Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

шњи) (јуж.) 1) enge, finapp, angustus. (сf. тјескобан, тјескотан). — 2) (у Ц. г.) човјек, који не може да отрпи кад му се што неповољно рекне, qalleniiidtig, stomachosus. тијеснити, тilјесним, v. impf. (јуж.) enge mudjet, angusto. Tijecнo, n. adj. (јуж. ) варошица на острву између Задра и IIIибеника; ту је мост на отоци морској. тијест, m. (у Боци) vide тијесак. тијесто, n. (јуж.) ber Neig, massa (farinacea). тијештење, n. (јуж. ) baš preljen, pressio. тије штити, тilјештим, v. impf. (у примор.) н. н. грожђе, маслине, рreflen, felteru, prelo preII1010. тијом, аdv. vide тихо: Па је вили тијом бесједио — А вук врану тијом бесидио — тик, (у Хрв.) н. п. моја је кућа тик до његове, qani, poene. cf. [2] баш (2). тикач, тикача, m. (у Сријему) vide ткалац. тиква, f. (pl. gen. такава) 1) ber (Slajden-) Stirbis, cucurbita lagenaria Linn. Тикава има од много руку (сf. шућур, шућурица) : a) тиква водена (cf. загрљача), која је у дну широка, по том горе сужена па опет мало у дугуљ раширена; одоздо је затубаста да може управо стајати на земљи; пошто се осуши, пробуши се одозго и извади се из ње сјеме и сало, па се онда у њој носи вода свезавши је узицом ондје гдје је сужена. Овијех тикава има врло великијех, да може пет шест и више ока воде у једну стати; али је једна врста од њих тако мала да не може ни литру воде узети, и ово се зове барутна тиквица, јер су у Србији од прије људи у њима носили барут о појасу. — 6) [1]врг или крбањ (1), који је у дну такођер широк, али има држак танак и једнак: овом се тиквом, пробушивши је са стране, захвата и пије вода, а кашто и вино. — в) (2) натега (1) или натегача; она је доље округла и дугуљаста, али има врло дугачак држак. — г) плосна, која је плосна готово као плоска; она се пробуши са стране па се у њој носи ракија и друго пиће. — д) јургетa (vide бундева 3) (širompeten-Sturbie), она је врло дугуљаста и на земљи не може друкчије стајати до полошке; јургете зелене по варошима надијевају се месом и кухају за јело, а у Србији по селима ја сам гледао и овијех тикава сухијех гдје су мало више од сриједе пробушене и објешене те се у њима што држи н. п. со и т. д. Тикве се највише сију око плотова или се уза њих ударају розге, да би им вријежа ишла у висину те тако да би им род висио и право растао. — 2) гдјекojи зову и бундеве тикве. (vide бундева). — 3) дивља ти ква. у Дубр.) (Sidtrube, bryonia (dioica L.) — 4) | дебела ти ква, bryonia alba I. — 5) I ber 2 d)dbet, calva.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][subsumed]
« PreviousContinue »