Page images
PDF
EPUB

сукна с рукавима до сниже појаса хаљина сусталичина, f. augm. р. сусталица.

као гуњац, 21rt Bauernrod, pallii genus. сустао, ала, ало, (part. praet. р. сустати) тӣbe. суржица, f. vide суражица.

fatigatus [cf. уморан трудан 1): Па сустала еўрина, f. (у Лици) од црнога сукна мушка коња одјахао

хаљина с рукавима (као у Србији гую), еіnе еўстати, станём, v. pf. ermйбеп, dеfаtigor. [cf. Art Mantel, pallii genus.

посуcтати 2; попустити 1]. сурваст, а, о, grauli, albidus. cf. сур.

еустигнути, нём, vidе еустићи. сурла[*], f. Der Hujjel, rostrum (suis). [vidе гу- еўстигнути се, нём се, v. r. pf, vidе еуетићи бица). cf. киша, Куша.

се: Док се силна сустигнула војска еўрли, у пјесми мјесто сури: А ја старац, сустнаяње, п. баз Сіnbоlеп, аѕѕесutіо. сурли орле, Уфатићу препелицу —

сўстизати, стижем, у. impf. einholet, assequог. еуродица, f. ein menig permanət, quodammodo cycтизати се, стижем се, v. r. impf. (роп бет propinquus.

Pferde) mit dem hintern Fuße an den vorderen сўрсабов, т. (у војв.) беr Brobjфneiber, sartor

anstoßen, offendere pede posteriori anteriorem. vulgaris. [vidе абација).

сустићи [сустигнути), стигнём, v. pf. einbolen, còpytka, f. das Räjewasjer, die Molfen, serum

assequі. [cf. састићи (састигнути)]. lactis.

еўстићи (сустигнути) се, стигнём се, т. г. pf. cypyrúna, f. [knollentragende] Spierstaude, spiraea

(von dem Pferde) mit dem Hinterfuße an den Vor. filipendula (L.).

derfuß anstoßen, offendo pedem anteriorem poеўсак, сусака, m. (у Сријему) vidе крбањ.

steriore,

, сусед, m. (ист.) vide сусјед.

сустонице, (у ц. г.) vide ycтoпице. суседа, f. (ист.) vide сусједа.

сустремина, f. (у Сријему) стоји хаљина на њој суседство, р. (ист.) vide сусједство.

као сустремина. среид, m. (зап.) vide сусјед.

еустримак, имка, т. (у . г.) беr Зwitter Сли» сусида, f. (зап.) vide сусједа.

су стрмица, г. (у Срб.) ЛІatte), hibrida сусидство, п. (зап.) vide сусједство.

(meijteng poin Ibieren). cf. мелез [2]. еўсјед (сусјед), т. (по југоз. кр.) bеr 93 афbar. | eўтарный, ња, њe, vide [cјутрашњи) сутрашњи. vicinus. cf. [комшија) ковшија.

Сўтвара, f. у Боци у селу Морињу вода, за сусједа, f. (по југоз. кр.) Sie Rabbarin, vicina

коју се приповиједа да сваке године око [cf. комшиница (континица)): Шѣерца удата

Петрова дне протече много јача и субјеласусједа назвата; Сусједа ме сваки данак сутика, f. (у Боци) [cf.] догађај, пригода,

ста, и тако тече око двије недјеље дана. кара сусједин, а, о, (јуж.] Ser tabbarin, vicinae: И та

Sag Сreignів, casus: зла сутика. дар сам сукњу изгубила, да је моја не бих | Сўтина, г. брдо у Далмацији од Сиња к за

паду. Села западне стране овога брда зову ни жалила, Него ми је сусједина била еўеједство, п. (јуж.) бie stabbaribaft

, vicinia [cf. Сутјеска, f (југоз.) 1) кршћански манастир У

се Загорје, а с источне Огорје. комшіилук (коншилук)]: Уз кољена феца ја

Босни. — 2) тијесно мјесто на путу крај њичари, У сусједство вуци и бауци

Лима између Плава и Бурђевијех ступова. eyeнeжица, (ист.)

|
f. Schneegestöber mit Regen,

cf. Сућеска. еўснижица, (зап.) Glatteis, nives mixtae plu- eyrauja, f. ein Gericht von Reis und Milch, fühl суењежица, (јуж.) J viis. [vidе ладавица).

zu esjen, cibi genus. сусремчина, f. (у Бачк.) пас који није ни за | сўтон, м. tiefe Dantering, crepusculum obscuлов ни за овце (Ни торни ни ловни).

rius. eyeрeсти, сретём (сретнём), v. pf. begegtei. ob-| Сўторина, f. 1) узак комад Турске земље из viam fio, occurro.

Херцеговине у море, који раздваја Дубросусрет, m. [cf. насусрет) 1) отишао му на су

вачку државу од Боке као што је са сјесрет, entgegen, obviam. [cf. коб 1, сусрећа).

верне стране раздваја Клек од Далмације. 2) бити кога на сусрет, Виеrjt auf ѕен

— 2) [суторина) у пјесми некака со (може Rüden, dann entgegen auf die Brust. verbero

бити да је морска): и имаше соли сутоin tergo et vice versa.

рине cụcperâme, n. das Begegnen, occursus.

Суторман, т. планина која граничи с Црном сусретати, там, v. pf. begegnen, obviam fio.

гором, Турском, Арбанијом и Аустријом. На cycpeha, f. die Begegnung, occursus [cf. cycper 1]: овој планини приповиједају да је највећи

Дај ми, Боже, данас у сусрећу, у сусрећу сабор вилама, и кажу да је ондје вила вииз горе ајдуке Кога гође сретем у су дјела човјека гдје броји воде по планини, cpefu

па му казала да ће их мучно све избројити, суставити, вим, v. pf. 1) н. п. од плате, аbѕie јер их има више него ли у години дана, и

hen, detraho, 2) н. п. крв, vidе уставити. тако се не зна колико у њој има вода, него еўсталица, f. живинче које одмах сустане , обично кажу да их има преко 370. der leicht ermüdet, debilis.

eўтра, vide cјутра.

вати се.

eўтравөче, беn Дbeno Sarauf, altero vespere: Ја | eyчёдити се, сў чеди се, v. r. pf. (у Дубр.) vide

не пођох оно вече, Него пођох сутрaвече догодити се. сўтрадан, vide cјутрадан.

сучёлити се, сўчели се, у. r. pf. кад су двије сутрашњи, ња, њe, vide cјутрашњи.

ствари (н. п. куће) окренуто лицем (челом) сутредан, vide cјутредан.

jenna Apyroj, mit der Vorderseite einander ges сутридан, vide cјутридан.

felyrt jein. cf. шчелити се [сачелити се). сутрӯсан, сна, сно, као пијан, benebelt, temulentus. сучељавање, п, реrbal. p. cучељавати се. [cf. сутука (сутука), f. (у Боци) н. п. не ваља чи шчељавање (сачељавање)).

нити то и то, сутука је, може ти се до- сучељавати се, сучељавам се, vide Ішчења

годити то и то, ипheilbringens, infaustum. сутурица, f. као пола Турчин: тако у Србији еўрув[*], т. (pl. gen. сўцӯ ка) 1) vide [дјеве

зову оне људе закона нашега, који не говоре ница] кобасица. — 2) (у војв.) 9Xojtmurjt. чисто Српски, него заносе на Бугарски или суша, f. Die Türre, ariditas, ѕiccitas.

на Арнаутски, а готово сви знаду Турски. | сӯшан, шна, шно, н. II. година, бürr, sіccus, Сӯњеева, f. (јуж.) кланац између Жупе и Ник aridus. шића. cf. Сутјеска.

сушар, сушара, m, који што сушти, н. п. рибу, сӯх, суха, хо, [сув] (сухії, ха, хо, соmр. сӯшӣ) der z. B. Fische dörrt, qui torret pisces. trocken, dürr, siccus, aridus.

сўшац, шца, m. (у Боци) снијег који је са свисуха болест, f. Sie Dörrjubt, litsgebrung, tabes јем сух на великој зими, Ser Tructne, sіccus.

[phtisis pulmonalis). cf. (зла, јектика, рђава, сушеница, f. (у Дубр.) смоква која се суши, сичија,) сушица [3, тижика, чичија).

Feige die gedörrt wird, ficus torrenda. Сухара, f. планина.

сушење, p. Sag Хrotner, Dörren, siccatio, areсӯхӣ бој, m. (у ц. г.) кад није око плијена,

factio. [cf. сушило). него онако, Іeer, іnаnis.

сушило, т. (у Дубр.) ба3 Iroctnen, siccatio, cf. ерхӣ кäшаљ, m. Sеr trotne фиjten, tussiѕ ѕiсса.

сушење: прање и сушило кошуља. еуховица [сувовица), f. сухо вријеме кад нема | eўпгити, сўшим, v. impf. 1) trotnеп, ѕicco. кише ни снијега, Sie Tiirrе, ѕiccitas.

2) dörren, arefacio. 3) чаше, т. ј. пити суховpx [сувдвр], 1 a, 0, dürren Wipfels, врло, ausjtефеп, еxsiccare. [cf. напијати се). eyxoврхаст [сувдвраст], verticis aridi: У Бин- сушица, f. 1) (у Дубр.) суха кожа, gеtrоtne

ћанску високу планину, "Бено има суховраха tes Fell, pellis siccata. — 2) [Cyuuua] puјела

јека која извире испод планине Гарча, сухо грожђе, п. 1) Rojinet (rope unə tleine), више Спужа утјече у Зету (сушнијех година

accini passi. 2) отишао у сухо грожђе, стане у вирове). 3) vide суха болест. er ijt зи Bruno gerimtet, periit: опремио га у сўшник, сушника, т. беr kroctne, sіccus: E се сухо грожђе. 3) cf. банати се.

облак подигнуо сушник сухозяд [сувозид), m. vide сухомеђина. сушница, f. Sie Irote, sicca: A cушница те сухоједица [сувоједица), f. vide сухотиња. сијева муња сухомеѣ ина [сувомефина], f. зид без креча и суштен, а, о, т. ј. кучка, trähtig (pon Ser şünt

3embe, Mauer als Befriedigung ohne Mörtel, ma dinn), praegnans (canis). [vide crotan). сеriа. [cf. сухозид (сувозид)].

сўштӣ, та, те, н. и сушти ђаво, сушти отац, сухоњав [сувоњав), а, о, еtmas bürr, subaridus, cf. чити, ipsissimus. [vide 2 исти). macilentus.

еўшци, сушaкa, m. pl. Sie Ourren einbeere, сухопаран [сувопаран), рна, рно, ипреrmаt, ип. die man besonders liest, um daraus Liqueur zu

gepürst, condimentо саrеnѕ. [cf. наопаран). machen, uvae sicciores. сухота (сувота), f. Sеr troctne Drt, Sag Irotne, Јефтити, тим , vide схватити: Ма да видиш aridum: сједи у суахоти; унеси то амо у

Вуксановић-Куна Како сфати сјајна цесухоту да не кисне; хоћете нам дати мало фердана сухоте (питају путници (у Ц. г.) кад на киши схарчити, чим, v. pf. vіdе потрошити: Све дођу пред чију кућу); Он не чека да фемија сам, царе, за ђога схарчио дође Ваш да дође брегу и сухоти

ехватити (сватити, сфатити), тим, v. pf. 1) јајјеп, сухотан [сувотан), тна, тно, беr nibts bаt аlѕ prehendo. — 2) hinreichen, sufficio, pertineo.

Fastenspeisen, cibis pinguioribus destitutus. exвaњање [сваћање), п. баз фinlarget, extensio сухотиња [сувотиња], f. Sіе Rotbfajte, jejunium justa. ex egestate.

схваћати [сваћати), һам, v. impf. 1) fajje, preсухотовање [сувoтoвaње), п. Заз сухотан-jein, hendo.

. 2) hinreichen, attingo, sufficio. carere cibis pinguioribus.

[схорити, схорим, v. pf. vide oрити се 2.] сухотівати, хотујем, [сувoтoвaти) v. impf. али | схранити, схраним, [сранити, сахранити 2) у. Noth fasten, prae miseria jejuno.

pf. vіdе сачувати: Алал њему злаћени дуеучедäвање, п. vіdе догађање.

кати. Ако д'јете срани и подрани еучедавати се, сучёдава се, у. r. impf. (у Дубр.) сципати се, сципа се, т. r. pf. н. п. вода, jebr vidе догађати се.

fest zufrieren, congelari.

и

[ocr errors]

sane:

скочио

стима

нава.

1, ті, 1) interj. Sоф, та не hеш ти то [vidе тле) cf. под [3]: Од тавана на ноге

учинити, већ ако ја умрем; та немој, човјече ; та помози ако си човјек ! А. Бе си 2. таван (таван), вна, вно, уide [2] таман. био ? Б. Та ишао сам да зовнем Мирка, на таванац, нца, т. мали [1] таван. га нема код куће. А. Јеси ли ручао ? Б. таванити, ним, v. impf. biome, fundo aut laТа јесам (али —). — 2) conj. et -, et -, cunari instruo. [cf. подмошћавати). jomobt – als au) — [vide или 2]: та по таванице, f. р. (у Сријему) бie gimmerbete, laшији, та по врату, баg ijt ja (int Brunse) сиnаr. cf. [vide 1] таван [1]. alles eins. 3) на невијем мјестима (у пје- тавански, кa, кo, н. п. врата, 23oselle, ad taсмама) не значи ништа, него се само дода bulatum pertinens. да је пуна врста, н. п. На руци му три зла- тавањача, f. т. ј. даска, којом се тавани, ein тна прстена, Та сва три му цркла на пр Bret, jo zum Bödmen gebraucht wird, tabula.

Кад погледа војвода Груица| Та ће тaвaњeњe, n. Sag Biomen, fundi aut tabulati Чупић грозне сузе лије Чупић слуша па adstructio. [cf. подмошћавање).

сузе прољева Та од јада гледајућ' очима тавица, f. dim. р. тава. 2. та, тӧга, (у ц. г.) vidе тај.

тівлија[*], f. (ст.) т. і. свила [врста свиле): 3. Tâ, diese hier, diese da, ista, fem. von raj. Нестало ми је свиле тавлиjе, Свиле та1. табак[*], т. 1) ein Bogen (Rapier), рlаgula. влије и ђулвезије

2) беr gеbеrbereiter, Berber, cerdo, coria- Tüвна, f. 1) ријека у Босни у Зворничкој наrius. cf. [vide) кожар.

хији. 2) намастир на тој ријеци (тај се 2. табак, табака, т. (у Дубр.) vidе духан [2]. намастир зове и Тројица). [vidе Тројица 3]. табакана,* f. Die Berberei, officina coriaria. [cf. Tавнава, f. vide Тамнава. табaчина).

Тавнавад, вца, (Тамнавац) m. Ciner poи Тавтабан[*], m. 1) Sie Coble, solea, cf. [vide] стопа [1]: У ширину од триста табана

тавнавски [тамнавеки), кa, кo, pоu Tавнава. 2) (у Боци) ударац по табану (а наш табан | тaвнeти, ним, vidе тамнети. онамо се зове иоплат): Сто табана по туђу | тавник, тавника, т. 1) (у Сријему) округла поплату не боле; Одбили му 12 табана по котарица, на којој је одозго мала рупа на поплату. 3) ein Theil des Pfluges, pars ara

четири угла, у коју једва орах ући може; tri. — 4) vidе табанце. — 5) у бразди дно.

у овакијем се котарицама остављају ораси табание, цета, п. Sag сlоg аn Sеr linte, cla

за божић.

2) проко испод земље, die ustrum, cf. гвожђа [2, огањ 3, табан 4].

9) ine, cuniculus. [cf. лагум 2). Овакови је Tàoâie, n. das Treten, Stampfen, calcatio.

прокоп био 1813 године у Лозници у шанцу, ràbâpra, f, die Kühlwanne (beim Branntweinbren.

кроз који се ишло на воду.

тавнило, n. vіdе тамнило: и о њима три капеit), lacus. [cf. стабaркa 2]. табати, бам, v. impf. trеtei, jtampferi, calco. [cf. I тавяйна, f. vіdе тамнина.

мена драга, који сјају ноћци на тавнилу топтати].

тавнити, нам, vidе тамнити. табaчина, f. (у Боци) vidе табакана.

тавница, f. vіdе тамница. тäбиња, f. (у Дубр.) некака морска риба, беr |тавничар, т. vіdе тамничар.

Зungenfij), (3unge, ] solea [vulgaris Quensel.]. |тавничарка, f. vіdе тамничарка. табла, f. (у војв.) 1) Sie Zajel, tabula, н. п. |тавнички, кa, кo, vidе тамнички. у школи. 2) у шуми; на њивама.

тавнични, нa, нo, vidе тамнични. таблица, f. dim. р. табла.

тавновање, п. vіdе тамновање. табља, f. (9ebäuje für Sie Raпoнe, casa tormenti. I тавновати, тaвнујем, vidе тамновати. табор, m. 1) баз Rager, castra [cf. тамбор] (ef. | тављсти, внiм, vidе тамњети.

таобор): Да разбијем табор на Мишару Täbopeke, n. das fümmerliche Leben, vita misera. 2) (у Дубр.) vide парлаторија.

таворити, рим, у. impf, tümmerlid Leben, miseтава, f. Wjanne, trulla. [vide) тигањ, cf, про ram vitam vivo.

. суља.

тад, in Ser Resentgart: кад тад, cf. [vide] тада. 1. таван , т. (рі. gen. тавана) 1) Ser Воден, тада,

|

Sann, Samals, tum, cf. тад, (1 таде, таBlafonib, bie ixelberbette, lacunar [cf. поткупље, тадај, ; дер, тaдијер ;) онда: и тадар сам таванице): ударио главом у таван. 2) тадар, сукњу изгубила беr Воден, tabulatum supremum: на тавану. І тадашњй, ња, ње, батаlia, illius temporis.

3) Сфibt, Rage, tabulatum: један таван тадбина, f. (у Хрв.) vidе крађа. купуса, један таван меса. 4) Ctodtrpert, 1, тaдe, vidе тада. tabulatum [vidе под 1]: Кулу гради од два- | 2. Таде, т. hyp. p. Тадија: Богме нам је Таде дест тавана 5) der Fußboden, coassatio, погинуо

клело

[тяден, vidе тада; види s. v. упловити.] 3. тако, jo, sic: како тако, т.ј. којекако, сватідер, vidе тада: Како тадер тако и доса којако. дер

4. тако, јо (mabr id Tebe, и. Sgt.), ita (ita me Tanuja, m. Mannsname, nomen viri (Thaddaeus). dii ament): тако ми вјере ! тако ми жив тадијер, (у ц. г.) vidе тада.

брат ! тако ми Бога! Тако ме не Тадијца, m. dim. p. Тадија.

мало и веље ! Вјера моја тако ми помогла! Tazonna, f. (acc. Tāsouny) die Schwiegereltern, das Ој тако ме не родила мајка, Већ ко

vaus (die Familie) der Schwiegereltern, domus била која ђогу мога Тако т”, коњу, здраво

soceri: отишао у тазбину (ad soceros). путовати ! Отако ми, млади Павле ! тазе," frifty, rесеns. cf. [vide) пријесан.

Кујунџија, тако ти заната ! Сакуј мени од Tány, m. die Kation, demensum cibariorum. cf. злата јунака Тако ми неба и земље ! | оброк [2].

Не љубим никог” до тебе тайнија[*], m. Ser 23rорiantformijjär, cibаrіо- таковӣ, ва, вo, vidе такав. rum praefectus. .

тако, ер, (највише у војв.) ebеnjаllѕ, aeque. тај, та, то, беr Sa, istе. [cf. 2 та].

тäкса, f. (одређена цијена), бie Хare, taxatio, 1. tájâine, n. das Geheimhalten, celatio. (cf. Ta pretium. . јење).

tàKym,* m. das Geschirr, Geräth, armamenta, cf. 2. тајање, п. Жаз Cinterit, stillаtiо.

оправа [4, серсан, тимар 2; пусaт 2), н. п. 1. тајати, jйм, у. impf, geheim baltet, celo. [cf. такум коњски, т. ј. оправа (седло, узда и тајити).

остало); дао му коња под свим такумом, 2. тäјати, тäje, v. impf. fіntеrn, stillo. [cf. ка т. ј. под свом оправом. пати 1].

такушка, f. vіdе такиша. тајење, т. vide [1] тајање.

Tân, m. der Theil, Antheil, pars, portio (vide тајити, jйм, vide [1] тајати.

дијел 1]: на мој тал дошло толико. тајко (тајко), т. (у Паштр.) һур. р. отац [vidе талабука, f. vide тaрлaбука.

бабајко]: Имам тајка, имам милу мајку — талабукање, п. vide тaрлaбукање. тајков, а, о, (у Боци) Ser 23aters, patris [vidе талабукати, лабӯчём, vide тaрлaбукати.

бабов]: Mа се често обрташе На тајкове | талаган[*], т. (у Ц. г.) 21rt Obertleiѕ ѕеr lät. б’јеле дворе —

пеr, palii genus: Извадио јaтaгaнa ножа, ЈаTâjua, f. das Geheimniß, secretum.

тагана испод талагана тајня, на, но, geheim, secretus.

таламбас, m. Sie Baute, tympanum; таламбас тајност, тајности, f. San Sebeinte, Sie Berborgelt је од туча као мали чанак, па се поданне heit, absconditum. .

кожом и у Турскога чауша на војсци виси тајом, beimli, secreto, claт. [cf. тендил). о ункашу, те удара по њему дебелијем каи1. так, (у Боци) vide [2] тако.

шем кад војска ваља да се спрема, аи кад 2. тäк, т. (у ц. г.) дирек, што држи греду, путује. Изио пас таламбас, рђава част 3

Balfen, trabs. такав, ква, кво, јplber, talis. [cf. такови, 2 таки]. таландара, f. (у Сријему) женско које свашта такање, п. perbal. p. такати се.

robopa, Plaudermaul, garrula. такати ее, такам се, v. . impf. играти се: талас, m. (#djacce) bie 23ele, Boge, fuctus,

тако или лихо ? ungleiобеr gleit jpieleit, ludi cf. [vide) вал: Погнаше се по небу облаци, genus. .

А по земљи проклети вјетрови, Подигоше таквица, f. (у Боци) кад се казује како је ко на мору таласе псовао какво женско. cf. онаквица.

таласати се, са се, v. r. impf. 1) н. п. вода, 1. таки, (у војв.) vidе одмах. cf. сад.

жито, malent, fluctuare. 2) (von gewässer. 2. таки, кa, кo, jolber, talis. [vidе такав]. cf. tem Seidenzeug) moirirt, undatum esse. такови.

талац, таоца, m. Seipel, obses: Уз ђевојке дватакиши, f. (гдјешто и такуша) 21rt Birnet , наест талаца

piri genus [pirus communis L. var.]. Такише тале, т. 1) (у Дубр. и Прчању) һур. р. отац. су мале (мало веће од орaхa) и округле; [vidе бабајко]. cf. тајко. — 2) (у Дубр.) док не угњиле опоре су за јело, а Гњиле vide свекар: Ово ми је талов чешаль, Чим су врло слатке ; особито су добре за сушење ми тале браду чешља 3) (Тале*] Тури за туршију; аи пекмез је од њих врло ско име. У пјесмама се много спомиње међу добар.

Турскијем јунацима и четобалнама Тале од такља, f. (у Задру) vide [притка) тркља. Орашца, или Тале будалина, а онако само такнути [таћи), такнём, v. pf. beribren, bineine Тале.

fahren (mit Ser pan6), tango [vide дaрнути): 1. талија[*], f. vіdе срећа [cf. талих]: рђаве сам Такни у огањ и у зуб, једнако је.

талије. .[1 ráko, m. vide 3.jaroje.]

2. Талија, f. Stalien, Italia: Из Талије земље 2. тако, лијо или тако ? ungleiф обеr glei), par. преко мора Дневи даје у земљу Таcf. [1] так.

aujy

48

голем глас.

Вуков Речник

Талијан, лијана,

(2 таван] jinjter, obscurus: Tамној ноћи нема Талијанац, нца, 5 m. der Italiener, Italus.

свједока; За три дана и три ноћи тамне Талијанка, f. Sie stalienerin, Itala.

тамінити, тамінам, p. impf. реrti ( деп, талијански, кa, кo, italienijk, italus, italicus. ausrotten, [deleo]. талијер, талијера, (јуж.)| m. Ser 3 (yaler, thа- І тамбарина, f. (у Ц. г.) као гую велики, поталйр, талира,

Пlerus.
.

стављен јагњетином, eine 24rt Dantel, pallii талих,* m. (у ц. г.) vide [срећа; cf. 1] талија: genus: Анањ бјеше црна тамбарина и у стари талих Црногорски

тамбор, т. (у Ц. г.) vide табор [1]: Довео је талов, а, о, Seз тале, той тале: Ово ми је три тамбора војске

талов чешаљ, Чим ми тале браду чешља Tàmáypa[*], f. die Tamburine, citharae genus: Ayay Távor, m. der Niederschlag. Bodenjak, sedimen пије, у тамбуру бије — tum. [cf. буза 3, стеља 2].

Tamóýpâne, n. Tamburinspielen, citharae lusus. таложина, f. (у Боци) мјесто гдје не грије тамбурати, рам. v. impf. Die Zanmburine jpielen, cywile, ein schattiger Ort, locus opacus. cf. (vide) cithara cano.

. јапад.

тамбураш, тамбурана, т. vіdе тамбурција. тална[*], f. као дебела велика даска, н. п. тамбурица, f. dim. р. тамбура: Тамбурице, талпина, што се меће попријеко кад се ћу моја дангубице прија гради, бie $lante, tabula.

тамбуров, а, о,: А слеме у дрво тамбурово тайгаш, љигаша, т. т. ј. коњ, Ser Cinjpäll= тамбурски, кa, кo, н. п. жица, Xamburiiie, ci

ner (Pferd, das allein eingespannt ist), equus so thararum.

litarius, currui тањиге dісtо junctus. тамбурција[*], m. Ser Bambitrinjpieler, qui eithаrа таљнге, тіљіїга, f. pl. ein eiujpänniger 21agen, canit. cf. тамбуранг. currus unijugus.

[тамин,* cf. теминити.) таљижице, f. pl. dim. р. тањиге. [cf. таљинке). Тами, т. [luр іn ungarn] Зетеј6 , Temesis. таљизгало, m. који таљизга.

тамјан (тамљан, тамњан), т. бer 2013eibraub, thus таљизгање, п. perbal. p. таљизгати.

(3vuirua) [cf. тимјан]: Не би дао ни Богу таљизгати, таљизгам, v. impf. полако говорити тамјана (који је тврд). којешта, (jbinipfli)) Tangjamt reдeп.

тамјаника (тамљаника, тамњаника], f. 2(rt mobi. таљишке, f. pl. dim. р. тањиге. [vidе таљи riechender Trauben, Musfateller, uvae odoratae жице).

genus. cf. тамјанка [1, мирисавка 1]. тама, f. 1) sie fіnіtеrniji, tenebrae. [vidе тмуша]. тамјанка, f. 1) vidе тамјаника. — 2) (у Уж.

2) 9Rebel, nebula [vidе магла]: Cву је н.) 24rt 20epfel, pomi genus [pirus malus L. Мачву тама притиснула: Није тама ода var.]. зла времена, ни година што родити не ће; | Taмлaвa, f. vide Тамнава. Већ је тама од пра” пушчанога 3) и тамљан, т. vіdе тамјан. тамни вилает. Приповиједа се како је не- тамљаника, f. vіdе тамјаника. какав цар дошавши својском на крај сви- | Тамнава [Тавнава, Тамлава], f. 1) у Србији јета, пошао у тамни вилает, гдје се никад вода која извире под планином Влашићем ништа не види; не знајући како ће се на и утјече у Саву између Забрежја и Палежа, траг вратити, оставе ондје ждребад од ко ein Fluß in Serbien. 2) кнежина била да би их кобиле из оне помрчине из Bome, Gegend an dem Flusse gleidjes Namens. веле. Кад су ушли у тамни вилает и ишли | Тамнавац (Тавнавац), вца, т. Ciner pon Тампо њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење , а из мрака нешто по- і тамнавски [тавнавски), кі, кі, при Тамнава.

„Ко овога камења понесе, кајаће се, | тамнети [тавнети), ням, (ист.) vidе тамњети. ако не понесе кајаће се“. Гдјекоји поми- там ни вилает, т. vіdе тама 3. сли: „ кад ћу се кајати зашто да га носим ?“ | тамнило [тавнило), m. sie Ontelbeit, finjterа гдјекоји: „дај барем један да понесем ?“ тамнина [тавнина), f. У піз, tenebrae: Момче Кад се врате из таме на свијет, а то оно ми промче кроз село, Тамнина бјеше, не све било драго камење; онда они који ни виђе јесу понијели стану се кајати што нијесу, тамнити [тавнити), ням, (зап.) vidе тамњети. а они што су понијели, што нијесу више. тамница [тавница], f. Sas (finitere) Befängnis, vin

Валада се на ову таму и оно мисли гдје cula, career: Tамница је кућа необична се пјева: Па се носе по Косову равном тамничар [тавничар), т. 1) Sterfermeijter, carДок на таму починуло сунце 4) тушта

cerum custos.

. 2) ein Gefangener, captivus: и тама, т. ј. врло много.

Ми имaсмо много тамничара 1.таман," gerase, eben, jujt, commode, recte, nес тамничарка [тавничарка), f. [cf. тамничар ?].

juѕtо minus, nec plus [cf. угод]: таман до ко- тамнички [тавнички], кі, ко, н. п. врата, Sterљена; таман си дошао кад треба; А. Је ли ти тамнични [тавнични], нa, нo, tеrѕ, carceris.

дугачка та хаљина ? Б. Није, него таман. тамновање [тавновање], f. Sаз Siegen im Befäng» 2, таман (таман), мнa, мно, (тамни, на, но), nisse, vincula, captivitas.

око Те

пава.

ВИЧе:

« PreviousContinue »