удешавати се, дешавам се, v. r. impf. fid) be | удомаћити се, удомаћим се, v. r. pf. beimijd), удијевати, удијевам, v. impf. (јуж.) н. п. конац у иглу, einfäbeln, filum in acum inserere. удијелити, удијелим, v. pf. (јуж.) (mofen) де ben, praebeo. [cf. надијелити 1, подијелити 2]. Удика (cf. удљика), f. wolliger neeball, [türiche Beibe, viburnum lantana [L.; cf. удиковина]. удиков, а, о, н. п. дрво, von удика. удиковина, f. vide удика. удилити, удилим, (зап.) vide удијелити. удиљ, immer, semper. [vide увијек]. удинути, нём, удисти, дидём (динём), (зап.) vide удјести. 1. удити, динём, bleitungen. insero. cf. [увразити,] уврсти. удљика, f. vide удика, mit allen удно (у дно), удно села, unten, am Сибе без Dorfes, in imo pago [cf. подно, подну]: Пут истока удно поља Сједи Милош доље удно совре vertraut werben, familiaresco. [cf. одомаћити се]. удомити, удомим, v. pf. н. п. ер, verheirathen, colloco filiam. [vide удати]. удомити се, удомим се, v. r. pf. fih verheirathen, nubere [vide удати се]: Од кад сам се удомила --- удорац, ўдорца, m. (у Ц. г.) Кад чета хоће да удари на Турске чобане, она се раздијели на двоје, па један дијел, који се зове удорџије, иду на удорац, т. ј. управо да ударе на чобане, а други остане у застави: кад удорџије стоку дотјерају до заставе, они је мимо њу протјерају и даље отјерају, а застава остане за њима бијући се с потјером. Ако су два брата у чети, један иде на удорац а други остане у застави, Angriff, impetus. cf. [vide] ударац [2]. удорџије, m. pl. (у Ц. г.) ingreifer, aggressores. cf. удорац. удостојити, достојим, v. pf. (у војв. по варошма) würdig machen, würdigen, dignor. удостојити се, достојим се, ѵ. [r.] pf. würbig fein, dignus habeor. удржати, жим, v. pf. erhalten, conservo: што ти Бог дао, Бог ти и удржао (кад се напија); доста је, да Бог удржи ! Удригово, п. у Босни планина између Саве и планине Маевице. удрити, удрим, v. pf. imperat. удри). vide ударити (meift nur удрити се, удрим се, v. r. pf. (у Дубр.) vide ударити се (убити се, fich weh thun, corpus laedere). удробити, удробім, v. pf. bineinbrođen, infrio. [cf. подробити]. удружити се, удружим се, ѵ. г. pf. fich zufam. mengejellen, socior: удружили смо се unò удру жио сам се с њим. удуготежити, удуготёжим, v. pf. 1) perlängern, prolato. [cf. удуљити]. 2) удуготежила болест, fich in bie länge ziehen, provehi. удужити, ўдужим, v. pf. (у Далм.) дати у дуг, т. ј. на вересију, frebitiren, credere cui quid. удо, п. т. ј. меса, cіn Stüd Gleifd) (zum Häu cf. [vide] задужити. задужити се. djern), segmentum carnis (appendendum in | удужити се, ўдужим се, v. r. pf. (у Боци) vide fumum); удо је танко а дугачко да се може превјесити преко шта. cf. вјешалица. удобравање, п. baš Sutwerben, Suter[inen, ostensio bonitatis. удобравати се, добравам се, ѵ. r. impf. figut удобрити се, удобрим се, v. r. pf. У зіден, ostendere se bonum. удов, а, о, vermitwet, viduus. [удован, вна, вно, cf. мора.] удуљити, удуљим, v. pf. perlängern, produco [cf. удуготежити 1]: ако Бог удуљи живот. Удунути, нём, v. pf. н. п. свијећу, ansblajfen, exstinguo. cf. [vide] угасити. удуречити се, удуречим се, ѵ. г. pf. (у Боци) vide укочити се. удушити, удушим, v. pf. (у Дубр.) eriticđen, suffoco. [vide загушити]. удушити се, ўдӯшӣм сө, v. r. pf. erftiđen, suf-|1. ўжина, f. біе Saufen, merenda. focor. уђенути, нём, vide [уђети] уђести. hêne, n. 1) das Zerstücken, dispertitio. das Schaden, Uebelthun, noxietas. уђести, ђедём (ђенём), 2. ужина, f. bie &nge, angustia. [vide узина]. ужинавање, п. baš aufnen, sumtio merendae. ужинавати, жинавам, v. impf. jaujnen, sumo merendam. ужинање, п. баз Saujnen, coenatio meridiana. уђети (уђенути), ђенем, (јуж.) vide удјести. ужинара, f. т.ј. торба, bie Zajфе, morin bie ўжапнути се, нём се, v. r. pf. као застидјети ce, sich geniren, verecundor. ужар, ужара, m. ber Seiler, restio. j. Tasche, Hirten ihre Mahlzeit (Brot und Käse) tragen, pera merendaria. ужинати, нам, v. impf. u. pf. mittagmalen (öfterr. ужарити, ўжарӣм, v. pf. 1) пећ, (Bađofen) glü- ужирити, ужирам, v. pf. н. п. свиње, mit i ужба, f. (у Лици) vide уштап. ужбуна, f. (у Далм.) vide узбуна. ужити, ужијем, v. pf. (у Хрв.) genießen, регfrui. Ужице, n. tabt unb Geftung in Serbien. ужбунити, ужбӳним, (у Далм.] vide узбунити. Ужичанин, m. (pl. Ужичани) човјек из Ужица. ужгати, гам, v. pf. (у Сињу) vide ужећи. Ужичка, f. жена из Ужица. уждити, дим, v. pf. vide ужећи: Ту Матијаш ужички, ка, ко, von Ужице. шемлук учинио, Он педесет ужди луба- | [ужлијебити, ужлијебим, v. pf. (јуж.) vide угло - бити; види s. v. шипила.] -- рада уждити се, дим ce, v. r. pf. vide запалити се: уждиле ми се ноге, т. ј. угријале се. уже, ужета (ужа), п. 1) баз Geil, funis. cf. конопац, [коноп, једек 1, пајван, паламар, штрањга; литар 1, личина]. Уже се купује, а узицу (пртену или вунену) плету жене саме, а личину усукују људи од лика. 2) (у приморјy) ein Maß, mensura: Од њих | ужутити, (зап.) Вуко далеко три ужа 3) (у Далм.) [vide | ужутјети, (југоз.)( жуков цвијет, Устрептала врвца:] узица од вуне (велика), а узица ужућети, (јуж.) како трепетљика мала, н. п. на врећи. уз, ( (mit acc.) 1) auf, in (sursum) [cf. нуз]: ужелити се, лим се, v. г. pf. fchmachten na | уза, оде уз брдо; уз воду; уз дрво. ужљутити, ужљутим, [узљутити] v. pf. vide на- etmas, fich febnen, desidero [cf. ужељети се, [ужељети се, ужелим се, v. г. pf. (јуж.) vide сток. - ужутим, v. pf. gelb werben, Havesco: Ужућела како - 2) стао уза ме, пебен, pone [cf. нуз]: отишао уз господара. 3) уз крајину, währenò без Arieges, dum bellum geritur; уз кугу. - 4) als Vorseysylbe bei den verbis impf. mit futur. Bebeutung: ако узиде; ако уздолази; ако узједем; ако успишем; кад узимам; кад уско узабрати [узбрати], берём, v. pf. pflüđen, deсегро. [cf. убрати 1, укинути 2, ушчупати]. ужећи, жежем, v. pf. anşünben, accendo. [cf. | узавирање, п. verbal, v. узавирати. заждити, зажећи, запалити 1, упалити, уж- | узавирати, рем, v. impf. [von] vide узаврети. гати, уждити; припалити 1, приждити]. узавница, f. (ст.) vide званица: У Марка је ужећи се, ужèже се, v. r. pf. fich (burh Säh. млого узавница rung) entzünden, corrumpor fermentatione. уживање, п. баз Senießen, usus. [cf. радовање 2]. уживати, уживам, v. impf. genießen, frui [cf. радовати 1]: Ја угњиват' а неко уживат'. | ужижљивити се, вим се, v. r. pf. branbig wer. ben, uredine corrumpi. узаврети, рим, v. pf. 1) aufieben, ebullio: ло- узадње, (у Ц. г.) 34 fpät, ѕего: Узадње се узаимање, п. baš Éntlernen, Borgen, mutuatio. узаимати, мам (мљем), v. impf. [vide заимати] 1) entlehnen, mutuo. 2) borgen, mutuum do. узајмити, узајмим, v. pf. [cf. зајмити 2, позај- узалуд, umjonft, vergebens, frustra. [cf. назалуд, узаптити, тим, v. pf. mit Bejhlag belegen, sup- увастопце, vide устопце. ўзачак, чка, чко, dim. v. узак. ўзбрати, берём, vide узабрати. узбрижити се, жйм се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide узбујати, јим, v. pf. auflaufen, aufichwellen, tur- узбунити, узбуним, [ужбунити] v. pf. aufrüh= узбунити се, узбуним се, ѵ. г. pf. н. п. свијет узбурљати, љам, v. pf. измијешати и узмутити узварити, ўзварим, v. pf. н. п. млијеко, воду, узбацивање, п. баš inaufwerfen, subjectio, jac- | узвијање, п. баš inaufwinben, sublatio. ўзбегнути, нём, (ист.) vide [узбећи] узбјегнути: Ја ћу јунак с пута узбегнути врло си узвисио тај кров. узвити, узвијем, v. impf. binaufwinben tollo. узбезочити се, чим се, v. r. pf. (у Дубр.) vide | узвити се, узвијем се, v. r. pf. fih empor[dhwin= обезобразити се. gen, sublime ferri. узбећи [узбегнути], бегнем, (ист.) vide узбјећи. | узвишивање, п. baš Erhöhen, elatio. узбигнути, нём, vide узбићи. узбијање, п. baš Burüdjdlagen, rejectio. [cf. узбијати, узбијам, v. impf. zurüdjlagen, rejicio. узбијесити се, узбијесам се, v. r. pf. (у Ц. узбити, узбијем, v. pf. zurüdlagen, rejicio. узвишивати, узвишујем, v. impf. erhöhen, effero, узвиштати, штй, v. pf. ускиснути само од себе, mitibus editis distinctum. [cf ћереһелија]. узводити, узводим, v. impf. 1) binauführen, duco sursum. 2) einzetteln, intersero stamini. узводлија, f. кошуља од узвода. узбјегнути,) бјегнём, v. pf. (јуж.) zurüdfließen, узвођење, п. 1) baš inaufführen, ductio super узбјећи, √ refugio: Од њега је јелен узбјег2) das Einzetteln, intersertio in stamen. нуо - Турска војска натраг узбјегнула - узвоњати се, њам се, v. г. pf. (у Дубр.) vide узблутити се, ўзблӳтим се, v. r. pf. (у Рисну) усмрдјети се. каже се за вино кад се поквари, fahmig mer-| узвратити, узвратим, v. pf. 1) н. п. рукаве, den, mucesco. zurückschlagen, recingo, succingo. [cf. зacy кати 1]. 2) vide повратити [1], обрнути [1]: Таде натраг узврати ђогина 1. уздање, п. baš Зäumen, injectio freni. узвраћање, п. 1) baš Minauffehren, To succin- ўзврдати се, дам се, v. r. pf. verlegen werben, грома. узврнути, узврнем, v. pf. vide повратити [1]. уздарје, п. баš Segengejment, donum mutuum: Кума куму свилену кошуљу, Кум уздарја куми ни динара уздаров [уздарев], а, о, без Кіemers, ejus qui habenas conficit. уздарски, ка, ко, Riemer, eorum qui habenas conficiunt. уздати, дам, v. impf. зӑитен, freno. [vide зауздавати]. И с њиме је попадија млада, Те узврће | ўздати се, дам се, v. r. impf. у кога, у што, овце по планини узвртети се, (ист.) узвртити се, (зап.) узвртјети се, (југоз.) узврѣети се, (јуж.) вртам се, ѵ. г. pf. uнги» unru hig werden, commoveri. hoffen, confido. уздах [уздај], m. Senfßer, gemitus. cf. уздисај. ўзглавак, ўзглавка, m. (у Славонији) vide уз- | ўздизање, п. baš Xufheben, elevatio. главље. уздизати, дижем, v. impf. aufheben, allevo. узглавље, п. баз Ropffijjen, pulvinus. [cf. узгла- | уздисај, m. Geufzer, gemitus. cf. [vide] уздах. вак, узглавница, блазиња, јастук 1, тундјела]. уздисање, п. баз Geufsen, suspiritus. ўзглавница, f. (у Рисну) bas Ropftijjen, pulvinus, | ўздисати, дишем, v. impf. feufzen, suspiro. cf. [vide] узглавље: Ако ти дођем на сну, уздићи [уздигнути], дигнем, v. pf. aufbeben, aufпреврати узглавницу. richten, allevo, tollo, effero: А високо главу уздигао узгојити, узгојим, v. pf. groß zichen, educo: Гојила ме, док ме узгојила, Узгојила, вама | уздица, f. 1) dim. v. узда. брата узгојила - Дура, доро, пуст му оста- [уздице, f. pl. vide уздица 2.] нуо! За што сам те залуд узгојила, Него уздражати, жам, v. pf. (у примор.) theurer wer Да ми ваљаш у невољу ben, fio carior, consto majori pretio. cf. [vide] ўзгори, (у Дубр.) bergauf, sursum, поскупљети. ўзгорица, f. vide узбрдица: Колико је узго- уздржање, п. біе ìäßigit, abstinentia. рица, толико је низгорица. узготовити, вим, v. pf. (у Боци) vide згото уздржати, жим, v. pf. 1) erhalten, conservo, cf. узгред, im Borbeigeben, ba bu bort одне іn vor | узгужвељати, љам, v. pf. vide изгужвељати : сва му се хаљина узгужвељала. уздан, а, о, (у Ц. г.) vide поуздан: Су четр- cf. [узданца,] поуздање: Бегођ кога има од | уздрхтавати се, дрхтавам се, [уздрктавати се] вјере и од узданице, да их поможе госпо- v. r. impf. erzittern, contremisco. дини Бог! (кад се напија); О Алија, наша уздрхтати се, уздршћем се, [уздрктати се] . узданице Собом нема друга ниједнога r. pf. erzittern, contremisco. [cf. устрести се]. Нег сабљицу, бритку узданицу - У Тур- уздуж (уз дуж), nah ber länge, in longitudiчина узданице није nem: уздуж и попријеко. cf. дуж. уздушити, уздушим, v. pf. anfirmellen, intumesco: Уздушио ка и сухи поток. узданути, узданём, vide уздахнути. ўзданца, f. (у Боци) vide узданица. узенги-бенги, у овој загонеци: Узенги-бенги,|узити, ўзим, v. impf. einengen, [фmäleru, coarу земљи лежи, киша га бије, кишу беге- tare. нише. узићи, узиђем, v. pf. binauffteigen, ascendo. узенђија,* f. ber teigbügel, stapia. cf. [vide] ўзица, f. ein Strid, restis. [vide врвца]. cf. уже. стремен. ўзичица, f. dim. v. узица. узепсти, узебе, v. pf. н. п. воће, exfrieren, gelu | узјаати, јашем, vide узјахати: Да Бог да га corrumpi. [vide презепсти]. узјаали Турци увести, ўзмём, (у Кастелима) vide узети. узјайвање, п. vide узјахивање. узёт, а, о, gihtbrühig, paralytius. [cf. 2 клијен, | узјайвати, јаујем, vide узјахивати. клијенит]. узјанути, нём, v. pf. vide узјахнути: Још уз узјахати (cf. узјати) [узјаати], узјашем, ѵ. pf. 1) коња, на коња, qufjigen (aufs Bferb), conscendo equum. [. клипити]. 2) кога на коња, aufjeßen (aufs Bferb), impono (equo): Узеше је два банова сина, Узјаше је на лабуда свога, Предаше ми коња и ђевојку узёти, ўзмём, v. pf. [cf. узести] 1) нефтеп, јану Призренка девојка sumo. 2) узети град, шанац и т. д., ein | узјати, узјашем, vide узјахати. пеђтеп, саріо. [cf. примити 3, прихватити 3; покорити]. 3) дјевојку, ein ìäbфen, б. і. fie heirathen, ducere uxorem. 4) faufen, emo [vide 1 купити]; baber ber Scherz, н. п. А. Узећу ти капу. Б. Узео бих и ја, да ми ко да, него ти мени купи. 5) н. п. шта си узео ту викати. [vide почети]. cf. стати [6], заокупити. — 6) узети, н. п. кућу на се, т. ј. заклонити се за њу из отићи од ње управо да се с друге стране не може | узјахивати, јахујем, [узјаивати] v. impf. auf= видјети. Опомињем се да су једном, још у figen (aufs Bferb), conscendo equum. моме дјетињству, дошли кући нашој Турци | узјахнути [узјанути], нём, v. pf. vide узјахати. који су гонили некаквога пола. Ујутру пред | узјечати, чим, v. pf. erhallen, insono. што ће поћи заиште се пои да изиђе за вајат на поље. Турци му то допусте, и један од њих остане с ову страну вајата чекајући док он за вајатом своју потребу сврши и врати се на траг; али он, као што сам онда чуо гдје се говори, узме вајат на се, и преко вашче побјегне у шуму. узјахивање [узјаивање], п. баз Huffißen, conscensio equi. ўзлењача, f. (у Барањи) онај цијепац за који се основа привеже кад се почне ткати. [vide награђуша]. узлетети, (ист.) лётим, v. pf. 1) binaufflie gen, subvolo. 2) узлетио око њега, òrängeno belästigen, keine Ruhe lassen, urgeo. [vide] салетјети, cf. обрлатити. узлић, m. dim. v. узао. у злу добар, (у Боци) у У злу добра, (у Дубр.) vide чувакућа. узети се, узмем се, v. r. pf. 1) fih nehmen (bei der Hand), prehendere invicem manus: Vзee се за бијеле руке 2) heirathen, connubio jungi. 3) узми се у памет, fih in 20ht nehmen, caveo. 4) узела му се н. п. рука, нога, geläßmt werben, torpescere. cf. узет. yзéhe, n. Einnahme, occupatio. узигравање, п. баз Hufbüpfen, exultatio. узигравати, йгравам, v. impf. aufhüpfen, exulto. узиграти, ўзиграм, v. pf. 1) aufbüpfen, exulto: | узмайвање, n. vide узмахивање. узиграо око њега. 2) erzittern, contremi- узмайвати, àујем, vide узмахивати. sco: Све узигра руо и оружје ўзмак, т. (у Ц. г.) ber Rüdtritt, Rüdug, recepузидати, узидам (узиђем), v. pf. einmauern, muro tus, fuga: кад удари, узмака нема; Један includere. [cf. уградити]. другом Божју вјеру дају На Косову да узмака нема Тај ће јуриш без узмака - узиђивање, п. баз inmauern, rò muro includere. узиђивати, узиђујем, v. impf. einmauern, muro | includere. узилажење, п. баš pinauffteigen, ascensio. узилазити, зим, v. impf. binaufjteigen, ascendo. узимало, m. ber gern wegnimmt, qui solet prehendere. cf. давало. узимање, п. 1) баз Пеђтен, аcceptio. - 2) баз Kaufen, emtio. ўзимати мам (мљём), v. impf. 1) nehmen, sumo. [cf. поимати 1]. 2) faufen, ето. [vide куповати]. узина, f. bie Enge, angustiae. cf. [2] ужина. узитати се, там се, vide усхитати се. Бог да! cf. узет. узмакнути, ўзмакнем, vide узмаћи. weichen, recedo. [cf. успрегнути, уступити, узмаћи се (cf. узмакнути се), узмакнем се, v. r. pf. sich zurückziehen, recedo. cf. [vide] узмаћи. узмахивање [узмаивање], п. baš 2sinten, hwingen (des Schwerts), agitatio. узмахивати, махујем, [узмаивати] v. impf. win |