Page images
PDF
EPUB

тамновати, тамнујем, [тавновати] v. impf. im танкопреља, f. (ст.) біе Geinfpinnerin, quae subGefängnisse liegen, schmachten, in vinculis esse. tile net: Ja сам чуо да си танкопреља [cf. тамњети 2, сужњевати]. Танкоса, f. ўrauenname, nomen feminae (q. d. subtilis comae).

тамњан, m. vide тамјан.

[тамњаника, f. vide тамјаника; види s. v. ми- |Танкосава, f. Уrauenname, nomen feminae. рисавка 1.]

[ocr errors]

танкост, танкости,

f. die Dünne, subtilitas. dim. v. танак. [vide

тамњети, мним, [тавњети] v. impf. (јуж.) 1) танкова,
dunkel werden, obscuror. 2) vide тамно-|танушан, шна, шно,
вати: Веће тамни у тамници тамној, Тамни танан].
јунак за девет година

[ocr errors]

танцање, п. баз luffpielen, cantatio (fistulae). танцати, цам, v. impf. auffpielen, cano ad mo

dulos.

тамо, 1) bort, ibi; borthin, eо. 2) тамо њему
инб тамо њој (рекавши), eine Xrt Euphemіз.
тиз, wenn man erzählen will, wie ber ober bie
geschimpft habe, um zu verhüten, damit der Zu-
hörer be ndt auf fich bezieђе: тамо њему
рекавши једи г.. а; тамо њега ујела гуја; |танчење, n. vide тентање [1].

тамо њу и т. д.

тамошњи, ња, ње, bortig, qui isthic est. танак, нка, нко, (танки, ка, ко, comp. тӑњӣ)

танцовођа, m. Bortänger, qui choream ducit [vide коловођа 1]: Већ сам кокин танцовођа

танчити, чим, (у Дубр.) vide тентати [1]. танчица, f. 1) dim. v. танка. 2) танка пушка: На танчицу пушку доватио

Ort wo die Fische gedörrt werden, locus piscibus torrendis.

тањар, тањара, m. рибар који је на тањи. тањење, п. баз Діннен, extenuatio.

1) fein, bünn, subtilis. [cf. танковит, танко- |тања, f. (у Сријему) мјесто гдје се риба суши, вијаст]. 2) слаб, н. п. разговор, [dowad), exilis: Ту су мајци танки разговорци 3) танкијех ребара, т. ј. сиромашан, нема ништа у њедрима (око ребара). тӑнан, а, о, al3 dim. v. танак, fein, війни, nuis, exilis. [cf. танушан]. тананана, у припјеву : У ковача густа башча Тананана, густа башча, Тининини, густа башча, Ето вељу, густа башча Танасија,)

Танасије, м. Иthanafius, Athanasius.

тањир, тањира, (cf. тањур) m. ber Zeller, orbis. [cf. пјат].

тањирача, f. Wet Wpfel, pomi genus [pirus malus L. var.].

тањити, тањим, v. impf. н. п. хљеб, дрво, dünn machen, extenuo.

танац, танца, m. bie Beije, melobie ($ans), modi, тањўр, тањура, m. vide тањир.

moduli: Опа цупа танца

Танацко, м. Mannšname, nomen viri (von Tа-
насија).

тандара [*], f. 1) (у Сријему) vide прцварница.
2) тандара мандара, бисheinanber, sus
deque.
тандре, m. baš Sepofter, strepitus: стоји тандрк.
тандркање, п. баз Boltern, strepitus.
тандркати, тандѣчем, v. impf. polteru, strepo.
тандркнути, тандркнем, v. pf. cinmal poltern,
strepo.

тане,* нета, п. т. j. пушчано или топовско, біс |
Rugel, globus (plumbeus). cf. [vide] зрно [2].
танеће[*], п. Blе, lamina; танеће је највише
жуто, а што је бијело зове се лим н. п. ШТО
цркве покривају њиме.

танка, f, ein танак хљеб, panis subtilis. танка кост, f. (у Дубр. код месара) гузна кост, Steißbein, os coccygis.

И

танковија (кудјеља), f. (ст.) fein, subtilis:
кудељу танковију
танковијаст, а, о, jhlant, gracilis. [cf. танко-
вит; танак 1].

танковит, а, о, у пјесми мјесто танак [1],
[[n, gracilis [cf. танковијаст]: И у пасу

[blocks in formation]
[blocks in formation]

тараба, f. біе Serplantung, septum tabulinum.
тарак, рка, т. као велика перајица (али ни-
јесу зупци у гомили, него попријеко, као у
гребена), што жене лан реде, Wrt lahśranje,
pectinis linarii genus.

тарана[*], f. Wrt Meblipeife, cibi genus.
тарањ, рња, m. baš nftrument ber Bötticher, um
die Vertiefung für den Boden in die Dauben zu
schneiden, scalpri genus (vietorum).
тараца, f. (у примор.) баз fHafter, via strata,

cf. [vide] калдрма: Играло је дивно хоро | тартан, m. (у Сријему) говори као у тарта», На тарацу пред Котором in den Tag hineinsprechen, incomposite. тарацка, f. (у Барањи) мали топ, као што у тарчуг[*], тарчӳга, m. eine größere Riementaje, Сријему многе општине код цркве имају, perae genus e corio: Мрка капа зла биљега: ber Böller, mortarium. cf. [vide] прангија. масан тарчуг, а јарета нема. cf. јанџик. Тарза, f. име женско, ўrauenname, nomen feminae. тӑс,* таса, m. 1) eine Zajje, patella; тасом се таригора, f. (у приповијеци) који гору таре. на путу пије вода, а код куће и вино. Татарикамен, m. (у приповијеци) који таре ка- сови су понајвише од бакра на калаисани мен. сf. таригора. а код господе (за вино) и сребрни па и позлаћени. cf. саплак. 2) die Tasse, der Tel

таркање, п. баз üren (без euers), irritatio ignis. таркати, кам, v. impf. (Geuer) [üren, ruo. [cf. чаркати].

тарлабука [талабука, трлабука], f. baš Geräuf), strepitus.

ler zur Kirchenfollefte, patella. тасић, m. dim. v. тас.

таслаисање, п. baš tolziren, superbitio. таслаисати[*], ишем, v. impf. ftolziren, superbio, cf. [керебечити се,] јордамити: А субаше таслаишу

[ocr errors]

тарлабукање [талабукање], п, баз Seräuj, strepitus. тарлабукати [талабукати], лабучём, v. impf. таслак[*], m. баš unbearbeitete Stüdyolz (um bar Geräusch machen, strepo.

тарни (тарни), на, но, н. п. кола, Grachtwa

strum.

aus Schäfte, Wagenachsen u. s. w. zu machen), der Block, codex, lignum.

gen, plaustrum; коњи. cf. [vide] тарнични. | таслачина, f. augm. v. таслак. тарнице, f. [р1.] belgener Meierwagen, plau- Таслица, f. vide Пљевља: Па и трећу књигу оправио, у Таслицу и у Фочу равну таст, таста, m. ber hwiegervater, socer. cf. пунац, [1] старац [2].

тарнични, на, но, н. п. коњи, біе Bagenpferбе,
equi vectarii. [cf. тарни].
тарнути, тарнём, v. pf. (Geuer)
чарнути].

üren, ruo. [cf.

тастов, а, о, без wiegervaters, soceri.
тата (тата), m. vide отац.
auenmüße, | Татар[*], m. vide Татарин.

тарпош[*], тарпоша, m. eine Wrt
vittae genus. Тарпоше су носиле жене од Татаран[*], тарана, m. (ст.) ber Zatar-han,
прије у Јадру и у Рађевини, и то је може Tatarorum rex: Татарана од Татарбунака
бити у свему свијету највећа женска капа; | татаранка, f. (стријела) (ст.) ber Zatarenpfeil,
она је округла као погача, и гдјекоја је sagitta tatarica: Донеси ми стрелу Тата-
шира од аршина, па се не носи одозго на ранку

глави,

него састраг те стоји од главе го- Татарбуџак,* m. (ber Zatarwinfel) ein Санезнае, тово усправо, а испод грла је држи под- nomen terrae: Татарана од Татарбуџака брадњик да не спадне натраг. Кад састраг | Татарин, m. [cf. Татар] 1) ber Tatar, Tatarus. духа вјетар, или кад хоће жена да се сагне, 2) [татарин] ber Zatar (@ourier), tabellaонда треба да држи спријед тарпош руком rius, eques tatarus. да не спадне преда њу; а кад вјетар духа татарка, 1. т. ј. татарканџија. спријед, онда треба да га држи руком са- татарканџија[*], f. ber Zataren-Ranòju, Hagelстраг, јер хоће вјетар подбрадњиком да от- lum tataricum. [cf. татарка].

кине главу, или да завали жену натраг; | татарски, ка, ко, tatarid, tataricus.
кад хоће жена да уђе на каква врата, онда татин (татин), а, о, без тата, tatae.
треба да се сагне и да укоси главу. Тар-| татица, m. dim. v. тата.
пош је оплетен од бијеле лозе, па је на
лозу навучена велика капа од црвене чохе;
по чоси је пришивена шамија (тако да се
чоха и не види), а преко шамије прибодена
иглама (трепчанима и колачарама) бијела | таһаџија, * т. који прави капе од коже.
марамица, која је спријед сва искићена па- [таћи, такнем, v. pf. vide такнути; види s. V.
рама, трепчанијем иглама, смиљем и ружама тикнути.]
(начињеним): гдјекоје газдинске жене носе
и канцу [1] спријед; а младе начине на-
около Око свега тарпоша као вијенац од
руже и од смиља; остраг виси низ леђа један
крај од шамије (накићен парама и осталијем
бијелијем повцима) и зове се [1] исро [7].
Прошавшијех година (од 1803—1814) тар-
поши су готово са свијем укинути, и по-
стале су мјесто њих мање капе, с којима
је лакше бјежати по шуми: На глави јој
тариош од бисера

тато, m. cf. [vide] златоје.
Татомир, m. Тапи нате, nomen viri.
татула, f. ber [gemeine] Stedmapfel, datura stra-
monium Linn.

тацлије, f. pl. (у војв.) (öfterr. біе Zazeln), bie
Manschetten, manicae linteae.

тачка, f. bіе tüge (3. B. ber &ijole, Rebe), ful-
crum, statumen. [vide] притка, cf. тркља.
тачкаш, тачкаша, m. vide причаник.
Таша, (ист.)) m. Mannsname, nomen viri.
Ташо, (јуж.))

ташт, а, о, leer, vacuus, н. п. коњ, во и т. д.
(т. ј. празна трбуха гладан). cf. [vide]
празан [1].

ташта, f. vide пуница [1].

тӑштин, а, о, бес ташта, тҫ ташта: Када бу

Деш у таштине дворе

[ocr errors]

тврди Клобучкога града 2) (по југоз. кр.) Беђaupten, ajo, affirmo. cf. доказивати [3]. таштина, f. (у Дубр.) 1) біе geere, inanitas. | тврдица, f. ber Aniđer, parcus. [cf. тврдац, скуcf. [vide] празнина. 2) на таштину (н. пац; гагрица 2, џимрија]. п. попити што), auf беn nü ternen Magen, je-| тврдовање, п. баз äniđern, illiberalitas. junus. cf. наште срда. тврдовати, тврдујем, v. impf. fniđern, illiberaташће, (у Хрв.) in ber Hebensart: ја сам јоште lem esse: што тврдујеш код толиког блага? на ташће, т. ј. нијесам ништа јеo. cf. на- | тврдоглав, а, о, ftarrföpfig, hartnädig, pertinax.

ште срца. ташун, н. п. кад забављају дјецу говоре (ударајући дјетиње длане један о други): Ташун, ташун танана, Ко ташуну љеба да, Родила му шеница И винова лозица ташунање, п. verbal. v. ташунати.

cf. јогунаст.

тврдоглавство, n. bie partnädigteit, pertinacia. тврдокорка, f. 1) крушка, Wrt Birne, piri genus [pirus communis L. var.; cf. тврдија]. 2) [vide] бундева [1], Wrt &ürbiß, cucurbitae genus.

ташунати, нам, v. impf. lullen, sopire infan-| тврдосан, а, о, (у Рисну) који тврдо спава, tem. cf. ташун.

ташци, ташака, m. pl. (у војв.) сіне Жере (etwa öfterr. Brotftrubel), placentae genus: Уредио као Наста ташке.

твар, г. баз Se[öpf, creatura. cf. ствар [1]. тваризање, п. баš oftmalige Xuf= инб Зumachen, apertio frequens.

тваризати, тварижем (тваризам), v. impf. öfter auf und zumachen, saepe aperire.

тварца, f. dim. v. твар.

твој, твоја, твоје, беін, беіпe, bein, tuus.

einen festen Schlaf habend, qui arte et graviter
dormit.

тврдоћа, f. ber Seiz, avaritia. cf. тврђа [2].
тврдоуст, а, о, т. j. коњ, hartmäulig, duri oris.
Тврдош, Тврдоша, m. 1) пуст велики манастир
код Требиња на Требишници. У Тврдошу је
сједио (као Херцеговачки владика) свети Ва-
силије који је сад под Острогом. 2) ила-
нина у Бјелопавлићима.
тврђа, f. 1) bie Geftigfeit, firmitas.
Sei, avaritia. cf. [vide] тврдоћа.

[vide 1]град [1].

[ocr errors]

2) ber

твор (твор), m. 1) ftis, mustela putorius Linn. | тврђава, f. (у Хрв.) Gejtung, locus munitus. cf. - 2) (у Паштр.) бјеланце размућено што се меће на пријесну рану, Bflafter, empla-| strum. cf. [2] творац.

1. творац, рца, m. (ѵос. творче) фöpfer, creator. [cf. створитељ].

тврђење, п. 1) баз Därten, Geftmachen, firmatio. 2) das Behaupten, affirmatio.

-

1.те, 1) асс. рон ти (verhält fid зи тебе wie сам и јесам) біф, te. - 2) und, et (bei Verbis, die zum nämlichen Subjekt gehören [cf. rep, тере, терем, терно]: отишао те донио воде; иди те га зовни; узми те једи. 3) (у II. r.) wie das deutsche so für welcher, welche, 1, cf. [vide] што [4]: Гледај, брате, Кандићу Васиљу, На дорату онога јунака, Те је на нас загон учинио 4) Guffir ber zweiten Perfon plur.: јелте, дете, нете; Овамо те, Сијењска потеро

2. творац, рца, m. vide твор 2.
творење, п. баз haffen, creatio.
творило, п. біе infajjung beš Räfelaibs, ambitus
(casei e cortice tiliae). [cf. калуп 1]. Обично
је да станарица чобанима усири по сирац
уз Петрове посте, па га метне у творило те
стоји до Петрова дне. Творило начине чо-
бани од липове коре: огуле кору (с два или
три прста широку) с липића, на савију и
свежу те начине онолики колут колики ће |
сирац бити.
творити, рим, v. impf. 1) [haffen, creo. [vide те чету опазити
стварати]. 2) fdhaffen, thun, facio. [vide | тебе,

чинити 1]. творов, а, о, без [tifjes, mustelae putorii IL. тврд, тврда, тврдо, (тврди, да, до, comp. тврђй) 1) hart, durus. 2) н. п. град, конац, feft, firmus. 3) тврд од зиме, ber bie Rälte er= tragen fann. 4) (у Дубр.) н. п. јело, јуха, t, densus. cf. [vide] густ [1]. 5) knickerisch, karg, parcus.

тврдац, тврца, m. ber niđer, parcus. cf. [vide]

тврдица.

тврдија, f. (у Уж. н.) Xrt Birnen, piri genus. cf. [vide] тврдокорка [1].

[blocks in formation]

[gen.,] dat. unb acc. von [1]ти, tibi, te. Народ готово свуда говори тебе у обадва падежа, н. п. даћу тебе, и виђео сам тебе

и т. д., а књижевници почели су да разликују дателни од винителнога, па пишу дат. теби, и по њима тако гдјекоји (особито по варошима с ове стране Саве и Дунава) говоре сад. По неким мјестима (као по Бачкој, по Банату и по Сријему, а може се чути и по Србији) народ додаје (у обадва падежа) још ка, а кашто и кар, и (у шали) карена, н. п. тебека, тебекар и тебекарена. [сf. теби, тебика, тебикар, тебикарена].

тврдина, f. біе ärte, durities: дајде мало оне | тебека, тврдине.

тебекар, cf. [vide] тебе.

тврдити, тврдим, v. impf. 1) bart, feft maфeн, тебекарена, befeftigen, firmo [vide утврђивати]: Добро | теби, cf. тебе.

[blocks in formation]

• тебисерка, f. ersichteter Hame eines Bogels, avis ficta. cf. јатисерка.

[ocr errors]

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

тежатак.

тежаче, чета, n. ber 2đerburf, agricola adolescentulus.

тевабија, * г. бas Befolge, Suite, comitatus: Арам вама, моје тевабије тевати, тевам, v. impf. н. п. тева тако бити, т. ј. ваља тако да буде, тако ће бити; те- тежачки, ка, ко, ber Wđersleute, agricolarum. вају доћи, т. ј. ваља да дођу, доћи ће, òür- 1, тежење, п. баз ehnen, desiderium loci. fen, fortasse (venient): Тева м' која суко- | 2. тёжење, п. баз (řelb») Ванен, cultus (agri). бити беда, Те ме това на мејдан зазвати 1. тежина, f. vide тежа.

тендил,* beimlich, clam [vide тајом]: Да ја идем | 2. тежина, f. набијена кудјеља, дebroßener Spani тевдил у Удбину

[ocr errors]

тёг, м. (1ос. тегу) 1) ber Sug, tractus: Примакли ти коњи на путу, а волови кад били на тегу (кад се напија); коњи једнаки (или неједнаки) на тегу. 2) (y Xpв.) das Gewidt, pondus: десет вагана тешкога тега; крух лакога тега (т. ј. овас, ситна проха, и т. д.). - 3) (у Хрв.) біе aat, sementis, [vide] љетина, cf. усјев: какви су тези 4) (у Ц. г.) vide повјесмо (cf. те

cannabis decorticata. [cf. канава].

1. тежити, жим, v. impf. 1) fi јеbnen, bingezogen
werden nach einem Orte (z. B. der Heimat), de-
siderio duci: Све тежи на свој завичај ;
Колко Марко тежио на правду
2) (y
Дубр.) тежи једну оку, wiegen, pondo ya-
lere. cf. теглити [2, мицати 2, вагнути 2].
2, тёжити, жим, v. impf. земљу, (Gelb) bauen,
colere (agrum).

тёзга,* f. 1) bie Berfbanf beš Zijilers (cf. струж-
ниша), Schneiders, u. a. [cf. reзjaj]. 2) (y
Вуковару) код воде оно мјесто гдје се граде
лађе и воденице.

у вас. жина). теглећи, һа, һе, н. п. во, Зид-3, vectarius. теглити, лим, v. impf. 1) vide вући. 2) wiegen, valeo [vide 1 тежити 2]: Сваки носи тезгере,* f. pl. біе Zrage, feretrum. [cf. трања, једну купу вина Свака тегли по дванаест цивијере].

ока

[ocr errors]

Што је пуце под грлом бијелим,|| тезјај[*], m. vide тезга [1]. Оно тегли шест литара злата На пушци тезмање, п. баз Зin, tractio је тридесет карика, Свака тегли по три литре злата 3) (у Рисну) wägen, pendo, cf. [vide] мјерити [2], н. п. тегли ми то. тёглити се, лим се, v. r. impf. н. п. клинка, zichen (ein Spiel), attraho. cf. клипак [1], вући се [4].

тезмати, мам, v. impf. (у Сријему) као вући,
н. п. не тезмај то дете, zichen, traho.
тезмати се, мам се, v. r. impf. (у Сријему)
као вући се, fiddleppen, trahi.

тёглица, f. [1)] (у Слав.) vide [2] натега [1.
- 2) cf. пипавица].
тегљење, п. баз Bichen, Stređen, tractus.
тегоба,
1 f. bie Schwere, f were Wrbeit,
тегота, (у Ц. г.) ardua res.
тедару[*], т. н. п. живи на тедарућу, bеqнет,
bene, commode.

тедена, у припјеву: О јабуко, тедена, зеле-
нико редена

тежа, f. bіе dhmere, gravitas, pondus. cf. [1 тежина;] тегоба.

1. тежак, тежака, m. ser Hđeršmann, Hđermann,
Sclobauer, agricola. [cf. радник, ратај, ратар,
себар].

2. тежак, тешка, тешко, (тешки и. тёшки, ка,
ко, comp. тежи) 1) [wer, gravis. - 2)
тешка жена, [dhwanger, gravidus. cf. [vide]
трудан [2]. 3) врло велики, зи groß, ni-
mius: У нићу је љута пијаница, А у кавги
тешка кавгаџија 4) zu viel, nimius: на-
буо од тешког спавања; од тешке врућине
не зна шта да ради.
5) Тежи хатер од
силе, т. ј. човјек кашто учини коме што за
љубав на што би га ко тешко натјерао.
тежатак, тка, m. (ст.) vide тежатник: Јер

[ocr errors]
[ocr errors]

тек, [cf. теке 1, текер] 1) faum, vixdum [cf.
истом 2, јаком, нетом]: тек се сунце ро-
дило, а —. 2) тек да видим, nur um u
feђen, solum. cf. истом [1].

тёкар, [vide наново] cf. истекар.
теке, 1) само, истом, cf. [vide] тек.

2) до

дају Херцеговци и Арнаути кад говоре, п. п. теке Божја вјера; Теке немој да заде неш кавгу Теке ми је ђогат непотко

ват

[blocks in formation]

текер, vide тек: Па још боја текер заметНусмо

текне[*], нета, n. vide корито. Текнета граде

Каравлашки Цигани, па их варошани у њих купују (н. п. за прање кошуља, мијешење хљеба и т. д.), а проста корита (н. н. за појење стоке, за лужење кошуља по селима и т. д.) граде сељаци сваки себи. текнути, текне, v. pf. 1) einfallen, venit (redit) in mentem: Tекну ме ум (und das nämliche Iomifd): текну ме за врат). 2) (у Дубр. и текнути, текнем) vide дарнути, такнути, прихватити, berühren, tango: макар шта да оставиш, не ће текнути.

тековина, f. vide течевина.

текун, текуна, m. (у Ц. г. и у Зети) баз Каб, rota. [vide] точак [1], cf. коло. текуница, f. баз Érbzeiflein, [bіе 3iefel,] mus noricus citellus Linn. [spermophilus cittillus L.].

Tèкŷhâ вòда, f. fließendes Wasser, aqua viva. телад, f. (coll.) Rälber, vituli

телал,* телала, (cf. телар) m, ber Sperols, urufer, praeco: телали по Биограду и сад носе различне хаљине и друге ствари те продају, cf. здур: Те он пушта лакога телала Телал вика града Вучитрна

[blocks in formation]

мислити. cf. тамин.

темињење, п. vide мишљење.

Темишвар, мишвара, m. Zemešwar, Temesva

rinum.

телалина, f. біе Hušrufs-Sebüßr, praeconis merces. телалити, телӑлим, [теларити] v. impf. aušru. | Темишварац, рца, m. Siner von Темишвар. Темишварка, f. Eine von Темишвар. темишварски, ка, ко, von Темишвар. Тёмнић, m. ein Zheil ber

fen. pronuntio.

телалов, а, о, без телал, praeconis. телалски, ка, ко, Mušrufer, praeconum. телаљење [теларење], п. баз Mušrujen, pronun

[blocks in formation]

телбиз, * телбиза, m. vide калпозан.

теле, лета, п. баз Ralb, vitulus.

те

телеј[*], m. (у Сријему) vide [1] варак. теленце, цета, n. dim. v. теле. [cf. телешце]. телесина, f. [ист.] augm. v. тело. телесни, на, но, (ист.) vide тјелесни. телетина, f. 1) Ralbfleifh, caro vitulina. Kalbfell, pellis vitulina.

телепак, леһака, m. ber Rangen, sarcina. Tèлehûn, hâ, hê, Kalbs-, kälbern, vitulinus. телешце, цета, n. vide теленце.

-

2)

телити, тёлӣ, v. impf. werfen (von ber Rub), ра

rio: ова крава тели све вочиће.

телити се, тёли се, v. r. impf. falben, pario. тело, п. (ист.) vide тијело.

телуће,* f. ber Rüđen бeз Mefferś, dorsum cultri. cf. тилут.

телфа,* f. (у војв.) ber Raffeefaß, sedimentum coffeac.

тељење, п. баз Ralben, partus vaccae. тељиг, ш. 1) (у Србији) око два добра прста пошироко дрво које се савије кози или овци око врата те о њему доље виси звоно. 2) (у Хрв.) савијен прут, којега се крајеви доље забоду у јарам волу око врата. cf. тељига [1].

-

2)

тељига, f. 1) (у Црмн.) vide тељиг 2. [Тељига] некака планина: Газе Турци ТеЉигу планину

тёме, мена, п. (ист.) vide тјеме.
темељ, т. (uéhior) ber Srunò, fundamentum.
[cf. подумента, подумијента].

гемељак, темељака, m. темељан човјек, cin

men regionis.

agobiner нахија, по

темпло, п. (у војв.) ber fonoftaš in ber Hirdhe,
iconostasis templi graeci.

тенан[*], m. n. f. int ber Rebenßart: на тепану (на
тенани), bеі Жuße, bequem, commode, per otium.
тенац, нца, [тењац] m. (у Боци) vide [вуко-
Длак] једогоња: Дебео као тенац.
тенеф,* m. vide врвца, узица.

2) vide

тентање, п. 1) баз lenbern ofne zu miffen mo=
bin, deambulatio. [cf. танчење].
навраћање [2].

тентати, там, v. impf. 1) lenbern one redht 34 wifjen mobin, deambulo otiosus. [cf. танчити]. 2) кога, vide навраћати [2]. тёнути, нём, (по ист. кр. Србије) vide [тети] хтјети: Сад ако се, курво, тенеш везат тенџера, * f. сіne Hrt tiefer fupferner fanne, scitellae genus: Ругао се лонац тенџери (што је црна).

тёнџерица (тенџерица), f. dim. v. тенџера. тенчина, m. augm. v. тенац. тењац, њца, m. vide тенац.

теодор, m. Theobor, Theodorus. [cf. Тодор].

[ocr errors]

Теодорова субота, f. ber Theobors-Camjtag (ber erste in der großen Faste, das Fest der Bäckerzunft), sabbathus S. Theodori, pistorum patroni. cf. Теодоровица [2].

Теодоровица, f. 1) Теодорова жена. - 2) vide Теодорова субота.

теоци, тёлаца, m. pl. (coll.) äälber, vituli. тёпав, а, о, ftammelnb, blaesus. тёпавац, авца, m. ber Stammler, blacsus. тепавица, f. bie Stammlerin, blaesa. Тепан, m. Жannšname, nomen viri. тепање, п. баš Stammeln, os blaesum. тёпати, пам, v. impf. ftammeln, balbutio, blaesus sum. Неки који тепају, промијене 2 на и, н. п. дрво кажу диво, крст кист, прет пист, стрина стина (пред и изоставе р) и т. д. А неки га (р) промијене на л, н. п. даво, клет, илст, стлина и т. д., тако мијењају и друга слова, н. п. љето кажу јето, цура туја, чаша таса или часа, жена

зена и т. д.

« PreviousContinue »