Page images
PDF
EPUB

pingo perforata. [cf. гласати 2, кубрузати, | kaлe[*], т. vіdе чиле. сплетати).

hйлер* [киљер), m, bie &peijefaner, penus. [vide kетати, там, (по јуж. кр.) vidе цвјетати: Ти клијет 2]. cf. кућерак. пуно цв'јета fетала

Килим, т. 1) Der Zeppi, tapes. cf. шареница. ѣетен* [кетен], m. vіdе лан.

2) (у ц. г.) некаква врло везена опреhéтөниште, т. vіdе ланиште.

raya, Art Schürze, praecinctorii genus. ћетенов, а, о, vidе ланец.

hйлит, т. vіdе катанац [1]. ћёти, дћу, (јуж.) vide хтјети.

ћимане, нета, т. vіdе егеде: Погубише ситна тётко, т. (по југоз. кр.) vide Цвјетко: Мир ћиманета ковића Петка из Бањанах

Аймлије[*], f. pl.: По ножевим” ситне игле кимТётна, f. (у ц. г.) име женско, које се нај Auje

више надијева онима који се роде на Цви- ћинтер, т. (у ц. г.) vidе bурче. jeri, Frauenname, nomen feminae.

Айнтерад, ћинтерца, т. (у Ц. г.) vide (ѣ урче] фётоња, m. vіdе цвјетоња.

һинтер. (ѣетрица, f, cf. кeтрица.]

пйотина, f. вода у Херцеговини: и Тројицу ѣёф (феип, феиф],* m. Sa Delieben, die gujt, lu надомак Таслице, Украј воде украј Пио

bitus, libido: Да не квари fефа војводама тине ћефенак[*], ёнка, т. vіdе kепенак: Ешко Мехо | Кипрана, f. (у ц. г.) име женско, Traнeппате, на fефенку

nomen feminae. ѣёфола, f. [rother Заnѕfiјф ?, сероlа rubescens | ъйпур, m. (у ц. г.) као лијепа њива или граL.?] vide скакавица 3.

дина (врт). kёш, m. bie Bejibtigung eine gemaltjam Bejtorbes | 1.hйпурак, hйпурка, m, (у ц. г.) hyp, p. ћипеп, inspectio occisi. cf. крвнина.

2. Випурак, ћии ўрка, пур. Вёшење, п. 1) (јуж.) vidе тјештење. 2) баз | 1. Пира, м. (ист.) vide Киро.

Beschauen eines Ermordeten, inspectio occisi. [cf. 2. 'Rûpa, f. Frauenname, nomen feminae. ћеш).

фирибар[*], ибара, m. (у војв.) vide keлибар. ѣёшити, шам, v. impf. 1) (јуж.) vidе тјепити : hйра[*], т. беr ефијtertleijter, gluten. cf. [vide]

Заплака се ћевојка, Пешио је светитељ ћириш [2].
Она fеши своју милу снау — Пешио је | Кирилов дан, 1 m. der Slawen Apostel Kyrill
Мирко војевода — 2) беn gemaltjam Bejtor | mйрим философ,(14. фебр.). Србљи припови-

benen beschauen, inspicio occisum. [cf. hew). једају да тице на Кирилов дан траже друга Вёшке,“ кета, п. vіdе кешке.

свака себи да граде гнијездо и да носе јаја; 1.ѣй, һёри, f. vіdе вѣи.

па која га не нађе, она се објеси. [2. ћи, у загонеци, cf. Живерица.]

hйрица, m. (у Биограду) момче које је у служби hioper,* m. der Schwefelfaden, das Schwefelhölzchen, код кака господина, беr Debiente, fаmulus.

filum sulfuratum, assula sulfurata. cf. [vide] ћирициja[*], m. (по југоз. кр.) vidе кириција: сумпорача.

Из свијета срете ћириције hйверица, f. у овој загонеци: У нас козa fu- hйриш[*]), m, 1) eine Дrt Baubols, materiae genus.

верица, ћи на боку шарена ! [милојка]. — 2) беr Сиjtertleijter, gluten. [cf. ћириз]. ѣйвер-коза, f. у овој законеци : Кивер-коза | Tйрјак, м. Лапn@nate, nomen viri (pon Cyri

Живерица Тивер сина породила, A унука acus ?). суманита! [лоза, вино и ракија).

Вирко, m. Dianname, nomen viri (розі Кирјак). LÄBot, m. (xißwtós) die Reliquientruhe, cista in Rúpo, m. (jym.) Mannsname, nomen viri (von qua servantur sanctorum ossa.

Cyrillus). [cf. 1 Тира]. фиглйфати, у загонеди : Пигликала јаретина, | hйталі, ћигana, m. Ваз 23 и ф, бie Bibel (ser Ro

кигликала дрветипа, игликала ти душа rail), biblia: На Китай у своме алкурану докле ми не угонеташ (дипли).

А витае носе под пазуом ѣйвавац, кавца, m. (у Ц. г.) овая који се на- hй., т. (у ц. г.) vidе иње.

учи те води овце кад удари непријатељска hйфер, т. у овој загонеци : Кибер паћићер, на чета. Кад чобанин опази чету, он избацивши глави му коситер; кад fufер кликне, све пушку побјегне куд хоће, а ћикавац, на коме мртве дигне ! [кокот у зору кад заајева]. је и звоно, одмах за чобанином а овце за њифта, m. Sеr #rämer (perätlid), tabernarius. њим; ако чобанин није рад метати пушке, [ef. бакалаѣ). он се само каменом или чиме другијем баци ћифтин, а, о, без ћифта, tsbernarii. на ћикавца, и он одмах потрчи за њим као лифтинскӣ, кa, кo, ränters, tabеrnаrіоrum. и пушку кад чује.

фифтица, f. dim. p. һифта. kana, f. 1) der Pulverbeutel, crumena pulveris hönetu, nîn, y. pf. schlagen, werfen, percutere.

igniferi. - 2) das Blech an desjen Mündung, [vidе ударити 1]. lamina orificii crumenae illius.

hӧр,* adj. indecl. vіdе hорав. Пор се додаје hйлаш[*], филaшa, m. (voc. hйлашу) vidе чи имену спријед, н. п. Тор-Божо, Кор-Саалаш: Ха килашу, пуст му остануо

соје; а у пјесми стоји и само без имена :

50

Вуков PJEчник

Тор-Спасоју по Тршића дају, Кор се меhe, 2. Кошак,* піка, m., баз €t, bie &de, angulus, ни гледати не ће

һәше, ета, п.

[vide] рога», cf. угал: 1.hopa, m. (ист.) vіdе hоpо.

На foшeтa cићани чардаци 2. Тора, f. н. п. кобила, еінäutgig, altero oculo kошёли,* adj. indecl. edibt, angulosus. captus.

hy, hya, m, vide ћух. Кӧрав, а, о, еіnäugig, altero oculo captus. [cf. 1. Туба, f. Sеr eфopf (ber феппе), cirrus. [cf. кукма). hop, hори).

2. hýóa, f. die Schopfhenne, gallina cristata. [cf. hӧрава Анђелија, f. (у Сријему) vidе мећава: канорка, капура, Кубача). Кад дуне һорава Анђелија.

hўбаст, а, о, н. п. кокошп, behaubt, cristatus. форавац, авца, m. Ser Cinäugige, altero oculo [cf. капораст, крунаст, кукмаст]. captus. [vide hopo].

Љубача, f. (у Грбљу) vide [2] hўба. Кӧравити, віім, т. impf. einäи gig bеrbен, oculo Кубица, f. dim. p. [1]hўба. сарі.

Кўд, f. (loc. hў ди) 1) Ваз аturеll, indoles [cf. Моравица, f. Sie Sinäugige, unocula.

нарав, натура, скопост]: добре һуди; ој феМорављење, п. Sag Sinüzgig-meroen, oculi amissio. војко и зла куди твоја 2) није ми по hop-бала[*], f. некака јама на крову (на кући). fyqu, es ist mir nicht recht, non placet. [kopдa, f. vide сабља 1; види s. v. Ђорда. ] hyqabe, n. das Scheuwerden (des Pferdes), consterфордисање, n. Sag Berberben, intеritis.

natio. һордисати, дишем, v. pf. реrѕеrbеn, pessumdo: hўдати се, дам се, v. r. impf. јфеи meroen, con

Тако ме море не һордисало! cf. [vide] Жер sternor. . дисати.

hўдљив, а, о, н. п. коњ, јфеи, pavidus, faфорӣ, pa, po, vide hoрaв: и fорога коња Ро- ћудовит, cile expavescens. ганова

1. hỹ, m. 1) Name einer Art Nachteule (Zwerge 1.Торин, а, о, без [1]hopa, unoculi.

ohreule] (vom Laute hy!), ululae genus [pi2. Корин, а, о, беr [2] höpa, anoculae.

sorhina scops L.; cf. утина). 2) (у Бјеkopиница, f. Sie frau Seg [1] hopa, uxor uno лошавл.) женска капа, висока од главе око culi.

једнога педља, искићена и наврх ње дуце, Борлаисати, лаи шём, v. pf. mit gejdbojjenen 2011 готово колико јаје кокошиње, о којему висе

gen hineinrennen, clausis oculis peto, impetum паре и различне трепетљике. Дјевојка се доfacio.

веде под ћуком и носи га око по године. коро, т. (јуж.) бer Ginäugige, anoculus. [cf. Читаву недјељу дана висе о ћуку јаглаци од 1 һора, һоравац).

којијех се млада горе не види; а кад јој форов, а, о, Seg hopo, unoculi.

по том дође мати и донесе хаљине, онда се höpiaâp,* m. der Handel ungesehens, mercatns јаглаци скину и мјесто њих привеже се цр

quin vіdеаѕ. [vide нeглeдуша). По панаќ, вена струка, која јој низ леђа ви си докле рима ка што пазарују тако воћу коње. Пр!1 год ћук носи. Гдјекоје младе и послије каповиједају да је некакав човјек одвео 1:2 што метну ћук на главу, као стајању капу. ланађур һорава коња, па га пазарио за једну 3) (Тук) (у ц. г.) надимак мушки. ноћ девет пута; кад у јутру свaнуло, а то 2. hўк! ћук! interj. jp ruft тап бie Subner bers у њега коњ слијеп у оба ока. А у другото bei, vox gallinas vocantis. исто освануо његов коњ у ру - |1.hўкање, т. баз Сфreien mie ein [1]ѣук [1],

clamor bubonis (hyk). hóca,* m. (ucr.) vide hoco.

2. hўкање, п, баѕ реrbеіrufen bеr übuer, advohöcab, , a, 0, bartlos, imberbis, der feine Dart catio gallinarum. höcact, haare hat, cui non crescit barba. 1.hўкати, ључём, v. impf. jreien wie Ser ћук, höce, höcâ, f. pl. Art Schachspiel (englijd) chess), clamo ut [1]hyь [1]. lusus latrunculorum.

2. Тукати, кам, v. impf. Sie pubnеr bеrbеіrufen, фосин, а, о, без hoca, hominis depilis.

allicio gallinas. hóchanya, f. die Frau eines hoca, uxor hominis týkamu ce, fýká ce, 1. r. impf. говори се, depilis.

гласа се. [vidе гласати се). hoco[*], т. (јуж.) беr Bartloje, depilis. [cf. 1. Кўкнути, hўкнём, v. pf. einmal mie bеr hув hoca].

schreien, exclamo ut [1] hyk [1]. hócos, a, o, des hoco, hominis depilis. 2 Тукнути, нём, у. pf. einmal hук rufen, dico ћотек[*], т. (у ц. г.) vidе ударац [1]: омео [2]hўк. је ћотек - добар, т. б. добно.

Жуков, беҙ [1]ћук [1], bubonis. tоxање, п. [verb. v. hохати се].

Кукос, т. (у ц. г.) некака тица колико кос, tоxати сө, ам се, ъ. г. impf. (у Ц. г.) бити eine Art Vogel, avis genus. се мало, иушкарати се.

hўла, f. (у Бачкој) vide [батина 1) кијача. Жохнути се, нём се, v. P. pf. [dim. p. Кохати се). hўлав[*], а, о, vidе чулав. 1. Конак,* шка, т. 11tan, solarium [vidе док- hўлање, т. (у Лици) игра која се у Црној гори

сат]: Кад изиі, е на fошка првога - зове грабикаша. Играчи назначө на земљи

Опет тако

кама.

једно мало коло, па око онога подалеко |ћурдијетина, f. augm. p. ћурдија. једно велико. Половина играча уђе у мало |ъўрдијца, f. dim. p. ћурдија. коло и сваки се на четвороножи, а од | hype, peта, т. vіdе буче. онијех што остану на пољу сваки гледа да hypeњe, n. Sas 231aje, tatus. би уграбио капу коме од онијех што су у ћурилнца, f. (у Хрв.) Славенска буквица, ср. колу, а они то чувају и бране се ногама: rillisches Alphabet, alpbabetum cyrillicum. ако који из кола удари ногом онога који хоће һурити, hӯрім, v. impf. blajеn, to: Из другога капу да му уграби, онда онај ваља да дође студни вјетар кури у коло, а овај иде на поље; кад који коме ћурићи, м. р. (coll.) vide бучићи. уграби капу, он с њоме побјегне управо кўрји, рја, pje, vide будињи. међи великога кола, а онај га чија је кана | Ђурка, f. (pl, gen. hўрака) vide [будија) тјера: ако га до назначене мeђе стигне и Һура. ухвати онда онај ваља да иде у коло а овај | Турликање, п. ба3 3rillern auf einem Blasinjtruостане на пољу; ако ли гa дoнде не ухвати, mente, fistulae modulatio. онда ваља на леђима да га носи од међe hypликати, hўрличём, v. impf. trillern (auf ber великога кола до малога, па онда опет да Flöte), modulor. нде унутра.

hўрта, m. hyp. р. Љурчија. Тако су особито hўлати ее, ћулам се, v. r. impf. (у Лици) играти звали Турчију арамбашу његови момци, који се ћулања.

су се звали Туртиновци. hўлити, hўлим, y, impf. т. і. унти, jpigen (bie | ўртаўк[*], m. hypја (будиња) болест, eine 24rt Dhren), arrigo aures.

Krankheit der Truthennen zur Zeit der Begattung, ћўлумак[*], умка, т. као мали топуз, еіnе tleine

desiderium veneris (icherzhaft auch von Frauen). Reute, clayala. [cf. токмак).

Куртиновац, овца, т. 24nbänger pon Tурта. hўљење, т. бag epigen (ber Obren), arrectio au

Ћурче[*], чета, п. eine Beljjate, tunica pellicea. rium.

[cf. Һинтер, финтерац, фурчић]. hòma, f. 1) das Büschel, fasciculus, crista. — 2) hýpiutama,* m. der Zechmeister der Kürstnerntei(у Дубр ) [vide) гомилица.

sterzunft, magister pellionum. hўмеа, m, vide кокошар 1.

Турчибанин, а, о, Seg hурчибаша, magistri pel

lionum. ћумица, f. dim, р. Љума. Кумур, т. vіdе угаљ.

Бурчибалшиница, f. Sіе Traи без һурчибаша, иxor һумўрняца, 1 f. јама гдје се һумур пали, Rob | ьурчија," т. (рі. gen. hўрчија) bеr türjber,

magistri pellionum. hymýpkaya, lenbrennerei, carbonaria. kymýpvuja , m. der Kohlenbrenner, carbonarius, hypunjâ kpècra, f. (y Cpujemy) (1) Orientalijcher

pellio. [vide) кожухар, cf. врзвар. coctor carbonum.

Kuöterich. ] Gartelnöterig. polygonum orientale Аўн, т. (у Грбљу) vidе кљун [1]: Тица не гине

[L. - 2) Färber-Snöterich, polygonum tinctoни с чега, него са свога буна.

rium L.). hўп , hўпа, т. еіnе drt Xopf su Sonig, link: hурчијин, а, о, türictners, pellionis. schmalz, ollae genus.

Курчӣјница, f. Die Riiribuerin, pellionis uxor. Ауда(*), f. eine 24rt Rrug, urcei genus.

Ћурчијнски, Купина, f. augm. p. ћуп.

Ћурчијска,

кa, кo, Stirjtners, pelliоnum. йўпић, m. dim. p. hуп.

hypyinye,* m. das Kürsderhandwert, ars pellionis. hуѕрија, f. 1) vide мост. 2) (Туирија] һурчић, m. (dim. p. hўрак) vidе bурче.

варош у Србији [гл. мјесто у окр. морав - hўскија, f. Der bebel, vectis. [vidе озиб]. cf. ском) на десном бријеrу Мораве (у Ресави).

полуга, ваг. hўпријски, кa, кo, pon Куприја.

hòcter,* m. die Fußichelle (für unbändige, feurige ћупрајца, f. dim. p. ћуприја [1].

Pferde), compes. [vide yro). hўра, m. (pl, gen. hypä) vide будија.

hўтак[*], тка, т. vіdе шуљак 1. ѣўрад, f. (coll.) vide [бучић и) бучад. hýranna, f. der immer schweigt, der Schweigjame, 1.hўрав, рка, m. vіdе будац.

taciturnus. . 2. Љўрак, рка, m. ein mit Beli gejuttеrtеr uns pers ћутати, тим, vide ћутјети [1].

brämter Rod (mit Ärmeln), toga pellibus sub- hýreth, (ucr.) Tum, v. impf. 1) idweigen, si

suta et praetеxta. [cf. бунда, кунтош 1). ѣутити, (зап.) leo. cf. [шутјети, ћутати, фуран, Курана, т. vide [будац) hўрак. hўтјети, (југоз.)) мучати. — 2) (у Дубр.) jubhўрдија, f. 1) (у војв.) беr turse elgrot, vestis len, empfinden, sentio. cf. [vide] ocjehari.

pellicae genus. 2) (у Србији) ein Tanger 3) (у Дубр.) кога, н. п. ћути га, lieb babеп, қranenrod obne 2{ermel. Од прије кад се је

diligo. ко женио (по селима) ваљало је да купи футјети ее, һу тім се, ч. r. inpf. (у Дубр.) јіф млади һурдију (од плаветне чохе) и бeлнув, fühlen, befinden , se babere: Kako ce hyriui ? и многа жена послије те хаљине облачећи ћуткање, п. баз ефbeigenbeigen, impositio siих само као стајаће чува док је жива. lentii.

ѣўткати, кам, т. impf. кога, јетаnѕ jbmeigen | Бух (hy), m. Der фаиф, spiritus [vide 2 дух 1]: heißen, silentium impono.

нема вјетра ни fуха. býtkan! mausestill, obmutuit, obmutuere. [cf. týna, f. der Rüssel, rostrum (suis). [vide ry: шуткац].

бица). cf. сурла. Љутке, јфweigeno, tаcite [vidе мучке): ја се | Бушак, шка, m. hyp. 2. Тух: нема вјетра ви

Кутке смијем (т. ј. радујем се у себи). fушка. Bўтко, m. (у ц. г.) мушки надимак. ѣўшање, п. Зав Obrfeigen, colaphi impactio. [cf. футљив, а, о, jpeigja, taciturnus.

заљепљивање 2, замлаћивање 2). hўтук,“ m. [vidе шуљак 1] Ser X rupp[?], turma[?]. |ьўшати, шам, v. impf. obrfeigen, colaphun imhjhење, п. реrbal. p. ћутјети. hўheрити, рім, v. impf. у загонеци, cf. hyhe-hўше? interj. jagt man bеm Gjel, um ibn zu ent

pingo. [cf. заљепљивати 2, замлаћивати 2]. рице.

fernen, vox asinos repellentis. hўћерицe, f. р. у овој загонеци: Пућерице

Буфере под боботи на земљи, Кукерице до- | hўшити, шим, v. pf. obrjeigen, colaphum impingo. лазе, бабулице односе.

cf. [залијепити 2, замлатити 2, зашачити, прћућети, hўтім, т. impf. (јуж.) vide ћутјети.

дељуснути, шакосати,) приушити. ћуфтета, п. pl. ein Gericot (pon eijikfropefn). hушка, f. vіdе приушак.

cibi genus. Исјеца се ситно пријесно месо и љушкање, п. баз боrtjtopen, protrusio. метне се у њега мало бибера и ситно исје-Тушкапа, f. ein Spiel, ludi genus. [cf. шоркапа]. цана црнога лука, па се онда начине као љушкати, кам, т. impf. н. п. капу ногох, fort. ораси и умељају се у шенично брашно (и

jtopet, protrudo. [cf. шорати 1]. то се зову ћуфтета). Послије тога һуфтета љушкац! кад ко ћуши кога. се попрже на маслу, па се поспу бијелим Тўшнут, а, о, vide [сулуд) Жанут. луком и киселим млијеком.

hўшнути, нём, v. pf. einen Gtop geben, trudo.

У

y, 1) (mit бет асс. и. lос.) in, in [cf. ва]: оти- јубажі, ети се, (јуж.)

шао у цркву; био сам у цркви ; сједи у убаздети се, (ист.) баздим се, v. г. pf. vide Бечу; отишао у Беч. 2) (mmit бет gen.) убаздити се, (зап.) усмрдјети [ce]. bei, apud: у Бога је свашта доста; иште у убіздјети се, (југоз.), мене; има у њега; био сам у Јована на убајатити се, тим се, v. r. pf, perliegen, ѕita пићу. 3) н. п. у недјељу, аnt Conntag. corrumpi, redolere situm. die solis. — 4) у три дана, biппен Srei Xа ўбао, убла, т. (у ц, г.) јама као бунар, из gen, intra tres dies.

5) ит, –: дођи ! које се вади вода чапром [vide студенад; два сахата, ит 31pei ubr, secunda hora.

cf. стублина 1): На убле је Чевске почи6) трговаше један човјек у магарад, mit.

нуо 7) interj. vide yx,

убарити, рим, v. pf. у дјетињој пјесми: Пис, уабати, бам, vide ухабати.

мачка, преко баре, Де си ногу убарила уабоносити се, сй се, v. r. pf. дрво у води, | убацивање, п. баз $ineinverfen, injectio.

im Wasser nur noch dauerhafter werden, humore yoanúbath, 6àuyjêm, v. impf. hineinwerfen, infirmari.

убацити, убацим, v. pf. 3 jicio. [cf. yTyуарачити, арчим, vide ухарачити.

рати 1; утурити). Ў6, Уба, m. luр шид сtаѕt іn bеr Ваљевска / убевўтити се, бев тӣм се, ч. r. pf. (у Земуну) нахија.

обезнанити се, н. п. у болести, in Obnmat yoa, adv. einzeln, hie und da, faum, vix [cf. je

fallen, deficio, cf. бевут. два, преуба]: A. Има ли јабука на јабу- убезекнути се, нём се, т. r. pf. vide прера

кама? Б. Нема, уба гдјекоја. ўбав, а, о, (ријетко се говори, него се чује у убéлити, збелім, (ист.) vidе убијелити.

пјесмама) vidе лијеп: На убаву на пољу убећи, бегнём, (ист.) vidе убјећи. Косову

убивалац, убиваоца, m, vidе убилац. Убавац, авца, m. ame einer Quelle amijen Re: убијање, п. 1) Bas Berlegen, laesio. —

meta und Kruschedol in Sirmien, nomen fontis Grjlagen, occisio. [cf. убијење). (Bandusiae) in Sirmio.

убијати, збијам, v. impf. 1) perleşen, laedo. — убавестити, авестім, (ист.)

2) tösten, occido. [vide 1 бити 2]. 3) гу

vide oбавијеубавијестити, авијестім, (јуж.)

мно с коњма, ftampfen, calco. убавистити, авӣстим, (зап.)

убијати се, убијам се, y, r. impf. jim аnjФla» убавица, f. cf. [vide) златоје.

сти се.

2) баб

стити.

gen, illidor.

modii genus. .

убијелитн, убијелим, v. pf. (јуж.) н. п. платно, убојни камён, т. (Contujionsjtein) Seп тап бет bleichen, insolo.

in einer Schlägerei Zerschlagenen zerrieben eingibt, убијење, n. Grjblagen, occisio [cf. убијање 2]: lapis ad contusiones. није за учење, већ за убијење.

убојница, f. н. п. пушка, СФlate, praeliaris: хойлац, лha, m. Der Zokter, occisor. [cf. убивалац]. Камо теби пушка убојница Ја градиш ли убилити, убилим, (зап.) vidе убијелити. убојницу кулу убиство, п. See Diors, nex. [cf. убиће). убокорити се, рим се, v. r. pf. bujig mеrѕеп, убити, ўбијем, v. pf. 1) erjblagen, occido. [cf. осмр fib bejtаusеn, frutico, н. п. Ішеница, јечам,

тити, усмртити; примлатити, притући ; укину раж. [vidе убусати се).
ти 4, упрдјети]. — 2) аbjlagen, permunment, per- уболети, (ист.)
Іesen, laedo: уби ме у ногу, у руку. — 3) убила уболити, (зап.)

болни, v. pf. erfranten, morbo га жалост, несрећа, штета, пieberjmlagen, af- убољети, (јуж.) соrrірі. [vidе разбољети се). Higo; убио град, слана, рђа. — 4) убити из уборак, брка, m. (у Славонији) Хrt Betrеіsетар, nynke, erschießen, trajicio. 5) убити кога на Mjecto, mausetodt, eneco. 6) у картама, über - убоети, бодём, v. pf. Surch Steфen perpunter,

jteфen, vinco. [— 7) убити патку, cf. прстен 3]. рungo, pungendo laedo: убола та крава. убити се, ўбијем се, v. r. pf. 1) jih bеrlеgеп, убоштво, п. (по зап. кр.) 21rmuth, pauреrtas: убо

laedi: убих се у ногу. — 2) зијаттепjtopеп, бoштина, f. (у Ц. г.) јштина и сиромаштина. congredi [cf. ударити (удрити) се 1]: Убише убрадати, убрадам, v. pf. vіdе исвилати.) се огњем из пушака Како доше, на Турке | Убрадач, брадача, m. eine 21rt leinene Ropftu), удрише, Убише се пољем по низаму 3) vittae genus. [cf. вафел, ваћов, паћел (паћео), fit entleiben, manus sibi inferre. cf. [осмртити паћело). се,) самодавити се.

убрадити, ўбрадим, v. pf. Sеn убрадач иmtђип, убиће, п. (у Ц. г.) беr Diors, caedes. cf. [vide] ѕumеrе vittam, circumdаrе: Убрађена без убиство.

игала (т. ј. пијана). убићи, бигнём, (зап.) vidе убјећи.

убрађивање, n. Sag umthun Seg убрадач, vittae убјећи, убјегнём, v. pf. (у ц. г.) jih fluchten, circumdatio. confugio. cf. [vide) утећи [1].

убрађивати, брађујем, v. impf. беп убрадач ипублажити, ублажім, v. pf, bejänftigent, mitigo. thun, circumdo vittam. убли, убaлa, m. p. 1) роп убао. — 2) (Убли] убраж, ивање, n. Sag untеrnеђnten (eine Вејфäft8),

(доњи и горњи) више Рисна на планини мала molimen. Кнежиница.

убражђивати, бражђујем, v. impf., fit in ein Beублизу (у близу), пађе, prope. [vidе близу). убраздити, браздим, v. pf. Schäft einlassen, убљувати, убљујем, v. pf. bejpeicn, convоmо. іmmіttеrе ѕе in negotium. [cf. уброждити). убог, а, о, (у Дубр.) arm, miѕеr, cf. [vide] си- убрати, берём, v. pf. 1) pfliiten, decerpo: убери ромапан: Убог муж готова лаж.

један грозд. ef. [vide) узабрати. 2) ап• убога, f. adj. (у Дубр.) бie 23ettlerin, mendica. tlаubeit, anlejert, lego, colligo : убери једну коcf. [vide] просјакиња.

тарицу грожђа, cf. [vide] набрати [2]. ўбогац, ўбокца, т. еіn 2Irmer, mіsеr [vide си- убрзити, убрзім, v. pf. убрзићу ја тебе! jagt

ромах): Шокци убокци, Власи сиромаси. man dem Kinde, dem man mit der Strafe droht, убогӣ, m. adj. (у Дубр.) Der Bettler, mendicus. faciam te celerem. cf. [vide) просјак.

убринути се, нем се, т. r. pf. vіdе забринути се. убожак, ошка, шко, (у Лици) vide [сирома- брисати, бришём, v. pf. 1) mijken, tergeo. [cf. убожан, жна, жно, (у Имосв.)шан] убог. утрти 3]. — 2) свијећу (у Дубр.), нос, јфnäи. ўбожар, т. (у Имоск.) беr fre, miѕеr. [vide зеп, еmаngo. cf. [vide] усекнути. сиромах].

убрисивање, п. Saa 2bbijen, abstersio. јбој (3 бој). јбоја ($ боја), m. bie Chläge, ver-убрисивати, брисујем, у. impf, abmijen, abbеrа: лежи од убоја.

stergeo: Убрисује свиленом марамом убојати се, јќи се, у. r. pf. mit Ser bopen turkt убрљати, ўбрљам, v. pf. Бејфтидеп, inquino. cf. davon kommen (en être quitte pour la peur), ti

[vide) упрљати. more luo: бојао сам се, али се нијесам убојао. уброждити, уброждим , v. pf. (у ц. г.) vide убојит, а, о, (ст.) vidе убојни: Дадоше му ко убраздити. пље убојето

уброжђвање, п. [verb. pоп уброжђавати]. ўбојица, m. Sеr fіth gut jmlagt, pugnator acer. уброжђäвати, убрджђавам, т. іmрr. [ро убро

[cf. убојник, бојац 1, бојник 1, бојација). ждити). убојни, на, но, н. п. тонови, Rampf., Glayt., убрус, т. (у Дубр.) баѕ gübet, Зиф, ѕudаrium.

зеrjtirens, praeliaris [cf. убојит]: Гађа њега cf. [личњак, отарак, отирач,) пешкир, [ручикопљем убојнијем

ник, ручник; 2) рида. убојнӣк, т. (у ц. г.) који је убојит, беr fіф убрусад, сца, т. (у Дубр.) ба Xiibel, ѕudаrium.

gut schlägt, pugnator acer (vide yoojuna): cf. [vide) махрама. Све бећара љути убојника

убрушчић, т. dim. р. убрус.

« PreviousContinue »