Һимлије[*], f. pl.: По ножевим, ситне игле кимлије

ѣйнтер, m. (у Ц. г.) vide һурче.

Айнтерац, һинтерца, m. (у Ц. г.) vide [урче] һинтер.

Кйотина, f. вода у Херцеговини: И Тројицу надомак Таслиџе, Украј воде украј Ћио

Тине

Вёф [ћеип, һеиф],* m. baš Belieben, bie uft, lubitus, libido: Да не квари ќефа војводама ћефенак[*], ёнка, m. vide ћепенак: Ешко Мехо | Кипрана, f. (у Ц. г.) име женско, Grauenname, на кефенку nomen feminae.

ћефола, f. [rother Banòfif?, cepola rubescens | Айпӯр, m. (у Ц. г.) као лијепа њива или граL.?] vide скакавица 3.

ёш,* m. bie Bejichtigung eines gewaltjam Seftorbenen, inspectio occisi. cf. крвнина.

ћёшење, п. 1) (јуж.) vide тјешење. - 2) баз Beschauen eines Ermordeten, inspectio occisi. [cf. ћеш].

дина (врт).

1. Кипурак, Һйпурка,) m. (у Ц. г.) һур. о. ћи2. Кипурак, һипурка, пур.

1. Кира, m. (ист.) vide Ћиро.

2. Kupa, f. Frauenname, nomen feminae. Кирибар[*], ибара, m. (у војв.) vide ћелибар. ѣёшити, шим, v. impf. 1) (јуж.) vide тјешити : | һйриз[*], m. ber hujterfleifter, gluten. cf. [vide] Заплака се ђевојка, Ћешио је светитељ Она ћеши своју милу снау

ћириш [2].

Ћешио је | Ћирилов дан, ( m. ber Slamen Xpoftel Ayrill Мирко војевода 2) ben gewaltjam Seftor= | Ћирил философ,) [14. фебр.]. Србљи припови

-

benen beschauen, inspicio occisum. [cf. heu].

ћешке, кета, n. vide кешке.

1.й, һёри, f. vide кћи.

[2.ћи, у загонеци, cf. Һиверица.]

hàбper,* m. der Schwefelfaden, das Schwefelhölzchen, filum sulfuratum, assula sulfurata. cf. [vide] сумпорача.

једају да тице на Ћирилов дан траже друга свака себи да граде гнијездо и да носе јаја; па која га не нађе, она се објеси. Айрица, m. (у Биограду) момче које је у служби код кака господина, бer Bebiente, famulus. ћириџија[*], m. (по југоз. кр.) vide кириџија: Из свијета срете Кириџије

-

ѣйверица, f. у овој загонеци: У нас коза ћи-|һйриш[*], m. 1) eine Wrt Bauhol, materiae genus. верица, ћи на боку шарена ! [милојка]. 2) ber hujterfleifter, gluten. [cf. Һириз]. ѣйвер-коза, f. у овој загонеци: Кивер-коза Ћирјак, m. Жаниšname, nomen viri (von СугіҺиверица Ћивер сина породила, А унука acus?). суманита! [лоза, вино и ракија].

Кирко, м. Жаnnšname, nomen viri (von Ћирјак). һйвот, m. (xißwTós) bie Heliquientruße, cista in | Киро, m. (јуж.) Тапи нате, nomen viri (vou qua servantur sanctorum ossa. Cyrillus). [cf. 1 Ћира]. Һиглићати, у загонеци: Ћиглићала јаретина, һитап,* Һитáпа, т. баз Ви), bie Bibel (ber RoКиглићала дрветина, Киглићала ти душа ran), biblia: На Китапу своме алкурану докле ми не угонеташ (дипли). А Китае носе под пазуом Айкавац, кавца, m. (у Ц. г.) ован који се на-ѣйѣ, m. (у Ц. г.) vide иње.

учи те води овце кад удари непријатељска |һићер, m. у овој загонеци : Кићер паћићер, на чета. Кад чобанин опази чету, он избацивши глави му коситер; кад ћићер кликне, све пушку побјегне куд хоће, а һикавац, на коме мртве дигне! [кокот у зору кад заајева]. је и звоно, одмах за чобанином а овце за | һифта, m. ber Rrämer (veräßtlid)), tabernarius. њим; ако чобанин није рад метати пушке, он се само каменом или чиме другијем баци на ћикавца, и он одмах потрчи за њим као и пушку кад чује.

[cf. бакала].

һифтин, а, о, без һифта, tabernarii. ифтински, ка, ко, &rämer, tabernariorum. һифтица, f. dim. v. Һифта.

һопити, пим, v. pf. icolagen, werfen, percutere. [vide ударити 1].

Бор, adj. indecl. vide hорав. Кор се додаје имену спријед, н. п. Кор-Божо, Кор-Сиасоје; а у пјесми стоји и само без имена:

50

Кор-Спасоју по Тршића дају, Ћор се меће, | 2. ћошак,* шка, т.) баз Éd, bie Éde, angulus, ни гледати не ће ћоше,* ета, п. [vide] рогаљ, cf. угал: На кошета сићани чардаци

2. һора, f. н. п. кобила, einäugig, altero oculo | ћошели,* adj. indecl. edit, angulosus. captus. hy, hŷa, m. vide hyx. һорав, а, о, einäugig, altero oculo captus. [cf. | 1. Һуба, f. ber Shopf(ber Denne), cirrus. [cf. кукма]. Кор, кори]. 2. hýбa, f. die Schopfhenne, gallina cristata. [cf. капорка, капура, һубача].

Бубаст, а, о, н. п. кокош, Беђub, cristatus. [с. капораст, крунаст, кукмаст]. Бубача, f. (у Грбљу) vide [2]һуба. oculo | Һубица, f. dim. v. [1]һуба.

Бордисати, дишем, v. pf. verberben, pessumdo: ћудати се, дам се, v. r. impf. [heu werben, conТако ме море не ћордисало! cf. [vide] hep

Һудљив, а, о, н. п. коњ, [eu, pavidus, faкори, ра, рô, vide һорав: И корога коња Ро-| ћудовит, cile expavescens.

косин, а, о, без оса, hominis depilis. Косиница, f. біе ўrau eines hoca, uxor hominis | #укати се, Кука се, v. r. impf. говори се, depilis.

Һóco[*], m. (јуж.) ber Bartloje, depilis. [cf. | 1.Һукнути, Һукнём, v. pf. einmal wie ber ук hoca].

Һула, f. (у Бачкој) vide [батина 1] кијача. Кохнути се, нём се, v. r. pf. [dim. v. Һохати се]. Бўлав[*], а, о, vide чулав.

1. ћошак,* шка, m. Wtan, solarium [vide док- |Ђулање, п. (у Лици) игра која се у Црној горн сат]: Кад изиђе на Кошка првога зове грабикаиа. Играчи назначе на земљи

једно мало коло, па око онога подалеко |Ћурдијетина, f. augm. v. Ћурдија.
једно велико. Половина играча уђе у мало | ћурдијца, f. dim. v. Һурдија.
коло и сваки се начетвороножи, а од ћуре, рета, n. vide буче.
онијех што остану на пољу сваки гледа да Ћурење, п. баз Bljen, Hatus.

би уграбио капу коме од онијех што су у ћурилица, f. (у Хрв.) Славенска буквица, су. колу, а они то чувају и бране се ногама: rillisches Alphabet, alpbabetum cyrillicum.

ако који из кола удари ногом онога који хоће | Һурити, һӯрим, v. impf. blajen, Но: Из другога капу да му уграби, онда онај ваља да дође студни вјетар Кури

у коло, а овај иде на поље; кад који коме ћурићи, т. pl. (coll.) vide бучићи. уграби капу, он с њоме побјегне управо к һурји, pja, pje, vide будињи.

међи великога кола, а онај га чија је капа | ћўрка, f. (pl. gen. Һўрака) vide [будија] тјера: ако га до назначене међе стигне и Һура.

ухвати онда онај ваља да иде у коло а овај | ћурликање, п. баз Zrillern auf einem Blašinjtru. остане на пољу; ако ли га донде не ухвати, mente, fistulae modulatio.

онда ваља на леђима да га носи од међе ћурликати, һурличём, v. impf. trillern (auf ber Flöte), modulor.

великога кола до малога, па онда опет да иде унутра.

һулати се, һулам се, v. r. impf. (у Лици) играти се һулања.

Курта, m. hyp. v. Һурчија. Тако су особито звали Ћурчију арамбашу његови момци, који су се звали Куртиновци.

Һулити, һӯлӣм, v. impf. т. j. уши, jpißen (bie | һуртаӱк[*], m. Һурја (будиња) болест, eine Wrt

Dhren), arrigo aures.

Һулумак[*], умка, т. као мали топуз, eine fleine
Reule, clavula. [cf. токмак].

Буљење, п. баš Spigen (ber Dhren), arrectio au-
rium.

һума, f. 1) баз üfchel, fasciculus, crista. - 2)
(у Дубр.) [vide] гомилица.
Кумез,* m. vide кокошар 1.
ћумица, f. dim, v. һума.
Һумур,* m. vide угаљ.

Һумурница, f. јама гдје се һумур пали, Rob
Кумурњача, lenbrennerei, carbonaria.
ћумурџија,* m. ber Roblenbrenner, carbonarius,
coctor carbonum.

Бун, м. (у Грбљу) vide кљун [1]: Тица не гине
ни с чега, него са свога куна.

Krankheit der Truthennen zur Zeit der Begattung, desiderium veneris (scherzhaft auch von Frauen). Куртиновац, овца, m. Wnhänger von Ћурта. Бурче[*], чета, n. eine Belzjađe, tunica pellicea. [с. Һинтер, һинтерац, Ћурчић]. Ћурчибаша,* m. ber Bechmeifter ber Rürdnermeifterzunft, magister pellionum.

Ћурчибашин, а, о, без һурчибаша, magistri pellionum.

Һўрчибашиница, f. bie ўrau без һурчибаша, uxoг magistri pellionum.

һурчија, m. (pl. gen. Һурчија) ber sürner,

pellio. [vide] кожухар, cf. крзнар.

Ћурчија креста, f. (у Сријему) [1) Drientalijcher Kuöterich.] Gartelnöterig, polygonum orientale [L. 2) Färber-Knöterich, polygonum tinctorium L.).

куп, купа, m. eine Wrt Zopf su ponіg, Rinò- | һурчијин, а, о, &йтін, pellionis.

schmals, ollae genus.

Купа[*], f. eine Wrt Rrug, urcei genus.

Купина, f. augm. v. уп.

ћупић, m. dim. v. hyn.
Ћуприја,* f. 1) vide мост. 2) [Ћуприја]
варош у Србији [гл. мјесто у окр. морав-
ском] на десном бријегу Мораве (у Ресави).
Ћупријски, ка, ко, von Ћуприја.
Ћупријца, f. dim. v. ћуприја [1].
Бура, m. (pl. gen. hýpâ) vide будија.
Һурад, f. (coll.) vide [бучићи] бучад.
1. Бурак, рка, m. vide будац.

Һурчијница, f. bie Rücionerin, pellionis uxor.
Ћурчијнски,

Ћурчијски, Kâ, кô, Kürschner-, pellionum.
Ћурчилук,* m. baš Rürfherhanbwert, ars pellionis.
һурчић, m. (dim. v. Һўрак) vide һурче.
һускија,* f. ber Debel, vectis. [vide озиб]. cf.
полуга, ваг.

hỳстек, m. die Fußschelle (für unbändige, feurige
ferbe), compes. [vide путо].
Бутак[*], тка, m. vide шуљак 1.

ћуталица, f. бer immer ichweigt, ber hweigjaте,
taciturnus.

| Һутати, тим, vide ћутјети [1].

Бутети, (ист.) тим, v. impf. 1) jdweigen, si-
Ћутити, (зап.) leo. cf. [шутјети, ћутати,]
һутјети, (југоз.)) мучати. - 2) (у Дубр.) fü-
len, empfinben, sentio. cf. [vide] осјећати.
3) (у Дубр.) кога, н. п. ћути га, lieb Бабеп,
diligo.

2. Курак, рка, m. ein mit Belz gefütterter uns ver brämter Rod (mit Wrmeln), toga pellibus subsuta et praetexta. [cf. бунда, кунтош 1]. һуран, һурана, m. vide [будац] һурак. Һурдија,* f. 1) (у војв.) ber furze Belzrod, vestis pellicae genus. - 2) (у Србији) ein langer Grauenrod оnе Hermel. Од прије кад се је ко женио (по селима) ваљало је да купи | Ђутјети се, һутим се, v. r. impf. (у Дубр.) ф млади һурдију (од плаветне чохе) и белнук, fühlen, befinben, se babere: како се ћутиш?

и многа жена послије те хаљине облачећи ћуткање, п. баз фweigenbeißen, impositio siих само као стајаће чува док је жива. lentii.

Буткати, кам, v. impf. кога, jemanb ichweigen|ћÿх [hy], m. ber Spauh, spiritus [vide 2 дух 1] heißen, silentium impono. нема вјетра ни куха. Буткац! maujeftill, obmutuit, obmutuere. [cf. |ћуша, f. ber Rüffel, rostrum (suis). [vide ryшуткац]. бица]. сf. сурла.

Кушка.

Бутко, imeigenb, tacite [vide мучке]: jа се ѣушак, шка, m. hyp. v. bух: нема вјетра ни
Кутке смијем (т. ј. радујем се у себи).
Бутко, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
Кутљив, а, о, chweigiam, taciturnus.
Кутук,* m. [vide шуљак 1] ber rupp[?], turma[?].
Бућење, п. verbal. v. Һутјети.
Һўһерити, рûм, v. impf. у загонеци, cf. byhe-

рице.

Буђерице, f. pl. у овој загонеци: Кућерице һућере под боботи на земљи, Кућерице долазе, бабулице односе.

кушање, п. баš Dhrfeigen, colaphi impactio. [cf. заљепљивање 2, замлаћивање 2]. |һушати, шам, v. impf. ohrfeigen, colaphum im

pingo. [cf. заљепљивати 2, замлаћивати 2]. \ше! interj, jagt man bem Gjel, um ißn gu ent

fernen, vox asinos repellentis.

кўшити, шим, v. pf. obrfeigen, colaphum impingo.
cf. [залијепити 2, замлатити 2, зашачити, пр-
дељуснути, шакосати,] приушити.

Бућети, һутім, v. impf. (јуж.) vide ћутјети.
Буфтета, n. pl. ein Sericht (bon jotöbeín), Кушка, f. vide приушак.

cibi genus. Исјеца се ситно пријесно месо и ћушкање, n. baš Gortitoßen, protrusio.
метне се у њега мало бибера и ситно исје- |ћушкапа, f. ein Spiel, ludi genus. [cf. шоркапа].
цана црнога лука, па се онда начине као | һўшкати, кам, v. impf. н. п. капу ногом, fort
ораси и умељају се у шенично брашно (и itoßen, protrudo. [cf. шорати 1].

то се зову һуфтета). Послије тога ћуфтета | ћўшкац! кад ко ћуши кога.

па се поспу бијелим ћӱшнут, а, о, vide [сулуд] һанут.

се попрже на маслу,
луком и киселим млијеком.

һушнути, нём, v. pf. einen Stoß geben, trudo.

у, 1) (mit бет acc. u. loc.) in, in [cf. ва]: оти-
шао у цркву; био сам у цркви; сједи |
Бечу; отишао у Беч. 2) (mit bem gen.
bei, apud: у Бога је свашта доста; иште у
мене; има у њега; био сам у Јована на
пићу. - 3) н. п. у недјељу, ат Sonntag
die solis. 4) у три дана, binnen brei Za
gen, intra tres dies.
5) um, -: дођи у
два сахата, um zwei Whr, secunda hora.
6) трговаше један човјек у магарад, mit.

7) interj. vide yx.

забати, бам, vide ухабати.

баздим се, v. r. pf. vide усмрдјети [се].

|убажђети се, (јуж.)
убаздети се, (ист.)
убаздити се, (зап.)
убаздјети се, (југоз.)
убајатити се, тим сe, v. r. pf. verliegen, situ
corrumpi, redolere situm.

убао, убла, m. (у Ц. г.) јама као бунар, из

које се вади вода чапром [vide студенац; cf. стублина 1]: На убле је Чевске почи

нуо

убарити, рим, v. pf. у дјетињој пјесми: Пис, мачка, преко баре, Де си ногу убарила

уабоносити се, ch ce, v. r. pf. дрво у води, убацивање, n. baš Dineinwerfen, injectio.

im Baffer nur noh Sauerhafter werben, humore | убацивати, бацујем, v. impf. bineinwerfen. inyoamura, Ghnyje, p. impf.) hinein perfentyfirmari.

уарачити, арӑчим, vide ухарачити.

Уб, Уба, m. Gluß unb Stabt in бег Ваљевска
нахија.

ỳбa, adv. einzeln, hie und da, kaum, vix [cf. je-
два, преуба]: А. Има ли јабука на јабу-
кама? Б. Нема, уба гдјекоја.
убав, а, о, (ријетко се говори, него се чује у
пјесмама) vide лијеп: На убаву на пољу
Косову

Убавац, авца, m. Rame einer Duelle zwijdhen Re-
meta und Kruschedol in Sirmien, nomen fontis
(Bandusiae) in Sirmio.
убавестити, авестим, (ист.)
убавијестити, авијестим, (јуж.)
убавистити, авистим, (зап.)
убавица, f. cf. [vide] златоје.

vide обавије

стити.

рати 1; утурити].

убевутити се, бèвӳтим се, v. r. pf. (у Земуну)
обезнанити се, н. п. у болести, in Дритаф
fallen, deficio. cf. бевут.
убезекнути се, нём се, v. r. pf. vide препа-

сти се.

2) bas laedo.

убелити, убелим, (ист.) vide убијелити.
убећи, бегнем, (ист.) vide убјећи.
убивалац, убиваоца, m. vide убилац.
убијање, п. 1) baš Berleßen, laesio.
Érjolagen, occisio. [cf. убијење].
убијати, убијам, v. impf. 1) verleşen,
2) töbten, occido. [vide 1 бити 2].
мно с коњма, ftampfen, calco.
убијати се, убијам се, ѵ. г. impf. fi анфа
gen, illidor.

- 3) ry

убијелити, убијелим, v. pf. (јуж.) н. п. платно, bleichen, insolo.

убојни камен, m. (Contuftonšjtein) ben man бен in einer Schlägerei Zerschlagenen zerrieben eingibt, lapis ad contusiones.

убојница, f. н. п. пушка, Eclat, praeliaris: Камо теби пушка убојница - Ја градиш ли убојницу кулу

убокорити се, рим се, v. r. pf. bujig werben, fich beftauben, frutico, н. п. шеница, јечам, раж. [vide убусати се].

убијење, п. Érlagen, occisio [cf. убијање 2]: није за учење, већ за убијење. убилац, лца, m. ber Zöster, occisor. [cf. убивалац]. убилити, убилим, (зап.) vide убијелити. убиство, п. ber Morb, nex. [cf. убиће]. убити, убијем, v. pf. 1) erchlagen, occido. [cf. осиртити, усмртити; примлатити, притући; укинути 4, упрдјети]. - 2) abflagen, verwunben, ver- уболети, (ист.) Хевен, laodo: уби ме у ногу, у руку. - 3) убила уболити, (зап.) болим, v. pf. erfranten, morbo га жалост, несрећа, штета, nieber[mlagen, af- |убољети, (јуж.) corripi. [vide разбољети се]. Ні; убио град, слана, рђа. 4) убити из уборак, брка, m. (у Славонији) Xr Setreibemaß, пушке, етіфіеßen, trajicio. 5) убити кога на modii genus. мјесто, maujetost, eneco. - 6) у картама, über | убости, бодем, v. pf. burch Stedjen verwunben, ftehen, vinco. [- 7) убити патку, cf. прстен 3]. pungo, pungendo laedo: убола га крава. убити се, убијем се, v. r. pf. 1) fih verlegen, убоштво, п. (по зап. кр.) Xrmuth, paupertas: убоlaedi: убих се у ногу. 2) zufammenftoßen, ўбоштина, f. (у Ц. г.) (штина и сиромаштина. congredi [cf. ударити (удрити) се 1]: Убише | [убрадати, убрадам, v. pf. vide исвилати.] се огњем из пушака Како доше, на Турке убрадач, брадача, m. eine Wrt leinene Ropftuch, удрише, Убише се пољем по низаму vittae genus. [cf. ваћел, ваћов, паћел (паћео), паћело].

3)

fich entleiben, manus sibi inferre. cf. [осмртити се,] самодавити се.

убиће, п. (у Ц. г.) ber Dìoro, caedes. cf. [vide]
убиство.

убићи, бигнем, (зап.) vide убјећи.
убјећи, убјегнём, v. pf. (у Ц. г.) fich flüchten,
confugio, cf. [vide] утећи [1].
ублажити, ублажим, v. pf. beäntigen, mitigo.
убли, убала, m. pl. 1) von убао. — 2) [Убли] |
(доњи и горњи) више Рисна на планини мала
кнежиница.

ублизу (у близу), пађе, ргоре. [vide близу].
убљувати, убљујем, v. pf. befpeien, convomo.
убог, а, о, (у Дубр.) arm, miser, cf. [vide] си-
ромаштан: Убог муж готова лаж.
убога, f. adj. (у Дубр.) bie Bettlerin, mendica.
cf. [vide] просјакиња.

убогац, убокца, m. ein Wrmer, miser [vide си-
ромах]: Шокци убокци, Власи сиромаси.
убоги, m. adj. (у Дубр.) ber Bettler, mendicus.
cf. [vide] просјак.

убожак, ошка, шко, (у Лици)) vide [сиромаубожан, жна, жно, (у Имоск.) шан] убог. убожар, m. (у Имоск.) ber Xrme, miser. [vide сиромах].

убој (убој), убоја (убоја), m. біе hläge, verbera: лежи од убоја.

убрадити, убрадим, v. pf. ben убрадач umthun, sumere vittam, circumdare: Убрађена без игала (т. ј. пијана).

убрађивање, n. baš Umtßun без убрадач, vittae circumdatio.

убрађивати, брађујем, v. impf. ben убрадач итthun, circumdo vittam.

убражђивање, п. баз Unternehmen (eines efchäfts), molimen.

убражђивати, бражђујем, v. impf. fich in ein Se убраздити, убраздим, v. pf. fchäft einlaffen,

immittere se in negotium. [cf. уброждити]. убрати, берём, v. pf. 1) pflüden, decerpo: убери један грозд. cf. [vide] узабрати. 2) an, flauben, antejen, lego, colligo: убери једну котарицу грожђа. cf. [vide] набрати [2]. убрзити, убрзим, v. pf. убрзићу ја тебе! fagt man dem Kinde, dem man mit der Strafe droht, faciam te celerem.

убринути се, нём се, v. r. pf. vide забринути се. убрисати, бришем, v. pf. 1) wifhen, tergeo. [cf. утрти 3]. 2) свијећу (у Дубр.), нос, фиäцзеп, emungo. cf. [vide] усекнути. убрисивање, п. баз Wbmifchen, abstersio. убрисивати, брисујем, v. impf. abwijchen, abstergeo: Убрисује свиленом марамом убрљати, убрљам, v. pf. Бе[фтиßеn, inquino. cf. [vide] упрљати.

убојати се, јим се, v. r. pf. mit ber bloßen urht | Savon fommen (en être quitte pour la peur), timore luo: бојао сам се, али се нијесам убојао. уброждити, уброждам, v. pf. (у Ц. г.) vide убојит, а, о, (ст.) vide убојни: Дадоше му копље убојито

убраздити.

ждити].

уброжђавање, п. [verb. von уброжђавати]. убојица, m. ber fich gut fchlägt, pugnator acer. |уброжђавати, уброжђавам, v. іmpf. [von убро[cf. убојник, бојац 1, бојник 1, бојаџија]. убојни, на, но, н. п. топови, Rampf», $lat», zerftörens, praeliaris [cf. убојит]: Гађа њега копљем убојнијем

убојник, m. (у Ц. г.) који је убојит, бer fi gut lägt, pugnator acer [vide убојица]: Све бећара љути убојника

убрус, m. (у Дубр.) баß Zühel, Zuh, sudarium.
cf. [личњак, отарак, отирач,] пешкир, [ручи-
ник, ручник; 2] рида.

ўбрусац, сца, m. (у Дубр.) баз ühel, sudarium.
cf. [vide] махрама.
убрушчић, m. dim. v. убрус.