тишкање, п. баз Befdwichtigen, rò sopire. тишкати, кам, v. impf. befchwid_tigen, sopio. тишма, f. (у Сријему) vide [навала 1] налога. тишна, f. vide протисли.

тиштан, а, о, (зап.) vide тјештан. тиштање, п. баз Drüden, pressio.

ткати, чем (ткам, у Сарајеву и ткем), v. impf.
weben, texo.
тво, кога, vide ко.

тиштати, штй ме, v. impf. 1) brüđen, premo. | ткогод, когагод, vide когод.
2) ängftigen, fümmern, ango: то ме тишти. | ткогођ, когагођ, vide когођ.

тиштати се, тим се, v. r. impf. einauber brücđen, | тлака, f. (у Хрв.) vide [кулук] робија 1. premere se invicem. Два се ђеда тиште, а тлапити, пим, v. impf, сву ноћ сам тлапио коизмеђу њих бијела пјена пишти (воденично

камење и брашно).

тја [cf. тија], (у Хрв.) vide a[3].

тјелесина, f. augm. v. тијело.

тјелесни, на, но, [јуж.] förperli, corporis. тјеме, мена, п. (јуж.) бег heitel, vertex. тјемењача, f. (јуж.) 1) у дјеце на глави као путњица или красте, eine Hrt Mušjhlag am Ropfe ber Rinber [ber meevluß, бег Sneis], pustularum genus [eczema seborrhoicum (neonatorum)]. 2) vide тепелук 1.

тјемешце, п. dim. v. тјеме.

тјёна, f. (у Босни и у Херц.) н. п. на јајету,

тјеница [тљеница], опна.

тјеница [тљеница], f. dim. v. тјена, н. п. у јајета, поврх млијека.

jeшra, durcheinander träumen, somnio susdeque. cf. [2] клапити.

тлапљење, п. баз Durdeinanberträumen, somnia promiscua.

тлапња, f. баз Durheinanberträumen, somnia promiscua. cf. клапа.

тлачење, п. 1) baš Zreten, conculcatio. — 2) (у

Xpв.) das Fröhnen, praestatio operae servae. тлачити, тлачим, v. impf. 1) worauf freten, calco: Јелен попасе Смиљ по загорју, Више га тлачи нег' што га насе 2) (у Хрв.) fröl)= nen, praesto operam servam. [vide кулуковати].

біе Membrane, баз äutchen, membrana. cf. | тлё, тала,) f. pl. (по југоз. кр.) бег Добен, soтли, § lum [cf. под 3, 1 таван 5; патос]: на тлима; паде на тле; Паде тама од неба до тала На тле паде, и чашу испусти Скројио јој жути кавад до самијех тли И све их је с тлима поравнио тљеница, f. (у Грбљу) vide тјеница. тмина, f. augm. v. тама [cf. тмица]: На њима се тмина уфатила А у тмину пушке сијевају

тјерање, п. (југоз.) баз Zreiben, agitatio. тјерати, рам, v. impf. (југоз.) treiben, agito. [vide гонити 1].

--

тјерати се, рам се, v. r. impf. (југоз.) (cf. гонити се) 1) rammeln (von Dafen), соёо. 2) sich verfolgen (mit Prozejjen), persequi se in foro. тјескоба, f. [југоз.] біе nge, angustiae. [cf. тје- |тмйца, f. (у Дубр.) vide тмина: куд ћеш тамо скота, тјесноћа].

У тмицу?

тјескобан, бна, био, [југоз.] vide [тијесан] | тмора, f. не иде киша, већ онако некака тмора, тјескотан.

тјескота, f. (у Ц. г.) vide тјескоба. тјескотан, тна, тно, [југоз.] enge, angustus. cf. [vide] тијесан.

тјеснац, тјеснаца, m. [југоз.] бег ugpaß, angustiae. [vide ждријело]. cf. кланац. тјесноћа, f. [југоз.] bie Enge, angustiae. [vide тјескоба].

тјеставан, вна, вно, (југоз.) vide тјештан. тјети, дhy, vide хтјети.

тјеца, f. (у Омишу и у Дубр.) vide тица. тјешење, п. (јуж.) 1) баз Beruhigen, pacatio.

2) das Trösten, consolatio.

тјешити, шим, v. impf. (јуж.) [cf. утјешавати] 1) berußigen, расо, н. п. дијете. - 2) tröften, consolor.

тјештан, а, о, (јуж.) н. п. руке, beteigt, massa |
illitus. [cf. тјеставан].

ткалац, лца, m. ber Beber, textor. [cf. тикач].
ткаља, f. біе 2Beberin, textrix.
тканица [каница 1], f. ein gewebter Sürtel, Sdhärpe, |
cingulum textum.

тканице, f. pl. Wrt &rauengürtel, cinguli genus.
cf. пафте [(павте), пафта (павта, папта) 2,
колан 2].

cf. натмурити се.

тмуша, f. Ginjterniß, caligo. cf. тама [1], неви-
Белица.

1. то, п. 1) боп тај, та, то, баз, istud. [cf. ото].
- 2) als conj. im Nachsag (selten), so, -:
ако ти дођеш, то ће и он доћи, jo wirò ан
er fommen, veniet et ille; ако тако буде, то
смо ми пропали (ако тако буде, пропали
смо).

2. мò, састављено с ријечима, н. п. тобоље,
тогоре, томање, товишё, и т. д. [befto beffer
u. s. w., eo melius etc.].
тобалица, f. (у Хрв.) vide водијер.
тобе,* п. н. п. учинио тобе да не пије вина,
т. ј. зарекао ce, er hat ein Seliübbe getbaн,
spopondit. cf. [vide] завјетовати се.
тобоже, vorgeblidh, fein jollenb, simulate, non ita
ut oporteret; dem Namen nach, nomine, non re.
cf. [1 као 2, бојаги, Ђоја, корсем,] токорсе.
тобожњи, ња, ње, vide токоршњи.
тоболац, блца (у Боци тобôца) m. 1) ber le=
derne Beutel, Schnurbeutel (aus einem Stücke),
2) (по југоз. кр.) свака кеса
[vide кеса 1]: У лакомца три тобоца.
тобочић, m. dim. v. тоболац.

crumena.

тобџибаша, * m, ber Dberfanonier, tormentario- Тодорова Улица, f. брдо између Црмнице и rum praefectus. тобџија,* т. беr Ranonier, emittens tormenta, | Тодорчић, m. dim. v. Тодор.

miles tormentarius.

тобџијин, а, о, beš Ranoniers, tormentarii mi-
litis.

тобџијница, f. без Ranonier3 ўrau, uxor militis
tormentarii.
тобџијнски,

тобџијски, ка, ко, Ranonier, tormentariorum.
тобџйлук,* m. ber Ranonierbienjt, ars militis tor-
mentarii.

тов, това, т. біе gettigteit, pinguitia: широк од

това.

тован, вна, вно, woblbeleibt, carnosus: Товни коњи, а бијесни Турци

Паштројевића.

тожји, ја, је, (у Далм. особито код кршћана) у заклињању мјесто Божји (као да се не би гријешило спомињући име Божје), н. п. по лице тожје! имена ми тожјега! cf. брод, бор.

Toз! jagt man zum Pferd um es zurückzukommandi-
rell, vox ad equum ut regrediatur. cf. тос.
тозање, n. vide тоскање.

тозати, зам, ѵ. [im]pf. vide тоскати.
тозлуке,* f. pl. ( vide [докољеница] доко-
тозлуци,* m. pl.ý љенице.

тозлучине, f. pl. augm. v. тозлуке.
тојага [тољага], f. vide батина 1.

товар, т. 1) біе Šaumlaft, onus jumenti (macht | тојашке, vide тољашке.
100 Dta). [cf. терет]. - 2) (у Дубр.) vide тојашки, adv. vide тољашки.

лије

магарац [1]: Не зна товар што је мајдонос. | токалија,* m. ber біе токе trägt, qui ornatum Не зна товар што је петрусин. 3) (у токе dictum habet: Све атлије и све токаДубр.) некака морска риба, Wrt Bijch [summ mel], piscis genus [merlucius vulgaris Flem.]. товарац, товарца, m. dim. v. товар 1: Шта је теби, баба, у товарцу, у товарцу на малом магарцу

товарење, п. баз Xuflaben, Belaften, oneratio. [cf. 1 крцање].

товарија, f. (у Лици) водени суд, налик на плоску, eine Art Bajjergefäß, vasis aquarii genus.

товарити, рим, v. impf. н. п. коња, кола, лађу, belaben, belajten, onero. [cf. 1 крцати].

[товарић, m. vide магарчић; види s. v. товарчић.]

товарица, f. (у Дубр.) vide магарица. товарни, на, но, н. п. кола, уже, laft, onerarius: Ошибују два коња товарна

товарнина, f. bie Stride zur Befejtigung ber Заum-
laft, funes firmando jumenti oneri.
товарски, adv. (у Дубр.) vide магарећи.
товарче, чета, п. (у Дубр.) vide магаре.
товарчик (товарић), m. dim. v. товар 2. [vide
магарчић].

товити, вим, v. impf. н. п. коња, вола, gut fiüt-
tern, fett machen, pabulum amplum praebeo.
[vide гојити 2].

товјелица, f. (у Дубр.) ein Stubt оnе Rеђие, sediculae genus.

токе,* тока, f. pl. [cf. кабаре] 1) cine Mrt fil
bernen (auch messingenen) Kürasses, der zur Zierde
vorne angeschnallt wird, ornatus loricae argen-
teae. 2) eine Art knopfartiger, länglicher Plat-
ten, die vorne an die Dolama genähet werden,
laminae festi adsutae splendoris caussa.
3) (у Хрв. и Далм.) седам до девет сребр-
нијех колутова, као гужве око 1/4 аршина
широке, које о пулчазима висе на ђечерми
с лијеве стране низ прси, а кад се ве-
черма спучи, онда стоје посред прсију. cf.
пулчаз.

токмак,* m. vide Ћулумак.

токмачић, m. dim. v. токмак.

токнути, нём, v. pf. dim. v. уточити.
токорсе, vide тобоже.

|токоршњи, ња, ње, јо genaunt, jein jollens, qui

immerito nomen hoc gerit: камо тај наш токоршњи господар? cf. тобожњи. толава, f. код куће у Тршићу звали су тако једну кокош, а и једну жену у селу, којој је право име било Аница.

толаш, толаша, m. у загонеци: Заверах толаша, а толаш грбошу, а грбоша бјелошу, а бјелоша бјеж те дома.

толдос, само у овој загонеци: Оздо толдос, озго толдос, а у среди мићиволдос толдос? (т. ј. корњача).

товљење, п. баš Räjten, pabuli ampli prae-|толи, vide акамоли: Од свакога, толи од Тур

bitio.

тоговић, (у Ц. г.) in ber Жебеnšart: није того-
вић, т. ј. није за тај посао, er taugt nicht
dazu, non est ad id idoneus.
Тода, f. (һур. v. Тодора) ганеннаmе, nomen
feminae.

чина

толики, ка, ко, 1) jo viel, tantus. 2) so groß,

tantus.

толико (толико), jo viel, tantum: толико и
чини, gleid viel, nihil interest.
толицина, (у Рисну)

толициња (толициња), (у Боци)) f. jo viele, tanti.
толич, (у Далм.) vide [отоич] отолич.

Тодица (Тодица), f. dim. v. Тода: Љуби ме, Тодо, Тодице, Љуби ме, душо и срце Тодор, m. vide Теодор: Жив ми Тодор да се | толишни (толишни) на, но, dim. v. толики. толковати, кујем, v. impf. anšlegen, interpretor, cf. [толмачити] тумачити: Он јој оде

чини говор (кад се што само говори узалуд). Тодора, f. ўrauenname, nomen feminae.

санак толковати - Сан толкује Кружићева топлик, топлика, т. т.ј. вјетар, (ст.) бег Süb

толмач, толмача, m. ber Dolmetj, interpres. толмачев, а, о, beš Dolmeti, interpretis. толмачење, п. baš Dolmetjchen, interpretatio.

wind, warmer Wind, ventus tepidus: Tou.tuK вјетар у стре ударио, А бијели снијег

ОКОПНИО

топлина, f. bie laue 23ärme, tepor.

warm machen, tepefacio.

толмачити, толмачим, (cf. тумачити) v. impf. | топлити, лим, v. impf. н. п. ногу, руку, главу, dolmetschen, interpretor. [vide толковати]. тоља, f. (у Сријему) дрво што се привеже уз косиште кад се жито коси, да обара жито управо.

тољага, f. (у Ц. г.) vide тојага.

тољање, п. verbal. v. тољати.

тољати, тољам, v. impf. жито, т. ј. косити, да управо пада. cf. тоља.

тољашке [тојашке], (у Ц. г.) н. п. ударио га тољашки [тојашки], пушком тољашки, т. ј. | као тољагом, wie mit einem Ruiüttel, ut fusti. 1. Тома, m. Thomas, Thomas: Свети Тома ћера

планинке дома.

2. Тома, m. (ист.) vide Томо.

Томанија, f. Grauenname, nomen feminae. томачење, баз Xušlegen (ber beiligen dhrift), interpretatio.

томачитељ, m. (у Дубр.) који учи дјецу Бога молити, бer Husleger (ber heil. rift), interpres. томачити, чим, v. impf. (у Дубр.) auslegen (біе |

beilige Ehrift), interpretor. [cf. толмачити]. Томаш, т. Жann name, nomen viri (von Тома). Тометино Поље, п. равнина наврх Маљена. Томица (Томица), m. dim. v. [1 и 2] Тома. Томо, м. (јуж.) һур. ѵ. [1]Тома. [cf. 2 Тома]. томруци, * тӧмрука, m. pl. vide кладе. тон, м. (ст.) baš Berfinten, submersus: Тоном тоне, тонући бесједи

Тонка, f. Grauenname, nomen feminae. [тоном, adv. cf. тон.]

топлица, f. 1) warmes Заб, thermae. [vide
бања 1]. - [Топлица] 2) поток који утјече
у Колубару с десне стране.
3) Dorf in
Serbien, und daher: 4) презиме или нади-
мак оцу Милана Топличанина, по коме се
у пјесмама и он тако зове: И пусти ми ста-
рога Топлицу — Друго јесте Топлица Ми-

топовски, ка, ко, н. п. кола, тане, Маnonen, tormentarius.

топола, f. 1) біе [appel,] weiße Bappel, pориlus alba [populus L.]. cf. јаблан [1]. - [Toпола] 2) село у Србији (у нахији Крагујевачкој), гдје је сједио Црни Ђорђије. - 3) некако мјесто негдје у јужној Србији: И покупи Љуму и Тополу

тополик, полика, т. бег Фарpelwals, populetum. cf. топољак.

тополов, а, о, Bappel, populeus.

тополовина, f. appelholz, lignum populeum.
топољак, пољáка, m. vide тополик.
топот, m. ber Shall, sonitus pedum. cf. бахат
[бакат, бат].

тонути, тонем, v. impf. 1) u Srunbe geben, ver» finfen, mergor. 2) fig.: Кудије га бичем удараше, Кошуља му у месо тоњаше топотање, п. baš challen, incessus cum sonitu, тоњ, m. (у Грбљу) Serud), odor: Каква бачва | топотати, топоћем, v. impf. mit bem šuße ftamтаки и тоњ дава. cf. тоња [2].

пала га тоња.

pfen, incedo cum sonitu.

тоња, f. 1) Wrt Setters, tempestatis genus: по- | топрв, erft, vixdum. cf. [vide] тек [1].
2) (у Ц. г.) рђав мирис,
ber Seftant, foetor. [vide тоњ].
тоњање, п. баз tinfen, foetor.
тоњати, њам, v. impf. (у Боци) [tinfen, foeteo.
cf. [vide] смрдјети.

топтање, n. vide табање.
Топтан, т.: У Топтана покрај мора града
топтански, а, о, von Топтан: На онога бега
Топтанскога

топ,* топа, m. (pl. gen, топова) біе anone, tor-
mentum (bellicum) [cf. лубарда 2]: мало га
није у той бацио, т. ј. врло га искарао и

испсовао.

1. топал, пла, пло, laumarm, tepidus.

топтати, топћем, v. impf. vide табати. |топуз,* m. ber Streitfolben, vide буздован. топузина, f. augm. v. топуз. топузлија[*], f. 1) који носи топуз, Reulenträger, claviger. - 2) (у Уж. н.) Wrt Birnen, piri genus [pirus communis L. var.].

2. топал, * топала, m. ber Хабme, claudus. cf. | топук[*], m. [врста обуће]: Кад му видим ногу хромо.

топаласт, а, о, vide хром.

топити, пим, v. impf. 1) jhmelzen, liquefacio.

-

2) ову њиву топи вода, überschwemmen, inundo. [vide плавити 1].

топити се, ийм се, v. r. [im]pf. н. п. топи се
снијег, aufthanen, ihmelzen, liquesco.
топић, m. dim. v. топ.

у топуку

Топчидер[*], m. [мјесто до Биограда и] ријека у Биоградској нахији (утјече у Саву више Биограда).

Tôp, ropa, (loc. ròpy) m. die Hürde (für das Hornvich), crates.

торањ, рња, m. (у војв.) ber Rirothurm, turris aedis (sacrae).

торба (торба)[*], f. ber Zornifter, pera. [vide]|торогоња, f. u. m. vide торокуша. врећа, cf. [торбак, торбаџа, торбица 2; ште- торокање, п. баз lärmen, Ghreien, clamitatio. нара]. торокати, торочем, v. impf. freien, lärmen, торбак, торбака, m. (у Хрв.) вунена шарена clamito. [vide лармати].

торба коју људи носе о врату, eine Wrt Zor= | торокуша, f. біе Еärmglođe (al3 Gheltmort von nifter, pera. Торбак онамо носи готово сваки einem Beibe), femina clamitans. [cf. торогоња]. човјек, и у многијем мјестима по торбацима тос, vide тоз.

јева (cf. Гега): И поведи Тоску љуту војску 2) f. дуга пушка, какову носе Тоске. тоскање, п. baš Buviüdjtoßen, vo retrudere. [cf. тозање].

познају се људи кога су закона: (чини ми | Тоска, 1) m. Арнаути из југоисточнијех красе) хришћани имају плаветне торбаке а кршћани црвене. [cf. торбаџа; торба]. торбар, торбара, т. 1) бег торбе-Maher, confector perarum. 2) који у торби на леђима носи рубу по селима те продаје, &rämer, Manfirer, institor. [vide торбичар]. cf. калајџија.

торбаџа[*], f. (у Хрв.) vide торбак. торбетина, f. augm. v. торба. [cf. торбичина, торбурина].

торбица, f. 1) dim. v. торба. 2) у Црној гори говори се мјесто торба, и за то се онамо говори и торбичина.

тоскати, кам, v. impf. zurüdjtoßen (баз ferò обет
den Wagen), retrudo. [cf. Toзати].
тоснути, нём, v. pf. zurüdtoßen, retrudo.
тотњему, (у Рисну) ако ће, ништа за то,

thut nichts, meinetwegen, quid tum, per me li-
cet. cf. [vide] тешто.

тотркање, п. баз Slopfen без антре, pul-
satio ut picus facit in arbore.
тотркати, тотрчем, v. impf.) flopfen wie ein
тотркнути, тотркнем, v. pf. Baumjpeßt, pul-
so (de pico).

торбице, f. pl. (у Ц. г.) 1) дарови које ио
испросу младожењина кућа шаље дјевојач-
кој и дјевојачка младожењиној. 2) дарови тотрљан, m. vide тетрљан.

које иуница носи кад иде у походе и кад тоциљ, m. ber ©hleifftein, cos. cf. [vide] брус. јој кћи роди прво дијете. тоциљавка, f. bie Gisbabu, Sleitbahn, planities торбичар, m. ber Spaufirer, institor. cf. калај- тоциљајка, glaciata. [cf. смуцаљка]. џија [2], торбар [2]. тоциљање, п. verbal. v. тоциљати се. [cf. смуцање 2].

торбичина, f. (у Ц. г.) cf. торбица [2; vide
торбетина].

торбоноша, m. 1) ber Safträger (3. 3. bei беп
Räubern), perae portator: Арамбаше земљу
поараше, Торбоноше благо однијеше - 2)
(у Сријему) на плугу у осовини усађен као
рачвает колац, о коме се вјеша торба и
остало којешта. cf. магарац [2].
торбурина, f. vide торбетина.
торгуња, f. (у Славон.) vide тургуња.
торење, п. баš Diiften beš Biches, stercoris po-
sitio.

торина, f. Вобен, wo ehevor baš Bieh gejtanben,

und ihn dadurch gedüngt hat, locus stercore fecundatus.

торити, рим, v. impf. miften, stercus facio:

тоциљати се, љам се, v. r. impf. [mleifen (auf
bem Çije), in glacie decurro, feror. [cf. сму-
цати се 2].

тоциљити, тоциљйм, v. impf. weken, lijen,
schleifen,
ехасио: [Нит'га пиљи, нити га тоциљи.
Маргиналија I. издања.] cf. [vide] точити [2].
тоцио, йла, m. vide [брус] тоциљ.
тоцокљун, m. (у Хрв.) vide пузавац.
точајлија, m. (у Барањи) на свадби или на
каквој части који точи вино, ber dent, ро-
cillator, minister vini. cf. [vide] точац.
точак, чка, m. 1) баз Наб, rota. cf. коло [1,
котач, текун]. 2) die Röhre am Brunnen,
fistula putei. -- 3) ein Robrbrunnen jelbit, pu-
teus fistularis. [vide чесма].

Рђава је тица која у своје гнијездо тори. | точац, точца, m. (у приповијеци) који точи,

1. торлак[*], m. ein Sroßjpreher, gloriosus.

2. Торлак[*], Торлака, m. човјек који нити го-
вори чисто Српски ни Бугарски.
торлање, п. баš Großiprechen, jactatio, clamita-
tio. [cf. трлачење].

3) (у Боци) баз lariren, frequens dejiciendi cupiditas. glo-|точило, п. (у Лици и у Ц. г.) гдје се дрва отискују низ брдо, біе Dolzrutjdje, locus dejiciendis lignis ex monte. [cf. плазаица]. тòчити, чûм, v. impf. 1) schenken, schütten, fundo.

торлати, лам, v. impf, großd reien, clamito,
rior. [cf. трлачити; 1 торлак].
торна, f. (у Ц. г.) vide [2огњиште] кур-
јук 3.

торни, на, но, н. п. маљ, пас, zur Sürbе деђö=

rig, Hürden, ad crates pastorales spectans: Ни торни ни ловни.

торњање, п. баз Maђeн, баß man fortfommt, maturatio.

торњати се, њам се, v. r. impf. fid fortmachen, maturo: торњај се одатле.

2) н. п. сјекиру, meken, leifen, exaquo. [cf. тоциљити]. - 3) lariren, dejicio: крвљу точно! 4) Behren, absumo: живина га точила! црви!

точити се, чим се, v. r. impf. (у Боци) lariren, alvum dejicio.

Тоша, m. (ист.) vide Тошо.

трабун, f. in ber Hebenšart: у трабуни н. п. го- травнина, f. (у Ц. г.) vide траварина.
вори, біе Gafelei, Zräumerei, alucinatio.
трабунити, трабӳним, v. impf. fafeln, alucinor.
cf. [vide] бунцати.
трабуњање, п. baš Gajeln, alucinatio. [vide бун- травуљина, f.
цање].

Травничанин, m. (pl. Травничани) Ciner von
Травник [1].

трабуњати, њам, v. impf. vide [бунцати
трабунити: трабуња по цијелу ноћ.
трабуњење, п. baš Gajeln, alucinatio. [vide бун-
дање].

трава, f. (pl. траве) 1) баз Sraš, gramen. — 2) ein Kraut, eine Pflanze, herba. 3) од грознице трава, vide маслачак [2]. 4) трава од урока, vide гушавица. 5) од зуба трава, Bertramšours [römijer Bertram], anthemis [anacyclus] pyrethrum [DC.]. · - 6) од бува трава, (у Сријему) [a] Ramille, matricaria chamomilla. [vide титрица; 6) Flohkraut, pulicaria vulgaris Gaertn.]. 7) тичја трава, (у Сријему) [fnäuelblütiges] pornfraut, cerastium vulgatum [cerastium glomeratum Thuil.].

травнички, ка, ко, von Травник [1].

травурина, augm. v. трава. [vide коров].
травчица, f. dim. v. травка.

тpâr, m. (loc. rpáry) 1) Fußstapfe, Spur, vesti-
gium, н. п. зечји, коњски [cf. слијед; тра-
канац 2]: отишао трагом за њим; хајде без
трага! (кад ко тјера кога); отиде без трага,
рисов; ући коме или чему у траг; потје-
рати коме траг; на траг! zurüd! recede;
На се с друштвом враћа на трагове 2)
н. п. скупо без трага, übermaßen, ungeђeuer,
immensum quantum: далеко без трага.
3) Nachfommen, genus, [vide] род [3], cf. по-
родица: Све су, царе, од трага мојега
трага, f. (у Ц. г.) bie (Zhier-)Race, genus [vide
пасмина]: Да му вучју трагу ископамо
тражење, п. baš uchen, indagatio. [cf. 1 ис-
кање 2].

-

травањ, вња, m. (у Дубр.) Monat Xpril, men- | тражина, f. (у Ц. г.) мали пут, ber Steig, se

sis Aprilis.

травара, f. т. б. жена која даје траве, біе räut | lerin, Rräuterfrau, herbaria.

mita. [vide стаза].

тражити, тражим, v. impf. juchen, quaero. [cf. 1 искати 2, мукаетисати].

тражити се, тражим се, v. r. impf. Spur zurüdlafjen, vestigia facio: сад су се већ тражили зецови (рекне се неколика дана пошто падне велики снијег).

траварина, f. (у Далм.) што се држави плаћа од стоке (на козу 31/2 кр., на овцу 11%, кр., на говече три кр., на крме три кр., а на кљусе иишта), die Weidesteuer, das Weidegeld, tributum pastus causa. cf. [потравнина,] травнина. травињање, п. baš übermäßige jjen, manducatio | трајати, јем, v. impf. 1) bauern, duro. [cf. дуimmoderata.

травињати, њам, v. impf. immer nicots als ejen, nil nisi manduco.

травити, травим, v. impf. н. п. коња, mit Sras füttern, graminibus alere.

трајање, п. баз Dauern, duratio.

рати, тећи 3]. 2) (у Ц. г.) verweilen, maneo: Дође војска у Морачу тврду, И три дана траја у Морачу

1. трак! (у Ц. г.) ein hallwort, ben all verjagenden Feuergewehr zu bezeichnen, sonus sclopeti fallentis.

2. трак, m. (у Дубр.) ber Streif, baš Вапò, òie Binbe, taenia; тракови су и оно црвено што Дјевојке носе у косама. [cf. пантљика].

1. травица, f. 1) dim. v. трава. 2) [Травица] бунар пред Сењскијем вратима, за који се приповиједа да су стари Сењани сребрнијем веригама у сребрном котлу воду из њега вадили, и ондје на лонци разгова- | тракалица, f. (у Ц. г.) од кукурузовине играчка рајући се пили. Од дугога вађења воде ка- за дјецу, Xrt Spielwerf, crepundia. мен је горе на бунару исјечен ужетима или | траканац, нца, m. [1)] (у Осијеку) сух шаверигама. ран исјечен у каише. 2) н. п. ради да је за њим траканац, біе pur, vestigium. [vide траг 1].

2. Травица, f. Grauenname, nomen feminae. травка, f. ein Stüd Sraš, gramen.

трављача, f. (у Имоск.) некакав зли пришт | тракатница, f. (у Лици) vide ободница.

трӑљав, а, о, 1) н. п. обућа, lieberlidher Inzug, dissolutus, neglectus. - 2) (im herze) поcao, liederliche Arbeit, opus male factum.

[баз Branbged wür, ulcus gangraenosum], за
који се говори да је кугина сестра: има црн
врх. Гдјекоји привијају нањ кожу од бијеле
ласице метнувши на њу мало катрана и ни- | [тракули, cf. мора.]
шадора (док се не провали), а сад га нај-
више жегу (у врх) усјалијем шиљатијем гвож-
ђем (н. п. шипком од пушке).

трављење, п. баš Guttern mit Sras, tо grami-
nibus alere.

травня, на, но, Sroš, graminis.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

траље, траља, f. pl. 1) vide крошње.
Берен, umpen, laciniae. [vide дроњак]. cf. шу-
каре.

трампа, f. ber aujd, mutatio. [vide размјена].
cf. промјена.

трампити, пим, (у Бачкој, а у Србији трам

49