Page images
PDF
EPUB

ти,

тамнівати, тамнујем, [тавновати) v. impf. im | танкопреља, f. (ст.) Sie jeinfpinterin, quae sub

Gefängnisse liegen, schmachten, in vinculis esse. tile net: Ја сам чуо да си танкоиреља [cf. тамњети 2, сужьевати).

Танкоса, f. fraиетате, поmеn feminae (q. d. тамњан, т. vіdе тамјан.

subtilis comae). [тамњаника, f. vіdе тамјаника; види s. v. ми- | Танкосава, f, Trailerante, поmеn feminae. рисавка 1.)

танкост, тінкости, тамњети, мним, [тављети) v. impf. (јуж.) 1) танкӧва,

f. die Dünne, subtilitas. dunkel werden, obscuror. 2) vidе тамно- танӯшан, ина, но ,

dim. v.

танак. [vide вати : Веће тамни у тамници тамној, Тамни

танан]. јунак за девет година

танцање, т. Sa3 24ujjpielen, cantatio (fistulae). Tämo, 1) dort, ibi; dorthin, eo. 2) тамо њему танцати, цам, у. impf. aujjpielen, cano ad mo

uns тамо њој (рекавши), eine 24rt &plentiз. dulos. mus, wenn man erzählen will, wie der oder die Tahzoboha, m. Vortänzer , qui choream ducit geschimpft habe, um zu verhüten, damit der Zu [vidе коловођа 1]: Већ сам Кокин танцоhörer dieses nicht auf sich beziehe: TUMO bemy воfа рекавши једи г...а; тамо њега ујела гуја; танчење, п. vіdе тентање [1]. тамо њу и т. д.

танчити, чим, (у Дубр.) vidе тентати [1]. тäмошњй, ња, њё, Sortig, qui isthic est.

танчица, f. 1) dim, p. танка. 2) танка путüнак, нка, нко, (танкӣ, кa, кo, comp, тäњӣ)

шка: Па танчицу пушку довaтио 1) feint, Süni, subtilis. [cf. танковит, танко- | тaњa, f. (у Сријему) мјесто гдје се риба суши, вијаст]. – 2) слаб, н. п. разговор, јфра,

Drt wo die Fische gedörrt werden, locus pisciexilis: Ту су мајци танки разговори 3)

bus torrendis.

. танкијех ребара, т. ј. сиромашан, нема ни- тањар, тaњapa, m. рибар који је на тањи. шта у њедрима (око ребара).

тањење, п. Sag oilet, extenuatio. танан, а, о, аlѕ dim. р. танак, fein, bit, nuis, тањйр, тањйра, (cf. тањур) m. See Teller, orbis. exilis. [cf. танушан).

[cf. пјат). тананана, у припјеву : У ковача густа башча тањйрача, f. drt 21pjel, pomi genus [pirus maТананана, густа банича, Тивинини, густа

lus L. var.].

]. башча, Ето вељу, густа баншча

тањити, тањйм, у. impf. н. п. xљеб, дрво, Танасија, Танасије, m. Athanasius, Athanasius.

dünn machen, extenuo. тёнац, танца, m. Die Beije, Delovie (3ans), modi, тањўр, тањўра, т. vіdе тањир. moduli: Опа цупа танца

таобор, т. vіdе табор [1]: Бе је чадор силTànatko, m. Mannsname, nomen viri (von Ta

ног цар' Мурата, Усред Турског силна тао

бора насија). тüндара[*], f. 1) (у Сријему) vide приварница.

тондан, (у ц. г.) cf. ондан. 2) тандaрa мaндaрa, Surbеіnаnсеr, ѕus | тäocтвo, n. bie Beijeljchaft, obsidium. deque.

tálnja,* f. Grundbrief, literae possessoriae. тüндрк, m. Sas Gepolter, strepitus: стоји танлрк.

тäпкање, n. dim. р. табање. тандркање, n. Sag Boltern, strepitus.

тапкати, кам, v. impf. dim. р. табати. тандркати, тандрчем, v. impf. polter, strepo. I тар, т. (у Барањи) на вритају ситна искртандркнути, тандркнём, v. pf. eimal polter,

нена слама као шљева, 3ertretetes Ctrol), strastrepo.

mentum comminutum. тане,“ нета, т. т. ј. пушчано или тоновско, бie | Тара, f. 1) еіnе ѕеr bеібеn lije, Sie пat ijrer

Stugel, globus (plumbeus). cf. [vide) зрно [2]. Vereinigung die Drina ausmachen: Hama Tapa танёће[*], п. Ble, lamina; танеће је највише не боји се Турскога цара; Мутна тече Тара жуто, а што је бијело зове се лим н. п. што

валовита [тара) 2) (у Хрв. у хришћ., цркве покривају њиме.

а кршћани зову кросна) vidе разбој[1], танка, f. eint танак хљеб, panis subtilis.

натра. — 3) (у ц. г.) [vide) троска (што танка кост, f. (у Дубр. код месара) гузна кост,

остане кад се каква руда истони), Chlаtе. Steißbein, os coccygis.

scoria. cf. IIілакња. танковија (кудјеља), f. (ст.) fein, subtilis: и тaрaбa, f. Die 23erplantung, septum tabulinum. кудељу танковију

тарак, рка, т. као велика перајица (али нитанковијаст, а, о, јФlant, gracilis. [cf. танко јесу зунци у гомили, него попријеко, као у вит ; танак 1).

гребена), што жене лан реде, 21rt labranje, танковит, а, о, у пјесми мјесто танак [1], pectinis linarii genus.

jblant, gracilis [cf. танковијаст]: и у насу тарана[*], f. 2[rt Rebljpeije, cibi genus. танковита

тарањ, pња, m. Sag Snjtrument Ser 23öttiфеr, ит TAAKÓBP, | a, o, schlanken Wipfels, verticis te die Vertiefung für den Boden in die Dauben 311 танковрх, nais et gracilis: Међу њима тан schneiden, scalpri genus (vietorum). коврха јела

тараца, f. (у примор.) баз Вflajter, via strata,

cf. [vide] калдрма: Играло је дивно хоро| | тартањ, т. (у Сријему) говори као у тартаж, ІІa тaрaцу пред котором

in den Tag hineinsprechen, incomposite. тарацка, f. (у Барањи) мали топ, као што у тарчуг[*], тарчўга, т. еіnе grореre Rienientajte,

Сријем у многе општине код цркве имају, perae genus e corio: Мрка капа зла биљега:

der Pöller, mortarium. cf. (vide) pauruja. масан тарчуг, а јарета нема. cf. јануик. Тарза, f. име женско, Fraueннaтe, nomen feminae. тас, таса, т. 1) eine Tasje, patella; Tacom ce тapигoрa, f. (у приповијеци) који гору таре. на путу није вода, а код куће и вино. Татарикамен, т. (у приповијеци) који таре ка сови су понајвише од бакра на калаисани мен, cf. тaригора.

а код господе (за вино) и сребрни па и поTäprake, n. das Sdüren (des Feuers), irritatio ignis. злаћени. cf. саплак. 2) die Tasje, der Tel: таркати, кам, y, impf. (Geuet) јфüret, ruo. [cf. ler zur Kirchenkollefte, patella. чаркати).

тасић, m. dim. р. тас. тарлабука [талабука, трлабу ка), f. Sag Seräија, таслаисање, n. Sa Ctolgiret, superbіtіо. strepitus.

таслаисати[*], ишём, у. impf. jtolsire, superтарлабукање [талабукање], n, Sas Serujb, stre bio, cf. [керебечити се, јордамити: Асуpitus, .

баше таслаишу тарлабукати [талабукати), лабучём, v. impf. таслак[*], m. Sas unbearbeitete etit Sols (um Sar: Geräusch maden, strepo.

aus Schäfte, Wagenachsen u. 1. w. zu maden), тарни (тарнӣ), на, но, н. ін. кола, fraftmas der Bloc, codex, lignum.

деп, рlаuѕtrum; коњи. cf. [vide] тарнични. таслачина, f. augm. р. таслак. тарнице, f. [pl] bejblageter Jieierwage, plau- Таслица, f. vide Пљевља: Па и трећу књигу strum.

оправио, у Таслију и у Фочу равну тарнични, на, но, н. п. коњи, Sie agenpfere, I таст, тäста, m. Ser Chmiegerpater, socer. cf. equi vectarii. [cf. тарни).

пунац, [1] старац [2]. тарнути, тарнём, v. pf. (Gener) јфіrеп, ro. [cf. | тастов, а, о, без сфwiegerpaters, soceri. чарнути].

тата (тата), m, vide oтaц. тарпош[*], таридша, m. eine 21st praнeтiige. | Татар[*], т. vide Татарин.

yittae genus. Тарпоше су носиле жене од | Татаран[*], тарана, м. (ст.) Ser Xatar-ban , ирије у Јадру и у Рађевини, и то је може Tatarorum rex: Татарана од Татарбуцака — бити у свему свијету највећа женска капа; татаранка, f. (стријела) (ст.) 5er atareпpjeil, она је округла као погача, и гдјекоја је sagitta tatarica: Донеси ми стрелу Татапира од аршина, па се не носи одозго на ранку глави ,

него састраг те стоји од главе го- | Татарбуцак,* m. (3er Tatarwintel) ein Sansentaine, тово усправо, а испод грла је држи под nomen terrae : Татарана од Татарбушка брадњик да не спадне натраг. Кад састраг | Татарин, m. [cf. Татар) 1) Ser Tatar, Tatarus. духа вјетар, или кад хоће жена да се сагне, - 2) [rarapun] der Tatar (Courier), tabellaонда треба да држи спријед тарпош руком rius, eques tatarus. да не спадне преда њу; а кад вјетар духа татарка, f. т. ј. татарканција. спријед, онда треба да га држи руком са- татарканција(*), f. Der Tataren-Ranbjфии, fagelстраг, јер хоће вјетар подбрадњиком да от lum tataricum. [cf. татарка). кине главу, или да завали жену натраг; татарски, кa, кo, tatarija, tataricus. кад хоће жена да уђе на каква врата, онда татин (татин), а, о, без тата, tatae. треба да се сагне и да укоси главу. Тар- | татица, m. dim. р. тата. пош је оплетен од бијеле лозе, па је на тато, т. cf. [vide] златоје. лозу навучена велика капа од црвене чохе; | Татомир, m. tanistane, nomen viri. по чоси је припивена шамија (тако да се татула, f. Der [gemeine] Steehapfel, dаtura straчоха и не види), а преко мамије прибодена monium Linn. нглама (трепчанима и колачарама) бијела тähација,* т. који прави каше од коже. марамица, која је спријед сва искићена па- | [таћи, такнем, v. pf. vіdе такнути; види ѕ. V. рама, трепчанијем иглама, смиљем и ружама тикнути.) (начињеним): гдјекоје газдинске жене носе таҷлије, f. pl. (у војв.) (@jterr. Sie Baselin). Sie и канцy (1) спријед; а младе начине на Manschetten, manicae linteae.

свега тарпоша као вијенац од тäчка, f. Sie Ctige (з. 23. Sеr ijole, Rebe), fulруже и од смиља; остра виси низ леђа један crum, statumen. [vide) притка, cf. тркља. крај од шамије (накићен парама и осталијем | тачкаш, тачкаша, m. vіdе uричаник. бијелијем новцима) и зове се [1] исро [7]. Таша, (ист.) Прошавшијех година (од 1803-1814) тар- ташо, јуж. т. 2 аптивнaтe, nomen viri. поши су готово са свијем укинути, и по- ташт, а, о, Teer, vacuus, н. п. коњ, во ит. д. стале су мјесто њих манье канше, с којима (т. ј. празна трбуха гладан). cf. [vide] је лакше бјежати по шуми: На глави јој празан [1]. тариош од бисера

ташта, f. vіdе пуница [1].

около

око

2) der

таштин, а, о, Ser ташта, тҫ ташта: Када бу тврди Клобучкога града — 2) (по југоз. деш уташтине дворе

кр.) behapter, ajo, affirmo, cf. доказивати [3]. таттяна, f. (у Дубр.) 1) bie geere, іnаnitаѕ. тврдица, f. Ser S?nitter, parcus. [cf. тврдац, ску

cf. [vide) празнина. 2) на таштину (н. пад; гагрица 2, II имрија].
1. попити што), auf Scп иüternet Diagen, je- | тврдовање, п. Заз #nittern, illiberalitas.
junus. cf. нашите срца.

тврдовати, тврдујем, v. impf. fniter, illiberaTämhe, (y Xpb.) in der Redensart: ja cam jomte lem esse: што тврдујеш код толиког блага ?

на ташће, т. і. нијесам ништа jeo. cf. на- тврдоглав, а, о, jtarrtopjig, partnätig, pertinax. Іште срца.

cf. јогунает. ташгун, н. п. кад забављају дјецу говоре (уда- тврдоглавство, п. Sie artnätigteit, pertinacia.

рајући дјетиње длане један одруги): Та- тврдокорка, f. 1) крушка, 24rt irre, piri geшун, ташун танана, Ко ташуну љеба да, nus [pirus communis L. var. ; cf. тврдија]. Родила му шeница и винова лозица

2) [vide) бундева [1], 24rt Riirbiр, сисurташунање, п. perbal. p. таунати.

bitae genus. . ташўнати, нам, у. inpf. Iullen, sopire infan- тврдосан, а, о, (у Рисну) који тврдо спава, tem. cf. таун.

einen festen Schlaf habend, qui arte et graviter ташци, ташака, т. pl. (у војв.) eine Rebljpeije dormit.

. (etwa österr. Vrotstrudel), placentae genus: Ype- topaoha, f. der Geiz, avaritia. cf. tüpha [2). дио као Наста ташке.

тврдоуст, а, о, т. ј. коњ, bartäulig, duri oris. Trâp, f. das Geschöpf, creatura. cf. crbap [1]. Тврдош, Тврдошта, т. 1) пуст велики манастир Tlapágâie, n. das oftmalige Auf- und Zumachen, код Требиња на Требишници. У Тврдошу је apertio frequens.

сједио (као Херцеговачки владика) свети Ватварізати, тварижём (тваризам), v. impf. ofter силије који је сад иод Острогом. 2) илаauf- und zumachen, saepe aperire.

нина у Бје.опавлићима. тварца, f. dim. р. твар.

Topha, f. 1) die Festigfeit, firmitas. TBôj, TBòja, Tròje, dein, deine, dein, tuus.

(Beiз, аvаrіtіa. cf. [vide] тврдоћа. TBòp (TBôp), m. 1) Iltis, mustela putorius Linn. Tophaba, f. (y XpB.) Festung, locus munitus. cf.

2) (у Пантр.) бјеланце размућено што [vide 1] град [1]. се мење на пријесну рану, 2ilajter, empla- тврђење, п. 1) Sag Sparten, ejtmachen, firmatio. strum. cf. [2] TBòpail.

2) das Behaupten, affirmatio. 1. творац, рца, т. (уос. творче) Cd) öpfer, cre-| 1. те, 1) асс. ppt ти (perbilt fib 3и тебе mie ator. [cf. створитељ).

cam zu jecam) dich, te. 2) то, et (bei Ber2. творац, рца, m. vіdе твор 2.

bis, die zum nämlichen Subjeft gehören (cf. tep, TBópehe, n. das Schaffen, creatio.

тере, терем, терно): отишао те донио воде; TBÒpuno, n. die Einfassung des Käselaibs, ambitus Иди те га зовни;

узми те једи.

3) (у (casei e cortice tiliae). [cf. калуп 1]. Обично II. r.) wie das deutsche jo für welcher, welche, је да станарица чобанима усири по сирац met) е, cf. [vide) што [4]: Гледај, брате, уз Петрове посте, па га метне у творило те Кандићу Васиљу, На дорату онога јунака, стоји до Петрова дне. Творило начине чо Те је на нас загон учинио

4) Suffir der бани од липове коре: огуле кору (с два или 3meiten 'erjon plur.: jелте, дете, нете; Овамо три прста широку) с липића, па савију и те, Сијењска потеро свежу те начине онолики колут колики ће | 2. те, oritte [entlit.] erjon plur. Braj. pp [хтјссирац бити.

ти) бити, cf. ће: они те доћи; IIIљедници творити, рим, у. impf. 1) јфајjeit, creo. [vide те чету опазити

стварати). 2) schaffen, thun, facio. [vide rème, (gen.,] dat. und acc. von [1]tu, tibi, te. чинити 1).

Народ готово свуда говори тебе у обадва TBÒpob, a, o, des 3ltijjes, mustelae putorii L. падежа, н. п. даву тебе, и виђео сам тебе тврд, тврда, тврдо, (тврдӣ, да, до, соmр. твън) и т. д., а књижевници почели су да разли

1) hart, durus. 2) н. п. град, конац, feft, кују дателни од винителнога, па ни III у дат. firmus.

. 3) тврд од зиме, Ser Sie stälte era теби, и по њима тако гдјекоји (особито по tragen kann. 4) (у Дубр.) н. п. јело, јуха, варо има с ове стране Саве и Дунава) гоdicht, densus. cf. [vide) ryct [1].

воре сад. По неким мјестима (као по Бачrisch, farg, parcus. .

кој, по Банату и по Сријему, а може се чути тврдац, тврда, т. бer Ruiter, parcus. cf. [vide] и по Србији) народ додаје (у обадва патврдица.

дежа) још ка, а кашто и кар, и (у шали) тврдија, f. (у Уж. н.) {rt 23irnet, piri genus. карена, н. п. тебека, тебекар и тебскарсна. cf. [vide] тврдокорка [1].

[cf. теби, тeбика, тебикар, теби карена). тврдина, f. Sie pärte, durities: дајде мало оне | тебёка, тврдине.

тебёкар, cf. [vide) тебе. тврдити, тврдим, у. impf. 1) баrt, fejt пасфен, тeбeкaрена,

befejtigen, firmo [vidе утврђивати]: Добро | тебя, cf. " тебе.

5) kuicte.

ока

тебйка,

Власима Турци не вјерују, Ашеница Тетебйкар, cf. тебе.

жатка не чека тебикарена,

тежатни, на, но, т. ј. дан, 21erte, operarius, - teóucēpka, f. erdichteter Name eines Vogels, avis рrоfеѕtus. [vidе радни). ficta. cf. јатисерка.

тежатник, m. Ser Berteltag, diеѕ рrоfеѕtus. cf. Tebáóuja,* f. das Gefolge, Suite, comitatus: Apam тежатак. вама, моје тевабије

тежаче, чета, п. Ser 21terburj, agricola adoтёвати, тевам, v. impf. н. п. Тева тако бити, lescentulus.

. т. д. ваља тако да буде, тако ће бити ; те- тежачки, кa, кo, Ser 4ctersleute, agricolarumi. вају доћи, т. ј. ваља да дођу, доћи ће, біür- 1, тежење, п. Sag ehnen, dеѕіdеrіum lоcі. fe, fortаsse (venient): Тева м” која суко- 2. тежење, п. Ваз (ixel6-) Заеt, cultus (agri). бити беда, Те ме това на мејдан зазвати

1. тежина, f. vіdе тежа. тендил,* beimlik, clam [vidе тајом]: Да ја идем | 2. тежина, f. набијена кудјеља, gebrоkеnеr рані, тендил у Удбину

cannabis dесоrtіcata. [cf, канава). тег, т. (loc. тегу) 1) беr Зug, tractus: При- 1. тежити, жим, v. impf. 1) jih jebnen, binge;ogen

макли ти коњи на путу, аволови кад били werden nach einem Orte (s. B. der Heimat), deна тегу (кад се напија); коньи једнаки (или siderio duсi: Све тежи на свој завичај; неједнаки) на тегу. 2) (у Хрв.) Ваз (Se Кол'ко Марко тежио на правду 2) (у micht, pondus: десет вагана тешкога тега; Дубр.) тежи једну оку, mieget, pondo yaкрух лакога тега (т. ј. овас, ситна проха, lere. cf. теглити [2, мицати 2, вагнути 2). и т. д.). — 3) (у Хрв.) Sie Caat, sementis, 2, тежити, жим, у. impf. земљу, (ixel5) baнeп, [vide] љетина, cf. усјев: какви су тези colere (agrum). у вас. — 4) (у ц. г.) vidе повјесмо (cf. те- тёзга,* f. 1) Sie 2gеrtbant Ses Bijlers (cf. стружжина).

ница), etirеіsеrѕ, и. а. [cf. тезјај]. - 2) (у теглећи, ha, he, н. п. вo, 3g+D)8, vectarius. Вуковару) код воде оно мјесто гдје се граде тёглити, лим, v. impf. 1) vide вући. - 2) лађе и воденице.

miegel, valeo [vide 1 тежити 2]: Сваки носи тёзгере,* f. р. бie Xrage, feretrum. [cf. трања, једну купу вина Свака тегли по дванаест цивијереј.

Што је пуце под грлом бијелим, тёзјај[*], m. vіdе тезга [1]. Оно тегли шест литара злата На путци | тёзмање, п. Жаз 3ieben, trасtiо. је тридесет карика, Свака тегли по три тёзмати, мам, v. impf. (у Сријему) као вући, литре злата

3) (у Рисну) migent, pendo, н. п. не тезмај то дете, зieben, traho. ef. [vide] мјерити [2], Н. І. тегли ми то. тёзмати се, мам се, v. r. impf. (у Сријему) теглити се, лим се, у. r. impf. н. п. клинка, као вући се, fid joleppet, trahі.

зichen (ein Spiel), attraho. cf. клипак [1], вући | тек, [cf. теке 1, текер] 1) Тант, vixdum [cf. се [4].

истом 2, јаком, нетом): тек се сунце ротеглица, f. [1)] (у Слав.) vide [2] натега [1. дило, а —. 2) тек да видим, пих и 311 — 2) cf. пипавица].

jebe, solum. cf. истом [1]. Tërdêne, n. das Ziehen, Stređen, tractus. тёкар, [vidе наново] cf. истекар. тегоба,

f. Sie Cybere, jcb bere 21 rbeit, теке, 1) само, истом, cf. [vide) тек. тегота, (у ц. г.) ardua res.

дају Херцеговци и Арнаути кад говоре, н. . теларућ[*], т. н. п. живи на теларућу, bequent, п, теке Божја вјера; Теке немој да задеbene, commode.

нені кавгу

Теке ми је ђогат непоткотёдена, у припјеву: о јабуко, Тедено, зелеНико редена

текéлија, f.: Текла вода текелија — Пије ли тежа, f. Sie Cd) pere, gravitas, pondus. cf. [1 те се текелија жина;) тегоба.

текер, vide тек: Па јон боја текер замет1. тежак, тежака, m. Ser 21 сtеrilаni, 21ternіані, нусмо

selbaiter, agricola. [cf. радник, ратај, ратар, текне[*], нета, п. vіdе корито. Текнета граде себар].

Каравлaніки Цигани, па их варошани у њих 2. тежак, тёпика, тешко, (тешки 11. тёш кії, на, купују (н. п. за прање кошуља, мијерење

ко, comp. теки) 1) jedymer, gravis. 2) хљеба и т. д.), а проста корита (н. и. За тешка жена, ја праitger, grаvidus. cf. [vide] појење стоке, за лужење кошI уља по селима трудан [2]. 3) врло велики, 31 grop, ni и т. д.) граде сељаци сваки себи.

У пиһу је љута пијаница, Ау кавги текнути, текне, v. pf. 1) einfallen, yenit (redit) Тешка кавгација 4) 311 viel, nimius: na in mentem : Tekny me ym (und das nämlide to: буо од тешког спавања; од тешке врућине mijct) : текну ме за врат). 2) (у Дубр, и не зна ІІта да ради.

5) Тежи хатер од текнути, текнём) vide дaрнути, такнути, силе, т. з. човјек катто учини коме што за прихватити, beriilbrei, tango : макар шта да

љубав на што би та ко тешко натјерао. остави III, не ће текнути. тежатак, тка, т. (ст.) vidе телкатник: Јер і тековина, f. vіdе течевина.

2) до

ват

Мељњак.

2) vide

текун, текўна, т. (у ц. г. иу Зети) Жаз ай, fernfester Mensch, robustus. cf. [remebuuk,] re

rota. [vide) точак [1], cf. коло. текуянца, f. Sаз €rojeijlein, [sie Siejelj muѕ темељан, љна, љно, н. п. човјек , ferngejunis,

noricus citellus Linn. [spermophilus cittil- темељит, а, о, Лjtart, yalens. lus L.].

темељник, мељника,

m, vidе темељак. tèrýhâ bona, f. fließendes Wasser, aqua viva. тёлад, f. (coll.) Rälber, vituli

тёмењача, f. (ист.) vidе тјемењача. телал,* телала, (ef. телар) т. беr şerol, 2011. тёмешіце, п. dim. D. теме.

rnfer, praeco: телали по Биограду и сад носе темйнити[*], темiйним, v. impf. (у Рисну) vide различне хаљине и друге ствари те продају,

мислити. f. тамин. cf. здур: Те он пушта лакога телала темињење, т. vіdе мишљење. Телал вика града Вучитрна

Темишвар, мишвара, m. Xeneswar, TemesyaTenannna, f. die Ausrufs-Gebühr, praeconis merces.

rinum. теллити, тёлалйм, [теларити) v. impf. ausru- Темишварац, рца, т. €iner pоп Темишварр. fen. pronuntio.

Темиші варка, f. Gine ppt Темишвар. телалов, а, о, беҙ телал, praeconis.

темишварски, кa, кo, point Темишвар. телалски, кa, кo, 2(itrujers, praeconum.

Тёмнић, m. ein Eheil Ser agoviner нахија, потелаљење [теларење), п. Ваз 21usrufen, pronun

men regionis. tiatio.

темпло, т. (у војв.) беr fonojtag in Ser firbe, тёлар[*], телара, т. (у Ц. г.) vidе телал: Три

iconostasis templi graeci. телара млада поставио, Телар виче од ју- тенан[*], т. и. f. iur bеr lеbеndаrt: на темаву (на Он у војску избацци те

Tenánu), bei Muße, bequem, commode, per otium. тра до мрака лара

тенац, нца, [тењац] m. (у Боци) vide [вукотеларење, п. vіdе телаљење.

длак) једогоња: Дебео као тенац. теларити, тёларим, v. impf. vіdе телалити.

тенеф,* т. vіdе врвца, узица. телац, лца, m. рече се у шали за кога:

tèntâle, n. 1) das Schlendern ohne zu wissen wo

телиц Божји.

bit, deanbulаtiо. [cf. танчење). телбіз,* телбйза, т. vіdе калпозан.

навраћање [2]. теле, лета, п. Sag Raib, yitulus.

тентати, там, v. impf. 1) jblеnѕеrn ohne recht телеј[*], m. (у Сријему) vide [1] варак.

311 wissen wohin, deambulo otiosus. [cf. Tanтеленце, цета, п. dim. p. теле. [cf. телепце). тенути, нем, (по ист. кр. Србије) vide [тети]

чити). — 2) кога, vidе навраћати [2]. телесина, f. [ист.] augm. p. тело. телесни, на, но, (ист.) vidе тјелесни.

хтјети: Сад ако се, курво, тенеш везат” телетина, f. 1) Raiffeijb, caro vitulina. 2)

Tènyepa,* f. eine Art tiefer fupferner Pfanne, sciKalbfell, pellis vitulina.

tellae genus: Ругао се донац тенџери (што Tonèhâk, neháka, m. der Ranzen, sarcina.

је црна). Teneli, hå, hê, Kalbs., fälbern, vitulinus.

тёнџерица (тендерица), f. dim. p. тенџера.

тенчина, m. augm, p. тенац. телешце, цета, п. vіdе теленце. телити, тёлӣ, v. impf. merjen (pot bеr sub), ра- Теодор, m. Зheobor, Theodorus. [cf. Тодор).

тёњац, њца, m, vide тeнац. rio: ова крава тeли све вочиће.

Теодорова субота, f. Ser 31, epsor: Canijtag (ber телити се, тёли се, v. r. impf. falben, pario.

erste in der großen Faste, das Fest der Bäder: тело, п. (ист.) vidе тијело.

zunft), sabbathus S. Theodori, pistorum patènyhe,* f. der Rücken des Messers, dorsum cul

troni, cf. Теодоровица [2]. tri, cf. тилут.

Тёодоровица, f. 1) Теодорова жена, — 2) vide телфа, f. (у војв.) Ser Rajjeejas, sedimentum

Теодорова субота. coffeae. .

тёоци, тёлаца, m. pl. (coll.) Rilber, vituli. тељење, п. За Ralbeit, partus vaccae.

тёпав, а, о, ftamnielno, blaesus. тељиг, т. 1) (у Србији) око два добра прста тёпавац, авца, т. бer Gtamniler, blacsus.

пошироко дрво које се савије кози или тепавица, f. Die etamnilerin, blaesa. овци око врата те о њему доље виси звоно. | Тепан, m. 9 апівпате, nomen viri.

2) (у Хрв.) савијен прут, којега се кра- тёпање, п. баз Ctammeln, os blaesum. јеви доље забоду у јарам волу око врата. тепати, пам, v. impf. jtammein, balbutio, blaecf. тељига [1].

sus sum. Неки који тепају, промијене р на тељига, f. 1) (у Царин.) vidе тељиг 2. — 2)

и, и. ін. дрво кажу диво, крст кист, ирет [Темига] некака планина: Газе Турци Те

нист, стрина стина (пред и изоставе р) и њигу планину

т. д. Ански га (р) промијене на л, н. п. теме, мена, п. (ист.) vidе тјеме.

ДЛео, клCT, илст, Стлина и т. д., тако ми темель, m. (#u#lov) Ser (Brmo, fundamentum. јењају и друга слова, н. п. њето кажу јсто, [cf. подумента, подумијента).

цура туја, чаша таса или цаса, жена темељак, теме љі саа, т. темељан човјек , cin 3сна и т. д.

« PreviousContinue »