Page images
PDF
EPUB

сукна с рукавима до сниже појаса хаљина сусталичина, f. augm. v. сусталица. као гуњац, Xrt Bauernrod, pallii genus. сустао, ала, ало, (part. praet, v. сустати) mübe. суржица, f. vide суражица. fatigatus [cf. уморан трудан 1]: Па сустала коња одјахао

сўрина, f. (у Лици) од црнога сукна мушка хаљина с рукавима (као у Србији гуњ), eine Art Mantel, pallii genus. суркает, а, о, graulim, albidus. cf. cyp. сурла[*], f. ber Rüjjel, rostrum (suis). [vide ryбица]. сf. киша, ћуша.

сўрлӣ, у пјесми мјесто сури: А ја старац, сурли орле, Уфатићу препелицу суродица, f. еіn wenig vermanbt, quodammodo propinquus.

сурсабов, т. (у војв.) ber Srobneiber, sartor vulgaris. [vide абаџија].

сурутка, f. baš Räjemajjer, bie Rolfen, serum lactis.

суручица, f. [fnollentragenbe] pierftause, spiraea filipendula [L.].

сусак, сусака, m. (у Сријему) vide крбањ. сусед, m. (ист.) vide сусјед. суседа, f. (ист.) vide сусједа. суседство, п. (ист.) vide сусједство. сусид, m. (зап.) vide сусјед. сусида, f. (зап.) vide сусједа. сусидство, п. (зап.) vide сусједство. сусјед (сусјед), m. (по југоз. кр.) бег Жафбаг, vicinus. cf. [комшија] коншија. сусједа, f. (по југоз. кр.) біе Rahbarin, vicina [cf. комшиница (коншиница)]: Шћерца удата сусједа назвата; Сусједа ме сваки данак

кара

[ocr errors]

сусједин, а, о, [јуж.] ber Nahbarin, vicinae: И та-
дар сам сукњу изгубила, Да је моја не бих |
ни жалила, Него ми је сусједина била
сусједство, п. [јуж.] bie Rahbarjaft, vicinia [cf. |
комшилук (коншилук)]: Уз кољена ђеца ја-
њичари, У сусједство вуци и бауци
суснежица, (ист.) f. neegeftöber mit Regen,
суснижица, (зап.) Glatteis, nives mixtae plu-
сусњежица, (јуж.) viis. [vide лапавица].
сўсрёмчина, f. (у Бачк.) пас који није ни за
лов ни за овце (Ни торни ни ловни).
сусрести, сретем (сретнем), v. pf. begegnen,
viam fio, occurro.
сусрет, m. [cf. насусрет] 1) отишао му на су-
срет, entgegen, obviam. [cf. коб 1, сусрећа].
2) бити кога на сусрет, zuerft auf ben
Rücken, dann entgegen auf die Brust. verbero
in tergo et vice versa.
сусретање, п. баз Begegnen, occursus.
сусретати, там, v. pf. begegnen, obviam fio.
сусрећа, f. біе Begegnung, occursus [cf. сусрет 1]:
Дај ми, Боже, данас у сусрећу, У сусрећу
из горе ајдуке Кога гође сретем у су-
cpehu

[ocr errors]
[ocr errors]

сустати, станем, v. pf. ermüben, defatigor. [cf. посустати 2; попустити 1]. сустигнути, нём, vide сустићи. сустигнути се, нём се, ѵ. г. pf. vide сустићи се: Док се силна сустигнула војска сустизање, п. баз Çinbolen, assecutio. сустизати, стижем, v. impf. cinholen, assequor. сустизати се, стижем се, v. r. impf. (von bem

Pferde) mit dem hintern Fuße an den vorderen anstoßen, offendere pede posteriori anteriorem. сустићи [сустигнути], стигнем, v. pf. einholen, assequi. [cf. састићи (састигнути)].

сустићи [сустигнути] се, стигнем се, ѵ. г. pf. (von dem Pferde) mit dem Hinterfuße an den Vorderfuß anstoßen, offendo pedem anteriorem posteriore.

сустонице, (у Ц. г.) vide устопице.

сустремина, f. (у Сријему) стоји хаљина на њој као сустремина.

сустримак, ймка, m. (у Ц. г.)) ber Switter (uсустрмица, 1. (у Срб.) / latte), hibrida (meiften von Thieren). cf. мелез [2]. сутарњи, ња, ње, vide [сјутрашњи] сутрашњи. Сутвара, f. у Боци у селу Морињу вода, за коју се приповиједа да сваке године оБО Петрова дне протече много јача и субјеласутика, f. (у Боци) [cf.] догађај, пригода, ста, и тако тече око двије недјеље дана. баз reigniß, casus: зла сутика.

Сутина, f. брдо у Далмацији од Сиња к за

паду. Села западне стране овога брда зову Сутјеска, f. [југоз.] 1) кршћански манастир у се Загорје, а с источне Огорје. Босни. 2) тијесно мјесто на путу крај Лима између Плава и Ђурђевијех ступова. cf. Сућеска.

eyrauja, f. ein Gericht von Reis und Milch, kühl сутон, m. tiefe Dämmerung, crepusculum obscuzu effen, cibi genus.

rius.

ob-|Суторина, f. 1) узак комад Турске земље из Херцеговине у море, који раздваја Дубровачку државу од Боке као што је са сјеверне стране раздваја Клек од Далмације.

суставити, вим, v. pf. 1) н. п. од плате, abie hen, detraho. 2) н. п. крв, vide уставити.

[ocr errors]

сусталица, f. живинче које одмах сустане, der leicht ermüdet, debilis.

2) [суторина] у пјесми некака со (може бити да је морска): И имаше соли суторине

Суторман, m. планина која граничи с Црном
гором, Турском, Арбанијом и Аустријом. На
овој планини приповиједају да је највећи
сабор вилама, и кажу да је ондје вила ви-
Дјела човјека гдје броји воде цо планини,
па му казала да ће их мучно све избројити,
јер их има више него ли у години дана, и
тако се не зна колико у њој има вода, него
обично кажу да их има преко 370.
сутра, vide сјутра.

сутравече, беп Wbens barauf, altero vespere: Ja | сучедити се, сучеди се, v. г. pf. (у Дубр.) vide

[blocks in formation]

сўтрусан, сна, сно, као пијан, benebelt, temulentus. | сучељавање, n, verbal. v. сучељавати се. [cf. сутука (сутука), f. (у Боци) н. п. не ваља чи- шчељавање (сачељавање)].

сучељавати се, сучељавам се, vide шчеља

вати се.

суџук[*], m. (pl. gen. сўџука) 1) vide [дјевеница] кобасица. - 2) (у војв.) Rojtourft. сўша, f. bіе Dürre, ariditas, siccitas.

нити то и то, сутука је, може ти се догодити то и то, unheilbringens, infaustum. сутурица, f. као пола Турчин: тако у Србији зову оне људе закона нашега, који не говоре чисто Српски, него заносе на Бугарски или | на Арнаутски, а готово сви знаду Турски. сўшан, шна, шно, н. п. година, bürr, siccus, Суђеска, f. [јуж.] кланац између Жупе и Ник

шића. сf. Сутјеска.

сух, суха, хо, [сув] (сухи, ха, хӧ, comp. сӯшӣ)
trođen, bürr, siccus, aridus.

cŷxâ бồлêст, f. die Dörrsucht, Auszehrung, tabes
[phtisis pulmonalis]. cf. [зла, јектика, рђава,
сичија,] сушица [3, тижика, чичија].
Сухара, f. планина.

сухи бој, m. (у Ц. г.) кад није око плијена,
него онако, leer, inanis.

сӯхӣ кашаљ, m. ber trodne Souften, tussis sicca.
суховица [сувовица], f. сухо вријеме кад нема |
кише ни снијега, біе Dürre, siccitas.
суховрх [сувовр],

a, o, dürren Wipfels,

aridus.

сушар, сушара, m. који што суши, н. п. рибу, der z. B. Fische dörrt, qui torret pisces. сушац, шца, m. (у Боци) снијег који је са свијем сух на великој зими, ber Zrodne, siccus. сушеница, f. (у Дубр.) смоква која се суши, Feige die gedörrt wird, ficus torrenda.

сушење, п. баз Zrodnen, Dövren, siccatio, arefactio. [cf. сушило].

--

сушило, п. (у Дубр.) баз Zrodnen, siccatio, cf.
сушење: прање и сушило кошуља.
сушити, сушим, v. impf. 1) trodnen, sicco.
2) dörren, arefacio. 3) чаше, т. ј. пити
врло, austedjen, exsiccare. [cf. напијати се].

суховрхаст [сувовраст], verticis aridi: У Биш- | сушица, f. 1) (у Дубр.) суха кожа, getrodne= ћанску високу планину, Бено има суховрха јела

[ocr errors]
[ocr errors]

сухо грожђе, п. 1) Rofinen (große uns fleine),
accini passi. 2) отишао у сухо грожђе,
er ift 34 Bruno gerihtet, periit: опремио га у
сухо грожђе. 3) cf. банати се.
сухозид [сувозид], m. vide сухомеђина.
сухоједица [сувоједица], f. vide сухотиња.
сухомеђина [сувомеђина], f. зид без креча и
земље, Mauer als Befriebigung ohne Wörtel, ma-
ceria. [cf. сухозид (сувозид)].

сухоњав [сувоњав], а, о, etmas bürr, subaridus,
macilentus.

сухопаран [сувопаран], рна, рно, unvermacht, un-
germurat, condimento carens. [cf. наопаран].
сухота [сувота], f. ber trodne Drt, баз Zrodne,
aridum: сједи у сухоти; унеси то амо у
сухоту да не кисне; хоћете нам дати мало
сухоте (питају путници (у Ц. г.) кад на киши |
дођу пред чију кућу); Он не чека да ђемија
дође Баш да дође брегу и сухоти
сухотан [сувотан], тна, тно, ber nicht at al
Fastenspeisen, cibis pinguioribus destitutus.
сухотиња [сувотиња], f. bie Rothfajte, jejunium
ex egestate.

сухотовање [сувотовање], п. баз сухотан-jein,
Tò carere cibis pinguioribus.
сухотовати, хотујем, [сувотовати] v. impf. quз
Noth fasten, prae miseria jejuno.
сучедавање, n. vide догађање.

И

tes ell, pellis siccata. - 2) [Сушица] ријека која извире испод планине Гарча, више Спужа утјече у Зету (сушнијех година стане у вирове). 3) vide суха болест. сушник, сушника, m. ber Zrodne, siccus: E ce облак подигнуо сушник

сушница, f. біе Zrodne, sicca: А сушница те сијева муња

суштен, а, о, т. j. кучка, trächtig (von berün
binn), praegnans (canis). [vide скотан].
сушти, та, те, н. п сушти ђаво, сушти отац,
cf. чити, ipsissimus. [vide 2 исти].
сушци, сўшака, m. pl. bіe òürren Seinbeeren,
die man besonders lies't, um daraus Liqueur zu
machen, uvae sicciores.

сфатити, тим, vide схватити: Ма да видиш
Вуксановић-Куна Како сфати сјајна џе-
Фердана

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

сучедавати се, сучедава се, ѵ. r. impf. (у Дубр.) сципати се, сцица се, ѵ. г. pf. н. п. вода, fehr

vide догађати се.

feft zufrieren, congelari.

T

[ocr errors]

[vide тле] cf. под [3]: Од тавана на ноге

1. Tà, 1) interj. doch, sane: та не ћеш ти то учинити, већ ако ја умрем; та немој, чо- скочио вјече; та помози ако си човјек! А. Бе си | 2. таван (таван), вна, вно, vide [2]таман. био? Б. Та ишао сам да зовнем Мирка, па | таванац, нца, т. мали [1] таван. га нема код куће. А. Јеси ли ручао ? Б. таванити, ним, v. impf. böòmen, fundo aut laТа јесам (али —). 2) conj. et -, et —, cunari instruo. [cf. подмошћавати]. sowohl als auch [vide или 2]: та по таванице, f. pl. (у Сријему) bie Zimmerbecđe, laшији, та по врату, baš ift ja (im Srunbe) cunar. cf. [vide 1] таван [1]. alles eins. 3) на некијем мјестима (у пјесмама) не значи ништа, него се само дода да је пуна врста, н. п. На руци му три златна прстена, Та сва три му цркла на пр- Bret, so zum Bödmen gebraucht wird, tabula. Кад погледа војвода Груица Тађе | Чупић грозне сузе лије Чупић слуша па сузе прољева Та од јада гледајућ очима

стима

2. та, тога, (у Ц. г.) vide Taj.

3. Tâ, diese hier, diese da, ista, fem. von raj.
1. табак[*], m. 1) ein Bogen (Bapier), plagula.
- 2) ber Leberbereiter, Serber, cerdo, coria-
rius. cf. [vide] кожар.

тавански, ка, ко, н. п. врата, Зобен, ad tabulatum pertinens.

тавањача, f. т. ј. даска, којом се тавани, ein

тавањење, п. баз Вобmen, fundi aut tabulati adstructio. [cf. подмошћавање].

тавица, f. dim. v. тава.

тавлија[*], f. (ст.) т. ј. свила [врста свиле]: Нестало ми је свиле тавлије, Свиле тавлије и ђулвезије Тавна, f. 1) ријека у Босни у Зворничкој нахији. 2) намастир на тој ријеци (тај се 2. табак, табака, m. (у Дубр.) vide духан [2]. намастир зове и Тројица). [vide Тројица 3]. табакана,* f. bіе Serberei, officina coriaria. [cf. | Тавнава, f. vide Тамнава. табачина].

---

Тавнавац, вца, [Тамнавац] m. Giner von Тав

нава.

табан[*], m. 1) bie Goßle, solea, cf. [vide]
стопа [1]: У ширину од триста табана
2) (у Боци) ударац по табану (а наш табан | тавнети, ним, vide тамнети.
онамо се зове поилат): Сто табана по туђу
поплату не боле; Одбили му 12 табана по
поплату. 3) ein Theil des Pfluges, pars ara-
tri. 4) vide табанџе. 5) у бразди дно.
табанце, * џета, п. баз фоß an ber Glinte, cla-
ustrum. cf. гвожђа [2, огањ 3, табан 4].
табање, п. баз Treten, Stampfen, calcatio.
табарка, f. біe Rühlmanne (beim Branutweinbren-
nen), lacus. [cf. стабарка 2].

тавнавски [тамнавски], ка, ко, рои Тавнава.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

тавнило, n. vide тамнило: И о њима три камена драга, Који сјају ноћци на тавнилу

табати, бам, v. impf. treten, ftampfen, calco. [cf. | тавийна, f. vide тамнина. топтати].

тавнити, ним, vide тамнити.
тавница, f. vide тамница.

табачина, f. (у Боци) vide табакана.
табиња, f. (у Дубр.) некака морска риба, бег тавничар, m. vide тамничар.
Bungenfija, [Bunge,] solea [vulgaris Quensel.]. |тавничарка, f. vide тамничарка.
табла, f. (у војв.) 1) bie Zafel, tabula, н. п. | тавнички, ка, ко, vide тамнички.
у школи. 2) у шуми; на њивама.
тавнични, на, но, vide тамнични.
тавновање, n. vide тамновање.

таблица, f. dim. v. табла.

табла, f. ẞеђäufe für bie Ranone, casa tormenti. | тавновати, тавнујем, vide тамновати.
табор, т. 1) баз lager, castra [cf. тамбор] (cf. | тавњсти, вним, vide тамњети.
таобор): Да разбијем табор на Мишару
2) (у Дубр.) vide парлаторија.

тава,* f. Вание, trulla. [vide] тигањ, cf, про

суља.

таворење, п. баз fümmerliche Leben, vita misera. таворити, рим, v. impf. fümmerli leben, miseram vitam vivo.

тад, in ber Небenšart: кад тад, cf. [vide] тада. 1. таван,* m. (pl. gen. тӑвана) 1) бег Вобен, тада, bann, bamals, tum, cf. тад, [1 таде, таlafons, bie Gelberbece, lacunar [cf. поткупље, тадај, дер, тадијер;] онда: И тадар сам таванице]: ударио главом у таван. 2) тадар, сукњу изгубила

[ocr errors]

ber обеn, tabulatum supremum: на тавану. | тадашњи, ња, ње, bamalig, illius temporis.

3) hiht, lage, tabulatum: један таван | тадбина, f. (у Хрв.) vide крађа.

купуса, један таван меса. 4) Stodwert, 1. таде, vide тада.

-

tabulatum [vide под 1]: Кулу гради од два- | 2. Тâде, m. hyp. v. Тадија: Богме нам је Таде Дест тавана 5) der Fußboden, coassatio, погинуо

[ocr errors][merged small][merged small]

Haus (die Familie) der Schwiegereltern, domus soceri: отишао у тазбину (ad soceros). тазе,* іt, recens. cf. [vide] пријесан. таин,* т. біе Hation, demensum cibariorum. cf. оброк [2].

3. тако, о, sic: како тако, т. j. којекако, свакојако.

4. тако, jo (wahr ih lebe, u. Sgl.), ita (ita me dii ament): тако ми вјере! тако ми жив брат! тако ми Бога! Тако ме не клело мало и веље! Вјера моја тако ми помогла! Ој тако ме не родила мајка, Већ кобила која ђогу мога Тако т', коњу, здраво путовати! О тако ми, млади Павле! Кујунџија, тако ти заната! Сакуј мени од злата јунака Тако ми неба и земље!

Не љубим никог до тебе

тайнџија[*], m. ber Broviantfommiffär, cibario-|такови, ва, во, vide такав.

rum praefectus.

тај, та, то, ber ba, iste. [cf. 2 та].

1. тајање, п. баз Seheimhalten, celatio. [cf. тајење].

2. тајање, п. баз Sintern, stillatio.

1. тајати, јим, v. impf, geђeim halten, celo. [cf. тајити].

2. тајати, таје, v. impf. fintern, stillo. [cf. капати 1].

тајење, n. vide [1] тајање.

тајити, јим, vide [1] тајати.

такођер, (највише у војв.) ebenfalls, aeque. такса, f. (одређена цијена), bie Zare, taxatio, pretium.

такум, т. баз Bejhirr, Seräth, armamenta, cf. оправа [4, серсан, тимар 2; пусат 2], н. п. такум коњски, т. ј. оправа (седло, узда и остало); дао му коња под свим такумом, т. ј. под свом оправом. такуша, f. vide такиша.

тал, m. ber Zheil, Wntheil, pars, portio [vide Дијел 1]: на мој тал дошло толико.

тајко (тајко), m. (у Паштр.) һyp. v. отац [vide | талабука, f. vide тарлабука. бабајко]: Имам тајка, имам милу мајку - талабукање, n. vide тарлабукање. тајков, а, о, (у Боци) ber Baters, patris [vide| талабукати, лабӳчём, vide тарлабукати. бабов]: Ма се често обрташе На тајкове | талаган[*], m. (у Ц. г.) Wrt Dberfleib ber Män

б'јеле дворе

тајна, f. баз Seheimniß, secretum.

тајни, на, но, geheim, secretus.

тајност, тајности, f. baš Seheime, bie Berborgenbeit, absconditum.

тајом, heimli, secreto, clam. [cf. тевдил]. 1. так, (у Боци) vide [2] тако.

2. так, т. (у Ц. г.) дирек, што држи греду, Balfen, trabs.

такав, ква, кво, folher, talis. [cf. такови, 2 таки]. | такање, п. verbal. v. такати се. такати се, такам се, v. r. impf. играти се: тако или лихо? ungleich ober gleid jpielen, ludi genus.

таквица, f. (у Боци) кад се казује како је ко псовао какво женско. cf. онаквица.

1. таки, (у војв.) vide одмах. cf. сад.

2. таки, ка, ко, folder, talis. [vide такав]. cf.

такови.

ner, palii genus: Извадио јатагана ножа, Ја

тагана испод талагана

таламбас,* т. біе Baufe, tymраnum; таламбас је од туча као мали чанак, па се подапне кожом и у Турскога чауша на војсци виси о ункашу, те удара по њему дебелијем каишем кад војска ваља да се спрема, а и кад путује. Изио пас таламбас, рђава част а

голем глас.

таландара, f. (у Сријему) женско које свашта говори, Blaubermaul, garrula.

талас, m. (Jálurra) bie Belle, Boge, fluctus, cf. [vide] вал: Погнаше се по небу облаци, А по земљи проклети вјетрови, Подигоше на мору таласе

таласати се, câ ce, v. r. impf. 1) н. п. вода,

жито, wallen, fluctuare. - 2) (von gewäffertem Seidenzeug) moirirt, undatum esse. талац, таоца, m. Seißel, obses: Уз ђевојке дванаест талаца

-

такиша, f. (гдјешто и такуша) Art Birnen, piri genus [pirus communis I.. var.]. Такише | тале, m. 1) (у Дубр. и Прчању) һур. ѵ. отац.

су мале (мало веће од ораха) и округле; док не угњиле опоре су за јело, а гњиле су врло слатке; особито су добре за сушење и за туршију; а и пекмез је од њих врло добар.

такла, f. (у Задру) vide [притка] тркља. такнути [таћи], такнем, v. pf. berübren, іпеінfahren (mit ber pans), tango [vide дарнути]: Такни у огањ и у зуб, једнако је. .[1 тако, m. vide златоје.]

2. тако, лијо или тако? ungleich ober glei, par. cf. [1] так.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

[vide бабајко]. cf. тајко. — 2) (у Дубр.) vide свекар: Ово ми је талов чешаљ, Чим ми тале браду чешља 3) [Тале*] Турско име. У пјесмама се много спомиње међу Турскијем јунацима и четобашама Тале од Орашца, или Тале будалина, а онако само Тале.

1. талија[*], f. vide срећа [cf. талих]: рђаве сам талије.

2. Талија, f. Stalien, Italia: Из Талије земље преко мора Дневи даје у земљу Талију

48

[blocks in formation]

Талијанка, f. bie Stalienerin, Itala.
талијански, ка, ко, italienij, italus, italicus.
талијер, талијера, (јуж.)) m. ber Shaler, tha-
талир, талира,
/lerus.
талих,* m. (у . г.) vide [срећа; cf. 1] талија:
II.
И у стари талих Црногорски
талов, а, о, без тале, той тале: Ово ми је
талов чешаљ, Чим ми тале браду чешља
тáлoг, m. der Niederschlag. Bodenfag, sedimen-
tum. [cf. буза 3, стеља 2].

таложина, f. (у Боци) мјесто гдје не грије
сунце, еіn fattiger Drt, locus opacus. cf. [vide]
јапад.

талпа [*], f. као дебела велика даска, н. п.
талпина, што се меће попријеко кад се ћу-
прија гради, біе lanfe, tabula.
таљигаш, љигаша, m. т. ј. коњ, бег Éinjpӑн
ner (Pferd, das allein eingespannt ist), equus so-
litarius, currui таљиге dicto junctus.
таљиге, таљига, f. pl. ein einjpänniger Bagen,
currus unijugus.

[2 таван] finjter, obscurus: Тамној ноћи нема свједока; За три дана и три ноћи тамне таманити, таманам, v. impf. vertilgen, ausrotten, [deleo].

тамбарина, f. (у Ц. г.) као гуњ велики, постављен јагњетином, eine Wrt Diantel, pallii genus: А на бјеше црна тамбарина тамбор, т. (у Ц. г.) vide табор [1]: Довео је три тамбора војске

тамбура[*], f. біе Zamburine, citharae genus: Лулу пије, у тамбуру бије

тамбурање, п. Zamburinipielen, citharae lusus. тамбурати, рам. v. impf. bie Zambuvine fpielen, cithara cano.

тамбураш, тамбураша, m. vide тамбурџија. тамбурица, f. dim. v. тамбура: Тамбурице, моја Дангубице

тамбуров, а, о,: А слеме ћу дрво тамбурово тамбурски, ка, ко, н. п. жица, Zambucine, ci

thararum.

тамбурџија[*], m. ber Zamburinfpieler, qui cithara
canit. cf. тамбураш.
[тамин,* сf. теминити.]

таљижице, f. pl. dim. v. таљиге. [cf. таљишке]. Тамиш, m. [&luß in Ungarn] Zemejd, Temesis. таљизгало, m. који таљизга. таљизгање, п. verbal. v. таљизгати.

таљизгати, таљизгам, v. impf. полако говорити
којешта, (fimpflid)) langjam тебеп.
таљишке, f. pl. dim. v. таљиге. [vide таљи-
жице].

тамјан [тамљан, тамњан], m. ber Beihraudh, thus (и) [cf. тимјан]: Не би дао ни Богу тамјана (који је тврд).

тамјаника [тамљаника, тамњаника], f. 2rt wohl.

riechender Trauben, Muskateller, uvae odoratae genus. cf. тамјанка [1, мирисавка 1]. тамјанка, f. 1) vide тамјаника. - 2) (у Уж. H.) Art Aepfel, pomi genus [pirus malus L. var.].

тама, f. 1) біс ginjterniß, tenebrae. [vide тмуша].
- 2) Nebel, nebula [vide магла]: Сву је
Мачву тама притиснула: Није тама ода
зла времена, Ни година што родити не ће; |
Већ је тама од прапушчанога 3) и тамљан, m. vide тамјан.
тамни вилает. Приповиједа се како је не- тамљаника, f. vide тамјаника.

[ocr errors]
[ocr errors]

Тамлава, f. vide Тамнава.

вода која извире под планином Влашићем и утјече у Саву између Забрежја и Палежа, ein Fluß in Serbien. 2) кнежина око те воде, Gegend an dem Flusse gleiches Namens. Тамнавац [Тавнавац], вца, m. Çiner von Там

нава.

тамнавски [тавнавски], ка, ко, вон Тамнава.
тамнети [тавнети], ним, (ист.) vide тамњети.
тамни вилает, m. vide тама 3.
тамнило [тавнило], m.
тамийна [тавнина], f.
ми промче кроз село,
виђе

bіе unfelheit, infter пß, tenebrae: Момче Тамнина бјеше, пе

какав цар дошавши с војском на крај сви- | Тамнава [Тавнава, Тамлава], f. 1) у Србији јета, пошао у тамни вилает, гдје се никад ништа не види; не знајући како ће се натраг вратити, оставе ондје ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле. Кад су ушли у тамни вилает и ишли | по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: Ко овога камења понесе, кајаће се, а ко не понесе кајаће се“. Гдјекоји помисли: „кад ћу се кајати зашто да га носим ?“ а гдјекоји: „дај барем један да понесем?" Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење; онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, тамнити [тавнити], ним, (зап.) vide тамњети. а они што су понијели, што нијесу више. | тамница [тавница], f. baš (finjtere) Befängniß, vinВаљада се на ову таму и оно мисли гдје cula, carcer: Тамница је кућа необична се пјева: Па се носе по Косову равном | тамничар [тавничар], m. 1) Rerfermeifter, carДок на таму починуло сунце 4) тушта cerum custos. 2) ein Befangener, captivus: и тама, т. ј. врло много. Ми имамо много тамничара 1. таман,* gerabe, eben, juft, commode, recte, nec тамничарка [тавничарка], f. [cf. тамничар ?]. justo minus, nеc plus [cf. угод]: таман до ко- тамнички [тавнички], ка, ко, н. п. врата, erљена; таман си дошао кад треба; А. Је ли ти | тамничий [тавнични], на, но, ter, carceris. дугачка та хаљина? Б. Није, него таман. | тамновање [тавновање], f. баз Siegen im Befäng2. таман (таман), мна, мно, (тамий, на, но), niffe, vincula, captivitas.

---

[ocr errors]
« PreviousContinue »