vide суховица.
сувовр, а, о, vide суховрх.
сувовраст, а, о, vide суховрхает.
Суводол, т.: Суводола и Биора равна
сувозид, т. (у Шибенику) vide сухозид.

Субић, т. у Хрватској приповиједају да се
тако звао Зриновић: Да, мој побре, од Су-
бића бане!
субичина, т. бик који није добро уврнут, nicht | сувоједица, f. vide сухоједица.
vollkommen verschnittener Ochs.

субјел, 2 а, о, weißlidh, subalbus. [vide бјесубјеласт, личаст].

субота, f. ber Samftag, Gonnabens, dies Saturni,
dies sabbathi.

Суботица, f. Maria-Zherefiopel, Theresiopolis.
Суботичанин, m. (pl. Суботичани) Ciner von
Суботица.

суботички, ка, ко, роп Суботица.
сув, сува, во, (comp. сувљй) vide сух.
cyвâд, f. (coll.) dürres Holz, Fallholz, ligna arida.
суваја, f. (у Бачк, и у Бан.) [cf. млин] vide су-

вача.

cy

сувомеђина, f. vide сухомеђина.
сувоњав, а, о, vide сухоњав.
сувопаран, рна, рно, vide сухопаран.
сувота, f. vide сухота.

сувотан, тна, тно, vide сухотан.
сувотиња, f. vide сухотиња.
сувотовање, n. vide сухотовање.
сувотовати, сувотујем, vide сухотовати.
сувратити, сувратим, v. pf. zurüdlagen, rе-
jicio: Скочила је с коња големога, Сувра-
тила скуте и рукаве

суврљав, а, о: Бе ће наћи суврљаву јелу
Када нађе суврљаву јелу, Веже Рњу јели
у расове

сувајџија, m. (у Сријему и у Бачк.) ber Dül-
ler (von ber Ноßmühle), molitor, qui molam | сувреник, m. vide врсник.
equariam exercet. cf. сувачар.

сува муња, f. (у Рисну) муња из ведра неба,

као што се говори и пјева да бити може

(Сину муња из неба ведрога): Тако ме сува

Муња не осмудила! суварак, рка, m. ein Stüd bürreš pols, lignum | aridum. [cf. суватка].

суват[*], m. мјесто гдје се љети гоје говеда. cf. суватовати.

cуватка, f. ein dürres Holz, lignum aridum. [vide суварак].

суватовање, п. баз Mäften ber Rinber, saginatio boum.

суватовати, тујем, v. impf. с говедима бити гдје на планини и гојити их, Rinber mäjten | im Sebirge, saginare boves in silva.

суврет, f. (у Дубр.) н. п. није он његова суврст, т. ј. нијесу један према другоме (годинама или госпоством), gleich, par [vide сугаре, рета, п. црно јагње, jhwarzeš Camm, врста 2]: А све суврст од двадест година

agnus niger.

суградица, f. (у Дубр.) ситан град, біе Srau

peln, grandines. [vide] цигани, cf. крупа. сугреб, m. [1)] von Junben ober Gümjen aufge= scharrte Erde, terra effossa a cane aut vulpe: Нагазио на сугреб. Кад дјеца нађу сугреб у пољу, онда пљуну у њега; јер кажу да могу изићи по човјеку некакви шклопци кад нагази на сугреб па не пљуне уњ. [— 2) cf. загрепсти 2:] Узео сугреб, т. ј. утекао. сугуњица, f. (у Хрв.) некаки гуњ, Wrt гуњ, pallii genus.

cium, jus.

сувача, f. біе Кoßmühle, mola equaria [cf. cy- |1. суд, суда, m. (pl. судови) баś Serimt, judiваја; vide млин]: Пуца му срце (за ким, или за чим) као кобили за сувачом. сувачак, чка, чко, dim. v. сув.

f. vide сувјерица.

сувачар, m. vide сувајџија.
сувезник, m. (у Далм.) vide спрежник.
суверица, (ист.) |
сувирица, (зап.)/
сувица, f. (у Рисну) грожђе које се кува у
морској води, па се осуши послије, дебörtе
Beintrauben, uvae tostae.

сувишак, шка, m. ber Цебекфиß, quod reliquum
restat. [vide вишак).

сувише, zubiel, nimis. [cf. савише].

2. суд, m. (pl. суди ц. судови) 1) база, Geschirr, vas.

2) (у Ц. г.) vide кошница:
И сто суда чела пријесједа
сударити се, рим се, ѵ. т. pf. vide подударити се.
судац, суца, m. ber Richter, judex, cf. судија [1,
судник, суђаја], суђа.

судбина, f. (код књижевника) Shidjal, fatum.
cf. усуд, судиште, [судња, 1] суђење.
судија, 1) m. ber Richter, judex. [vide] судац,
cf. судник. - 2) f. bas Berichtween, res ju-
diciaria: И да друга постане судија
судијин, а, о, без Richter3, judicis.

судни, на, но, н. п. дан, беr Zag beš Bericht, dies judicii [cf. судњи дан]: Већ кад мени судни часак дође

судник (судник), m. ber Richter, judex. [vide] судац, сf. судија, суђа.

судница, f. (у Србији) баз Berichtsbaus, domus in qua jus agitur.

судња, f. (у Ц. г.) баз Shidjal, fatum. [vide
судбина]. сf. судиште, суђење.

судњи дан, m. (у Ц. г.) ber jüngfte Zag, dies
extremi judicii [vide судни]: Није санак,
него судњи данак
судован, вна, вно, н. п. вино, паф бет бар
riechend, redolens dolium.

судопера, f. 1) крпа којом се судови перу, der Waschlappen, lacinia abstergendo serviens. cf. беспара, опирњача, [попирача,] па

чаура.

2) женско које пере судове, 26- суживати, сужујем, v. impf. verengen, coarto. wa{$weib, mulier abluens. [cf. лонцопера]. | сужњевање, п. баз Siegen im Sefängnifje, vin3) Schimpfwort für ein schmutziges Frauenzim cula, captivitas.

ner, convicium in mulierem squalidam. cf. | сужњевати, сужњујем, v. impf. бити сужањ, лонцопера. im Gefängnisse liegen, schmachten, in vinculis esse. cf. [vide] тамновати.

судрнут, а, о, vide обијесан.

судружан, жна, жно, (у Славонији) т. ј. жена,

[ manger, gravida. cf. [vide] трудан [2]. суђа, m. (по југоз. кр.) vide судац. суђája, m. vide судац.

суђе, п. (coll.) baš Seräth, vasa [vide посуђе]: суђе свакојако.

сужњичар, m. vide сужањ: Видиш, брате, сужњичара, Сужњичара, тамничара, Јер не видим бела дана

суза, f. (pl. сузе, суза) bie Zhräne, Säbre, la

crima.

сузан, зна, зно, thränenvoll, lacrimans: Сузне и невољне! (кад се напија): Нађе сузна и крвава Марка Нијесмо их сузне попраҺали

сузбијање, n. vide узбијање.

суђен, а, о, beftimmt, destinatus: ако буде суБено: Ја те гледам, суђен господару суђеник, ђеника, m. ber Beftimmte, destinatus (ben baš hidjal einem Häbchen als Mann beftimmt bat): Злату ће се кујунџија наћи, А сузбијати, сузбијам, v. impf. vide узбијати. мени ће мој суђеник доћи сузбити, сузбијем, v. pf. vide узбити. суђеница, f. біе Beftimmte, destinata: Милица | сўзетица, f. као зет, за којијем није кћи или је Лазу суђеница сестра, него онако каква (назови-) родица,

1. суђење, п. baš hidjal, sors, [vide судбина] etwa Halb-зer, quasi-зeт. cf. судња, судиште: Од суђења се не може | 1. сўзити, зим, v. impf. thränen, lacrimo. утећи. Народ наш мисли да је свакоме чо- | 2. сузити, сузим, v. pf. н. п. кад се што плете вјеку суђено шта ће му се у вијеку дого

дити и каком ће смрти умријети, и да се

или зида, па горе ваља да се сузи, perengen, coarto.

човјек од суђења не може сачувати. Тако | сўзица, f. dim. v. суза.

се приповиједа да је пекакав цар имао кћер | сўзник, m. (у Хрв.) vide спрежник. за коју му некакав гатар или пророк каже сујма, f. (по југоз. кр.) као страх [2], біе да ће је ујести змија и да ће јој од тога Wngit, angor: сујма ме је сама ноћу спабити смрт. Цар чувши то начини кћери сво- вати; Узела га сујма од Турака

јој двор од стакла у који се ни мрав није | 1. сукало, п. (у Хрв. у кршћана) vide чекрк [1]. могао увући а камо ли змија, и из њега је | 2. сукало, m. (у Сријему) vide крцан. никуд није пуштао на поље. Кад царевој | сукање, п. баз Dreђen, torsio.

кћери дође суђен дан, она здрава читава сукати, сучём, v. impf. 1) breen, torqueo.

стијнски, блесаст, будаласт, луд 2, луцкаст, махијаст, махнит (манит) 1, прилуд, прићакнут, сакалудаст, сумахнит (суманит), һабласт, һакнут, һанут, һушнут, утукнут, шувртан].

2) hervormallen, emico, [vide] сукљати, cf. сукнути: Из носа му модар пламен суче сукија[*], f. ber Cappen mit bem bie Sabung in ber linte feitgejtopft wirs. cf. сакија, ступа [4]. сўклата, f. groß unb ungejmidt unb träg, convicium in hominem longum et pigrum. [cf. | сулудник, m." (у Боци) ber Zhor, stultus. [vide склата, сулитња]. лудак]. сf. сулудњак.

сукљање, п. баз Dernormallen (без Hauches, ber | сулудница, f. сулуда жена или дјевојка, біе Bienen), provolutio. [cf. суктање, суљање]. Thörin, stulta. сукљати, љам, v. impf. heraušwallen, jhießen, provolvi [cf. сукати 2, суктати, суљати]: сукља дим из пећи; сукљају челе из кош

нице.

сулудњак, m. ber Zhor, stultus, [vide луда] cf. сулудник: О јуначе, Божиј сулудњаче сулундар,* сулундара, m. bie Raumrößre am Dfen.

сукнежица, m. који се као зове кнез а није суљање, n. vide сукљање. прави.

суљати, љам, vide сукљати.

сукнен, а, о, von Sauštum, e panno domi facto. сумавање, п. баš Érfinnen, excogitatio. сукнењача, f. (у Црмн.) кошуља вунена, ein | сумавати, сумавам, v. impf. (у Ц. г.) erfinnen, schafwollenes Frauenhemde, tunica lanea. cf. uyпa, [пупелета].

сукниште, п. Bollenzeug, pannus laneus.
сýкно, n. das Tuch (das die Frauen zu Hause we-
ben), pannus domesticus, vilior.

excogito. cf. сумати.

сумакнути се, сумакнём се, ѵ. г. pf. [cf. умаћи
(умакнути)]: Утекоше три Кајова сина, И
стари се Кајо сумакнуо
суманит, а, о, vide сумахнит.

сукнути, сукнём, v. pf. 1) н. п. мач, сабљу, суманкати, кам, v. pf. entsieben, subtraho: Ниün, stringo. [cf. смукнути 1]. — 2) herauš- сумањкати, јесам му зоби суманкала ftrömen, provolvor : сукнуше челе из кошнице. | сумарак, рка, m. (у Барањи) vide сумрак. сукња, f. ber Unterrod (ber rauen), tunica. сукњетина, f. augm. v. сукња. сукњица, f. dim. v. сукња.

сукобити, сукобим, vide [срести] скобити:
Добра конца сукобила Марка, Сукоби га
царев Алил-ага

сукобица, f. (у Лици) округла мала [2] кӧба. |
сукратити, сўкратим, v. pf. (у Рисну) vide
[укратити] скратити.

сукрвица, f. біе Materie, baš Siter mit Blut,
sanguine mixtum pus.

суктање, n. vide сукљање.

сỳмати, мâм, V. pf. (y II. r.) bejchließen, decerno.

[vide] смислити, cf. помислити.

сумахнит [суманит], а, о, (у Дубр.) vide сулуд. сўмацан, цна, цно, f. (у Хрв.) т. ј. мачка, trächtig (von der Kage), praegnans (felis). [cf. смацан].

сумеђа, f. Grenz[heibe, confinium [vide међа 1]: А док јунак на сумеђи викну На сумеђи Турској и каурској

суминути, сумйнём, v. pf, vide проћи [1]: Јере бјеше суминуо Баја

Сумиња, f. угauenname, nomen feminae.

суктати, сукћем, v. impf. vide сукљати: сукке | сумит, in ber Неbenšart: у сумит, vide сумитице.

зима у собу кроз врата.

сулаисати, ишем, v. pf. угладити н. п. пећ,

зид.

сулитња, f. каже се лијену човјеку (као да се улитао), Ефіmpfwort gegen einen trägen Menschen, convicium in hominem pigrum. cf. [vide] суклата.

суложник, т. ber Beijchläfer, concubinus. суложница, f. bie Beijdläferin, concubina. Султа, f. һур. . Султана.

султан[*], султана, m. ber Sultan, sultanus. Султана, f. Уrauenname, nomen feminae. султанија[*], f. bie ultanin (Brincejje), regia virgo: Молиле се двије султаније Своме брату султан Ибраиму

сумити, мим, v. impf. (у Ц. г.) vide [смислити] сумати.

сумитице, (у Рисну) кад би два човјека легла један до другога, али гдје су једнога ноге ондје другога да буде глава, онда би се казало: леже сумитице. [cf. усумит]. cf. сумит.

сумице, vide насумце: Сумице га по планини

тражи

сумјеса, f. (у Боци) различне ствари измије-
шане заједно, тако и људи кад их је заједно
из различнијех мјеста, баз Semenge, mixtura.
[cf. смјеса].

сумлата, f. vide суклата.
сумља, f. vide сумња.

султанијин, а, о, ber Sultanin, regiae virginis. | сумљати, сўмљам, vide сумњати.
султанов, а, о, beš Sultans, sultani.
султански, ка, ко, jultaniid, sultanicus.
султипита, * f. eine Wrt Ruhen, placentae genus:

Султипите на гужву савите

сулуд, a, o. etwas geschossen, mit dem gesunсулудан, ben Ber[tanbe etmaß zerfriegt, substulсулудает,) tus. [cf. алосан, бенав, бенаст, бе-|

сумљати се, сумљам се, vide сумњати се. сумња [сумља], f. ber 3meifel, dubitatio. cf. двојба.

сумњати, сумњам, [сумљати] v. impf. zweifeln, dubito. [cf. двоумити].

сумњати се, сумњам се, [сумљати ce] v. r impf. zweifeln, dubito.

сумбран, рна, рно, (у Сријему и у Бачк.) н. суочити, сўочим, v. pf. саставити кога с ким п. човјек, вријеме, büfter, tristis. да говори један другом у очи, gegenüberftellen сумпор, m. ber hwefel, sulphur. (zwei Aussagende), konfrontiren, compono.

сумпорача, f. де[hwefelter Sappen, pannus (laci- [суочити се, суочим се, v. r. v. суочити; cf.

nia) sulphuratus (-ta). [cf. Һибрет]. сумрак [сумарак], m. vide сумрачје. сумрачавање, п. баз Дämmern, crepusculum. сумрачавати се, сумрачава се, ѵ. г. impf. bäm

mern, advesperascit.

сумрачак, чка, m. vide сумрачје. сумрачина, f. (у Боци) vide мрклица.

уочити се.]

суп, m. rt gijjaun, aggeris genus. [cf. гарда, Даљан, јаз 2].

супарник, m. ber Biberfaßer, adversarius. супарница, f. bie Biberjacherin, adversaria. супиште, п. гдје је суп био, Drt wo einjt ein cyn gewesen.

сумрачити се, сўмрачӣ се, v. r. pf. vide [смрћи | Суподерица, f. код Вуковара долина, гдје је се] смрачити се. негда бара била, и око ње виногради. сумрачје, п. біе ûbеnðòämmerung, crepusculum | супознати, знам, v. pf. vide познати: Таде [с. сумрак (сумарак), сумрачак]: Сунце зађе, сумрачје се вата

сумузга, f. (у Ц. г.) кад се снијег и град и киша угруша: не може се да иде од сумузге. сўнахце, п. (у Боци) vide сунашце: Устани, мало сунахце

суначни, на, нô, (у Паштр.) н. п. заход, исток, vide сунчани.

сунашце, n. dim. v. сунце. [cf. сунахце]. сунет,* т. біе Bejchneibung, circumcisio. сунетити, тим, v. impf. Бефneiben, circumcido: Цар сунети до два своја сина

Раде супознаде љубу

супојник, т. (у Боци) који с киме заједно
стоку пасе и поји (у Црној гори и околи-
нама велика је невоља љети за појење стоке :
кашто тјерају стоку на воде на Турској зе-
мљи, па се једни с Турцима бију док други
за њима стоку поје).
супражица, Ѓ. glüßenbe {фе, [cinis cali-
dus; cf. супрашица, супрашка, 1 прпор 2].
супрасан, сна, спо, т. ј. крмача, trächtig von
ber Sau), praegnans (porca).

супрашица, f. (у Ц. г.) vide [1] прпор [2].

сунетлија,* m. vide сунеџија: А за њима Туре | супрашна, f. vide [супражица] суирашица. сунетлију

сунећење, п. баз Дефнеібен, circumcisio.

супредак, супретка, m. vide прело[1].
супрет, m. (у Ц. г.) vide попрет.

сунеџија,* m. ber Defneiber, circumcisor. [cf. | супрот, gegen, contra. cf. [против,] супроћ. сунетлија].

сунђер, m. ber Shwamm, spongia.

суница, f. (у Боци) біе іmbeere, morum idaeum
[rubus idaeus L.]. cf. [vide 2] малина [1].
1. суноврат, m. (у Дубр.) біe Rarzijje, narcissus
[poëticus L.?].

2. суноврат,
суновратице,
сунути, сунем, v. pf. ein wenig gießen, hütten,
fundo.

über Hals und Kopf, praeceps.

сунце, п. біе Sonne, sol. Кога сунце види у
јутру неумивена, осам му је дана назатка.
сунцокрет, m. bie [jährige] onnenblume, helian-
thus annuus Linn. cf. сунчаник [2].
сунчани, на, но, Sonnen, solis. cf. суначни.
сунчаник, сунчаника, m. 1) bie Sonnenuhr, ho-
rologium solarium. - 2) (у Паштр.) vide

сунцокрет.

1. сунчаница, f. ber Sonnenftrahl (im Simmer),
solis radius (cubile illustrans).

2. сунчаница, f. (у Боци) vide сунчарица.
сунчање, п. баз Sonnen, apricatio.
сунчарица, f. (у Рисну) вртеж у глави од
сунца, ber Sonnenftid), solstitialis morbus. ef.
[2] сунчаница.

супротивштина, f. (у Славон.) біе

iberfpenftigfeit, contumacia: код њега је сама супро

тивштина.

супротити се, тим се, v. r. impf, коме, fid) widerjeen, obsisto. [vide противити се].

супроћ, vide супрот: Ако буде супрок мача Супроћ јеле жуту дуњу

супроћење, п. баš Biberjeßen, ber Biberftans, re-
pugnatio.

супруга, f. vide [батина 1] тојага.
сўр, сура, ро, (сӯрӣ, рâ, ро́) Ыаß (von Garbe),

coloris pallidi [cf. сурли]: Отуд дође сура
тица, те га удари Сура сукња, модри

КОНЦИ

суражица, f. жито у којему има више ражи него шенице, mit Hoggen vermijchter Beigen, triticum mixtum secali. cf. наполица [2, половница 1], суржица.

сурац, рца, m. (у Боци) Het Rebe ипб Zraube,

vitis et uvae genus [vitis vinifera L. var.]. сурвати се, вам се, v. r. pf. zujammenjtiürzen, corruo. [cf. стропоштати се].

сургун[*], m. vide протјераница: учинили га
сургун, т. ј. протјерали га.
сургунисати, ишем, vide протјерати [2].

сунчати се, чам се, v. r. [im]pf. fid jonnen, | сурдома, f. (у Бачкој) vide сурдума.
apricor.

сунчев, а, о, ber Conne, solis: Да он узме сунчеву сестрицу

сунчевић, м. (ст.) опненjоби, solis filius: Проси сунце за свог сунчевића

[сурдомар, m. vide абаџија; види s. v. закрцка.]

сурдук[*], m. (у Сријему) vide провалија,

јаруга (гдје је н. п. пут између два брда). сурдума [сурдома], f. (у војв.) од абаџијнског