удешавати се, дешавам се, v. r. impf. fid) be | удомаћити се, удомаћим се, v. r. pf. beimijd),

удуготежити, удуготёжим, v. pf. 1) perlängern, prolato. [cf. удуљити]. 2) удуготежила болест, fich in bie länge ziehen, provehi. удужити, ўдужим, v. pf. (у Далм.) дати у дуг, т. ј. на вересију, frebitiren, credere cui quid. удо, п. т. ј. меса, cіn Stüd Gleifd) (zum Häu cf. [vide] задужити.

djern), segmentum carnis (appendendum in | удужити се, ўдужим се, v. r. pf. (у Боци) vide fumum); удо је танко а дугачко да се може превјесити преко шта. cf. вјешалица. удобравање, п. baš Sutwerben, Suter[inen, ostensio bonitatis.

удушити се, ўдӯшӣм сө, v. r. pf. erftiđen, suf-|1. ўжина, f. біе Saufen, merenda.

focor.

уђенути, нём, vide [уђети] уђести.

hêne, n. 1) das Zerstücken, dispertitio.

das Schaden, Uebelthun, noxietas.

уђести, ђедём (ђенём),

2. ужина, f. bie &nge, angustia. [vide узина]. ужинавање, п. baš aufnen, sumtio merendae. ужинавати, жинавам, v. impf. jaujnen, sumo merendam.

ужинање, п. баз Saujnen, coenatio meridiana.

уђети (уђенути), ђенем, (јуж.) vide удјести. ужинара, f. т.ј. торба, bie Zajфе, morin bie

ўжапнути се, нём се, v. r. pf. као застидјети

ce, sich geniren, verecundor.

ужар, ужара, m. ber Seiler, restio.

j. Tasche,

Hirten ihre Mahlzeit (Brot und Käse) tragen, pera merendaria.

ужинати, нам, v. impf. u. pf. mittagmalen (öfterr.
jaujnen), prandeo (?).

ужарити, ўжарӣм, v. pf. 1) пећ, (Bađofen) glü-
hend machen, candefacio. 2) (у Хрв.) по-
гачу, т. ј. посути је врућијем пепелом, па cheln mästen, glandibus saginare.
ватраљем потрљати, по том је поклопити | ужитак, тка, m. Unterhalt, victus.
цријепњом да се пече.

ужирити, ужирам, v. pf. н. п. свиње, mit i

ужба, f. (у Лици) vide уштап.

ужбуна, f. (у Далм.) vide узбуна.

ужити, ужијем, v. pf. (у Хрв.) genießen, регfrui.

Ужице, n. tabt unb Geftung in Serbien.

ужбунити, ужбӳним, (у Далм.] vide узбунити. Ужичанин, m. (pl. Ужичани) човјек из Ужица. ужгати, гам, v. pf. (у Сињу) vide ужећи. Ужичка, f. жена из Ужица.

уждити, дим, v. pf. vide ужећи: Ту Матијаш ужички, ка, ко, von Ужице.

шемлук учинио, Он педесет ужди луба- | [ужлијебити, ужлијебим, v. pf. (јуж.) vide угло

-

бити; види s. v. шипила.]

--

рада уждити се, дим ce, v. r. pf. vide запалити се: уждиле ми се ноге, т. ј. угријале се. уже, ужета (ужа), п. 1) баз Geil, funis. cf. конопац, [коноп, једек 1, пајван, паламар, штрањга; литар 1, личина]. Уже се купује, а узицу (пртену или вунену) плету жене саме, а личину усукују људи од лика. 2) (у приморјy) ein Maß, mensura: Од њих | ужутити, (зап.) Вуко далеко три ужа 3) (у Далм.) [vide | ужутјети, (југоз.)( жуков цвијет, Устрептала врвца:] узица од вуне (велика), а узица ужућети, (јуж.) како трепетљика мала, н. п. на врећи. уз, ( (mit acc.) 1) auf, in (sursum) [cf. нуз]: ужелити се, лим се, v. г. pf. fchmachten na | уза, оде уз брдо; уз воду; уз дрво.

ужљутити, ужљутим, [узљутити] v. pf. vide на-
љутити: Па дорина добро ужљутио
|ужљутити се, ўжљутӥм се, [узљутити ce] v.
r. pf. vide [расрдити се] наљутити се.
ужрвњати, њам, v. pf. an ber anòmüýlе mађ.
len, molo mola trusatili.
ужутети, (ист.)

etmas, fich febnen, desidero [cf. ужељети се,
поужељети се]: Али си се силан ужелио,
Ужелио младе кауркиње.

[ужељети се, ужелим се, v. г. pf. (јуж.) vide
ужелити се; види s. v. поужељети се.]
ужење, п. баз Sinengen, coarctatio.
ужестити се, ужестим се, v. r. pf. (у Дубр.)
н. п. ужестио се оцат, т. ј. постао љут, же-

сток.

-

ужутим, v. pf. gelb werben, Havesco: Ужућела како

- 2)

стао уза ме, пебен, pone [cf. нуз]: отишао уз господара. 3) уз крајину, währenò без Arieges, dum bellum geritur; уз кугу. - 4) als Vorseysylbe bei den verbis impf. mit futur. Bebeutung: ако узиде; ако уздолази; ако узједем; ако успишем; кад узимам; кад уско

узабрати [узбрати], берём, v. pf. pflüđen, deсегро. [cf. убрати 1, укинути 2, ушчупати]. ужећи, жежем, v. pf. anşünben, accendo. [cf. | узавирање, п. verbal, v. узавирати. заждити, зажећи, запалити 1, упалити, уж- | узавирати, рем, v. impf. [von] vide узаврети. гати, уждити; припалити 1, приждити]. узавница, f. (ст.) vide званица: У Марка је ужећи се, ужèже се, v. r. pf. fich (burh Säh. млого узавница rung) entzünden, corrumpor fermentatione. уживање, п. баз Senießen, usus. [cf. радовање 2]. уживати, уживам, v. impf. genießen, frui [cf. радовати 1]: Ја угњиват' а неко уживат'. | ужижљивити се, вим се, v. r. pf. branbig wer. ben, uredine corrumpi.

узаврети, рим, v. pf. 1) aufieben, ebullio: ло-
нац, вода. 2) узавреше људи, біе eute
fingen an zu lärmen, ortus est tumultus.
узагрепце, н. п. потрчаше коњи, т. ј. у скок,
загребавши, [türzen, proripere se.

узадње, (у Ц. г.) 34 fpät, ѕего: Узадње се
нема рашта ни у цркву ходити.
узаждити, дим, v. pf. узаждио да бјежи, vide
запалити [3].

узаимање, п. baš Éntlernen, Borgen, mutuatio.
[cf. позаимање].

узаимати, мам (мљем), v. impf. [vide заимати] 1) entlehnen, mutuo. 2) borgen, mutuum do.

узајмити, узајмим, v. pf. [cf. зајмити 2, позај-
мити, посудити] 1) у кога што, entlebnen, mu-
tuo. 2) коме шта, borgen, mutuum do.
узајмице, gegenfeitig, mutuo. [cf. позајмице].
ўзак, ўска, ко, (уски, ка, ко, comp. ўжӣ) enge,
fnapp, angustus. [cf. узан].

узалуд, umjonft, vergebens, frustra. [cf. назалуд,
залуд, залуду, заман, заманице, асли васли,
бадава 2, забадава 2, лаһи, напразно 1].
ўзаман, vide свагда: Вита јело, узаман зе-
лена, А дружино, узаман весела
узаманце, nad einanber, deinceps, cf. [vide] за-
сонце: попио је две олбе пива узаманце.
ўзан, а, о, enge, angustus. [vide узак].
узањ,
узанга, (т.ј. уз њега), пебен ihm, propter eum.
увао, зла, m. ber Rnoten, nodus. [cf. завежљај 2,
завезак 2, чвор 2].

узаптити, тим, v. pf. mit Bejhlag belegen, sup-
primo, deprehendo: Узаитио скеле и дру-

увастопце, vide устопце.

ўзачак, чка, чко, dim. v. узак.

ўзбрати, берём, vide узабрати.
ўзбрдит, а, о, bergan gehenb, acclivis.
ўзбрдица, f. bie nhöhe, clivus, declivitas [cf.
узгорица]: Колико је низбрдица, толико и
узбрдица.

узбрижити се, жйм се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide
забринути се: Марина се узбрижила мајка
Е је скоро Мару заручила

узбујати, јим, v. pf. auflaufen, aufichwellen, tur-
gesco, intumesco: узбујало тијесто.
ўзбуна (cf. ужбуна), f. Wufjtanb, Wufruhr, seditio.
[vide буна]. cf. побуна.

узбунити, узбуним, [ужбунити] v. pf. aufrüh=
ren, concito.

узбунити се, узбуним се, ѵ. г. pf. н. п. свијет
се нешто узбунио, gähren, moveri. [cf. узру-
јати се].

узбурљати, љам, v. pf. измијешати и узмутити
што (житко), zerrühren, commisceo.
узбучати, чӣ, ѵv. pf. н. п. млијеко, wenn fie fauer
wirs, acesco (de lacte). [cf. прозукнути, про-
киснути 2, узвиштати].

узварити, ўзварим, v. pf. н. п. млијеко, воду,
т. ј. метнути га на ватру да узаври, focфen,

узбацивање, п. баš inaufwerfen, subjectio, jac- | узвијање, п. баš inaufwinben, sublatio.

ўзбегнути, нём, (ист.) vide [узбећи] узбјегнути: Ја ћу јунак с пута узбегнути

врло си узвисио тај кров.

узвити, узвијем, v. impf. binaufwinben tollo. узбезочити се, чим се, v. r. pf. (у Дубр.) vide | узвити се, узвијем се, v. r. pf. fih empor[dhwin= обезобразити се.

gen, sublime ferri.

узбећи [узбегнути], бегнем, (ист.) vide узбјећи. | узвишивање, п. baš Erhöhen, elatio. узбигнути, нём, vide узбићи.

узбијање, п. baš Burüdjdlagen, rejectio. [cf.
обузбијање, сузбијање].

узбијати, узбијам, v. impf. zurüdjlagen, rejicio.
[cf. обузбијати, сузбијати].
узбијач, узбијача, т. чим се узбија трска кад
се кућа покрива.

узбијесити се, узбијесам се, v. r. pf. (у Ц.
г.) као прозлити се, побјеснити. [vide по-
бјешњети].

узбити, узбијем, v. pf. zurüdlagen, rejicio.
[cf. обузбити, сузбити].
узбићи [узбигнути], бигнём, (зап.) vide уз-
бјећи.

узвишивати, узвишујем, v. impf. erhöhen, effero,
errigo.

узвиштати, штй, v. pf. ускиснути само од себе,
jauer werben, acesco, н. п. узвиштало мли-
јеко, т. ј. узбучало и покварило се; уз-
виштало вино, т. 3. усирћетило се, и т. д.
узвјерати се, рам се, v. г. pf. (јуж.) [фец ит
sich schauen, oculos pavidos circumferre.
узвод, m. платно узведено, eine mit 3 23. jeibe=
nen Streifen durchzogene Leinwand, linteum li-

mitibus editis distinctum. [cf ћереһелија]. узводити, узводим, v. impf. 1) binauführen, duco sursum. 2) einzetteln, intersero stamini. узводлија, f. кошуља од узвода. узбјегнути,) бјегнём, v. pf. (јуж.) zurüdfließen, узвођење, п. 1) baš inaufführen, ductio super узбјећи, √ refugio: Од њега је јелен узбјег2) das Einzetteln, intersertio in stamen. нуо - Турска војска натраг узбјегнула - узвоњати се, њам се, v. г. pf. (у Дубр.) vide узблутити се, ўзблӳтим се, v. r. pf. (у Рисну) усмрдјети се. каже се за вино кад се поквари, fahmig mer-| узвратити, узвратим, v. pf. 1) н. п. рукаве, den, mucesco. zurückschlagen, recingo, succingo. [cf. зacy

кати 1].

2) vide повратити [1], обрнути [1]: Таде натраг узврати ђогина

1. уздање, п. baš Зäumen, injectio freni.
2 уздање, п. baš offen, spes, fiducia.
уздар, уздара, m. који узде гради, ber Riemer,

узвраћање, п. 1) baš Minauffehren, To succin-
gere, rejicere. - 2) vide повраћање [2]. qui habenas conficit.
узвраћати, һам, v. impf. 1) Біnauftehren, suc-|уздарев, а, о, vide уздаров.
cingo. - 2) vide повраћати [1].

ўзврдати се, дам се, v. r. pf. verlegen werben,
tergiversor: Узврдао се као ђаво испред

грома.

узврнути, узврнем, v. pf. vide повратити [1].
узврпољити се, љим се, v. г. pf. unrubig wer
ben, moveri. [vide узвртјети се].
ўзвртање, n. vide повраћање [2].
ўзвртати, узврѣем, v. impf. vide повраћати [1]:

уздарје, п. баš Segengejment, donum mutuum: Кума куму свилену кошуљу, Кум уздарја куми ни динара

уздаров [уздарев], а, о, без Кіemers, ejus qui habenas conficit.

уздарски, ка, ко, Riemer, eorum qui habenas conficiunt.

уздати, дам, v. impf. зӑитен, freno. [vide зауздавати].

И с њиме је попадија млада, Те узврће | ўздати се, дам се, v. r. impf. у кога, у што,

овце по планини

узвртети се, (ист.)

узвртити се, (зап.)

узвртјети се, (југоз.) узврѣети се, (јуж.)

вртам се, ѵ. г. pf. uнги»

unru

hig werden, commoveri.
cf. узврпољити се.

hoffen, confido.

уздах [уздај], m. Senfßer, gemitus. cf. уздисај.
уздахнути, уздахнём, [узданути] v. pf. qufjeuf=
zen, ingemo, suspiro.
уздигнути, нём, vide уздићи.

ўзглавак, ўзглавка, m. (у Славонији) vide уз- | ўздизање, п. baš Xufheben, elevatio.

главље.

уздизати, дижем, v. impf. aufheben, allevo. узглавље, п. баз Ropffijjen, pulvinus. [cf. узгла- | уздисај, m. Geufzer, gemitus. cf. [vide] уздах. вак, узглавница, блазиња, јастук 1, тундјела]. уздисање, п. баз Geufsen, suspiritus. ўзглавница, f. (у Рисну) bas Ropftijjen, pulvinus, | ўздисати, дишем, v. impf. feufzen, suspiro. cf. [vide] узглавље: Ако ти дођем на сну, уздићи [уздигнути], дигнем, v. pf. aufbeben, aufпреврати узглавницу. richten, allevo, tollo, effero: А високо главу уздигао

узгојити, узгојим, v. pf. groß zichen, educo:

Гојила ме, док ме узгојила, Узгојила, вама | уздица, f. 1) dim. v. узда.
Даровала Ја сам сватом узгојила цв'јеће (pl.), die Zügel des Wagenpferdes, frena equi
Је ли мајка родила јунака, Ал' сестрица currum trahentis.

брата узгојила - Дура, доро, пуст му оста- [уздице, f. pl. vide уздица 2.]

нуо! За што сам те залуд узгојила, Него уздражати, жам, v. pf. (у примор.) theurer wer Да ми ваљаш у невољу ben, fio carior, consto majori pretio. cf. [vide] ўзгори, (у Дубр.) bergauf, sursum,

поскупљети.

ўзгорица, f. vide узбрдица: Колико је узго- уздржање, п. біе ìäßigit, abstinentia. рица, толико је низгорица.

узготовити, вим, v. pf. (у Боци) vide згото

уздржати, жим, v. pf. 1) erhalten, conservo, cf.
[vide] одржати [3]. 2) behalten, retineo,
cf. задржати [2]: А оружје себе уздржао
уздржати се, жим се, v. r. pf. 1) fich erhalten,
conservari: Витора крава из висока пала,
сва се крава распрша, а теле се уздржа !
[орах]. - 2) fich enthalten, se abstinere, con-

узгред, im Borbeigeben, ba bu bort одне іn vor |
beigebit, ob iter, in transitu. [vide гредом].
узгрнути, узгрнём, v. pf. binaufjmarren, zurüd-
ichieben, rejicio, subjicio. [vide заврнути 4].
узгртање, п. baš Burüdjchieben, rejectio.
ўзгртати, грћем, v. impf, zurüdjhieben, rejicio. | уздрктавање, п. vide уздрхтавање.
[vide завртати 3].

узгужвељати, љам, v. pf. vide изгужвељати :

сва му се хаљина узгужвељала.
узда [фузда], f. ber Baum, frenum, habena.
уздај, m. vide уздах.

уздан, а, о, (у Ц. г.) vide поуздан: Су четр-
дест другах узданијех
ўзданица, f. baš Bertrauen, bie Stiüße, fiducia,

cf. [узданца,] поуздање: Бегођ кога има од | уздрхтавати се, дрхтавам се, [уздрктавати се] вјере и од узданице, да их поможе госпо- v. r. impf. erzittern, contremisco. дини Бог! (кад се напија); О Алија, наша уздрхтати се, уздршћем се, [уздрктати се] . узданице Собом нема друга ниједнога r. pf. erzittern, contremisco. [cf. устрести се]. Нег сабљицу, бритку узданицу - У Тур- уздуж (уз дуж), nah ber länge, in longitudiчина узданице није nem: уздуж и попријеко. cf. дуж. уздушити, уздушим, v. pf. anfirmellen, intumesco: Уздушио ка и сухи поток.

узданути, узданём, vide уздахнути. ўзданца, f. (у Боци) vide узданица.

узенги-бенги, у овој загонеци: Узенги-бенги,|узити, ўзим, v. impf. einengen, [фmäleru, coarу земљи лежи, киша га бије, кишу беге- tare. нише.

узићи, узиђем, v. pf. binauffteigen, ascendo. узенђија,* f. ber teigbügel, stapia. cf. [vide] ўзица, f. ein Strid, restis. [vide врвца]. cf. уже. стремен. ўзичица, f. dim. v. узица. узепсти, узебе, v. pf. н. п. воће, exfrieren, gelu | узјаати, јашем, vide узјахати: Да Бог да га corrumpi. [vide презепсти]. узјаали Турци увести, ўзмём, (у Кастелима) vide узети. узјайвање, п. vide узјахивање. узёт, а, о, gihtbrühig, paralytius. [cf. 2 клијен, | узјайвати, јаујем, vide узјахивати. клијенит]. узјанути, нём, v. pf. vide узјахнути: Још уз

узјахати (cf. узјати) [узјаати], узјашем, ѵ. pf. 1) коња, на коња, qufjigen (aufs Bferb), conscendo equum. [. клипити]. 2) кога

на коња, aufjeßen (aufs Bferb), impono (equo): Узеше је два банова сина, Узјаше је на лабуда свога, Предаше ми коња и ђевојку

узёти, ўзмём, v. pf. [cf. узести] 1) нефтеп, јану Призренка девојка sumo. 2) узети град, шанац и т. д., ein | узјати, узјашем, vide узјахати. пеђтеп, саріо. [cf. примити 3, прихватити 3; покорити]. 3) дјевојку, ein ìäbфen, б. і. fie heirathen, ducere uxorem. 4) faufen, emo [vide 1 купити]; baber ber Scherz, н. п. А. Узећу ти капу. Б. Узео бих и ја, да ми ко да, него ти мени купи. 5) н. п. шта си узео ту викати. [vide почети]. cf. стати [6], заокупити. — 6) узети, н. п. кућу на се, т. ј. заклонити се за њу из отићи од ње управо да се с друге стране не може | узјахивати, јахујем, [узјаивати] v. impf. auf= видјети. Опомињем се да су једном, још у figen (aufs Bferb), conscendo equum. моме дјетињству, дошли кући нашој Турци | узјахнути [узјанути], нём, v. pf. vide узјахати. који су гонили некаквога пола. Ујутру пред | узјечати, чим, v. pf. erhallen, insono.

што ће поћи заиште се пои да изиђе за вајат на поље. Турци му то допусте, и један од њих остане с ову страну вајата чекајући док он за вајатом своју потребу сврши и врати се на траг; али он, као што сам онда чуо гдје се говори, узме вајат на се, и преко вашче побјегне у шуму.

узјахивање [узјаивање], п. баз Huffißen, conscensio equi.

ўзлењача, f. (у Барањи) онај цијепац за који се основа привеже кад се почне ткати. [vide награђуша].

узлетети, (ист.)
узлетити, (зап.)
узлетјети, (југоз.)
узлећети, (јуж.)

лётим, v. pf. 1) binaufflie

gen, subvolo. 2) узлетио око њега, òrängeno belästigen, keine Ruhe lassen, urgeo. [vide] салетјети, cf. обрлатити. узлић, m. dim. v. узао. у злу добар, (у Боци)

у

У злу добра, (у Дубр.) vide чувакућа.
узљутити, узљутим, vide ужљутити.
узљутити се, ўзљутим се, vide ужљутити се.
ўзма, f. in ber Небеп:
Узма те узела, да

узети се, узмем се, v. r. pf. 1) fih nehmen (bei der Hand), prehendere invicem manus: Vзee се за бијеле руке 2) heirathen, connubio jungi. 3) узми се у памет, fih in 20ht nehmen, caveo. 4) узела му се н. п. рука, нога, geläßmt werben, torpescere. cf. узет. yзéhe, n. Einnahme, occupatio. узигравање, п. баз Hufbüpfen, exultatio. узигравати, йгравам, v. impf. aufhüpfen, exulto. узиграти, ўзиграм, v. pf. 1) aufbüpfen, exulto: | узмайвање, n. vide узмахивање. узиграо око њега. 2) erzittern, contremi- узмайвати, àујем, vide узмахивати. sco: Све узигра руо и оружје ўзмак, т. (у Ц. г.) ber Rüdtritt, Rüdug, recepузидати, узидам (узиђем), v. pf. einmauern, muro tus, fuga: кад удари, узмака нема; Један includere. [cf. уградити]. другом Божју вјеру дају На Косову да узмака нема Тај ће јуриш без узмака

-

узиђивање, п. баз inmauern, rò muro includere.

узиђивати, узиђујем, v. impf. einmauern, muro |

includere.

узилажење, п. баš pinauffteigen, ascensio. узилазити, зим, v. impf. binaufjteigen, ascendo. узимало, m. ber gern wegnimmt, qui solet prehendere. cf. давало.

узимање, п. 1) баз Пеђтен, аcceptio. - 2) баз Kaufen, emtio.

ўзимати мам (мљём), v. impf. 1) nehmen, sumo. [cf. поимати 1]. 2) faufen, ето. [vide куповати].

узина, f. bie Enge, angustiae. cf. [2] ужина. узитати се, там се, vide усхитати се.

Бог да! cf. узет.

узмакнути, ўзмакнем, vide узмаћи.
узмакнути се, узмакнем се, vide узмаћи се:
Тако су се они узмакнули
узманути, ўзманём, vide узмахнути.
узмаћи [узмакнути], узмакнем, v. pf. zurürüden,

weichen, recedo. [cf. успрегнути, уступити,
узмаћи (узмакнути) се].

узмаћи се (cf. узмакнути се), узмакнем се, v. r. pf. sich zurückziehen, recedo. cf. [vide] узмаћи.

узмахивање [узмаивање], п. baš 2sinten, hwingen (des Schwerts), agitatio.

узмахивати, махујем, [узмаивати] v. impf. win