Page images
PDF
EPUB

два по Богу брата 2) vide вранац: Поткова му врана дебелога 3) враг [vide ђаво], кад му не ће име да спомену: Мање више, свак има свог врана.

[2] вран, врана, но, (врани, на, но) [фwarz. ater. [vide црн].

враг, m. ber Zeufel, diabolus, cf. [vide] Ђаво:|[1] вран, m. 1) vide гавран [1]: Ја два врана, Ко с врагом тикве сије, све му се о главу лупају; Не да му враг мировати; Не лези, враже (кад се приповиједа да је ко што зло једно за другим радио); Није му ни врага; не ће му бити ни врага, eš jehlt ihm gar nichts. врагађур, врагађура, m. Питали бабу кад је ишла на панађур куда ће, а она пуна радости одговорила: „идем на панађур Бур." А кад се вратила с панађура, онда је запитали: „ђе си била, бако?“ „На панађуру и на врагађуру“ (одговорила љутита, пошто је видјела да на панађуру не да нико ништа без новаца).

|

врана, f. (pl. gen. врана) bie &rähe, cornix: Врана врани очију не вади; Викнуше (гракнуше) као на бијелу врану.

---

вранац, нца, m. 1) ber Happe (j)warzes ferb).
equus ater. [cf. 1 вран 2, галин].
2) (y
Ц. г.) (рі. вранчеви) црна тица водена, мало
мања од гуске, Irt 2Bajjervogel, avis genus
[phalacrocorax carbo IL. или pygmaeus].

враговање, m. ber Diuthwille, petulantia. [cf. | вранетина, f. augm. v. врана.
враголисање, враголство, врагољење, ђаволи- | Вранеш, m. Mannšname, nomen viri.
сање, ђаволство].

враговати, врагујем, v. impf. Ruthwillen treiben,
petulantem esse, cf. враголисати [враголити,
ђаволисаги, ђаволити].

враголан, враголана, m. ber Wuthwillige, petu-
lans. cf. [Ђаволан,] врагулин.
враголает, а, о, muthwillig, petulans. с. враго-
Метан [врагометаст], Баволаст.
враголије, враголија, f. pl. bie Zenfeleien, nequi-
tiae.

враголисање, n. vide враговање.
враголисати, лишём, vide враговати.
враголити, лим, vide враговати.

враголић, m. (у Дубр.) біе 2Bajjernuß, trapa natans Linn.(?)

враголица, f. vide ђаволица. враголетво, п. vide враговање. врагољење, п. vide враговање.

врагометан, тна, 0, (по југоз. кр.) vide враго-
врагометаст, а, о, ласт.

врагулин, врагулина, m. (у Боци) vide враго-
лан: Пошљите ми малу ђецу да ме пре-
Везу; Ма су ђеца врагулини, утопиће те
вража, [f. vide враџбина ?].
вражање, [п. vide врачање ?].
вражати, жам, [v. impf. vide врачати 2].
вражда, f. (у Грбљу) vide крвно коло.
вражји, жја, жjê, teuflijd), diabolicus. [cf. 1ђа-
вољи].

Вражогрнци, Вражогрнаца, m. pl. село на ли-
јевом бријегу Тимока у Црној ријеци (онуда
се говори и грнац и лонац).

врајкор, врајкора, [фрајкор] m. баз õreicorps, manus volonum.

врајкорац [фрајкорац], рца, m. ber Greicorift,

volo.

врајкорија [фрајкорија], f. bie Freicorps, volo-| num copiae.

врајкорски [фрајкорски], ка, ко, Sreicorp, volonum.

[врајт (фрајт), m. (у Сријему, у Бачк. и у

Бан.) ber Befreite, miles gregarius immunis statione. (Види прво издање). cf. драживашка].

[ocr errors]

Вранеша, f. (у Грбљу) име кози, Зіеденнате,

nomen caprae.

вранило, п. Shwärje, atramentum.
вранилова трава, f. ber Dojten, origanum vul-
gare Linn.

вранин, а, о, ber Rräbe, cornicis.
вранино око, п. (у Сријему) bie Sinbeere (au-
auge), paris quadrifolia [majanthemum bifo-
lium IL.].

вранити, враним, v. impf. jdmärzen, atro.
врàниh, м. 1) das Küchlein der Krähe, pullus cor-
nicis. 2) [Вранић] планина у Херцего-
вини више Мостара, ein Berg in Merzegovina,
mons Hercegovinae.

--

вранока, f. име овци (враноока?) фарзнате, nomen ovi indi solitum.

вранота, м. во црн без биљеге, ein jarger Ochs, bos ater.

вранц, т. біе ўranzofen (stranfheit) [bie ujtjeuße], lues venerea [syphilis. vide врењак]. вранцав, а, о, venerijd, morbo gallico corruptus. [cf. вранцљив].

вранцање, п. баš Mujteđen mit Branzojen, infectio

venerea.

вранцати, цам, v. impf, mit Branzojen anjteđen, inficio morbo gallico.

врапцати се, цам се, v. r. impf. venerijch werben,
infici morbo gallico.

вранцљив, а, о, vide вранцав.
вранче, вранчета, п. мали вран коњ, ein flei=
нес Карре, еquulus ater: Док ето ти једног
Латинина На вранчету коњу пеливану
вранчев, а, о, бет Happen gehörig, equi atri.
вранчина, m. augm. . вранац: Па он узја
бијесну вранчину

Вранчић, m. dim. v. вранац.

врањ, врања, m. 1) ber Spuus, obturamentum.
2) (у Сријему) некака тица као голуб
гривњаш, rt Bogel, avis genus [phalacroco-
rax pygmaeus Tem.].

Врања, f. 1) варошица у југоисточној Србији:
Опреми је Врањи на Мораву - 2) у Цр-
ној гори брдо код Царева Лаза.
Врањак, врањка, m. (у Дубр.) Wrt flange [Mat=

brüfen[tänbel], herbae genus [gymnadenia co- | Вратна, f. adj. намастир у крајини Неготин

nopsea R. Br.].

Врањача, f. брдо у Велебиту к Далмацији. врањење, п. баз hwärzen, atratio.

врањи, ња, ње, Prähen», 3. 3. Neft, cornicis. врањи лук, m. eine Wrt (wilben) au [Milojtern] porri genus [ornithogalum L.].

Врањина, f. острво у блату Скадарском (око 50 пушака).

врапчев, а, о, без perlings, passeris.

ској.

вратна кост, f. [bas Bungenbein], os hyoideum.
вратни, на, но, н. п. кост, жиле, Mals, colli.
1. Вратник, m. у Велебиту мјесто, с којега се
из Хрватске у Сењ идући море угледа.
2. вратник, т. 1) (у Ц. г.) довратник од ка-
мена. [vide довратник] cf. вратница.
2)
[Вратник] код Сарајева брдо на коме је
град.

врапчић, m. dim. v. врабац, passerculus. [cf. | вратница, f. (у Ц. г.) vide довратник.
1 парић].

врапчје сјеме, п. Rame einer flange [teinjame], plantae genus [lithospermum officinale L. cf. дивља проха].

врапчји, (врапчја), чја, чје, беп Éperlingen ge börig, passerinus.

врапчји нокти, m. pl. Жame einer $flanze, plan-
tae genus.

врас [фрас], m. (у војв.) bie Braiß (öjterr. bie
Фрас), epilepsia. cf. [vide] дјетиње.
врат, m. (ос. врату) 1) ber Dals, collum. [cf.
шија]. У Рисну кажу да не ваља дјецу за
врат љубити, да не буду зла. Узео га на
свој врат; Има жену и ђецу на врату; На
врат на нос! [фией, eilens,
propere. 2)
(у Ц. г.) vide љуљ.
врата, п. pl. 1) bie Zhüre, fores. 2) баз
Zhor, porta [cf. капија; вратнице 1]: Граду
врата рано затворајте

вратаоца, п. pl. dim. v. врата. [cf. враташца].

вратнице, f. pl. 1) врата од прућа исплетена, или од дрвета начињена, баз Satterthor, porta clathrata. Вратнице понајвише стоје на путу, и затворају се да не иде марва у поље; или на тору. 2) (у Рисну) vide [довратник] прагови.

Вратно, n. adj. брдо у Ловћену.
вратован, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. жито у
коме има врата, па од хљеба таковога жита
заврата човјек, т. ј. опије ce, mit Coldh ver-
mischt, lolium continens.

---

вратолом, т. 1) (heltwort) би Palsbreber! an-
dax. - 2) у пјесми, Rame ciner Sauberpflange,
herba ficta: Кад набрала костолома, Косто-
лома вратолома
Вратоломије, m. Bartholomäus, Bartholomaeus.
вратор (cf. пратор [фратор]), m. ber &Grater
(Mönch, Klosterbruder), monachus latinus.
враторов [фраторов], а, о, без Braters, monachi

latini.

вратар, вратара, m. ber Thormärter, janitor. [cf. | враторски [фраторски], ка, ко, fratrij, mona

вратарџија, капиџија].

вратарев,

вратаров, а, о, без Zhormärters, janitoris.
вратарица, f. bie Zhorwärterin, janitrix.
вратарџија, m. vide вратар: Вратарџија од
Барата града

враташца, п. pl. vide вратаоца.
вратило, п. вратила су два: предње (или шупље),

на које се навија платно, ber Bruftbaum, ju-
gum textorium, и стражње, на које је на-
вијена пређа, Sarnbaum, jugum: Доведи ми
дугонокту другу Да прокопа на вратилу
трубу

вратина, f. augm. v. врат.

вратити, вратим, v. pf. [cf. врнути] 1) um=
kehren machen, converto (reice capellas, Virg.)
2) zurüdgeben, restituo: Зла жена зајма |
не врати.

вратити се, вратим се, v. r. pf. umfehren, reve-
rtor. [cf. врнути се].
вратић, m. dim. v. врат.
вратич, m. vide повратич.

вратиша, f. ber Burüdgeber, redditor: Ни вра

тиша ни платиша.

Вратла, Вратала, n. pl. планина у Херцего

вини.

chalis.

враћа, f. (у Ц. г.) bie Rüdgabe, restitutio [cf. враћам]: без плаће и без враће.

враћам, һма, m. (у приморју) у пословици:
Зајам враћам, vide враћа.

враћање, [cf. вртање 1] 1) баз Umtehren, con-
versio. - 2) baš Biebererftatten, restitutio.
das
враћати, v. impf. [cf. вртати 1] 1) umfehren ma=
chen, converto, rejicio. 2) wiedergeben, re-
stituo.

враћати се, һам се, v. r. impf. umferen, saepe
revertor. [cf. вртати се].

врач, врача, т. 1) 2Babrjager, divinus, cf. [врачар 1,] погађач, гатар: Ако није врач, а он је ногађач. 2) Derenmeifter, magus. [cf. бајач, бајало].

[ocr errors]

врачање [вражање ?], n. [cf. гатање] 1) baš 2Bahr= jagen, divinatio. 2) das Heren, incantatio. врачар, врачара, m. 1) vide врач [1]. 2) [Вpauap] die Umgegend von Belgrad, die zwar in ben Siebern поље beißt, aber bügelig ift: Док ми гледа Крњо на Земуна, А Маргета на Врачар на поље

врачара, f. [cf. врачарица] 1) bie Sabrjagerin, divina. cf. гатара. 2) die Zauberin, maga [vide бајалица].

вратло, п. (у Боци) као врата, н. п. ено брода | врачарев, а, о, vide врачаров.

на вратло (кад улази из мора у залив), біе врачарина, f. bie Babrjagergebübr, quod divino Mündung, ostium.

datur. [cf. гатарина].

врачарица, f. vide врачара.

Врачаров [врачарев], а, о, без 28abriagers, e

хватају раке или рибу као пљунувши у оно што први пут ухвате).

renmeijters, divini, magi. [cf. врачев, гатарев | врвца, f. bіе djnur, funiculus [cf. дретва, ка(гатаров)].

врачарски, ка, ко, 28abrjager, divinorum, ma

gorum.

врачати, врачам [вражати, жам?], v. impf. [cf.
гатати] 1) wabrjagen, divinare. - 2) beren,
incanto [vide бајати].
врачев, а, о, vide врачаров.

нап, тенеф, гајтан, уже 3, узица]: Вуку му
се за ногама врвце

1. врг, м. крбањ, cin Schöpfgefäß von Rürbis,
haustrum е сиcurbita. [vide тиква 16].
[2. врг, m. vide 1 врх.]

вргнути, нём, vide [1] врћи.

вргнути се, нём се, vide врћи се.

weit Неретва, nomen urbis: Ти отиди ка Вргорцу граду, Те савежи Жарића Асана водања, f. (у Ц. г.) vide [вика 1] вардања. врдање, п. баз Musweiden, declinatio. [cf. шеВељење].

врачевека молитва, f. (у Боци) некака мо- Вргорац, Вргорца, m. Stabt im Rüftentanbe инлитва која се чита болесницима. Врачи (Врачеви), m. pl. bie heiligen Merzte (Ros= таз инь Датian), medici (Cosmas et Damianus) [vide безмитни врачи]. враџбина, f. (понајвише се говори pl. врацбине) біе pererei, Bauberei, artes magicae. [cf. вража?].

врдати, дам, v. impf. außzuweichen fußen, declinare. [cf. варакати, варакати се; шевељити].

врашки, ка, ко, tenflif, diabolicus. [cf. ђавол- | Врдник, Врдника, m. 1) село у Фрушкој гори. ски].

врба, f. bіе 2Beibe (Baum), salix: То је на врби свирала (б. і. nicht3); Кад врба грожђем роди | (nie).

Врбас, т. 1) вода у Босни. 2) село у Бачкој.

врбица (врбица), f. 1) dim. v. врба. - 2) врбове гранчице које свештеник на Цвијети | ујутру послије миросања раздаје, біе Balm žweige, rami palmarum. [— 3) (Врбица) f. nom. pr. село у Крајини неготинској; види 5. ѵ. Крајина 2.]

врбљак, врбљака, т. біе Seibengegens, bаѕ Bei dengebüsch, salictum.

врбов, а, о, Beiben, 3. 3. Saub, salicis. Поуздати се у кога као у врбов клин.

2) намастир код тога села (тај се на-
мастир зове и Раваница [3]).
Врдничанин, m. Ciner von Врдник.
Врдничка Кула, f. старе зидине на брду више
Врдника: Док је Врдничке куле (н. п. тако
ће бити, или не ћу на ја живљети и т. д.),
ewig, in aeternum.

воднички, ка, ко, von Врдник.
віднути, нём, v. pf. ausmeißen, declinar.e [cf.
варакнути, варакнути се; мрднути].
вребање, п. баз Рauern, insidiae. [cf. врзање 1,
прежање, прежење].

| вребати, вребам, v. impf. Iquern, insidior. [cf.
врзати, кебати, прежати, прежити].
вребач, вреба́ча, m. ber Saurer, insidiator.
врёва, f. Sewimmel, ber Zumult, tumultus.

Врбова, f. adj.: Кад су били на воду Врбову | вредан, дна, дно, (ист.) vide вриједан.
- Па објеси агу код Врбове
врбовати, врбујем, v. pf. и. impf. (у војв.)
werben (3um Ariegsbienfte), perducere (ad mili-|
tiam).

вредити, дим, (ист.) vide вриједити: Обрвице
вреде Каменице

врбовати се, врбујем се, v. г. impf. fih anwer

ben lassen, do me (ad militiam). врбовина, f. Beibenhols, lignum salignum. врбовка, f. 283erbung, comparatio (delectus) militum: отишао у врбовку (говорило се и у Србији за времена Карађорђијева кад ко отиде да изгони на војску људе који су остали код кућа или с допуштењем отишли кућама, па се још не повратили).

врбо¤â¤, m. die Zeit da die Weide ausschlägt (mit satyrischem Nebenbegriff), tempus quo salix frondescit. cf. винобер.

[blocks in formation]

вредноћа, f. (ист. и јуж.) ber Berth, bie Bür= bigfeit, dignitas.

| вредовац, овца, m. (у Сријему) gelbe Biejenraute,
thalictrum flavum [LL.].

вређање, п. (ист.) vide вријеђање.
вређати, вређам, (ист.) vide вријеђати: Дика
смеђа у срце ме вређа -

врежа, f. (ист.) 1) vide вријежа. - 2) (у Бачк.)
лубенице и диње, біе Melonen, pepones. cf.
[vide] бостан [2].

врезнути, нём, v. pf. einen Streidh verfeßen, ba-
culo percutio (onomatop.) [vide ударити 1]:
врезнуо га батином по глави.

врèло, n. die Quelle, der Ursprung des Flußes, fons.
[vide] извор, cf. врутак.
време, времена, п. (ист.) vide вријеме.
временит, а, о, (ист. и јуж.) 1 betagt, pro-
врёмешан, шма, шно, (у Барањи) vectae е-
tatis.

врењак, њка, m. eine Wrt Pautfranfheit, genus
morbi cutanei. Болести ове највише има по
нахији Пожаревачкој и ондје се зове френга
и френка. [cf. вранц, врењга, шкрљево].

врёнга, f. vide [врењак] френга. врење, п. баз ieben, aestuatio.

врёо, врела, ло, сіß, fervidus. [cf. жежак]. врёоце, n. dim. v. врело.

вресак, ска, т. (ист.) vide вријесак. вресло, п. (ист.) vide вријесло.

вретенар, вретенара, m. ber Spinbelmacher, qui fusos conficit.

вретенара, f. н. п. мјерица, котарица, ber orb, worin die Spindeln gethan werden, sporta fusis asservandis.

вретенарев,) а, о, без Spinbelmahers, ejus qui вретенаров, conficit fusos.

вретенка, f. (у воденици) Drilling (Zriebras), tympanon.

вртено.

вретено, п. 1) bic Spinbel, fusus. cf. бретено,
2) вретено у кола воденичнога,
die Achse am Mühlrade,
біе Ифе от Rubrabe, axis. — 3) (у Дубр.)
прорашљика у црнога лука, Samenjtengel,
germen cepae. [vide бик 2] cf. бачва.
вретенце, n. dim. v. вретено.
врёти, врам, v. impf. [ист. и јуж.] 1) ебен,
aestuo. 2) ври тамо нешто, e3 ift ein Setöje,
Enmult, tumultuantur. 3) ври комина,
вино, gären, fermentare.
4) ври вода,
vide извирати.
врећа, f. (ист. и јуж.) бer Sad, saccus (права
је врећа од вуне, ако је од прштишта онда |
се зове џак [1], ако ли од костријети онда
је арар [харар]; арар и врећа једнаке су

[ocr errors]

величине, а џак је узак и дугачак. Све ово разликује се од торбе по томе што је она мања и што има повраз или упрте).

вречетина, f. augm. v. врећа [cf. врећурина]:
врећина, / Двије бабе за врећину сламе, А
два старца за печена јарца
врећица, f. dim. v. врећа.
врећурина, f. vide врећетина.
врж, m. (по зап. кр.) у дрвету [vide] чвор [1]
(од гране), бer Snoten, nodus.
вржновит, а, о, vide чворновит.
врзање, п. 1) vide вребање.
врзати, врзам, v. impf. vide вребати: Да он

[blocks in formation]

2) vide врзење.

врзати се, врзам се, v. r. impf. vide врсти

се: врза се око куће.

врзење, п. leben an einem Drle, To haerescere. [cf. врзање 2, вртљање].

врзиминê, аdν. (y II. r.) schleudernd, jactu. cf. [изручке,] хитимице [1 (итимице)], пусти

мичке.

врзина, f. (у Шумад.) vide обала 2.

[ocr errors]

су ми да под Велебитом има село Врзићи, и више њега наврх Велебига мјесто које се зове Врзино коло, на коме виле играју. (Тај је био и на врзину колу говори се за човјека, који је много учно —). Такови Ђаци послије зову се грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче. Грабанцијаши су сви издрпани („какав је издрпан, као грабанцијаш").

Врзићи, m. pl. село у Хрватској под Веле-
битом.

вридан, дна, дно, (зап.) vide вриједан.
вридити, дим, (зап.) vide вриједити.
вриђање, п. (зап.) vide вријеђање.
вриђати, вриђам, (зап.) vide вријеђати.
вриђати се, вриђам се, (зап.) vide вријеђати се.
врижа, f. (зап.) vide вријежа.
вријед, m. (у Дубр.) vide [пришт] непоменик.
вриједан, (дна, дно, (јуж.) würbig, dignus. [ef.
врстан 2, достојан].

вриједити, дим, v. impf. (јуж.) werth fein, va-
leo: вриједи царева града. [cf. 2 ваљати 1,
долазити 3, 1 стајати 3].

вриједност, вриједности, f. бег Berth, valor.
вријеђање, п. (јуж.) баз Интоßen, Murcißenber
Wunde, divulsio, offensio.

вријеђати, вријеђам, v. impf. (јуж.) аufreißen
(die Wunde), rumpo, offendo.
вријеђати се, вријеђам се, v. r. impf. (јуж.)
seine Wunde aufreißen, divello ipse vulnus meum,
offendere se.

вријежа, f. (јуж.) 1) ber Stengel (3. 23. без tür-
2) пасја ври-
bisses, der Melone), scapus. -
јежо! Gheltwort gegen Rinber, convicium in
pueros. [vide кот 1] cf. врежа.
вријеме, времена, [бријеме] п. (уж.) 1) і,
tempus [cf. доба]; на вријеме, з reter Seit,
tempore: дошао на вријеме; Вријеме град
гради, па га и разгради. Вр’јеме гради низ
Котаре куле, Врјеме гради, врјеме раз-
грађује - 2) 2Better, tempestas [cf. година 2]:
рђаво вријеме, лијепо вријеме; Киша, сни-
јег, и још једно вријеме; А покрај ње крило
оковано, Што јунака брани од времена, |
Од времена и од вјетра љута 3) жен-
ско вријеме, Sie monatliche Reinigung,
struum. cf. прање[2], праница [1], мјесе-
чина [2, цвијет 4, видјети се 4].

men

вријес, m. (у Ц. г. говори се и фријес) vide вријесак.

врзино коло, п. Срби приновиједају да неки | вријесак, ска, m. (у Лици) трава која по врх

ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду (њих 12 мора бити) на врзино коло (да доврше са свијем и да се закуну. А гдје је то врзино коло, и шта је, Бог би га знао), и ондје некакву особиту књигу чатећи нестане једнога између њих дванаест (однесу га ђаволи | вријесло, п. (јуж.) [vide повраз]. или виле), али они не могу познати кога је вријећи, вршем, v. impf. (врхао, врхла, ло, у нестало. Људи из Хрватске приповиједали Ц. г. врсијах) (јуж.) [cf. 2 ври] 1) Streibe

Велебита мирише, а по Лици не, и зове се вриштина [Вejenbeibe, calluna vulgaris Salisb.]. cf. вријес [(фријес), вријесац]. вријесац, сца, m. (у Дубр.) vide [вријесак] вријес.

2) врљати, врљам, v. impf. 1) fchlenbern, ambulo. [cf. главрњати, ландати, лутати, шалабазати]. 2) werfen, jactare [vide 2 бацати 1]. врљика, f. біе tange zum ingäunen, tignum (pertica) sepiendo horto.

austreten (mit Pferden), tero frumentum. (у Боци) кукурузе, vide крунити. вриме, вримена, п. (зап.) vide вријеме. врисак, ска, m. 1) vide вриска: напао ми на дијете некакав врисак, т. ј. плаче, вришти; А за Ђурђем мушко чедо Вриском вришгећи - 2) (зап.) vide вријесак. врйека, f. ein durchdringendes Geschrei, z. B. von Пінбеги, wieheruben ferben, sonus acer [cf. виска 2, врисак 1]: стоји вриска дјеце; Стаде вриска бијесних атова

врљикаш, врљикаша, m. (у Хрв.) коњ који је
танак а дугачак, ein jolanfes Bfers, equus
gracilis.

врљити, врљйм, v. pf. werfen, wegwerfen, jacio.
[vide] бацити [1], cf. турити.
врљичица, f. dim. v. врљика.

вриснути, вриснем, v. pf. aufreien, exclamo. врљо, m. ber an einem Жиде bejdäbigt, saucius [cf. виснути].

врити, врим, (зап.) vide врети. врићи, вршем, (зап.) vide вријећи.

altero oculo.

врљдок, 1 а, о, vide врљав: Има једно око, врљдокает, па и оно врљооко.

Врмоша, f. ријека, која тече из Кома, и кад се састане с Перућицом у Хасу, оданде се зове Лим.

вришак [фришак], шка, шко, (у војв.) 1) frif. recens. [vide] пријесан, cf. тазе. - 2) fri, celer. [vide] хитар, cf. окретан. вришко, (у војв.) деіn, cito, cf. [vide]|вридање, п. 1) баš grobe Épinnen, netio crasбрзо [1]: Оде вришко двору господскоме sioris lini. 2) das Dahinplaudern, garritus. вриштање, п. baš bur bringenbe dhreien, clamor | вридати, дам, v. impf. 1) прести на велико vehemens. [cf. виштање].

вриштати, тим, v. impf. bur bringens freien,
clamo acriter. [cf. виштати (фиштати)].
вриштика, (у Лици)) f. augm. v. вријесак. cf.
вриштина,
/ црњушина.

врка, f. баз Rnurren, 3. B. ber Raße, murmur.
врбати, кам, v. impf. aufen, irritare. cf. под-
буњивати.

вретено, grob fpinnen, nere crassius linum. 2) daher plaudern, nugas profero.

вридуљ, вридуља, m. највише се говори pl. врндуљи, и dim. врндуљићи (самотвори точ

кови као воденично камење,

или кола од

таковијех точкова. На таковијем точковима стоје понајвише Турски топови), eine Mrt Ra= des, aus einem Stücke, rotae genus.

вркет, м. (у Ц. г.) мала лађица, ein fleineз врнут, врнута, m. (у Дубр.) некака морска риба, Schiff, navicula.

вркетић, m. dim. v. вркет.

Art Seefisch [gemeine Makrele], piscis quidam marinus [scomber scomber I.. vide младица 3].

вркнути, вркнем, v. pf. megimettern, cum stre- врнути, врнем, vide вратити.

pitu avolo.

врнути се, врнем се, vide вратити се.

вркоч, вркоча, m. као кицош, ber Stußer, вричаница, f. einer ber Riemen, bie am опанак homo elegans.

вркочење, п. бaš ji -Sieren, mollior incessus. вркочити се, вркочим се, v. r. impf. као поносити се, или кицошити се, fid zieren, mollius incedere.

врлесина, f. (у Кривошијама) некака болест у којој се кашље, r Dujten, tussis genus. [vide рорина].

врлет, f. (loc. врлети) біе Steile, declivitas. врлетан, тна, тно, fteil, praeceps.

врли, cf. [vide] вро: врли човјек. сf. хр.ли.
врлина, f. біе üchtigteit, probitas. [cf. врлоћа.]|
врличина, m. vide добричина.

врло, jeђr, valde. cf. [vide] веома.
врлова, f. vide врлина.
врлудање, п. baš Sehen (unð Zhun) eines, ber fidh
nicht wohl befinbet, incessus hominis aut bestiae
minus bene valentis. [cf. ерлудање].
врлудати, врлўдам, v. impf. ich geђe (ober feђe
aus), wie einer, ber fich nicht woh befinset, incedo
ut minus bene valens. [cf. ерлудати].
врљав, а, о, аm Huge befdhäbigt, laesus oculo. cf.
врљоок [врљоокаст].

врљање, п. 1) baš olenbern, ambulatio. [cf.
главрњање, лутање, шалабазање]. - 2) баз
Werfen, jactatio.

|

statt des Oberleders sind, lorum crepidae. cf. [врчманица, рчманица,] горњица. вричање, п. 1) баз Интафen ber Dberriemen без

опанак, aptatio lororum superiorum crepidae. [сf. врчмање, рчмање]. - 2) das undeutliche Reden eines Mißvergnügten, mussitatio. [vide 1 врчање 2].

вричати, чам, v. impf. 1) опанке, біе Dherriemen anmachen, lora superiora apto. [cf. врчмати, рчмати]. - 2) zornig reben, mussito [vide 1 врчати 2].

Врњика, f. вода у Хрватској, која извире из

Капеле, и у Плашкоме утјече у Дретуљу. вро, врла, врло, tütig, probus. cf. хро [хрли],

врли.

вровит, а, о, vide врховит.
вровий, на, но, vide врховни.
врпољење, п. unrubigeš teben, ober Sißen, im-
patientia.

врпољити се, љйм се, v. г. impf. alß dim. v.
вртјети се, unruhig fteben ober fißen, impatiens
sedeo vel incedo.

вреан, сна, сно, vide врстан.
вреник, вреника, m. ber mit mir gleichen fter3
ift, aequalis. cf. [сувреник, парњак,] вршњак.
вреница, f. біе mit mir gleichen liters ift, aequa-

« PreviousContinue »