па кад коме треба што да му шије (н. п. гуњ, чакшире, зубун), он га зове својој кући, те ондје ради. - тепе[*], пета, п. (у Сријему) котрљ сврх тјемена у пега. cf. [vide] тепелук [1]. тёпелак[*], тёпеока, m. (у Боци) vide тепелук [1]: Дивно ти је Туре погодило Под тсиелак у чело јуначко Тепелен, т.: Опреми је к Теиелену граду — тёпелук[*], т. 1) filberne over golbene gejtidte Platte auf den (meist rothen) Frauenmügen, ornatus tiarae muliebris. cf. тјемењача [2, тепе, тепелак]. - 2) (у дуге пушке крај доље од кундака, а у пјесмама и јабука у мале пуmike, der Flinten und Pistolenkolben, manubrium. flintae (fistulae igniferae): И покрили пушкам | теркија (cf. терћија),* f. 1) ber Ranteljad be Тепслуке тепење, п. баš perumjchweifen, vagatio. терзијан,* m. ber Shlägel, ber Riel без Either- Reiters, mantica equitis. 2) der Riemen am Sattel, woran der Mantelsack befestigt wird, lora manticae. тёпка, f. (у Лици) дивља или каква друга крушка, која се не може јести док не угњили, терлидиба, * f. (ст.) Wrt Seng zu leibungen, cine Xrt Birne, piri genus [pirus communis | терлидива, texti genus: По јелеку терлидиба L. var.]. до земље Казаћу ти што су дара дали :| тепсија, * f. (pl. gen. тêncúja) cin fupfernes Beđen, Два пашића двије терлидиве pelvis aenea: у тепсијама се пеку највише | тёрлуци,* тёрлука, m. pl. weid lebern Unterие пите, а и риба и месо. der Frauen, calcei interiores feminarum. тёрно, vide [1]те [2], тер: Соко сједи, терно тепсијца, f. dim. v. тепсија. тепсти се, тепêм се, v. r. impf. berumjdweifen, vagor. тёр, vide [1] те 2. теразије, * f. pl. 1) (у војв.) vide терезије. 2) [Теразије] in Belgrab ein Etabtvicrtel. теразијце, f. pl. dim. v. теразије [1]. гледи терћија, * f. vide теркија. тесан, сна, сно, (ист.) vide тијесан. тесање, п. баз Зimmern, Behauen, exasciatio. тесати, тешем, v. impf. behauen, zimmern, exascio. 1. тёрак[*], рка, m. н. п. од хаљине или од тескера, * f. ber Bettel, Shein, scheda, tessera. цреваља, баš mufter, forma. тескоба, f. (ист.) vide тјескоба. 2.төрӑк, (у Ц. г.) vide [тешто] акоће. теранка, ) f. Streit, lis. [vide парба]. cf. растеранција, пра. тёрање, п. (ист.) vide тјерање. тёрати, рам, (ист.) vide тјерати. тёрати се, рам се, (ист.) vide тјерати се. терба, f. Streit, озер, lis. [vide парба]. тёре, (ст.) vide [1]те 2: Тере нама садо ин Дат стигне Од лаката тере до ноката Tècлa, f. eine Art Hacke (der Trogmacher), asciae genus ad excavandum. теслар, теслара, m. (у Сријему) бијела водена тица већа од патке, Xrt Baffervogel, avis aquaticae genus. теслица, f. dim. v. тесла. теснити, тесним, (ист.) vide тијеснити. теставан, вна, вно, (ист.) vide тјеставан: Теставне јој обадвије руке, Месила је беле летурђије терезије[*], терезија, f. pl. bie dhalwage, libra. | тесте,* ета, п. баз Dußenb, duodecim. cf. [теразије 1; vide] мјерила. терезијце, f. pl. dim. v. терезије. тёрем, vide [1те2] тере: Терем Бога мо Tècтeбama, m. das Musterstück eines Dußends (das nicht mit eingewickelt ist), exemplum, specimen duodecim ejusdem generis rerum. тестера [*], f. (у војв.) vide тестере. тестерање, п. баз ägen, serratura. [cf. тестерисање]. тестерати, рам, v. impf. fägen, serro, serram duco. cf. тестерисати. тестере[*], рета, п. bie Säge, serra. cf. пила [3, тестерисање, п. [vide] тестерање. крчаг. терзибашин, а, о, без терзибаша, sartorum col- терзија, m. (pl. gen. терзија) ber фuciber, тестијца, f. dim. v. тестија. 2) Erlaubniß, venia, licentia [vide допуштење; cf. слободан 2]: Не могу ти дати Биограда Без тестира царева везира Је ли тестир мало поиграти тесто, п. (ист.) vide тијесто. тета, f. hyp. v. тетка. тетак, тка, m. 1) очине или материне сестре муж, ber Zante Mann, maritus amitae aut materterae. 2) стао као тетак, wie ein Süm= ше!: прави тетак. cf. [vide] дедак. тети [тенути], òy, vide хтети: Не те га Тода љубити - тетива, f. 1) біе еђне без Bogens, nervus: Запе | тефтедаревица, f. vide тефтедаровица. стрелу за златну тетиву 2) bie Saite von тефтедаров [тефтедарев], а, о, без тефтедар, Schnen, chorda, nervus. [cf. тетиво, жица 4]. quaestoris. 3) (у Бјелопавл.) греда преко остали- тефтедаровица [тефтедаревица], f. біс rau beš јех греда одоздо на тавану. У Тршићу у тефтедар, uxor quaestoris. кући нашој овака се греда звала окагача. | тефтедарски, ка, ко, Zeftebarš, quaestorius. тетÙвика, f. (у Ayбp.) die [italienische] Stech- rèprep[*], m. (dɩp Féọa) das Rechnungsbuch, rawinde, smilax aspera L. tionarium, codex accepti et expensi. тётиво, n, vide тетива [2]: Ја бих свашто, тефтерење, п. баз Huffchreiben ber Redhnung, raмајко, раскинуо До проклето дрндарско те Пожикао жицом од тетива тетик [тефтик],* m. vide [2]лӳк [1]. tionum adnotatio. тефтерити, рим, v. impf. buhhalten, rationes curo. тетин, а, о, беr Zante, amitae aut materterae. | тефтик[*], m. (у Ц. г.) vide тетик. тетица, f. dim. v. тета. тётка, f. очина или материна сестра, біе Zante, amita seu matertera. [cf. љеља]. тёткин, а, о, бег тетка, amitae et materterae. тетков, а, о, без тетак [1], mariti amitae aut materterae. Тетово, п, мјесто у старој Србији к југоистоку. Турци у Тетову говоре Турски и Арнаутски, а Хришћани Српски, и то боље него и у Крчави и у Гостивару. Око Тетова има села у којима су људи закона Турскога а говоре Српски. тетошење, п. баз еден, curatio. тефтиш,* тефтáша, m. bie Unterfuchungsfommif. sion, das Untersuchungs- Kommando an Ort und Stelle, quaestio (de latronibus). Тефтиши су од прије бивали особито послије ратова кад се појаве многи хајдуци: на то одређени Турци изиђу у народ пак се намјесте на једноме мјесту и ондје сабију сав народ у оборе (као стоку) и мучећи га и уцјењујући ишту да им се издаду хајдуци, па ако им се ко изда, набију га на колац. На тефтишима се губе и други људи осим хајдука који се нађу да су криви, а глобљавају се готово сви. тетошити, шим, v. impf. (у Сријему) pflegen, | тефтишење, п. баз тефтиш-halten, quaestio. foveo: како јој не би здраво дијете било, кад све око њега тетоши. cf. његовати, снажити, блажити [2; гајити]. тетреб, (ист.)) тетраб, (зап.) тетриван, * тривана, m. ber Balanfin, sella gestatoria, lectica. Турски везири особито путују у тетриванима. тефтишити, тефтишим, v. impf. тефтиш-halten, quaestionem habeo. тёхарица, f. (у Дубр.) колач с бијелијем јајетом у сриједи за ускрс као лук за божић, eine Art Osterkuchen, spirae genus. m. vide тетријеб. тециво, n. vide течевина: Неправедно тециво на треће кољено не слази. тецикућа, f. н. m. ber Haushälter, bie Manshäl тетријеб, m. (јуж.) бег нетђи, tetrao [ura- terin, pater et mater familias. gallus L.]. теча, м. (у војв.) һур. о. тетак. тетрљан, m. [cf. тотрљан] 1) бијели, [gemeiner | течан, чна, чно, (у Барањи) [фmadhaft, jucundi nborn,] mambrium vulgare L. - 2) модри, saporis: тако је данас било течно јело, да [Ballote,] ballota nigra Linn. 3) водени, већ не може боље бити. [Sumpf-3ieft,] stachys aquatica Linn. [stachys | течевина, f. баз Érmorbene, res quaesita meo pallustris L.]. labore. cf. [тековина,] тециво, тербина. тетурање, п. 1) bas fümmerlidhe Leben, vita inops. | течење, п. 1) baš Gließen, flumen. 2) das Taumeln, titubatio. Erwerben, lucratio. ratio. terterae. тетурати, рам, v. impf. 1) fümmerlich leben, parce течић, m. ber тетка Gohn, filius amitae aut ma Тешан, т. Жаnušname, nomen viri (von Теодор). шњи) (јуж.) 1) enge, fnapp, angustus. [cf. тјескобан, тјескотан]. - 2) (у Ц. г.) човјек, који не може да отрпи кад му се што неповољно рекне, gallenjüchtig, stomachosus. тијеснити, тијесним, v. impf. [јуж.] enge ma= chen, angusto. Тијесно, n. adj. [јуж.] варошица на острву између Задра и Шибеника; ту је мост на отоци морској. тешко, 1) weh, vae, male sit: тешко мени ! тешко њему! Тешко лонцу из села зачине чекајући. 2) ftart, jebr, valde [vide ве- тијест, m. (у Боци) vide тијесак. ома]: И тешко се кнеже додворио, За сва- тијесто, п. (јуж.) ber Zeig, massa (farinacea). што се умолит могаше - 3) vide једва: тијештење, п. [јуж.] баš Brejjen, pressio. Стара мати тешко дочекала тијештити, тијештим, v. impf. (у примор.) н. тешкоћа, f. баз Zrübjal, res afflictae: Од тешке п. грожђе, маслине, prefjen, feltern, prelo preтешкоће не може човјек да живи. тешњак, тешњака, m. (у Хрв.) дрво од кога се лучка теше. Тешо, т. (јуж.) һур. v. Теодор. [cf. Теша]. тёштан, а, о, (ист.) vide тјештан. mere. тијом, adv. vide тихо: Па је вили тијом бесједно А вук врану тијом бесидио |тик, (у Хрв.) н. п. моја је кућа тик до његове, gan, poene. cf. [2] баш [2]. тикач, тикача, m. (у Сријему) vide ткалац. тешто (те што), waš ift's barnah? quid tum? nil inde mali. [cf. акоће, 2 терак, тотњему]. | тиква, f. (pl. gen. тйкава) 1) ber (ajen) 1. ти, би, tu. 2. ти, dat. v. тӣ (verhält fich зи теби wie те зи тебе) 1) bir, tibi (als enclitica). 2) дао сам ти сину, beinem Sohn, tuo filio: био сам ти код куће; видио сам ти брата. 3) [deinbar pleonaftijh (баз grich. тог): Бено синоћ на конаку бјесмо, Господску ти вечер вечераемо, Лијепу ти ђевојку виђесмо! Добро ти је рано поранити! - Чарна горо, пуна ти си лада! тиган, тигана, m. (у Дубр.) vide шерниња. cf. тигањ. тигањ, тигања, m. [cf. просуља,] тава, ber Zie- тигањица, f. dim. v. тигањ. [тигар, тигра, m. felis tigris L.; cf. тигро.] тигрићи, m. pl. junge Ziger, pulli tigridis: Ha- тигро, m. hyp. v. тигар: Наврани се тигро с тигрићима тижика, f. (у Сријему) &ungenfucht, phthisis pul- тиј, тија, тијо, vide тих. Тијана, f. планина: У Тијани високој пла в) Rurbis, cucurbita lagenaria Linn. Тикава има д) а богата тикну тила, f. Wrt Baum [Deistflee], arboris genus [суtisus Weldeni Vis.]. тилесина, f. [зап.] augm. v. тило. тилесни, на, но, (зап.) vide тјелесни. тилисум,* m. ber Zalisman, signum magicum, [vide запис 1] cf. хамајлија: Она бије сваке тилисуме тило, п. (зап.) vide тијело. тилут[*], тилута, m. (у Ц. г.) vide телуће. тимар, * тимара, т. 1) баз Etricgeln, usus stri- тимарење, п. baš Striegeln, strigilis usus. тининини, у припјеву, cf. тананана. тињ, m. (у Сријему) сијено или папрат или тињење, n. vide оптињивање. тињи, ња, ње, н. п. за тињи час, bals, burtig, in furger Beit, brevi, impigre. тињити, тињим, v. impf. (у Сријему) vide он типав, а, о, langfam unb ungejmidt (bei ber 2lr- типар, типáра, m. in bеr Rebenšart: по типару, типсање, n. vide стипсање. типсати, сам (тйншём), vide стипсати. тимарити, тимарим, v. impf. ftriegeln, strigili | 1. тир, jagt man zur Siege, samit fie beim helfen rado. тимаровати се, марујем се, v. [r.] impf. (ст.) fid pußen, componere pennas: Паун нам се тимарује тиме, мена, п. (зап.) vide тјеме. тимењача, f. (зан.) vide тјемењача. тимешце, n. dim. v. тиме. тимјан, m. vide тамјан. Тимо, m. (јуж.) һур. v. Тимотије. [cf. Тима]. Тимок, Тимока, т. 1) Rame бeз Srengfilujjes zwi schen Serbien und der Bulgarci: Ha TumoKY златноме потоку 2) bie Segenb am Zimof. тимор, т. (у Далм.) ber Geljen, rupes. [vide 1] камењак [1], cf. стјењак. Тимотија,) Тимотије, m. Timotheus, Timotheus. Тимочанин, т. (pl. Тимочани) човјек из Тимока [2]. Тимочанка, f. vide Тимочкиња. тимочки, ка, ко, роп Тимок. Тимочкиња, f. жена из Тимока [2; cf. Тимочанка]. тин, m. (у Хрв.) біс сіòешанò, paries. [vide| пријебој 1]. cf. претин. still halte, vox sistentis capram ad mulgendum. cf. тири. 2. тир, m. (у Дубр.) [cf.] мах [1], Stoß, pulsus: Од првога тира, доброга сина, тако честитају младенцима послије вјенчања без и какога устручавања у цркви. Тиран, т. град у Арбанији: Из Тирана града бијелога и сам свештенИК -- тиранин, m. vide тирјанин: И то зачу наша Тиранине Трећи тражи паша тиранинс тирање, п. (зап.) vide тјерање. тирати, рам, (зап.) vide тјерати. тирати се, рам се, (зап.) vide тјерати се. тири! cf. [1] тӥр! тӥриплик[*], m. бијели конци, што се продају по дућанима, Rabenzwirn, fila emta (non domi facta): И бијела тириилика тиритингуске, f. pl. cf. опеченчело (само у оној загонеци). [vide титирингуске]. тирјанин [тиранин], т. бег Фуrann, tyrannus: Бре тавнице цара тирјанина тирјански, а, о, tyrannijd), tyranicus: Тирјанскога цара Сулејмана тиндирик, т. некаке трепетљике: Међу ноге | тирше[*], шета, п. у Ћурчија танка кожица великог везира, До везира триста тиндирика, Везир држи тешка дегенека: Ко по која се сијече на врло уске каишиће те се њима шарају хаљине. Tùc, m. Lerchenbaum, [gemeiner Tarbaum, Rotheiben,] pinus larix Linn. [taxus baccata L.]. Taca, f. 1) die Teiß, Tibiscus. 2) планина: Да идемо у Тису планину И ту ћемо дановати - Па пођемо у Тису планину — 3) [тиса] (у Ц. г.) н. п. , нијесам, тиса и вијек!" т. ј. никад. тисан, сна, сно, (зап.) vide тијесан. тисић, т, младо тисово дрво. данаест камена и дванаестим коњем. [cf. титралица 2; пиљак]. 2) pl. тйтре (у шали) біе робен, testiculi. - 3) (у Хрв. око Перушића) vide кукурјак. титралица, f. 1) јабука што се њом титра, ber Burfapfel, pomum jaculum. - 2) vide титра 1. титрање, п. баз 23erfen ber Hepfel in bie pobe um sie wieder in die Hand aufzufangen, projectio pomorum in altum, eorumque exceptio. титрати се, рам се, v. r. impf. 1) im galle aus der Höhe auffangen, excipio projectum quid manibus. Дјевојке се титрају јабукама: узме Дјевојка двије јабуке, па их брзо једну за другом баца у небо и дочекује у руке: Па се титра златним буздованом К'о ђевојка зеленом јабуком 2) ким, einen zum Beften haben, ludifico quem. тиснути се, нём се, v. [r.] pf. fich werfen, se | [титре, f. pl. vide титра 2.] conjicere: Дорину се тиште у рамена Тискоме се управ к планинама тисов, а, о, Rerßenbaum, larignus. титреике[*], f. pl. баз litterwert, bie Duincaille, bracteae tremulae: На синџирим, ситне титреике Што ђевојке носе о гроцу Тисовац, Тисовца, m. планина у Цуцама: У тӥтрица, f. (у Барањи) біе gemeine Ramille, maТисовац тврди осванула тисовина, f. Cerhenbols, lignum larignum. tricaria chamomilla [L.; cf. прстенак 36, раман 2, раменак 2, царев цвијет]. тисово дрво, n. ber Serßenbaum, pinus larix L. тӥћ, m. (pl. gen. Tûñâ) 1) ein junger Bogel, pulтисто, п. (зап.) vide тијесто. тисутњик, m. vide хиљадар. lus, avicula [cf. тиче]: Рани тићи одлијећу. 2) (н. п. у кукуруза) онај мали струк који поред главнога струка израсте, Hãnber, stolo. cf. тићити се. тићење, n. verbal. v. тићити се. тисућа, f. (по југоз. кр.) Фанfens, mille, cf. [vide] хиљада: Једна смрт тисућа узрока. тита! weg ба (зи Rinbern, баß fie etwaš nicht angreifen follen), vox impedientis infantem ne | тйѣити се, һйм се, v. r. impf. 1) н. п. тиће quid tangat. се кукурузи, т. j. поред главнога струка расту мањи (тићи), који се обично чупају, Rebenfproffen treiben, stolones agere. разметати се, поносити се. тифтик[*], m. (у војв.) vide мавез. тих [тиј], а, о, [till, tacitus: Тиха вода бријег рони. 1. тити, тијем, v. impf. fett werben, pinguesco. [vide гојити се]. 2. тити, òhy, vide хтити: Одбигла га мајка и љубовца, А не тила сестра Доротија титирингуске, [f. pl.] у овој загонеци: ПолеҺеле титирингуске, тамо горјен по молиш Бога, сусрете их опеченчело, ђе идете | Титирингуске? Бе идемо да идемо, тебе не питамо (варнице од огња и вериге). [cf. тиритингуске]. титњање, п. verbal, v. титњати. титњати, њам, v. impf. кад мало дијете спава, 2) vide [тихо, adv. v. тих; cf. тијом.] тицање, п. баз Rühren, Mnrühren, tactus. рече се: титња, т. ј. гоји се, расте, зипеђ= | Тичар, m. eine Ebene unter Лозница: С војском men, crescere. титор, m. (xv(Twq) ber Boblthäter eines Slofters, benefactor monasterii aut ecclesiae. cf. [vide]| приложник. титорија, f. (у Боци) vide нурија. титорин, т. бег Bermalter, curator: Ал' ја немам благу титорина титорити, рим, v. impf. pflegen, colo, у овој пјесми: Сву ноћ свога коња титорио титорка, f. біе 2Bohlthäterin beš Slojters, ber Rirche, benefactrix. сићи до поља Тичара, На Тичару с војском Дрину прећи тиче, ета, n. vide тић [1]. тичетина, тичина, f. vide тичурина. тйчица, f. dim. v. тица. титра, f. 1) игра у којој се округли камичци 2) bic |