тамновати, тамнујем, [тавновати] v. impf. im танкопреља, f. (ст.) біе Geinfpinnerin, quae subGefängnisse liegen, schmachten, in vinculis esse. tile net: Ja сам чуо да си танкопреља [cf. тамњети 2, сужњевати]. Танкоса, f. ўrauenname, nomen feminae (q. d. subtilis comae). тамњан, m. vide тамјан. [тамњаника, f. vide тамјаника; види s. v. ми- |Танкосава, f. Уrauenname, nomen feminae. рисавка 1.] танкост, танкости, f. die Dünne, subtilitas. dim. v. танак. [vide тамњети, мним, [тавњети] v. impf. (јуж.) 1) танкова, танцање, п. баз luffpielen, cantatio (fistulae). танцати, цам, v. impf. auffpielen, cano ad mo dulos. тамо, 1) bort, ibi; borthin, eо. 2) тамо њему тамо њу и т. д. тамошњи, ња, ње, bortig, qui isthic est. танак, нка, нко, (танки, ка, ко, comp. тӑњӣ) танцовођа, m. Bortänger, qui choream ducit [vide коловођа 1]: Већ сам кокин танцовођа танчити, чим, (у Дубр.) vide тентати [1]. танчица, f. 1) dim. v. танка. 2) танка пушка: На танчицу пушку доватио Ort wo die Fische gedörrt werden, locus piscibus torrendis. тањар, тањара, m. рибар који је на тањи. тањење, п. баз Діннен, extenuatio. 1) fein, bünn, subtilis. [cf. танковит, танко- |тања, f. (у Сријему) мјесто гдје се риба суши, вијаст]. 2) слаб, н. п. разговор, [dowad), exilis: Ту су мајци танки разговорци 3) танкијех ребара, т. ј. сиромашан, нема ништа у њедрима (око ребара). тӑнан, а, о, al3 dim. v. танак, fein, війни, nuis, exilis. [cf. танушан]. тананана, у припјеву : У ковача густа башча Тананана, густа башча, Тининини, густа башча, Ето вељу, густа башча Танасија,) Танасије, м. Иthanafius, Athanasius. тањир, тањира, (cf. тањур) m. ber Zeller, orbis. [cf. пјат]. тањирача, f. Wet Wpfel, pomi genus [pirus malus L. var.]. тањити, тањим, v. impf. н. п. хљеб, дрво, dünn machen, extenuo. танац, танца, m. bie Beije, melobie ($ans), modi, тањўр, тањура, m. vide тањир. moduli: Опа цупа танца Танацко, м. Mannšname, nomen viri (von Tа- тандара [*], f. 1) (у Сријему) vide прцварница. тане,* нета, п. т. j. пушчано или топовско, біс | танка, f, ein танак хљеб, panis subtilis. танка кост, f. (у Дубр. код месара) гузна кост, Steißbein, os coccygis. И танковија (кудјеља), f. (ст.) fein, subtilis: танковит, а, о, у пјесми мјесто танак [1], тараба, f. біе Serplantung, septum tabulinum. тарана[*], f. Wrt Meblipeife, cibi genus. cf. [vide] калдрма: Играло је дивно хоро | тартан, m. (у Сријему) говори као у тарта», На тарацу пред Котором in den Tag hineinsprechen, incomposite. тарацка, f. (у Барањи) мали топ, као што у тарчуг[*], тарчӳга, m. eine größere Riementaje, Сријему многе општине код цркве имају, perae genus e corio: Мрка капа зла биљега: ber Böller, mortarium. cf. [vide] прангија. масан тарчуг, а јарета нема. cf. јанџик. Тарза, f. име женско, ўrauenname, nomen feminae. тӑс,* таса, m. 1) eine Zajje, patella; тасом се таригора, f. (у приповијеци) који гору таре. на путу пије вода, а код куће и вино. Татарикамен, m. (у приповијеци) који таре ка- сови су понајвише од бакра на калаисани мен. сf. таригора. а код господе (за вино) и сребрни па и позлаћени. cf. саплак. 2) die Tasse, der Tel таркање, п. баз üren (без euers), irritatio ignis. таркати, кам, v. impf. (Geuer) [üren, ruo. [cf. чаркати]. тарлабука [талабука, трлабука], f. baš Geräuf), strepitus. ler zur Kirchenfollefte, patella. тасић, m. dim. v. тас. таслаисање, п. baš tolziren, superbitio. таслаисати[*], ишем, v. impf. ftolziren, superbio, cf. [керебечити се,] јордамити: А субаше таслаишу тарлабукање [талабукање], п, баз Seräuj, strepitus. тарлабукати [талабукати], лабучём, v. impf. таслак[*], m. баš unbearbeitete Stüdyolz (um bar Geräusch machen, strepo. тарни (тарни), на, но, н. п. кола, Grachtwa strum. aus Schäfte, Wagenachsen u. s. w. zu machen), der Block, codex, lignum. gen, plaustrum; коњи. cf. [vide] тарнични. | таслачина, f. augm. v. таслак. тарнице, f. [р1.] belgener Meierwagen, plau- Таслица, f. vide Пљевља: Па и трећу књигу оправио, у Таслицу и у Фочу равну таст, таста, m. ber hwiegervater, socer. cf. пунац, [1] старац [2]. тарнични, на, но, н. п. коњи, біе Bagenpferбе, üren, ruo. [cf. тастов, а, о, без wiegervaters, soceri. тарпош[*], тарпоша, m. eine Wrt глави, него састраг те стоји од главе го- Татарбуџак,* m. (ber Zatarwinfel) ein Санезнае, тово усправо, а испод грла је држи под- nomen terrae: Татарана од Татарбуџака брадњик да не спадне натраг. Кад састраг | Татарин, m. [cf. Татар] 1) ber Tatar, Tatarus. духа вјетар, или кад хоће жена да се сагне, 2) [татарин] ber Zatar (@ourier), tabellaонда треба да држи спријед тарпош руком rius, eques tatarus. да не спадне преда њу; а кад вјетар духа татарка, 1. т. ј. татарканџија. спријед, онда треба да га држи руком са- татарканџија[*], f. ber Zataren-Ranòju, Hagelстраг, јер хоће вјетар подбрадњиком да от- lum tataricum. [cf. татарка]. кине главу, или да завали жену натраг; | татарски, ка, ко, tatarid, tataricus. тато, m. cf. [vide] златоје. тацлије, f. pl. (у војв.) (öfterr. біе Zazeln), bie тачка, f. bіе tüge (3. B. ber &ijole, Rebe), ful- ташт, а, о, leer, vacuus, н. п. коњ, во и т. д. ташта, f. vide пуница [1]. тӑштин, а, о, бес ташта, тҫ ташта: Када бу Деш у таштине дворе тврди Клобучкога града 2) (по југоз. кр.) Беђaupten, ajo, affirmo. cf. доказивати [3]. таштина, f. (у Дубр.) 1) біе geere, inanitas. | тврдица, f. ber Aniđer, parcus. [cf. тврдац, скуcf. [vide] празнина. 2) на таштину (н. пац; гагрица 2, џимрија]. п. попити што), auf беn nü ternen Magen, je-| тврдовање, п. баз äniđern, illiberalitas. junus. cf. наште срда. тврдовати, тврдујем, v. impf. fniđern, illiberaташће, (у Хрв.) in ber Hebensart: ја сам јоште lem esse: што тврдујеш код толиког блага? на ташће, т. ј. нијесам ништа јеo. cf. на- | тврдоглав, а, о, ftarrföpfig, hartnädig, pertinax. ште срца. ташун, н. п. кад забављају дјецу говоре (ударајући дјетиње длане један о други): Ташун, ташун танана, Ко ташуну љеба да, Родила му шеница И винова лозица ташунање, п. verbal. v. ташунати. cf. јогунаст. тврдоглавство, n. bie partnädigteit, pertinacia. тврдокорка, f. 1) крушка, Wrt Birne, piri genus [pirus communis L. var.; cf. тврдија]. 2) [vide] бундева [1], Wrt &ürbiß, cucurbitae genus. ташунати, нам, v. impf. lullen, sopire infan-| тврдосан, а, о, (у Рисну) који тврдо спава, tem. cf. ташун. ташци, ташака, m. pl. (у војв.) сіне Жере (etwa öfterr. Brotftrubel), placentae genus: Уредио као Наста ташке. твар, г. баз Se[öpf, creatura. cf. ствар [1]. тваризање, п. баš oftmalige Xuf= инб Зumachen, apertio frequens. тваризати, тварижем (тваризам), v. impf. öfter auf und zumachen, saepe aperire. тварца, f. dim. v. твар. твој, твоја, твоје, беін, беіпe, bein, tuus. einen festen Schlaf habend, qui arte et graviter тврдоћа, f. ber Seiz, avaritia. cf. тврђа [2]. [vide 1]град [1]. 2) ber твор (твор), m. 1) ftis, mustela putorius Linn. | тврђава, f. (у Хрв.) Gejtung, locus munitus. cf. - 2) (у Паштр.) бјеланце размућено што се меће на пријесну рану, Bflafter, empla-| strum. cf. [2] творац. 1. творац, рца, m. (ѵос. творче) фöpfer, creator. [cf. створитељ]. тврђење, п. 1) баз Därten, Geftmachen, firmatio. 2) das Behaupten, affirmatio. - 1.те, 1) асс. рон ти (verhält fid зи тебе wie сам и јесам) біф, te. - 2) und, et (bei Verbis, die zum nämlichen Subjekt gehören [cf. rep, тере, терем, терно]: отишао те донио воде; иди те га зовни; узми те једи. 3) (у II. r.) wie das deutsche so für welcher, welche, 1, cf. [vide] што [4]: Гледај, брате, Кандићу Васиљу, На дорату онога јунака, Те је на нас загон учинио 4) Guffir ber zweiten Perfon plur.: јелте, дете, нете; Овамо те, Сијењска потеро 2. творац, рца, m. vide твор 2. чинити 1]. творов, а, о, без [tifjes, mustelae putorii IL. тврд, тврда, тврдо, (тврди, да, до, comp. тврђй) 1) hart, durus. 2) н. п. град, конац, feft, firmus. 3) тврд од зиме, ber bie Rälte er= tragen fann. 4) (у Дубр.) н. п. јело, јуха, t, densus. cf. [vide] густ [1]. 5) knickerisch, karg, parcus. тврдац, тврца, m. ber niđer, parcus. cf. [vide] тврдица. тврдија, f. (у Уж. н.) Xrt Birnen, piri genus. cf. [vide] тврдокорка [1]. [gen.,] dat. unb acc. von [1]ти, tibi, te. Народ готово свуда говори тебе у обадва падежа, н. п. даћу тебе, и виђео сам тебе и т. д., а књижевници почели су да разликују дателни од винителнога, па пишу дат. теби, и по њима тако гдјекоји (особито по варошима с ове стране Саве и Дунава) говоре сад. По неким мјестима (као по Бачкој, по Банату и по Сријему, а може се чути и по Србији) народ додаје (у обадва падежа) још ка, а кашто и кар, и (у шали) карена, н. п. тебека, тебекар и тебекарена. [сf. теби, тебика, тебикар, тебикарена]. тврдина, f. біе ärte, durities: дајде мало оне | тебека, тврдине. тебекар, cf. [vide] тебе. тврдити, тврдим, v. impf. 1) bart, feft maфeн, тебекарена, befeftigen, firmo [vide утврђивати]: Добро | теби, cf. тебе. • тебисерка, f. ersichteter Hame eines Bogels, avis ficta. cf. јатисерка. тежатак. тежаче, чета, n. ber 2đerburf, agricola adolescentulus. тевабија, * г. бas Befolge, Suite, comitatus: Арам вама, моје тевабије тевати, тевам, v. impf. н. п. тева тако бити, т. ј. ваља тако да буде, тако ће бити; те- тежачки, ка, ко, ber Wđersleute, agricolarum. вају доћи, т. ј. ваља да дођу, доћи ће, òür- 1, тежење, п. баз ehnen, desiderium loci. fen, fortasse (venient): Тева м' која суко- | 2. тёжење, п. баз (řelb») Ванен, cultus (agri). бити беда, Те ме това на мејдан зазвати 1. тежина, f. vide тежа. тендил,* beimlich, clam [vide тајом]: Да ја идем | 2. тежина, f. набијена кудјеља, дebroßener Spani тевдил у Удбину тёг, м. (1ос. тегу) 1) ber Sug, tractus: Примакли ти коњи на путу, а волови кад били на тегу (кад се напија); коњи једнаки (или неједнаки) на тегу. 2) (y Xpв.) das Gewidt, pondus: десет вагана тешкога тега; крух лакога тега (т. ј. овас, ситна проха, и т. д.). - 3) (у Хрв.) біе aat, sementis, [vide] љетина, cf. усјев: какви су тези 4) (у Ц. г.) vide повјесмо (cf. те cannabis decorticata. [cf. канава]. 1. тежити, жим, v. impf. 1) fi јеbnen, bingezogen тёзга,* f. 1) bie Berfbanf beš Zijilers (cf. струж- у вас. жина). теглећи, һа, һе, н. п. во, Зид-3, vectarius. теглити, лим, v. impf. 1) vide вући. 2) wiegen, valeo [vide 1 тежити 2]: Сваки носи тезгере,* f. pl. біе Zrage, feretrum. [cf. трања, једну купу вина Свака тегли по дванаест цивијере]. ока Што је пуце под грлом бијелим,|| тезјај[*], m. vide тезга [1]. Оно тегли шест литара злата На пушци тезмање, п. баз Зin, tractio је тридесет карика, Свака тегли по три литре злата 3) (у Рисну) wägen, pendo, cf. [vide] мјерити [2], н. п. тегли ми то. тёглити се, лим се, v. r. impf. н. п. клинка, zichen (ein Spiel), attraho. cf. клипак [1], вући се [4]. тезмати, мам, v. impf. (у Сријему) као вући, тёглица, f. [1)] (у Слав.) vide [2] натега [1. тедена, у припјеву: О јабуко, тедена, зеле- тежа, f. bіе dhmere, gravitas, pondus. cf. [1 тежина;] тегоба. 1. тежак, тежака, m. ser Hđeršmann, Hđermann, 2. тежак, тешка, тешко, (тешки и. тёшки, ка, тек, [cf. теке 1, текер] 1) faum, vixdum [cf. тёкар, [vide наново] cf. истекар. 2) до дају Херцеговци и Арнаути кад говоре, п. п. теке Божја вјера; Теке немој да заде неш кавгу Теке ми је ђогат непотко ват текер, vide тек: Па још боја текер заметНусмо текне[*], нета, n. vide корито. Текнета граде Каравлашки Цигани, па их варошани у њих купују (н. п. за прање кошуља, мијешење хљеба и т. д.), а проста корита (н. н. за појење стоке, за лужење кошуља по селима и т. д.) граде сељаци сваки себи. текнути, текне, v. pf. 1) einfallen, venit (redit) in mentem: Tекну ме ум (und das nämliche Iomifd): текну ме за врат). 2) (у Дубр. и текнути, текнем) vide дарнути, такнути, прихватити, berühren, tango: макар шта да оставиш, не ће текнути. тековина, f. vide течевина. текун, текуна, m. (у Ц. г. и у Зети) баз Каб, rota. [vide] точак [1], cf. коло. текуница, f. баз Érbzeiflein, [bіе 3iefel,] mus noricus citellus Linn. [spermophilus cittillus L.]. Tèкŷhâ вòда, f. fließendes Wasser, aqua viva. телад, f. (coll.) Rälber, vituli телал,* телала, (cf. телар) m, ber Sperols, urufer, praeco: телали по Биограду и сад носе различне хаљине и друге ствари те продају, cf. здур: Те он пушта лакога телала Телал вика града Вучитрна мислити. cf. тамин. темињење, п. vide мишљење. Темишвар, мишвара, m. Zemešwar, Temesva rinum. телалина, f. біе Hušrufs-Sebüßr, praeconis merces. телалити, телӑлим, [теларити] v. impf. aušru. | Темишварац, рца, m. Siner von Темишвар. Темишварка, f. Eine von Темишвар. темишварски, ка, ко, von Темишвар. Тёмнић, m. ein Zheil ber fen. pronuntio. телалов, а, о, без телал, praeconis. телалски, ка, ко, Mušrufer, praeconum. телаљење [теларење], п. баз Mušrujen, pronun телбиз, * телбиза, m. vide калпозан. теле, лета, п. баз Ralb, vitulus. те телеј[*], m. (у Сријему) vide [1] варак. теленце, цета, n. dim. v. теле. [cf. телешце]. телесина, f. [ист.] augm. v. тело. телесни, на, но, (ист.) vide тјелесни. телетина, f. 1) Ralbfleifh, caro vitulina. Kalbfell, pellis vitulina. телепак, леһака, m. ber Rangen, sarcina. Tèлehûn, hâ, hê, Kalbs-, kälbern, vitulinus. телешце, цета, n. vide теленце. - 2) телити, тёлӣ, v. impf. werfen (von ber Rub), ра rio: ова крава тели све вочиће. телити се, тёли се, v. r. impf. falben, pario. тело, п. (ист.) vide тијело. телуће,* f. ber Rüđen бeз Mefferś, dorsum cultri. cf. тилут. телфа,* f. (у војв.) ber Raffeefaß, sedimentum coffeac. тељење, п. баз Ralben, partus vaccae. тељиг, ш. 1) (у Србији) око два добра прста пошироко дрво које се савије кози или овци око врата те о њему доље виси звоно. 2) (у Хрв.) савијен прут, којега се крајеви доље забоду у јарам волу око врата. cf. тељига [1]. - 2) тељига, f. 1) (у Црмн.) vide тељиг 2. [Тељига] некака планина: Газе Турци ТеЉигу планину тёме, мена, п. (ист.) vide тјеме. гемељак, темељака, m. темељан човјек, cin men regionis. agobiner нахија, по темпло, п. (у војв.) ber fonoftaš in ber Hirdhe, тенан[*], m. n. f. int ber Rebenßart: на тепану (на 2) vide тентање, п. 1) баз lenbern ofne zu miffen mo= тентати, там, v. impf. 1) lenbern one redht 34 wifjen mobin, deambulo otiosus. [cf. танчити]. 2) кога, vide навраћати [2]. тёнути, нём, (по ист. кр. Србије) vide [тети] хтјети: Сад ако се, курво, тенеш везат тенџера, * f. сіne Hrt tiefer fupferner fanne, scitellae genus: Ругао се лонац тенџери (што је црна). тёнџерица (тенџерица), f. dim. v. тенџера. тенчина, m. augm. v. тенац. тењац, њца, m. vide тенац. теодор, m. Theobor, Theodorus. [cf. Тодор]. Теодорова субота, f. ber Theobors-Camjtag (ber erste in der großen Faste, das Fest der Bäckerzunft), sabbathus S. Theodori, pistorum patroni. cf. Теодоровица [2]. Теодоровица, f. 1) Теодорова жена. - 2) vide Теодорова субота. теоци, тёлаца, m. pl. (coll.) äälber, vituli. тёпав, а, о, ftammelnb, blaesus. тёпавац, авца, m. ber Stammler, blacsus. тепавица, f. bie Stammlerin, blaesa. Тепан, m. Жannšname, nomen viri. тепање, п. баš Stammeln, os blaesum. тёпати, пам, v. impf. ftammeln, balbutio, blaesus sum. Неки који тепају, промијене 2 на и, н. п. дрво кажу диво, крст кист, прет пист, стрина стина (пред и изоставе р) и т. д. А неки га (р) промијене на л, н. п. даво, клет, илст, стлина и т. д., тако мијењају и друга слова, н. п. љето кажу јето, цура туја, чаша таса или часа, жена зена и т. д. |