Page images
PDF
EPUB

а застава

ydenábâbe, n. 1) das Richten, accomodatio. удовац (удбвац), вца, m. Ser Bitmer, vіduus. 2) das Zusammentreffen, occursus.

удовица, f. Sіе Bitme, vіduа. удощавати, дешавам, v. impf. 1) зиret maфen, удовичин, а, о, Ser 2Bitme, vіduае.

accomodo. 2) zusammentreffen, occurro. Удовичић, m. Sеx 22Bitme Cohn, filius vіduае. 3) удешава киша, т. ј. као угађа, почиње Удовичица, f. dim. р. удовица. иһи полагано.

Удовички, кa, кo, Bitmens, viduаrum. удешавати се, дешавам се, т. r. impf. jid, bе- удомаћити се, удомаћим се, ч. r. pf. beimij), gegnen, occurro.

pertraut mеrbеn, familiaresco. [cf. одомаћити се). удивање, п. (зап.) vidе удијевање.

удомити, ўдом імі, у. pf. н. п. ћер, реrhеіrаthет, удивати, ўдӣ вам, (зап.) vidе удијевати.

соllоco fіlіаm. [vide удaти). удивити се, ўдіївiiм се, v. r. pf, jid) permiseri, удомити се, ўдомим се, v. P. pf. jid реrhеira

miror rem [vidе зачудити се): Удивио се thеn, nubere [vide удaти се): Од кад сам као ружа учуну.

се удомила YAUBábâke, n. die Verwunderung, miratio. удорац, ўдөрца, т. (у ц. г.) Кад чета хоће удивљавати се, удивљавам се, v. r. impf. jid) да удари на Турске чобане, она се разverwundern, miror.

дијели на двоје, па један дијел, који се зове удијевање, п. (јуж.) ба фineintbul, Ginjäsein, удорџије, иду на удорац, т. і. управо да immissio.

ударе на чобане, а други остане у застави: удијевати, удијевам, v. impf. (јуж.) н. п. ко кад удорџије стоку дотјерају до заставе,

ban y urny, einfädeln, filum in acum inserere. i они је мимо њу протјерају и даље отјерају, удијелити, ўдијелим, v. pf. (јуж.) (2IIntojen) ges

остане за њима биjући се с поbet, praebeo. [cf. надијелити 1, подијелити 2). тјером. Ако су два брата у чети, један иде ӱдика (cf. удљика), f. molliger Сфneeball, [türtijфе на удорац а другі остане у застав,

An21Reise.] viburnum lantana (L.; cf. удиковина). griji, impetus. cf. [vide) ударац [2]. удиков, а, о, н. п. дрво, ppt удива.

удорџије, m. pl. (у ц. г.) 24ngreijer, aggress0удиковина, f. vіdе удика.

res. cf. удорац. Удилити, ўдӣлії м, (зап.) vidе удијелити. удостојити, достојiм, v. pf. (у војв. по вароудӣљ, immer, semper. [vidе увијек).

luma) würdig machen, würdigen, dignor. удинути, нём,

удостојати се, ддстојим се, y. [r.] pf. mürbig ўдисти, дидём (динём),} (зап.) vidе удјести. sein, dignus habeor. . 1. ӱдити, динём,

удржати, жим, у. pf. erhalten, conservo: што 2. ӱдити, дям, v. impf. 1) месо, зеrituten, disper ти Бог дао, Бог ти и удржао (кад се на

tio. 2) коме што, übel tbun, facio male, пија); доста је, да Бог удряси ! посео [vidе шкодити]: уди ми козје месо; Удригово, р. у Босни планина између Саве и уди му море.

планине Маевице. 3. ўдити, дім, y. impf. 1) за ким или за чим, удрити, ўдрім, v. pf. vіdе ударити (meijt nur

sich sehneu , ¡chmachten, desiderare. [vide 4e3 imperat. удри). нути 2]. 2) кад свиње пред вече као циче удрити се, удрим се, v. r. pf. (у Дубр.) vide полаво или стењу, каже се да уде.

ударити се (убити се, jih mеh thuit, corpus yaula, f. der Fijchangel, hamus (piscarius). laedere). . Удјелак, удиока, m. (јуж.) vidе подјела. удробити, ўдробім, v. pf. Fineinbroten, infrio. ўдјенути, нём,

v. pf. (југоз.) н. ІІ. [cf. подробити). ўдјести, дједём (дјенём), конац у иглу, еіnjä• Удружити се, удружим се, v. r. pf. jih ѕијат» ўдјети, дјенем,

deln, filum in acum теngеjelen, socior : удружили смо се ипо удруinsero. cf. [увразити,) уврсти.

жио сам се с њим. ÝAdaka, f. vide yanka, mit allen Ableitungen. удyготёжити, удyготёжім, v. pf. 1) perlängern, ўдно (у дно), удно села, untеп, ат nbe be? prolato. [cf. удуљити). — 2) удyготежила

Dorfеѕ, in imo pago [cf. подно, подну): Пут 6onect, sich in die Länge ziehen, provehi. истока здно поља

Сједи Милош доље удўжити, ўдужим, v. pf. (у Далм.) дати у дуг, удно совре

Т. ј. на вересију, frebitire, credere cui quid. удо, т. т. ј. меса, cin Stut ifleijb (зит :hille cf. [vide) задужити.

феrn). segmentum carnis (appendendum іn удўжити се, ўду якім се, y, r. pf. (у Боди) vide fumum); удо је танко адугачко да се може задужити се.

превјесити преко штa. cf. вјешалица. удўљити, удуљім, v. pf. perlänger, produco удобравање, n, Sa Sutoexpen, (Suterjeineni, osten [cf. Удуготежити 1]: ако Бог удући живот. sio bonitatis. .

ўдунути, нём, v. pf. н. п. свијећу, ailblajct, удобравати се, добравам се, . r. impf., jirt gut exstinguo. cf. [vide] угасити. удобрити се, удобрим се, у. r. pf. зеіgеt , удуречити се, удў рeчим се, у. r. pf. (у Боци) ostendere se bonum.

vidе укочити се. удов, а, о, permitmet, vіduus.

удшити, ўдӯшим, v. pf. (у Дубр.) erjtiten, suf [удован, вна, вно, cf. мора. ]

foco. [vidе загуншити).

удўшити се, ўдў шм се, у. r. pf. erjtiten, suf - |1. ўжина, f. Die 3aufen, mеrеndа. focor.

2. ужина, f. Die &nge, angustia. [vidе узина). Ўђенути, нём, vide [уѣети) уђести.

ужинавање, п. баз 3aujnet, sumtio merendae. ýhême, n. 1) das Zerstücken, dispertitio. 2) ужинавати, жинавам, y. impf. jaujnen, sumo das Schaden, Uebelthun, noxietas.

merendam. ya nâne, n. das Jaujnen, coenatio meridiana.

[ocr errors]

па

ўжапнути се, нём се, v. г. pf. као застидјети Hirten ihre Mahlzeit (Brot und Räje) tragen, pera ce, sich geniren, verecundor.

merendaria. ўжар, ужара, т. бer Geiler, restio.

ужинати, нам, v. impf. и. pf. mittagmalen (əfterr. ужірити, ў жарӣм, v. pf. 1) пећ, (Batofen) glii jaujnen), prandeo (?).

hend machen, candefacio. 2) (у Хрв.) по- | ужирити, ўжiрiм, v. pf. н. п. свиње, mit &і. гачу, т. ј. посути је врућијем пепелом, dheln mästen, glandibus saginare. ватраљем потрљати, по том је поклопити ужйтак, тка, т. Иnterbalt, victus. цријепњом да се пече.

ужити, ўжијем, v. pf. (у Хрв.) geniepen, perужба, f. (у Лици) vidе уштап.

frui. . ўжбуна, f. (у Далм.) vidе узбуна.

nie, n. Stadt und Festung in Serbien. ужбјнити, ўжбу ним, (у Далм.) vidе узбунити. Ужичанин, т. (рі. Ужичани) човјек из Ужица. ўжгати, гам, v. pf. (у Сињу) vidе ужећи. Ужичка, f. жена из Ужица. ўждити, дим, у. pf. vіdе ужећи: Ту Матијаш ӯжички, кa, кo, pon Ужице.

шемлук учинио, Он педесет ужди луба- [ужлијебити, ужлијебим, v. pf. јуж.) vide углорада

бити; види s. v. Шипила.) уждити се, дійм се, v. r. pf. vіdе запалити се: ужљўтити, ўжљутим, [узљутити) v. pf. vіdе на

уждиле ми се ноге, т. і. угријале се. љутити : Па дорина добро ужљутио уже, ўжета (ўжа), п. 1) баз Ceil, funis. cf. ужљутити се, ўжљутим се , [узљутити се) v.

конопац, [коно, једек 1, најван, паламар, r. pf. vide [расрдити се) наљутити се. потрањга; литар 1, личина). Уже се купује, Јужрвњати, њам, v. pf. аn bеr pansmüble mab. а узицу (пртену или вунену) плету және len, molo mola trusatili. саме, аличипу усукују људи од лика. ужутети, (ист.) ужутим, v. pf. gelЬ mеrѕеп, 2) (у приморју) ein Rap, menѕurа: Од њих | ужўтити, (зап.) tlavesco : Ужубела како Вуко далеко три ужа — 3) (у Далм.) [vidе ужутјети, (југоз.) жуков цвијет, Устрептала врвца :) узица од вуне (велика), а узица ужhети, (јуж.) како трепетљика мала, в. п. на врећи.

уз, 1 (mit acc.) 1) auf, in (sursum) [cf. нуз): ужелити ее, лям се, у. r. pf. јфтафтен пауза, оде уз брдо; уз воду; уз дрво. 2)

etwas, sich sehnen, desidero [cf. yxeberu ce, стао узa мe, nebe, pone [ef. нуз): отишао поужељети се): Али си се силан ужелно, уз господара. 3) уз крајину, mühreno Seg Ужелио младе кауркиње.

frіеgеѕ, dam bellum geritur; уз кугу. — 4) [ужељети се, ужелим се, v. r. pf. (јуж.) vide als Vorjeksylbe bei den verbis impf, mit futur.

ужелити се; види ѕ. у. поужељети се.) 23eбeutiing: ако узиде; ако уздолази ; ако узjæêko, n. das Einengen, coarctatio.

једем ; ако успишем ; кад узимам; кад ускоужестити се, жёстим се, у. r. pf. (у Дубр.) си мо и т. д.

н. п. ужестио се оцат, т. ј. постао љут, же- | узабрати (узбрати), берём, v. pf. pfluten, deсток.

cerpo. [cf. убрати 1, укинути 2, ушчупати ]. ужећн, жәжем, v. pf. angiinben, accendo. [cf. | узавирање, п, реrbal. p. узавирати.

заждити, зажећи, запалити 1, упалити, уж- узавирати, рём, v. impf. [pon) vidе узаврeти.

гати, уждити; припалити 1, приждити ). узівница, f. (ст.) vidе званица: у Марка је ужећи се, ужеже се, у. r. pf. jit) (0ur Güб. млого узавница

rung) entzünden, corrumpor fermentatione. узаврсти, ріїм, v. pf. 1) aujjieben, ebullio: лоуживање, n. Bas Beniepen, usus. [cf. рaдoвaњe 2]. нац, вода. 2) узаврeше људи, Sіе Reute уживати, уживам, y. impf. gеniеѕеnt, frui [cf. fingen an zu lärmen, ortus est tumultus.

радовати 1]: Ја угњиват' а неко уживат. узагренце, н. п. потрчаше коњи, т. і. у скок, ужижљивити се, віім се, v. r. pf. bransig pers загребавши, jture, prоrіpеrе ѕе. den, uredine corrumpi.

узадње, (у ц. г.) 31 jpät, sero: Узадње се ġaugâie, n. das Anzünden, Entzünden, accensio, нема раінта ни у цркву ходити. succensio.

узаждити, дим, v. pf. узалудно да бјежи, vide ўжизати, ў жижём, v. impf. апзіünsen, entsüндеп, запалити [3]. accendo, incendo.

yaàumâie, n. das Entlehnen, Borgen, mutuatio. ужизати се, ў жижё се, v. г. inpf. jid еntійні [cf. позаимање). Ser, succendi, н. п. ђубре.

узаимати, мам (мљём), v. impf. [vide зaимати] ужилити, лим, v. pf. н. п. свињче, уіdе жи

1) entlehnen, mutuo. 2) borgen, mutuum do.

Лити.

нове

уайсебице, (у Сријему)} vide засонце.

узаимати се, мам (мљём) се, у. r. impf. fіф / ўзбрати, берём, vidе узабрати.

gegenseitig (bei der Feldarbeit) aushelfen, mutuam ý86paut, a, o, bergan gehend, acclivis. operam fero. .

ўзбрдица, f. bie &nböbe, clivus, declivitas [ct. ўзаједно, (ст.) т. і. у једно (заједно), зијат» узгорица): Колико је низбрдица, толико и

теп, uglei). simul [vidе заједно): Узаједно узбрдица. шићар понијеше —

ўзбрижити се, жам се, v. r. pf. (у ц. г.) vide узајмити, ўзајмим, v. pf. [cf. зајмити 2, позај забринути се: Марина се узбрижила мајка

мити, посудити) 1) у кога што, еntlebnen, mu E је скоро Мару заручила

tuo. 2) коме штa, bоrgеn, mutuum dо. узбўјати, jйм, v. pf. auflaufen, aufјфbellet, turўзајмице, gegenjeitia, mutuo. [cf. позајмице). gesco, intumesco: узбујало тијесто. ўзак, ўска, ко($ скӣ, кa, кo, comp. ўжі) enge, узбуна (cf. ужбуна), f. 21ujjtano, Диjrubr, ѕеdіtіо. fnapp, angustus. [cf. узан).

[vidе бува]. cf. побуна. ўзалӱд, ипjonjt, pergeben, frustra. [cf. назалуд, узоўнити, ўзбуним, [ужбунити) v. pf. aufrüh

залуд, залуду, заман, заманице, асли васли, reit, concito.

бадава 2, забадава 2, лаһи, напразно 1]. узбунити се, ўзбу ийм се, т. r. pf. н. п. свијет ўваман, vide свагда: Вита јело, узаман зе се нешто узбунио, gübren, mоvеri. [cf. узрулена, А дружино, узаман весела

јати се]. узаманцё, паф einanser, deinceps, cf. [vide) за- узбурљати, љам, v. pf. измијешати и узмутити

сорце: попио је две олбе пива узаманце. Што (житко), 3errübret, commisceo. ўзан, а, о, еnge, angustus. [vidе узак]. узбучати, чӣ, v. pf. н. п. млијеко, теn fie jauer ўвањ,

mirѕ, acesco (de lacte). [cf. прозу кнути, проўвања, (т. і. уз њега), пеbеn ism, propter eum.

киснути 2, узвиштати). ўвао, зла, m. Ser #noten, nodus. [cf. завежљај 2, узварити, ўзварим, v. pf. н. п. млијеко, воду, завезав 2, чвор 2].

т. і. метнути га на ватру да узаври, toфet, узаштити, тим, v. pf. mit DejФlag bеlеgеn, sup coquo. primo, deprehendo: Узаитио скеле и дру- узвати, узовём, v. pf. berein rufen, introvocare.

ўзверати се, рам се, (ист.) vidе узвјерати се.

узвести, ведём, т. pf. 1) binajjubren, duco surувасопце,

sum: Узведе га на бијелу кулу. 2) платно уваетіпце, vide ycтoпце.

(памуком или тирипликом), еіngеtteln, stamini ўзачак, чка, чко, dim. р. узак.

insero. узбацивање, п. Заз фinaufmеrfеn, ѕubjесtiо, јас- узвијање, р. За8 фінацfminsen, sublаtiо. tatio in

узвијати, ўзвијам, v. impf. binaufmіnsеn, tollo: узбацивати, бацујем, v. impf. binaufperfen, Бјело лице ужила, обрвама узвија узбацити, Ўзбации, у. pf. subjicio, sur- | ўзвирати се, рам се, (зап.) vidе узвјерати се. sum jacio.

узвисити, ўзви сім, v. pf. erböben, erigo, effero: узбегнути, нём, (ист.) vide [узбећи) узбјег врло си узвисио тај кров.

нути: Ја ћу јунак с пута узбегнути узвити, ўзвијем, v. impf. binaufminsen tollo. узбёзочити се, чӣм се, т. r. pf. (у Дубр.) vidе ўзвити се, ўзвијем се, у. r. pf, jih eтporj mine обезобразити се.

gen, sublime ferri. узбећи (узбегнути], бегнём, (ист.) vidе узбјећи. | узвишивање, n. Sag Srbijet, elatio. ўзбигнути, нём, vidе узбнѣи.

узвишивати, узвишујем, т. impf. erbiben, effero, узбијање, п. Заз Зurutjlagen, rejectio. [cf. errigo. обузбијање, сузбијање).

узвиштати, штӣ, v. pf. ускиснути само од себе, узбијати, ўзбијам, v. impf. 3urütjmlagen, rejicio. jauer meroen, acesco, н. п. узвиштало мли[cf. обузбијати, сузбијати).

јеко, т. і. узбучало и покварило се ; узузбијч, узбијача, т. чим се узбија трска кад виштало вино, т. і. усирѣетило се, и т. д. се кућа покрива.

уввјерати се, рам сө, v. r. pf. (јуж.) јфеи ипі узбијөсити сө, узбијесам се, v. P. pf. (у ц. sich schauen, oculos pavidos circumferre.

г.) као арозлити се, аобјеснити. [vidе по- ўзвод, т. платно узведено, еіnе mit з 23. јеідея бјешњети).

nen Streifen durchzogene Leinwand, linteum liўзбити, ўзбијем, v. pf. Зuriictjblaget, rejicio. mitibus editis distinctum. [cf heрebелија]. [cf. обузбити, сузбити).

узводити, ўзводӣ м, v, impf. 1) binaujjubren, duсо ўзбићи (узбигнути], бигнём, (зап.) vidе уз

2) einzetteln, intersero stamini. бјећи.

узводлија, f. кошуља од узвода. ўзбјегнути, бјегнём, v. pf. (јуж.) jurütflieben, узвођење, п. 1) за $inaujjubren, ductio super узбјећи, , refugio : Од њега је јелен узбјег —. 2) das Einzetteln, intersertio in stamen.

нуо — Турска војска натраг узбјегнула узвоњати се, њам се, т. г. pf. (у Дубр.) vide узблўтити се, Ўзблӯтӣм се, т. г. pf. (у Рисну) усмрдјети се.

каже се за вино кад се поквари, tabmig mеrе уввратити, ўзвратим, v. pf. 1) н. п. рукаве, den, mucesco.

zurüdschlagen, recingo, succingo. [cf. 3acy

sursum.

Главље.

кати 1]. — 2) vidе повратити [1], обрну- 1, ўздање, п. баѕ Заитеп, injectio freni.

ти [1]: Таде натраг узврати ђогина — 2 ўздање, р. ба# $offen, spes, fiduсіа. ўзвраћање, п. 1) да фinaujtebren, to succin-ўздар, уздара, m. који узде гради, беr hіеnеr,

gere, rejicere. — 2) vidе повраћање [2]. qui habenas conficit. узвраћати, һам , v. impf. 1) binaujtebren, suc- | уздарев, а, о, vidе уздаров. cingo. — 2) vidе повраћати [1].

ỹ3fâpje, n. das Gegengeschent, donum mutuum : узврдати се, дам се, v. r. pf. реrlеgеn wеrbеіп, Кума куму свилену кошуљу, Кум уздарја

tеrgіvеrѕоr : Узврдао се као ђаво испред куми ни динара грома.

уздаров [уадарев), а, о, без Rienter, ejus qui узврнути, ўзврнём, v. pf. vіdе повратити [1]. habenas conficit. . узвршољити се, љйм се, v. r. pf. шirubig mеrе ўздарскӣ, кa, кo, Rieтers, eorum qui habenas деп, mоvеri. [vidе узвртјети се).

conficiunt. . узвртане, п. vіdе повраћање [2].

ўздати, дам, v. impf. зäument, freno. [vide зaузвртати, ўзврћем, v, impf. vіdе повраћати [1]: уздавати).

и с њиме је попадија млада, Те узврће ўздати се, дам се, v. r. impf. у кога, у што, овде по планини

hoffen, confido. узвртети се, (ист.)

ўздах (уздај), т. бензеr, genitus. cf. уздисај. узвртити се, (зап.)

BPTîm co, v. r. pf. uncutузвртрети се, (југоз.); big mеrbеі, соmmоvеri. увдахнути, Ўздахнём, (узданути) v. pi. aujeni:

zen, ingemo, suspiro. узврћети се, (јуж.) cf. узвршољити се.

ўздигнути, нём, vidе уздићи. ўзглавак, ўзглавка, т. (у Славонији) vidе уз- уздизање, п. Ваз 21ufbebet, elevatio.

уздивати, дижём, v. impf. aufbeben, allevo. ўзглавље, т. баз #opffijjen, pulvinus. [cf. узгла- і ўядисај, m. Ceujjer, gemitus. cf. [vide) уздах.

вак, узглавница, блазиња, јастук 1, тундјела). Гуздисање, п. баз Сеизеп, ѕuѕрiritus. ўзглавница, f. (у Рисну) за Ropftijje, pulvinus, уздисати, дишем, v. impf. jeufsen, suspiro.

cf. [vide) узглавље: Ако ти дођем на сну, уздићи (уздигнути), дигнём, v. pf. aufbeben, aufпреврати узглавницу.

ritten, allevo, tollo, effero: A високо главу узгојити, ўзгојим, . pf. grop sieben, educo :

уздигао Гојила ме, док ме узгојила, Узгојила, вама јадица, f. 1) dim. р. узда. 2) уздице даровала Ја сам сватом узгојила цв'јеће (pl.), die Sügel des Wagenpferdes, frena equi

Је ли мајка родила јунака, Ал' сестрица currum trahentis. брата узгојила Дура, доро, пуст му оста- [уздице, f. pl. vіdе уздица 2.) нуо ! За што сам те залуд узгојила, Hero | уздражати, жам, v. pf. (у примор.) theurer merда ми ваљаш у невољу

den, fio carior, consto majori pretio. cf. (vide) ўзгори, (у Дубр.) bergauf, sursum.

поскупљети. ўзгорица, f. vіdе узбрдица: Колико је узго- уздржање, т. бie 2n dpigteit, abstinentia. рища, толико је низгорица.

уядржати, жим, v. pf. 1) erhalten, conservo, cf. узготовити, вим, v. pf. (у Боци) vidе згото [vide) одржати [3]. 2) behalten, retineo,

cf. задржати [2] : А оружје себе уздржао ўзгред, іт 23 orbeigeben, За би боrt оblеbіn pоr уздржати се, жим се, v. r. pf. 1) fib erhalten,

beigehst, ob iter, in transitu. (vide rpežom). conservari: Витора крава из висока пала, узгрнути, ўзгрнём, v. pf. binajјфаrrеп, зиruct. сва се права распрша, а теле се уздржа !

jct ieben, rejicio, subjicio. [vidе заврнути 4]. Copax). — 2) fich enthalten, se abstinere, conўзгртање, п. За Зuriidjieben, rejectio.

tinere. ўзгртати, гръём, у. impf, 3ritјфiebet, rejicio. уздрктавање, п. vіdе уздрхтавање. [vidе завртати 3].

уздрктавати се, уздрктäвам се, vidе уздрхтаузгужвёљати, љам, v. pf. vіdе изгужвељати : сва му се хаљина узгужвељала.

уздрктати се, ўздркћем се, vidе уздрхтати се: ўзда (фузда), f. Ser Заите, frenum, habena. Беле му се уздрктале руке ўздај, т. vіdе уздах.

ўздрмати се, мам се, v. r. pf. erjфüttert veroen, ўздан, а, о, (у ц. г.) vidе поуздан: Су четр convelli. дест другах узданијех

уздрхтаванье (уздуктавање], n. perbal. p. уздрxўзданица, f. Das 23ertrauen, Sie Ctube, tiduсіа,

cf. [узданца,) поуздање: Бего, кога има од уздрхтавати се, дрхтавам се, (уздрктавати се] вјере и од узданице, да их поможе госпо v. r. impf. erzittern, contremisco. дини Бог! (кад се напија); o Алија, нашла уздрхтати се, ўздршћем се, [уздрьтати се) v. узланице Собом нема друга ниједнога r. pf. erzittern, contremisco. (cf. yctpectu ce). Her” сабљицу, бритку узданицу у Тур- ўздӯж (уз дуж), паф bеr fänge, in longitudiчина узданице није

nem: уздуж и попријеко. cf. дуж. узданути, ўзданём, vidе уздахнути.

уздушити, ўздӯшӣ м, v. pf. anjmellen, intumeузданца, f. (у Боци) vidе узданица.

sco : Уздушио ка” и сухи поток.

Вити.

вати се.

тавати се.

нише.

али он,

као

што сам

узёнги-бенги, у овој законеци: Узенги-бенги, | ӯаити, ўзим, у. impf. einen gen, јфтäleri, coarу земљи лежи, киша га бије, кишу бeгe tare.

увићи, ўзӣъём, . pf. binaujjteige, ascendo. увенија, f. Ser Cteigbiigel, ѕtарia. cf. [vide] | ўзица, f. ein &trit, restis. [vidе врвца]. cf. уже. стремен.

ўзичица, f. dim. р. узица. узéпсти, узёбе, v. pf. н. п. воће, erfrierent, gеlu ўзјаати, јашём, vidе узјахати: Да Бог да га corrumpі. [vide пpeзeнсти).

узјаали Турци увести, ўзиём, (у Кастелима) vidе узети. увјайвање, п. vide yajахивање. ўзёт, а, о, gibtbrüфіg, paralytius. [cf. 2 клијен, узјайвати, jayјем, vide yajaxивати. клијенит).

ўзјанути, нём, у. pf. vіdе узјахнути: Још узўзёти, ўзмём, v. pf. [cf. узести) 1) нефтеп, јану Призренка девојка

sumo. 2) узети град, шанац и т. д., ein» | узати, ўзјашём, vidе узјахати. пертеп, capio. [cf, примити 3, прихватити 3; ўзјахати (cf. узјати) [узјаати], ўзјашем, у. покорити). — 3) дјевојку, ein Rüsфеit, . і.

pf. 1) коња, на коња, aujjigen (auj8 Вfer5), sie heirathen, ducere uxorem. 4) kaufen,

conscendo equum. ef. клипити). -- 2) кога emo [vide 1 купити); Saber Ser Cher3, н. п. на коња, aujjegen (auj8 Вfer5), impono (equo): А. Узећу ти капу. Б. Узео бих и ја, да Узеше је два банова сина, Узјаше је на ми ко да, него ти мени купи. 5) н. п. лабуда свога , Предание ми коња и фепта си узео ту викати. [vidе почети). cf. војку стати [6], заокупити. — 6) узети, н. и. куһу уаjaxйвање (узјаивање), п. За 24ujjikent, conна се, т. ј. заклонити се за њу иа отићи scensio equi. од ње управо да се с друге стране не може yajaxйвати, jaxyjём, [узјаивати) v. impf. aufвидјети. Оиомињем се да су једном, још у sißen (aufs Pferd), conscendo equum. моме дјетињству, дошли куfiи нашој Турци | ўзјахнути [узјанути], нём, v. pf. vіdе узјахати. који су гонили некаквога аоша. Ујутру пред | увјечатн, чим, v. pf. erhallen, insonо. што fie aofи заиште се пои да изије за

ўзлењача, f. (у Барањи) онај цијенац за који вајат на поље. Турци му то доаусте, и један

се основа привеже кад се почне ткати. [vide од њих остане с ову страну вајата чекајући

награђуша). док он за вајатом своју потребу сврши и

узлетети, (ист.) лётим, v. pf. 1) binaujjlieврати се на траг;

узлётити, (зап.)

gen, subvolo.

2) узлеонда чуо гдје се говори, узме вајат на се,

узлетјети, (југоз.) тио око њега, orängeno bе. и преко башче аобјегне у шуму.

узаёлети, (јуж.) lästigen, teine Ruhe lassen, уаёти се, ўзиём се, v. r. pf. 1) jid nehmen (bei der Hand), prehendere invicem manus: Y3eue

urgeo. [vide) салетјети, cf. обрлатити. се за бијеле руке

узлић, m. dim. v. узао. 2) heirathen, connubio jungi. - 3) узми се у памет, jih in 21 ht

ў злу добар, (у Боци) nehmen, caveo. 4) узела му се н. п. рука,

ў алу добра, у Дубр.)vіdе чувакућа. Hora, gelähmt werden, torpescere. cf. y3er.

узљутити, ўзљутим, vidе ужљутити. yséhe, n. Einnahme, occupatio.

узљутити се, ўзљутийм се, vidе укљутити се.

узма, f. in Ser tеѕеngаrt: Узма те узела, да узигравање, п. баg 21ufbiipje, exultatio.

Бог да! cf. узет. узигравати, игравам, y. impf, aufböpfen, exulto. узиграти, ўзиграм, v. pf. i) aujbipfet, exulto: узмайвање, п. vіdе узмахивање.

узиграо око њега. 2) ersittern, contremi- узмайвати, дујем, vidе узмахивати. sco : Све узигра руо и оружје

узнак, т. (у Ц. г.) беr tüttritt, hiitsug, recepузидати, ўзидам (ўзиђем), v. pf. einmаtеrn, muro

tus, fuga: кад удари, узмака нема; Један includеrе. [cf. уградити].

другом Божју вјеру дају на Косову да уз

мака нема yBuhúbâie, n. das Einmauern, muro inclu

Тај ће јуриш без узмака dere.

чинит? узиђивати, узиђујем, v. impf. einmauern, muro | узмакнути, ў змакнём, vidе узмаћи. includere.

узмакнути се, ўзмацнём се, vidе узмаћи се : уайлажење, п. баз фіnаujjteigen, ascensio.

Тако су се они узмакнули узилазити, зім, y. impf. binaujjteigen, ascendo. | узман ути, ўзмінём, vidе узмахнути. ўзимало, т. беr gern megninimit, qui solet рrе- узмаћи (узмакнути), ўзмацнём, v. pf. 3uritruder, hendere. cf. давало.

weibert, recedo. [cf. успрегнути, уступити, узимање, п. 1) ба 92ebment, acceptio.

узмаћи (узмакнути) се). Kaufen, emtio.

узмаћи се (cf. узмакнути се), ўзмацнём се, узимати мам (мљём), v. impf. 1) петент, sumo. v. r. pf. sich zurückziehen, recedo. cf. [vide]

[cf. поймати 1]. 2) kaufen, emo. [vide ky узмаћи. повати].

узмахивање [узмаивање), n. Sag 28inten, Chmin. узина, f. Die Enge, angustiae. cf. [2] ужйна. gen (des Schwerts), agitatio. узитати се, там се, vidе усхитати се. узмахивати, махујем, [узмаивати) v. impf. mite

[ocr errors]
« PreviousContinue »