два по Богу брата 2) vide вранац: Поткова му врана дебелога 3) враг [vide ђаво], кад му не ће име да спомену: Мање више, свак има свог врана. [2] вран, врана, но, (врани, на, но) [фwarz. ater. [vide црн]. враг, m. ber Zeufel, diabolus, cf. [vide] Ђаво:|[1] вран, m. 1) vide гавран [1]: Ја два врана, Ко с врагом тикве сије, све му се о главу лупају; Не да му враг мировати; Не лези, враже (кад се приповиједа да је ко што зло једно за другим радио); Није му ни врага; не ће му бити ни врага, eš jehlt ihm gar nichts. врагађур, врагађура, m. Питали бабу кад је ишла на панађур куда ће, а она пуна радости одговорила: „идем на панађур Бур." А кад се вратила с панађура, онда је запитали: „ђе си била, бако?“ „На панађуру и на врагађуру“ (одговорила љутита, пошто је видјела да на панађуру не да нико ништа без новаца). | врана, f. (pl. gen. врана) bie &rähe, cornix: Врана врани очију не вади; Викнуше (гракнуше) као на бијелу врану. --- вранац, нца, m. 1) ber Happe (j)warzes ferb). враговање, m. ber Diuthwille, petulantia. [cf. | вранетина, f. augm. v. врана. враговати, врагујем, v. impf. Ruthwillen treiben, враголан, враголана, m. ber Wuthwillige, petu- враголисање, n. vide враговање. враголић, m. (у Дубр.) біе 2Bajjernuß, trapa natans Linn.(?) враголица, f. vide ђаволица. враголетво, п. vide враговање. врагољење, п. vide враговање. врагометан, тна, 0, (по југоз. кр.) vide враго- врагулин, врагулина, m. (у Боци) vide враго- Вражогрнци, Вражогрнаца, m. pl. село на ли- врајкор, врајкора, [фрајкор] m. баз õreicorps, manus volonum. врајкорац [фрајкорац], рца, m. ber Greicorift, volo. врајкорија [фрајкорија], f. bie Freicorps, volo-| num copiae. врајкорски [фрајкорски], ка, ко, Sreicorp, volonum. [врајт (фрајт), m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) ber Befreite, miles gregarius immunis statione. (Види прво издање). cf. драживашка]. Вранеша, f. (у Грбљу) име кози, Зіеденнате, nomen caprae. вранило, п. Shwärje, atramentum. вранин, а, о, ber Rräbe, cornicis. вранити, враним, v. impf. jdmärzen, atro. -- вранока, f. име овци (враноока?) фарзнате, nomen ovi indi solitum. вранота, м. во црн без биљеге, ein jarger Ochs, bos ater. вранц, т. біе ўranzofen (stranfheit) [bie ujtjeuße], lues venerea [syphilis. vide врењак]. вранцав, а, о, venerijd, morbo gallico corruptus. [cf. вранцљив]. вранцање, п. баš Mujteđen mit Branzojen, infectio venerea. вранцати, цам, v. impf, mit Branzojen anjteđen, inficio morbo gallico. врапцати се, цам се, v. r. impf. venerijch werben, вранцљив, а, о, vide вранцав. Вранчић, m. dim. v. вранац. врањ, врања, m. 1) ber Spuus, obturamentum. Врања, f. 1) варошица у југоисточној Србији: brüfen[tänbel], herbae genus [gymnadenia co- | Вратна, f. adj. намастир у крајини Неготин nopsea R. Br.]. Врањача, f. брдо у Велебиту к Далмацији. врањење, п. баз hwärzen, atratio. врањи, ња, ње, Prähen», 3. 3. Neft, cornicis. врањи лук, m. eine Wrt (wilben) au [Milojtern] porri genus [ornithogalum L.]. Врањина, f. острво у блату Скадарском (око 50 пушака). врапчев, а, о, без perlings, passeris. ској. вратна кост, f. [bas Bungenbein], os hyoideum. врапчић, m. dim. v. врабац, passerculus. [cf. | вратница, f. (у Ц. г.) vide довратник. врапчје сјеме, п. Rame einer flange [teinjame], plantae genus [lithospermum officinale L. cf. дивља проха]. врапчји, (врапчја), чја, чје, беп Éperlingen ge börig, passerinus. врапчји нокти, m. pl. Жame einer $flanze, plan- врас [фрас], m. (у војв.) bie Braiß (öjterr. bie вратаоца, п. pl. dim. v. врата. [cf. враташца]. вратнице, f. pl. 1) врата од прућа исплетена, или од дрвета начињена, баз Satterthor, porta clathrata. Вратнице понајвише стоје на путу, и затворају се да не иде марва у поље; или на тору. 2) (у Рисну) vide [довратник] прагови. Вратно, n. adj. брдо у Ловћену. --- вратолом, т. 1) (heltwort) би Palsbreber! an- latini. вратар, вратара, m. ber Thormärter, janitor. [cf. | враторски [фраторски], ка, ко, fratrij, mona вратарџија, капиџија]. вратарев, вратаров, а, о, без Zhormärters, janitoris. враташца, п. pl. vide вратаоца. на које се навија платно, ber Bruftbaum, ju- вратина, f. augm. v. врат. вратити, вратим, v. pf. [cf. врнути] 1) um= вратити се, вратим се, v. r. pf. umfehren, reve- вратиша, f. ber Burüdgeber, redditor: Ни вра тиша ни платиша. Вратла, Вратала, n. pl. планина у Херцего вини. chalis. враћа, f. (у Ц. г.) bie Rüdgabe, restitutio [cf. враћам]: без плаће и без враће. враћам, һма, m. (у приморју) у пословици: враћање, [cf. вртање 1] 1) баз Umtehren, con- враћати се, һам се, v. r. impf. umferen, saepe врач, врача, т. 1) 2Babrjager, divinus, cf. [врачар 1,] погађач, гатар: Ако није врач, а он је ногађач. 2) Derenmeifter, magus. [cf. бајач, бајало]. врачање [вражање ?], n. [cf. гатање] 1) baš 2Bahr= jagen, divinatio. 2) das Heren, incantatio. врачар, врачара, m. 1) vide врач [1]. 2) [Вpauap] die Umgegend von Belgrad, die zwar in ben Siebern поље beißt, aber bügelig ift: Док ми гледа Крњо на Земуна, А Маргета на Врачар на поље врачара, f. [cf. врачарица] 1) bie Sabrjagerin, divina. cf. гатара. 2) die Zauberin, maga [vide бајалица]. вратло, п. (у Боци) као врата, н. п. ено брода | врачарев, а, о, vide врачаров. на вратло (кад улази из мора у залив), біе врачарина, f. bie Babrjagergebübr, quod divino Mündung, ostium. datur. [cf. гатарина]. врачарица, f. vide врачара. Врачаров [врачарев], а, о, без 28abriagers, e хватају раке или рибу као пљунувши у оно што први пут ухвате). renmeijters, divini, magi. [cf. врачев, гатарев | врвца, f. bіе djnur, funiculus [cf. дретва, ка(гатаров)]. врачарски, ка, ко, 28abrjager, divinorum, ma gorum. врачати, врачам [вражати, жам?], v. impf. [cf. нап, тенеф, гајтан, уже 3, узица]: Вуку му 1. врг, м. крбањ, cin Schöpfgefäß von Rürbis, вргнути, нём, vide [1] врћи. вргнути се, нём се, vide врћи се. weit Неретва, nomen urbis: Ти отиди ка Вргорцу граду, Те савежи Жарића Асана водања, f. (у Ц. г.) vide [вика 1] вардања. врдање, п. баз Musweiden, declinatio. [cf. шеВељење]. врачевека молитва, f. (у Боци) некака мо- Вргорац, Вргорца, m. Stabt im Rüftentanbe инлитва која се чита болесницима. Врачи (Врачеви), m. pl. bie heiligen Merzte (Ros= таз инь Датian), medici (Cosmas et Damianus) [vide безмитни врачи]. враџбина, f. (понајвише се говори pl. врацбине) біе pererei, Bauberei, artes magicae. [cf. вража?]. врдати, дам, v. impf. außzuweichen fußen, declinare. [cf. варакати, варакати се; шевељити]. врашки, ка, ко, tenflif, diabolicus. [cf. ђавол- | Врдник, Врдника, m. 1) село у Фрушкој гори. ски]. врба, f. bіе 2Beibe (Baum), salix: То је на врби свирала (б. і. nicht3); Кад врба грожђем роди | (nie). Врбас, т. 1) вода у Босни. 2) село у Бачкој. врбица (врбица), f. 1) dim. v. врба. - 2) врбове гранчице које свештеник на Цвијети | ујутру послије миросања раздаје, біе Balm žweige, rami palmarum. [— 3) (Врбица) f. nom. pr. село у Крајини неготинској; види 5. ѵ. Крајина 2.] врбљак, врбљака, т. біе Seibengegens, bаѕ Bei dengebüsch, salictum. врбов, а, о, Beiben, 3. 3. Saub, salicis. Поуздати се у кога као у врбов клин. 2) намастир код тога села (тај се на- воднички, ка, ко, von Врдник. | вребати, вребам, v. impf. Iquern, insidior. [cf. Врбова, f. adj.: Кад су били на воду Врбову | вредан, дна, дно, (ист.) vide вриједан. вредити, дим, (ист.) vide вриједити: Обрвице врбовати се, врбујем се, v. г. impf. fih anwer ben lassen, do me (ad militiam). врбовина, f. Beibenhols, lignum salignum. врбовка, f. 283erbung, comparatio (delectus) militum: отишао у врбовку (говорило се и у Србији за времена Карађорђијева кад ко отиде да изгони на војску људе који су остали код кућа или с допуштењем отишли кућама, па се још не повратили). врбо¤â¤, m. die Zeit da die Weide ausschlägt (mit satyrischem Nebenbegriff), tempus quo salix frondescit. cf. винобер. вредноћа, f. (ист. и јуж.) ber Berth, bie Bür= bigfeit, dignitas. | вредовац, овца, m. (у Сријему) gelbe Biejenraute, вређање, п. (ист.) vide вријеђање. врежа, f. (ист.) 1) vide вријежа. - 2) (у Бачк.) врезнути, нём, v. pf. einen Streidh verfeßen, ba- врèло, n. die Quelle, der Ursprung des Flußes, fons. врењак, њка, m. eine Wrt Pautfranfheit, genus врёнга, f. vide [врењак] френга. врење, п. баз ieben, aestuatio. врёо, врела, ло, сіß, fervidus. [cf. жежак]. врёоце, n. dim. v. врело. вресак, ска, т. (ист.) vide вријесак. вресло, п. (ист.) vide вријесло. вретенар, вретенара, m. ber Spinbelmacher, qui fusos conficit. вретенара, f. н. п. мјерица, котарица, ber orb, worin die Spindeln gethan werden, sporta fusis asservandis. вретенарев,) а, о, без Spinbelmahers, ejus qui вретенаров, conficit fusos. вретенка, f. (у воденици) Drilling (Zriebras), tympanon. вртено. вретено, п. 1) bic Spinbel, fusus. cf. бретено, величине, а џак је узак и дугачак. Све ово разликује се од торбе по томе што је она мања и што има повраз или упрте). вречетина, f. augm. v. врећа [cf. врећурина]: 2) vide врзење. врзати се, врзам се, v. r. impf. vide врсти се: врза се око куће. врзење, п. leben an einem Drle, To haerescere. [cf. врзање 2, вртљање]. врзиминê, аdν. (y II. r.) schleudernd, jactu. cf. [изручке,] хитимице [1 (итимице)], пусти мичке. врзина, f. (у Шумад.) vide обала 2. су ми да под Велебитом има село Врзићи, и више њега наврх Велебига мјесто које се зове Врзино коло, на коме виле играју. (Тај је био и на врзину колу говори се за човјека, који је много учно —). Такови Ђаци послије зову се грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче. Грабанцијаши су сви издрпани („какав је издрпан, као грабанцијаш"). Врзићи, m. pl. село у Хрватској под Веле- вридан, дна, дно, (зап.) vide вриједан. вриједити, дим, v. impf. (јуж.) werth fein, va- вриједност, вриједности, f. бег Berth, valor. вријеђати, вријеђам, v. impf. (јуж.) аufreißen вријежа, f. (јуж.) 1) ber Stengel (3. 23. без tür- men вријес, m. (у Ц. г. говори се и фријес) vide вријесак. врзино коло, п. Срби приновиједају да неки | вријесак, ска, m. (у Лици) трава која по врх ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду (њих 12 мора бити) на врзино коло (да доврше са свијем и да се закуну. А гдје је то врзино коло, и шта је, Бог би га знао), и ондје некакву особиту књигу чатећи нестане једнога између њих дванаест (однесу га ђаволи | вријесло, п. (јуж.) [vide повраз]. или виле), али они не могу познати кога је вријећи, вршем, v. impf. (врхао, врхла, ло, у нестало. Људи из Хрватске приповиједали Ц. г. врсијах) (јуж.) [cf. 2 ври] 1) Streibe Велебита мирише, а по Лици не, и зове се вриштина [Вejenbeibe, calluna vulgaris Salisb.]. cf. вријес [(фријес), вријесац]. вријесац, сца, m. (у Дубр.) vide [вријесак] вријес. 2) врљати, врљам, v. impf. 1) fchlenbern, ambulo. [cf. главрњати, ландати, лутати, шалабазати]. 2) werfen, jactare [vide 2 бацати 1]. врљика, f. біе tange zum ingäunen, tignum (pertica) sepiendo horto. austreten (mit Pferden), tero frumentum. (у Боци) кукурузе, vide крунити. вриме, вримена, п. (зап.) vide вријеме. врисак, ска, m. 1) vide вриска: напао ми на дијете некакав врисак, т. ј. плаче, вришти; А за Ђурђем мушко чедо Вриском вришгећи - 2) (зап.) vide вријесак. врйека, f. ein durchdringendes Geschrei, z. B. von Пінбеги, wieheruben ferben, sonus acer [cf. виска 2, врисак 1]: стоји вриска дјеце; Стаде вриска бијесних атова врљикаш, врљикаша, m. (у Хрв.) коњ који је врљити, врљйм, v. pf. werfen, wegwerfen, jacio. вриснути, вриснем, v. pf. aufreien, exclamo. врљо, m. ber an einem Жиде bejdäbigt, saucius [cf. виснути]. врити, врим, (зап.) vide врети. врићи, вршем, (зап.) vide вријећи. altero oculo. врљдок, 1 а, о, vide врљав: Има једно око, врљдокает, па и оно врљооко. Врмоша, f. ријека, која тече из Кома, и кад се састане с Перућицом у Хасу, оданде се зове Лим. вришак [фришак], шка, шко, (у војв.) 1) frif. recens. [vide] пријесан, cf. тазе. - 2) fri, celer. [vide] хитар, cf. окретан. вришко, (у војв.) деіn, cito, cf. [vide]|вридање, п. 1) баš grobe Épinnen, netio crasбрзо [1]: Оде вришко двору господскоме sioris lini. 2) das Dahinplaudern, garritus. вриштање, п. baš bur bringenbe dhreien, clamor | вридати, дам, v. impf. 1) прести на велико vehemens. [cf. виштање]. вриштати, тим, v. impf. bur bringens freien, врка, f. баз Rnurren, 3. B. ber Raße, murmur. вретено, grob fpinnen, nere crassius linum. 2) daher plaudern, nugas profero. вридуљ, вридуља, m. највише се говори pl. врндуљи, и dim. врндуљићи (самотвори точ кови као воденично камење, или кола од таковијех точкова. На таковијем точковима стоје понајвише Турски топови), eine Mrt Ra= des, aus einem Stücke, rotae genus. вркет, м. (у Ц. г.) мала лађица, ein fleineз врнут, врнута, m. (у Дубр.) некака морска риба, Schiff, navicula. вркетић, m. dim. v. вркет. Art Seefisch [gemeine Makrele], piscis quidam marinus [scomber scomber I.. vide младица 3]. вркнути, вркнем, v. pf. megimettern, cum stre- врнути, врнем, vide вратити. pitu avolo. врнути се, врнем се, vide вратити се. вркоч, вркоча, m. као кицош, ber Stußer, вричаница, f. einer ber Riemen, bie am опанак homo elegans. вркочење, п. бaš ji -Sieren, mollior incessus. вркочити се, вркочим се, v. r. impf. као поносити се, или кицошити се, fid zieren, mollius incedere. врлесина, f. (у Кривошијама) некака болест у којој се кашље, r Dujten, tussis genus. [vide рорина]. врлет, f. (loc. врлети) біе Steile, declivitas. врлетан, тна, тно, fteil, praeceps. врли, cf. [vide] вро: врли човјек. сf. хр.ли. врло, jeђr, valde. cf. [vide] веома. врљање, п. 1) baš olenbern, ambulatio. [cf. | statt des Oberleders sind, lorum crepidae. cf. [врчманица, рчманица,] горњица. вричање, п. 1) баз Интафen ber Dberriemen без опанак, aptatio lororum superiorum crepidae. [сf. врчмање, рчмање]. - 2) das undeutliche Reden eines Mißvergnügten, mussitatio. [vide 1 врчање 2]. вричати, чам, v. impf. 1) опанке, біе Dherriemen anmachen, lora superiora apto. [cf. врчмати, рчмати]. - 2) zornig reben, mussito [vide 1 врчати 2]. Врњика, f. вода у Хрватској, која извире из Капеле, и у Плашкоме утјече у Дретуљу. вро, врла, врло, tütig, probus. cf. хро [хрли], врли. вровит, а, о, vide врховит. врпољити се, љйм се, v. г. impf. alß dim. v. вреан, сна, сно, vide врстан. |