тунијескати се, тунијеска се, v. r. impf. (У Тунџа, f. [ријека у Тракији]: Међу водом туњав, а, о, tumpfjinnig, hebes. туњавост, f. Stumpffinn, ingenium hebes. туњање, п. баз фnobern, Serumфnüffeln, quaeritatio. тўњати, њам, v. impf. herumjdnobern, quaerito. тунга, f. (у Барањи) женски поткапак од крпа, тупан, m. ber Stumpffinnige, hebes homo: Ао Тупани, Тупана, m. pf. село у Херцеговини : тупара, f. тупа сјекира, eine Wrt jtumpfer Spa- тупити, тӳпим, v. impf. abftumpfen, obtundo, hebeto. тупкање, п. баз Štampfen (ber Siegen), tundo, supplodo. тўпкати, кам, v. impf. mit Güßen jtampjen, supplodo. тупљење, п. баз Hbftumpfen, hebetatio. тупоглав, а, o, ftumpfen Ropješ, capitis obtusi иди, погани тупоглава! (кажу дјетету н. п. кад не може што да упамти). тупећа, f. bie Stumpfheit, hebetudo. : ein Bündel, fasciculus. 2) auf der Münze bie Ropfjeite, pars adversa numi. Тўрад, f. (coll.) junge Zürten, juventus Turcica. Турадија, f. (coll.) bie Zürfen, Turcae. Турак, рка, m. ber Zürfe (befonbers wenn man bіе Deutschen redend einführt; denn gut serbisch heißt er Турчин, cf. Турци), Turca. [cf. Турко]. турање, п. 1) baš 2Berfen, jactus. 2) ber фub, pulsus. [cf. поривање, ривање]. турати, тўрӑм, v. impf. 1) werfen, jacio. [vide 2бапати 1]. 2) schieben, stoßen, trudo. [cf. турати се, тӳрам се, v. r. impf. werfen, jacio, гурати; 2 прљати]. jaculor. турачки, ка, ко, vide Турски: Обривала косу на ајдучку, Оставила перчин на Турачку тургуња [торгуња], tiger Наиmen, pruni geтургуља, f. т. j. шлива, Art frühzeinus [prunus domestica L. var., одлика с округлим црним и код петељке улубљеним плодом]; cf. [бјелошљива: одлика с округластим жутим плодом ;] црвењача [одлика са црвенкастим дугуљастим и с оба краја суженим плодом]. Тургуље су и зреле накиселе и не љуште се од кошчице. [Туре, Турета, n. ein junger Zürfe, parvulus Turca; cf. Турче.] турин, турина, m. (у Ц. г.) vide [губица] њедра руке. турити се, рим се, v. r. pf. 1) каменом, werfen, jaculor. [vide бацити се 1]. — 2) vide врћи се, метнути се: Пак се Марко тури на ујака турица, f. 1) (у Дубр.) cf. чороје. - 2) (у Боци) vide клип [1]. 3) (у Сријему) vide воштина 1; трговци турицу купују по селима па је они наново циједе у ступама. туричар, m. човјек који турицу (3) купује и наново циједи. [vide восковарџија]. туркање, n. (dim. v. турање) баз Gortitoßen, promotio. туркати, кам, v. impf. (dim. v. турати) fortjtoßen, promoveo (3. B. wenn viele beifammen sizen, und einer den andern zum Weiterrücken stößt). тур[*], m. (loc. туру) у гаһа (и у чакшира и | Туркешања, f. augm. v. Турчин. шалвара) оно у сриједи што стоји између | Туркиња, f. 1) bie Zürfin, Turca, femina Tur Hory, der Hosenlag, tegumentum braccarum [cf. ђотлук]: Да не прати тура од шалВара тура,* f. 1) н. п. кордована или ибришима, cica. [cf. була 1]. - 2) [туркиња] лубеница, Art Wassermellone [citrullus vulgaris L. var.]. Туркињин, а, o, ber Türfin, Turcae. Тўркињица, f. dim. v. Туркиња [1]. Турко, m. vide Турак: Турко мала пара не- турковати, туркујем, v. impf. nah türfifher Wrt турма, f. (у Ц. г.) ber 3ug, Raravane, commeatus. | Туро, m. (voc. Тӯро) (у Ц. г.) мушки надимак: А дозива Вујачића Тура: А мој синко, Вујачића Туро турован, вна, вно, bei übler aune, male affectus. туршија, * f. Hufbewahrung ber Grüchte in Bajjer, тўст, а, о, (у Дубр.) fett, pinguis. cf. претио, тустина, f. (cf. дебљина [2], претилина) 1) баз Fett, pingue, adeps. 2) die Fettigkeit, pinguitudo. туровёт, f. (у Ц. г.) некака трава коју дјеца | тутањ, тња, m. baš Dröhnen, fremitus [cf. тут једу, Bodsbart, tragopogon [L.]. турпеисање, п. vide турпијање. турпеисати, турпèишем, vide турпијати. турпија, * f. Sie Dolzfeile, lima lignaria. турпијање, п. baš Geilen (beš poljes), limitatio ligni. [cf. турпеисање]. тутило, in ber Hebenšart: ту и тутило, инь ба bei ist's geblieben, nec praeterea quid factum. cf. лани (како онда, и лани). турпијати, јам, v. impf. feilen, limo. [cf. тур-|туткал,* m. ber ijilerleim, gluten. пеисати]. турпијца, f. dim. v. турпија. Турска, f. adj. bie $ürfei, Turcia. [cf. Тур- туткалисање, n. vide туткаљење. v. impf. Leimen, glutino. туткаљење, п. baš Peimen, glutinatio. [cf. туткалисање]. тўткање, n. verbal. v. туткати. турски, ка, ко, türfijd), turcicus. [cf. турачки]. турћија[*], f. 1) eine türtijdhe Irie, modus cantilenae turcicus. - 2) [Турћија] bie Zürfei, туткати, кам, v. impf. 1) vide дршкати. Turcia [vide Турска]: Мало јада по Тур- 2) ftecten, condo. Кији радиш, Ја што тражиш по земљи Ње- | туткун,* adj. indecl. као невјешт, unfunbig, imмачкој турчало, m. ber gemöhnlich türfijd) fpridht, fingt, Turcicus. турчалов, а, о, без Турчало, Turcici. турчање, п. баз Zürfijhjpredjen, Turcismus. peritus: Или си зуђур кесом или туткун собом. тутлић, m. cіne Wrt eiformiger Rürbijje, cucurbitarum genus [cucurbita ovifera L.; vide бундева 4]. тўрчати, чам, v. impf. türtijch fpredjen, loqui tur-|тутљав, а, о, (у Сријему) н. п. човјек, cin träger cice. Rend), ignavus. Турче, чета, n. vide Туре: A Турче је силно | тутмиш, т. (у Шум.) vide [жмура] слијеии и бијесно - турчење, п. баз Bertürfen, turcisatio. Турчин, m. (pl. Турци, Турака) ber Zürfe, Turca. турчинак, нка, m. Gelomohn, papaver rhoeas турчити се, чим се, v, r. impf. 1) ein Zürte миш. тутнути, нём, v. pf. 1) исето, н. п. на свиње, тутумиш, m. (у Шум.) vide [жмура] сли- кесе и камише тући, тӳчём, v. impf. 1) flagen, tundo. [cf. туфек,* m. vide [пушкар 2] туфекчија (cf. пушкар): Три туфека за петнаест дана туфекчибаша,* m. ber Beimeijter ber Büфјента cher, praefectus collegii tormentariorum. туфекчија [туфегџија],* m. ber Bümjenmajer, tormentarius. cf. [vide] пушкар [2]. туфекчијин, а, о, без туфекчија. das die andern zusammenschlägt, ovum paschale forte. [vide натупак]. тўчар, т. 1) који чува туке, ber Truthünerbirt, pastor gallinarum indicarum. - 2) који тргује тукама, ber Zruthübnerbänbler, qui gallinas indicas venditat. тучвање, п. vide потуцање. |тучвати се, вам се, vide [1]потуцати се, пребијати се: тучва се но свијету као новац. тўче, чета, п. jungeš Zruthubu, pullus gallinae indicae. [vide буче]. cf. һуре. тученик, тученика, m. Wrt фießpulver, pulve- тучин [туцин] дан, на дне, m. ber Zag vor bem тўчити се, чим се, v. r. pf. auf einanberton (von Armeen), concurro. тучница, f. као скитница (ко се туче или потуца по свијету), ber perumjd weifer, erro. cf. [vide] протуха. тучњак, m. ber ruthühnertal, stabulum gallina rum indicarum. тушац, шца, m. (у Боци) некаква салата, која туфекчијнски, ка, ко, Эйфјентaфer, tormen- тушика, f. (у Сријему) у јајета затубастија туфекчијски, tariorum. туц муц, сf. [шуһ мућ;] трт ирт. страна која се зове и гузица [2], [tumpfere Epiße eines Eis. туцак[*], m. ber Bettler, mendicus, [vide] просјак, тушити, тўшим, v. impf. 1) (по зап. кр.) бат с. роб: Удијели туцаку јунаку туцало, п. туцањ, цња, т. vide тучак [1]. туцање, n. dim. v. тучење. туцати се, цам се, dim. v. тући се. тучак, чка, т. 1) bie Wörferteule, pistillum, cf. pfen, schmoren, in olla clausa coquere. [vide пирјанити]. 2) (у Сријему) н. п. чауре од свиленијех буба т. ј. морити (у врућој пећи), tösten, interimo (nymphas calore). тушица, вуна, f. (у Боци) што се брије с кожа (н. и. с опуте). тушкиња, f. (у Боци) vide нарикача. тушнути, нём, v. pf. (у Сријему) [teđen, condo [vide тутнути 2]: тушни то под кревет. тўшт, m. (у Херц.) [gemeines] Fortulaf, portulaca oleracea [L.; cf. тушац]. тушта, unzählig viel, innumerus [cf. туште]: А. Има ли рака у том потоку? Б. Има тушта. Тушта и тама, т. ј. врло много. туште, (у Ц. г.) vide тушта. отишао на кабу; Док запалим Рачу украј |Һарџија,* m. ber Баnbelšmann, mercator. cf. Дрине, И погубим Хаџи-Мелентија, Кој је [vide] трговац. ишо преко мора сињег Те је Влашку кабу полазио - Кад хаџије на кабу полазе, Тад у нама живо срце пуца һӑбласт[*], а, о, vide [сулуд] һанут. һаса,* f. cine Wrt tiefer (irbenen ober metallenen) Баге, гета, п. vide хартија: Дадох мајци диву ћаскање, n. vide һапрдање. У Кагету hánja, f. eine Art gefüllter Kuchen, placentae genus. Һайџија,* m. ber Ruchenbäfer, placentarius. Һайџијин, а, о, без Ruchenbäđers, placentarii. hája, f. (voc. hâjo) 1) Stellvertreter, vicarius [cf. већил]: Њу ми проси Каја из Будима Не ћу за те полазити, Кајо — 2) чобанбаша (у Арнаутскијех чобана, који догоне овце у Србију на зимовник). какање, п. verbal. v. Һакати. һакати, һакам, v. impf. т. ј. вола, бет ziehen. den Ochsen ha zurufen, exclamo ha. háкиннна, f. die Frau des haкo (in der Anekdote). һакнут, а, о, (у Сријему) vide [сулуд] һанут. Һакнути, нём, ѵ. pf. ha! zurufen, exclamõ ha! Како, m. Bäterchen, tata. [vide бабајко]. Бале, m. (ѵос. Һале) (у Хрв.) зову Буњевци свекра. [c. һаһа ?]. һалов, һалова, m. vide [лудак] будала. һанут, а, о, (im Sehirne) angebrannt, Bebant, an= geschossen, non sanissimae mentis. cf. [vide] сулудаст. Һäондан, (у Ц. г.) иза прексјутра, cf. ондан. Кап! кад се казује како је кога н. п. псето ујело, Ефпарр! labrorum crepitus. ћана, у овој загонеци: Капа коза һапораста, ћа на боку бијела. һапити, пим, v. pf. vide шћапити. ħàпораí, ôрка, m. die Haarflechte, gradus. [vide витица 1]. вапораст, а, о, у загонеци, cf. ап[а]. апрдало, m. ber Blauberer, fabulator. [cf. haскало]. һапрдање, п. баз laubern, confabulatio. [cf. ћаскање]. Бапрдати, һапрдам, v. impf. baßerplaubern, fabulor. [vide] накланати, cf. һаскати. hập, hápa, m. der Handel, commercium. cf. [vide] трговина. Карење, п. баš Danbeln, commercium. һарити, һарим, v. impf. anbeln, commercium facio, exerceo. [vide трговати]. һаркање, п. 1) dim. v. һарење. - 2) vide hapлијање. Каркати, кам, v. impf. 1) dim. v. һарити. 2) һарка вјетар, т. ј. пирка. cf. [vide] арлијати. һаскати, һаскам, v. impf, vide [наклапати] Һапрдати. Һата[*], m. (ист.) vide [писар] ћато. Батин, а, о, без һата, scribae. [cf. Һатов]. һатиница, f. без һата Grau, uxor scribae. háтo, m. (jyж.) der Schreiber, scriba. cf. [vide] писар. Катов, а, о, без һато, scribae. [cf. Һатин]. Каћа, m. (у Дубр. и háha) ber Bater, tata. [vide отац]. сf. Һале. һаһин, а, о, без Baters, patris. Баһко (Ђаћко), т. (по југоз. кр.) vide [hyp. v.] отац, [vide бабајко;] cf. haha. ha hy! Lari fari! nugae! To je ha hy! Каушак, шка, m. vide [приушак] ћушка. [ће, vide 2 те.] то Кебап[*], һебапа, m. vide ћевап. ћебе,* ета, п. Sie doße, wollene Peđe, gausape, amphitapa. [vide] бијељ, cf. губер. һебеџија, * m. ber Rosenmaher, gausaparius. [vide бјељар]. Бевап, * ћевапа, [ћебап] m. месо исјечено на комадиће и испечено на ражњу, eine 2rt Bra= ten, frusta carnis simul assata (sine ossibus). ћёвкање, n. vide жевкање. ћёвкати, кӑм, vide жевкати. m. vide ћеф. һенф,* heja, interj. sagt man zum Rinde, wenn man es von etwas entfernen will, vox rejicientis bovem. [vide воч]. тёклић, m. Giner von Беклићи. Беклићи, m. pl. племе нахије Катунске (у Црној гори). ћеклићки, ка, ко, von Ћеклићи. 1.ёла, f. bie Slage, calvities. 2. ћела[*], m. (ист.) vide ћело. hèлaв[*], a, o, fahl, glasig, calvus. делавац, авца, m. ber Slastopf, calvus. Белавити, вим, v. impf. fahl werben, calvus fio. ћелавица, f. 1) fabltöpfige Frau, femina calva. 2) Echimpfwort für die Ziege, convicium in capram. Белављење, п. baš Rahlwerben, calvities. Келепир,* лепира, m. bie Beute, praeda. [vide] плијен [1], cf. добит. Ћелепирење, п. баз Beutemachen, praedatio. һарлијање, п. баз fanfte Beben без Binbeš, ventus | ћелепирити, лепирим, v. impf. n. pf. Beute ma lenis et mitis. [cf. Һаркање 2]. chen, praedor. һарлијати, һарлијам, v. impf. н. п. вјетар һар- | ћелепош[*], ћелепóша, m. eine fegelartige Rappe, лnja, der Wind weht sanft, ventus est lenis et mitis. [cf. аркати 2]. Düge, galeri genus. Келепоши су били од лијепо црвене чохе, и у Србији за владања Кёмовско, n. adj. поље код Жабљака: У широку пољу Ћемовскоме ћена, f. (јуж.) vide тјена. ћерати се, рам се, (јуж.) vide тјерати се. Һеремида [ћерамида], f. (xequuls) ber Sadzie Һеретање, п. баз фwaßen, garritus. ћерешина, f. augm. v. hep. cf. матерешина. Һерити се, рим се, vide церити се. ter crudus. чёртови,* m. pl. bie Balfen zum päujerbau, tra- ћерца, f. dim. . Һер. [vide Һерчица]. nestralis. [vide] оквир, cf. оплата. һерчица, f. dim. v. ћерка. [cf. Һерца, шћера]. èса[*], f. vide кеса: Један душом, други Кесом. һенар,* Һенáра, m. 1) vide [1]крај[1]: Ал' һèсам[*], сма, m. (у Ц. г.) купити што на ќе су Турци брижни и срдити, Отишли су зе- 2) vide крајац. ћеница, f. dim. v. ћена. ћено, м. финb name, nomen canis. сам, т. ј. на срећу. ћесар, т. т. j. Њемачки или Бечки, бег (бец tsche) Kaiser, der Wiener Kaiser, Caesar (der tür fifhe unb rujifhe finò цареви): Цар и Кесар кад се завадише, Код Кесара обрштери бише Свјетла круно, од Беча Кесаре Кепаник, ћепаника, m. (у Грбљу) vide цје- һесарев, а, о, vide ћесаров. паник. ћепаница, f. (по југоз. кр.) vide цјенаница. 2) das Kai ћесаревина [һесаровина], f. 1) baš Raijerlanò. ћепариз, m. (у Боци) bie Goprejje, cupressus. һесарица, f. bie Raijerin, imperatrix. [vide чемпрес]. ћененак [ћефенак], * енка, m. ber &benfliügel (nach | һесаричин, а, о, ber Raiferin, imperatricis. türkischer Art). valva tabernae. Кесаров [ћесаров], а, о, без Raijers, Caesaris. һепица, f. баз Мäppjen, mitra parva. [cf. ше- ћесаровац, саровца, m. (у Ц. г.) 1) човјек из пица). ћесаревине. - 2) vide орлаш. ћесаровина, f. vide ћесаревина. һепуркање, п. baš Mappern, blateratio. ћепуркати, кам, v. impf. (у Сријему) plappern, | ћесарска, f. adj. vide ћесаревина 1. blatero. ћепчица, f. (по југоз. кр.) vide цјепчица. така Ћералица, f. (у Ц. г.) игра, као у Србији клис, само се баца с коња [2], који се зове ќералица, палица [4] лакат, а [1] клис [1] шти-| чица [2]. ћерамида, f. vide ћеремида. 1. Берана, f. Grauenname, nomen muliebre. Бесарски, ка, ко, faiferli, caesareus. Бескотан, тна, тно, (јуж.) vide тјескотан. һесмање, баз Dur lömern ber Hermel-nben. п. шупљика. ћесмати, мам, v. impf. burmlößern fticđen, аси |