Page images
PDF
EPUB

gare Linn.

враг, т. Sеr Xeufel, liabolus, cf. [vide] ђаво: | [1] вран, т. 1) vidе гавран [1]: Ја два врана,

По с врагом тикве сије, све му се о главу два по Богу брата 2) vidе вранац: ІПотлупају; Не да му враг мировати; Не лези, кова му врана дебелога 3) враг [vide враже (кад се приповиједа да је ко што Ђаво), кад му не ће име да спомену: Мање зло једно за другим радио); Није му ни ВИ Іше, свак има свог врана. врага; не ће му бити ни врага, eg jeblt ibn [2] вран, врана, но, (врани, на, но) јфwar3. gar nichts. .

аtеr. [vidе црн). врагађӯр, врага ўра, т. Питали бабу кад је врана, f. (рі. gen. вра на) бie fribe, cornix :

ишла на панађур куда ће, а она пуна ра Врана врини очију не вади; Викнуше (гракдости одговорила: „идем на ианарур бур.вуше) као на бијелу врану. А кад се вратила с панађура, онда је запи- вранац, нца, т. 1) bеr hарре (іфіpаrgез 2+fer), тали: „ђе си била, бако?“ „На панађуру и equus аtеr. [cf. 1 вран 2, галин]. — 2) (у на врагађуру(одговорила љутита, понто ц. г.) (pl. вранчеви) црна тица водена, мало је видјела да на пана уру не да нико ништа мања од гуске, 2irt 22ajjerpogel, avis genus без нова ца).

[phalacrocorax carbo L.. или pygmaeus]. враговање, m. Ser 201utbmille, petulantia. [cf. | вранётина, f. augm. р. врана.

враголисање, враголство, врагољење, ђаволи- | Вранеш, m. 20ian-511aтe, nomen viri. сатье, ђаволство).

вранеша, f. (у Грбљу) име кози, Зіеgеннате, враговати, врагујем, у. impf. 2)Rutbuіllеn treibert, nomen caprae.

реtulаntеn esse. cf. враголисати [враголити, і вранило, п. Себmörse, atranentum. ђаволиса ги, ђаволити].

вранилова трава, f. Ser Tojte, origanum yulвраголан, враголіна, m. Ser 20Autbrillige, petulans. cf. [bаволан,) врагулин.

вранин, а, о, Ser Siribe, cornicis. врагдлает, а, о, mutbmillig, petulans. cf. враго- і вранино око, п. (у Сријему) бie Cinbeere (Call метан (врагометаст), ђаволаст.

auge), paris quadrifolia (majanthemum bifoвраголије, врагдлија, f. pl. Sie eujeleient, nequi lium L..]. tiae. .

вранити, враним, т. impf. jdymüxзеп, аtrо. враголнење, п. vіdе враговање.

bpàhnh, m. 1) das Küchlein der Krähe, pullus corвраголисати, лишём, vidе враговати.

nicis. — 2) (Врани f] планина и Херцеговраголити, лим, vidе враговати.

вини више Мостара, ein Berg іn реrjegovina, враголић, m. (у Дубр.) бie 24ajjernup, trapa na mons Hercegovinae. tans Linn.(?)

вранова, f. име овци (враноока ?) с фајвпате, враголица, f. vіdе ђаволица.

nomen ovi indi solitum. враголетво, п. vіdе враговање.

вранота, іn. во црн без биљеге, ein jinarger врагољeњe, n. vіdе враговање.

Ochs, bos ater. врагометан, тна, о, (ао југоз. кр.) vidе враго- вранц, m. Die ranjоjен (Siranbeit) [bie fujtjеube], врагометаст, а, о. ласт.

lues venerea [syphilis. vіdе врењак ). врагулин, врагуліна, m. (у Боци) vidе враго- вранцав, а, о, репеrijb, morbo gallico corrup

Лан: Попіљите ми малу bецу да ме пре tus. [cf. вранцљив].

везу; Mа су ћеца врагулини, утопиһе те — вранцање, р. Заз 24nitedtein mit ragojen, infectio вража, [f. vіdе враџбина ?].

yenerea. вражање, [n. vіdе врачање ?].

вранцати, цам, v. impf. mit prasojen anjtectet, вражати, жам, [v. impf. vіdе врачати ?].

inficio morbo gallico. вражда, f. (у Грбљу) vidе крвно коло. враніцати се, цам се, т. г. impf, penerijct) прех деп, вражји, жја, жје, tеиjlija, diabolicus. [cf. 1 ђа infici morbo gallico.

. Вољи).

вранц.љив, а, о, vidе вранцав. Вражігрнци, Вражorpнaцi, m. pl. село на ли- вранче, врінчета, п. мали вран коњ, ein Ilei=

јевом бријегу Тимока у Црној ријеци (онуда ter Jappe, equulus ater: Док ето ти једног се говори и грнац, илона).

Латинина на вранчету коњу пеливану врајкор, врајкора, [фрајкор] m. Заз қreicorp3, вранчев, а, о, бет Rapper geborig, equi atri. manus volonum.

вранчина, m. augін. р. вранац : Па он узја врајкорац (фрајкорац), рца, т. беr їreicorijt, бијеспу вранчину volo.

вранчић, m. dim. р. вранац. врајкорија (фрајкорија], f. Die freicorp, volo- врань, врања, т. 1) Ser Gриб, obturamentum. num copiae. .

2) (у Сријему) некака тица као голуб врајкорски [фрајкорскн), кa, кo, preicorp3*, yo rpudhalil, Art Vogel, avis genus (phalacrocolonum. .

rax pygmaeus Tem.]. [врајт (фрајт), т. (у Сријему, у Бачк. и у Врања, f. 1) вароніца у југоисточној Србији:

ban.) der Gefreite, miles gregarius immunis Опреми је Грањи на Мораву — 2) у Црstatione. (Види прво издање). cf. дражи ној гори брдо код Царева Лаза. вашка ].

врањак, врањка, т. (у Дубр.) {rt Tjlaniige (2tасtt?

Držjenitänsel], herbae genus [gymnadenia co- Вратна, f. adj. намастир у крајини Неготинnopsea R. Br.].

ској. Врањача, f. брдо у Велебит у к Далмацији. Bpátrâ Kộct, f. [das Zungenbein), os hyoideum. врањёње, п. Жаз сфwärҙеп, аtrаtiо.

вратни, на, но, н. п. кост, жиле, аlѕ, colli. врањй, ња, ње, Жrüben-, 3. 23. 21ejt, cornicis. 1. Вратник, m. у Велебиту мјесто, с којега се врањй лук, m. eine 24rt (milsen) Raud) [9гilbjtern), из Хрватске у Сењ идући море угледа. porri genus [ornithogalum L.].

2. вратник, т. 1) (у ц. г.) довратник од каВрањина, f. острво у блату Скадарском (око мена. [vidе довратник] cf. вратница. 2) 50 пушака).

(Вратник] код Сарајева брдо на коме је врапчев, а, о, Seg Сperling, passeris.

град. вранчић, m. dim. р. врабац, passerculus. [cf. вратница, f. (у ц. г.) vidе довратник. 1 парић].

вратнице, f. pl. 1) врата од прућа исплеBpánujê cjème, n. Name einer Pflanze [Steinjame), тена, или од дрвета начињена, Sag (Battertbox,

plantae genus [lithospermum officinale L. cf. porta clathrata. Вратнице понајвише стоје дивља проха].

на путу, и затворају се да не иде марва у врапчји, (врачји), чја, чје, беп Сperlingen ge поље; или на тору. 2) (у Рисну) vide hörig, passerinus.

[довратник) прагови. врапчји нокти, m. pl. Xame einer flange, plan- Вратно, п. adj. брдо у Ловћену. tae genus.

вратован, вна, вно, (у ц. г.) н. п. жито у Bpâc (opac), m. (y boje.) die Fraiß (österr. die коме има врата, па од xљеба таковога жита Фрас), epilepsia. cf. [vide] дјетиње.

заврата човјек, т. ј. опије се, mit gold) perBpâr, m. (loc. bpáry) 1) der Şals, collum. [cf. mischt, lolium continens.

шија). У Рисну кажу да не ваља дјецу за вратілом, т. 1) (ефеltmort) би фаlsbreфer! auврат љубити, да не буду зла.

Узео га на dax. — 2) у пјесми, діате einer Sauberpflange, свој врат; Има жену и фецу на врату; На herba ficta: Кад набрала костолома, Костоврат на нос! јфnel, eileno, propere. 2) лома вратолома (у ц. г.) vide љуљ.

Вратоломије, m. Bartbolomäus, Bartholomaeus. Bpáta, n. pl. 1) die Thüre, fores. 2) за вратор (cf. пратор (фратор]), т. беr rаtеr

Xbor, porta [cf. капија; вратнице 1]: Граду (Mönch, Klosterbruder), monachus latinus. врата рано затворајте

враторов [фраторов), а, о, Seg trаtеr, monachi вратадца, п. pl. dim. р. врата. [cf. вратаца]. latini. вратар, вратара, т. деr Xbormärter, janitor. [cf. враторски [фраторски], кa, кo, fratrijb, monaвратарција, капиција).

chalis. . вратарев,

враћа, f. (у ц. г.) Sie tutgabe, restitutio [cf. вратаров, a, o, des Thorwärters, janitoris.

враћам]: без плаће и без враће. Bpatåpura, f. die Thorwärterin, janitrix. враћам, һма, т. (у приморју) у пословици : вратарција, т. vіdе вратар: Вратарција од Зајам враќам, vidе враћа. Барата града

враћање , [cf. вртање 1) 1) Sag mtebret, conвраташца, п. pl. vіdе вратаоца.

versio. -2) das Wiedererstatten, restitutio. вратило, п. вратила су два : предње (или шуиље), враћати, v. impf. [cf. вртати 1] 1) umtebrеп та?

на које се навија платно, беr Brujtbaum, ju chen, converto, rejicio. 2) wiedergeben, regum textorium, и стражње, на које је на stituo. вијена пређа, Barnbaum, jugum: Доведи ми враћати се, ћам се, Y. r. impf. umfebren, saере дугонокту другу Да прокопа на вратилу revertor. [cf. вртати се). трубу

врач, врача, т. 1) 28abrjаgеr, divinus, cf. [вравратина, f. augm. р. врат.

чар 1,] погађач, татар: Ако није врач, а он вратити, вратим, v. pf. [cf. врнути] 1) unt= је ногађач. 2) Herenmeister, magus. [cf.

kehren machen, converto (reice capellas, Virg.) бајач, бајало]. — 2) зuritgeben, restituо: Зла жена зајма врачање (вражање ?], n. [cf. гатање] 1) Ваз 28abrне врати.

jagen, divinatio. 2) das Veren, incantatio. вратити се, вратим се, т. r. pf. umfebren, reve- врачар, врачара, т. 1) vidе врач[1]. — 2) rtor. [ct. врнути се].

[Bpauap) die Umgegend von Belgrad, die zwar вратић, m. dim. р. врат.

in den Liedern node heißt, aber hügelig ist: AOK вратич, m. vіdе повратич.

ми гледа Крњо на Земуна, А Маргета на вратиши, f. Ser Зuritgeber, redditor: Ни вра Врачар на поље —

врачара, f. [cf. врачарица] 1) Sie Sabrjаgеrіп, Вратла, Вратала, п. р. планина у Херцего

divina. cf. татара.

2) die Zauberin, maga

[vidе бајалица). вратло, т. (у Боци) као врата, н. п. eнo брода врачарев, а, о, vidе врачаров.

на вратло (кад улази из мора у залив), бie врачаряна, f. Sіе 223abrjаgеrgebubr, quod divino Mündung, ostium.

Matur. [cf. гатарина].

тиша ни платита.

вини.

врачарица, f. vіdе врачара.

хватају раке или рибу као љунувши у оно врачаров (врачарев), а, о, беҙ 23abrjаgеrѕ, e ІІІто први пут ухвате).

reптeijters, divini, magi. [cf. врачев, гатарев врвца, f. Sie Chinir, funiculus [cf. дретва, ка(татаров)].

нап, тенеф, гајтан, уже 3, узица]: Вуку му врачарски, ка, кӧ, 23abrjаgеrѕ, divinorum, ma се за ногама врвце gorum.

1. врг, m. крбањ, cin сфöpfgefäp pot #iirbis, врачати, врачам [вражати, жім ?], v. impf. [cf. haustrum e cucurbita. [vidе тиква 16].

гатати) 1) mabrjаgеn, divinare. 2) berei, [2. врг, m. vide 1 врх.] incanto [vidе бајати).

вргнути, нём, vide [1] врһи. врачев, а, о, vidе врачаров.

вргнути се, нём се, vidе врћи се. врачевека молитва, f. (у Боци) некака мо- вгорац, Віргорца, m. Ctast int Rujtenlane uuts литва која се чита болесницима.

meit Неретва, поmеn urbis : Ти отиди ка Врачи (Врачеви), m. pl. Sіе beiligen 20erjte (Ro5. Вргорцу граду, Те савежи Карића Асана

таз unib Tamiani), medici (Cosmas et Da- врдања, f. (у Ц. г.) vide [вика 1) вардања. mianus) [vidе безмитни врачи).

Bjzatben. das Ausweichen, declinatio. [cf. meвраџбина, f. (понајвише се говори pl. врач вељење).

бине) Sie pererei, Sauberei, artes magicae. [cf. врдати, дам, у. impf. aitsumeisten juben, decliвража ?].

nare. [cf. варакати, варакати се; шеве

ељити). врашки, кa, кo, teljlijd, diabolicus. [cf. ђавол- Врдник, Врдника, т. 1) село у Фрушкој гори. ски).

2) намастир код тога села (тај се наврба, f. Sіе 23eise (Ват), salix: То је на врби мастир зове и Раваница [3]).

свирала (0. і. nichts); Кад врба грожђем роди Врдничанин, т. Cinter pon Врдник. (nie).

Врднячка Кула, f. старе зидине на брду више Врбас, т. 1) вода у Босни. 2) село у Бау

Врдника: Док је Врдничке куле (н. ІІ. тако кој.

ће бити, или не ћу на ја живљети и т. д.), врбица (врбица), f. 1) dim. р. врба. — 2) ewig, in aeternum.

врбове гранчице које свештеник на Цвијети врднички, кa, кo, pon Врдник. ујутру послије мироса њa раздаје, bie Balm віднути, нём, v. pf. alt=meiben, declinar.е [cf. jpeige, rami palmarum. [- 3) (Врбица) f. вaрaкнути, варакнути се; мрднути). поm. pr. село у Крајини неготинској; види | врёбање, п. Sag galern, insidiae. [cf. врзање 1, s. v. Крајина 2.]

прежање, прежење]. врбљак, врбљака, m. Sіе Beisengegens, Sas Bei вребати, врёбам, у. impf. Iauerit, insidior. [cf. bengebüjd, salictum.

врзати, кебати, прежати, прежити). врбов, а, о, Beisens, i. B. Raub, salicis. Поуз- врёбач, врeбaчa, m. Sеr 'aurer, insidiator. дати се у кога као у врбов клин.

Bpèba, f. Gewimmel, der Tumult, tumultus. Врбова, f. adj.: Кад су били на воду Врбову | вредан, дна, дно, (ист.) vidе вриједан. Па објеси агу код Врбове

вредити, дим, (ист.) vidе вриједити: Обрвице врбовати, врбујем, v. pf. и. impf. (у војв.) вреде Каменице

rnerben (зит #riegsbienite), perducere (ad mili- | вредноћа, f. (ист. и јуж.) бer 2Berth, bie Bürtiam).

digkeit, dignitas. врбовати ее, врбујем се, у. r. impf. jih armer - врёдовац, двца, m. (у Сријему) gelbe 2Biejenrаute, ben lassen, do me (ad militiam).

thalictrum flavum (L.). врбовина, f. 23eisenbols, lіgnum salignum. вређање, п. (ист.) vidе вријеђање. врбовка, f. Berbung, comparatio (delectus) вређати, вређам, (ист.) vidе вријеђати: Дика

militam: отишао у врбовку (говорило се и смећа у срце ме вређа у Србији за времена Карађорђијева кад ко врёжа, f. (ист.) 1) vidе вријежа. — 2) (у Бачк.) отиде да изгони на војску људе који су лубенице и диње, sie 92eloitel, pepones. cf. остали код кућа или с допуштењем отишли [vide) бостан [2]. кућама, па се још не повратили).

врёзнути, нём, v. pf. einen Ctreib perfeken, bаBP60Hỳn, m. die Zeit da die Weide ausschlägt (mit culo percutio (onomatop.) [vidе ударити 1]:

jatyrischem Nebenbegriff), tempus quo salix fron врезнуо га батином по глави. descit. cf. винобер.

Bpè.no, n. die Quelle, der Ursprung des Flußes, fons. врвети, (ист.)

[vide] извор, cf. врутак. врвити, (заш.) вим, vidе врвљети.

време, времена, п. (ист.) vidе вријеме. врвјети, (југоз.) )

временит, а, о, (ист. и јуж.)

1 betagt, proврвљeњe, n. Sag Bebränge pot binjtröтендеп 2)ене времешан, шма, шно, (у Барањи), vectae aeíben, turba properantium.

tatis. . врвљети, вим, т. impf. (јуж.) mobinjtrömet, mim- врењак, њка, т. еіnе 21rt Sartfrantheit, genus

meln (pon Renfфет), confluo [cf. камтити): morbi cutanei. Болести ове највише има по врве људи; врви свијет; која врви да по нахији Пожаревачкој и ондје се зове френга врви као овце на солило (реку они који и френка. [cf. вранц, врењга, шкрљево).

vidе извирати.

врењга, f. vide [врењак] френга.

су ми да под Велеби гом има село Врзићи, врёне, т. Sag Ciesen, aestuаtiо.

и више њега на врх Велебига мјесто које се врёо, врела, лo, beip, fertilus. [cf. жежак]. зове Врзино коло, на коме ви је играју. вреоце, т. dim. р. вре.10.

(Тај је био и на врзну колу

Говори се врееак, ска, m. (ист.) vidе вријесак.

за човјека, који је много учно - ). Такови вреело, п. (ист.) vidе вријес.10.

фаци послије зову се грабанцијаши, и иду вретенар, вретенaрa, m. Sеr cpinseInturber, qui са ђаво. Има и са ви.мама, и воде облаке у fusos conficit.

Вијеме грмљаве , олује и туче. Грабанцивретёнара, f. н. п. мјерица, котарица, Веr fоrb, јаши су сви издрлани („какав је издрпан,

worin die Spindeln gethan werden, sporta fusis као грабанциjаnr“). asservandis. .

Врзићи, m. р. село у Хрватској под ВелеBpetehápeb, a, o, des Spindelmacher3 , ejus qui битом. вретенаров, соnfіcіt fusos.

вридан, дна, дно, (зап.) vidе вриједан. вретенка, f. (у воденици) Prilling (Briebras), врйдити, дім, (зап.) vidе вриједити. tympanon.

ври,ње, п. (зап.) vidе вријеђање. вретено, п. 1) бic Cpinsel, fusus. cf. бретено, врќі, ати, врініам, (зап.) vidе вријеђати.

вртено. 2) вретено у која воденичнога, ври, а ти се, врі, ам се, (зап.) vilе вријеђати се. die Achse am Mühlrade, axis. 3) (у Дубр.) врйж, f. зап.) vidе вријежа. прораш.Бика у црнога лука, Сантепjtengel . вријел, т. (у Дубр.) vide [при шт] непоменик.

germen cерае. [vidе бик 2) cf. бачва. вриједан, (дна, дно, (јуж.) miirbig, dignus. [cf. вретенце, т. dim. р. вретено.

врстан 2, достојан). врёти, врім, v. impf. [ист. и јуж.) 1) fіелеп, вриједитн, дим, v. impf. (јуж.) merth jeiii, vaaestuo. 2) ври тамо нешто, еg ijt еіr (63etije,

leo: вриједи царева града. [cf. 2 ва.љати 1, Tnmult, tumultuantur. 3) ври комина, долазити 3, 1 стајати 3]. BHHO, gähren, fermentare. 4) ври вода, вриједност, вриједности, f. Sеr gerth, valor.

вријеђање, п. (јуж.) Ваз 21njtojеп, 20 ufreijen Ser врећа, f. (нст. и јуж.) Ser cat, saccus (права

Wunde, divulsio, offensio. је врећа од вуне, ако је од пріштишта онда вријеђати, вријеђам, у. impf. (јуж.) aufreisen се зове чак [1], ако ли од костријети онда

(die Wimde), rumpo, offendo. је арар [xapap]; apap и врећа једнаке су вријеђати се, вријеђам се, v. r. impf. (јуж.) величине, а џак је узак и дугачак. Све ово

seine Wunde ausreißen, divello ipse vulnus meum, раз.Тикује се од торбе по томе што је она

offendere se. мања и што има повраз или упрте). врећетина, f. augm. р. вреha [cf. врећ урина]: вријежа, f. (јуж.) 1) ser Ctengel (з. 23. bes fürврећина, Двије бабе за врећину с.1аме, А

bijjes, der Melone), scapus. — 2) macja Bp

jeko! Scheltwort gegen Kinder, convicium in Два старца за печена јарца вреһица, f. dim. р. врећа.

pueros. [vide кoт 1] cf. врежа. вреѣ урина, f. vіdе врећетина.

вријеме, времена, [бријеме) п. (јуж.) 1) bie Beit, віж, м. (по зап. кр.) у дрвету [vide] чвор [1]

tempus [cf. доба); на вријеме, зи retter 3eit, (од гране), Ser Stnoten, nodus.

tempore: дошао на вријеме; Вријеме град вржновит, а, о, vidе чворновит.

гради, па га и разгради. Вр'јеме гради низ врзање, п. 1) vidе вребање. — 2) vidе врзење.

Котаре куле, Вр'јеме гради, вр’јеме разврзати, врзам, v. impf. vіdе вребати: Да он

гра), ује — 2) 23etter, tempestas [cf. година 2]:

рђаво вријеме, лијепо вријеме; Кинша, сниврза утке 3.1атокриле врзати се, врзам се, V. r. impf. vіdе врсти

јег, и још једно вријеме; А покрај ње крило

оковано, ІІто јунака брани од времена, се: врза се око куће. Bpzéibe, n. Kleben an einem Orte, tò haerescere. Од времена и од вјетра љута 3) жен[cf. врзање 2, вртљање].

ско вријеме, Sie moitatlide 25teinigung, menврзи мице, adv. (у ц. г.) fleuserno, jactu. cf.

struum. cf. пране[2], праница [1], мјесе[изручке,) хитимице (1 (итимице)], пусти

чина 12, цвијет 4, видјети се 4].

вријес, т. (у Ц. г. говори се и фриjec) vide вјзина, f. (у III умад.) vide обала 2.

вријесак. врзино коло, п. Срби приновиједају да неки вријесак, ска, m. (у Лици) трава која по врх

фаци, кад изуче дванаест школа, отиду (њих Велебита мирише, а по Лици не, и зове се 12 мора бити) на врзино коло (да доврше врештина [Bejenheise, calluna vulgaris Saса свијем и да се закуну. А гдје је то вір lisb.]. cf. вријеc [ Фријес), вријесац]. зино ко.10, и шта је, Бог би га знао), и ондје вријесаң, сца, т. (у Дубр.) vide [вријесак] некакву особит у књигу чатећи нестане јед вријес. нога између њих дванаест (однесу га ђаволи вријесло, п. (ју.ж.) [vidе повраз). или виле), али они не могу познати кога је вријећи, вршем, v. impf. (врхао, врхла, ло, у нестало. Људи из Хрватске приповиједали Ц. г. врсиjаr) (јуж.) [cf. 2 врћи]] 1) Setreise

мичке.

austreten (mit Pferden), tero frumentum. 2) | врати, вљам, v. impf. 1) jble Sern, ambulo. (у Боци) кукурузе, vidе крунити.

[cf. главрнати, ландати, лутати, шалабазати]. врйме, врӣ мена, п. (зал.) vidе вријеме.

2) werfeit, jactare [vide 2 бацати 1]. врӣсак, ска, m. 1) vidе вриска: нашао ми на врљика, f. Sie etаngе sum Cinjäluten, tignum (per

дијете некакав врисак, т. б. плаче, вришти; tica) sepiendo horto. А за Ђурђем мушко чедо Вриском ври- връй каш, врљикана, т. (у Хрв.) коњ који је штећи 2) (зап.) vidе вријесак.

танак адугачак, ein jblanleg fers, equus врӣека, f. ein Surboringenses Bejchrei, 3. 3. poin gracilis.

#insern, miebernsen 2jeroen, sonus acer [cf. ви- врљнти, връӣ м, v. pf, merfen, megmerfe, jacio. ска 2, врисак 1): стоји вриска дјеце; Стаде [vide] бацити [1], cf. Турити. вриска бијесних атова

врљичица, f. dim. р. врљика. epúchyth, spîchem, v. pf. aufschreien, exclamo. Bp.0, m. der an einem Auge beschädigt, saucius [cf. виснути).

altero oculo. . врити, врім, (зап.) vidе врети.

врљдок, Та, o, vidе врљав: Има једно око, врићи, вршем, (зап.) vidе вријећи.

ізрљбокает, па и оно врљооко. врйшав [фришак), шка, шко, (у војв.) 1) frij), Врмоша, f. ријека, која тече из Кома, и кад rесеnѕ. [vide] пријесан, cf. тазе.

- 2)

се састане с Перућицом у Хасу, оданде се frijk, celer. [vide) хитар, cf. окретан.

зове Лим. вришко, (у војв.) gejcbrpino, cito, cf. [vide] врндање, п. 1) Sa3 grobe Cpinnen, netio cras

брзо [1]: Оде вришко двору господскоме sioris lini. — 2) das Dabinplaudern, garritus. вриштање, п. баз Surhoringenbe chreien, clamor врндати, дам, у. impf. 1) прести на велико vеhеmеnѕ. [cf. виштање].

вретено, grоb jpinnen, nere crassius linum. врв штати, тим, у. impf. Surhoringeno jdreien, 2) daher plaudern, nugas profero.

clamo acriter. [cf. виштати (фиштати)]. врядуљ, врндўља, т. највише се говори pl. вриштика, (у Лици) f. augm. р. вријесак. cf. врн дўљи, и dim. врндрићи (самотвори точврӣ штина, црь уншина.

кови као воденично камење, и.ІЙ КО.1а од врка, f. Sag #nurrent, 3. 3. Ser Rage, murmur. таковијех точкова. На таковијем точковима врвати, кам, v. impf. aujbеgеn, irritare. cf. под стоје понајвише Турски топови), eine 24rt Jias буњивати.

des, aus einem Stüde, rotae genus. вркет, т. (у ц. г.) мала лађица, еіn fleinte& врнут, врнута, т. (у Дубр.) некака морска риба, Schiff, navicula.

Art Seefisch [gemeine Makrele), piscis quidam maвркетић, m. dim. р. вркет.

rinus [scombеr ѕcоmber I. vіdе младица 3]. вркнути, вркнём, v. pf. megjeniettern, cuin stre- врнути, врвём, vidе вратити. pitu a volo.

врнути се, врнём се, vidе вратити се. вркоч, вркоча, m. као кицош, беr etuser, врнчаница, f. einer реr tіеntеп, біе ат опанак homo elegans. .

statt des Oberleders sind, lorum crepidae. cf. Bpkórêbe, n. das sich-Zieren, mollior incessus. [врчманица, рчманица,) горњица. вркочити ее, вркочим се, v. r. impf. као по- врнчање, п. 1) баз 24птaфen Ser Cherrieтen Se8

носити се, или вицошити се, јicзіеrеп, опанак, aptatio lororum superiorum crepidae. mollius incedere. .

[cf. врчмање, рчмање). - 2) das undeutliche враёсина, f. (у Кривошијама) некака болест у Reden eines Mißvergnügten, mussitatio. (vide

kojoj ce kallibe, Art Musten, tussis genus. [vide 1 врчање 2]. рорина).

врнчати, чам, у. impf. 1) опанке, Sie Oberriешен врлет, f. (loc. врати) Sie Steile, decliyitas. аптасбеп, lora superiora apto. [cf. врчмати, вратан, тна, тво, fteil, praeceps.

рчмати]. — 2) зоrnіg reben, mussito (vide 1 врврли, cf. [vide) вјо: врли човјек. cf. хр.ли. чати 2]. врлина, f. die 3 üktigteit, probitas. [cf. вр.лоha.] Врњика, f. вода у Хрватској, која извире из врличина, m, vide дoбpичина.

Канеле, и у Плашко ме утјече у Дретуљу. врло, jebr, valde. cf. [vide] веома.

вро, віла, врло, tubtig, probus. cf. хро [хрли], врлӧka, f. vіdе врлина.

вр.ли. враўдање, т. баз Geben (ms 3 biшi) eines, Ser jih вровит, а, о, vidе врховит.

піфt mobt bеfinbet, incessus hominiѕ аut bеѕtiae вровни, нa, нo, vidе врховни.

minus bene valentis. [cf. epлудање]. | вірпољење, п. приbigeg Cteben, per Cigen, imвраўдати, врлӯдам, v. impf. i gebe (oper jebe patientiа.

aus), wie einer, der sich nicht wohl befindet, incedo Bp10bhth ce, Amce, v. r. impf. als dim. v. ut minus bene valens. [cf. epлудати).

вртрети се, иirubig jteben oбer jikent, impatiens Bp.bab, a, o, am Auge beidhädigt, laesus oculo, cf. sedeo vel incedo. врљоок (врљоокаст].

вреан, сна, сно, vidе врстан. врљање, р. 1) Sas chlenber, ambulatio. [cf. врeник, врсника, m. Ser mit mir gleichen 201terg

главрњање, лутање, шалабазање). — 2) аз ijt, aequalis, cf. [суврсник, парњак,] вршњак. Werfen, jactatio.

bucuria, f. die mit mir gleichen Alters ist, aequa

« PreviousContinue »