вио код њега новце на аманет; изио туђ | анатемник, m. ber без Inatems würbig ift, digаманет; Аманет ти моја царевина И ама- nus anathemate [cf. анатемњак]: Анатемнет мој нејак Урошу ниче један! Амат, m. (у Боци): Анате мате врага и његова | анатемница, f. bie без Wnathems würbig ift, digna брата Амата! [vide анатема]. anathemate. 1. амбар, бра, m. [vide амбер?]: Вас од амбра анатемњак, m. vide апатемник. и сувога злата анаћема, f. (у Ц. г.) vide анатема. 2. амбар, т. 1) баз Magazin, horreum. [cf. жит- | Англија, f. 1) Englans, Anglia, Britannia. [cf. Енница; магацин]. 2) прва капа, што се глеска]. - 2) englijdješ u pannus anglicus. дигне кад се игра прстена. cf. прстен [3]. Англијски, ка, ко, englijd), anglicus, britannicus. амбàрâже, п. das Aufheben der ersten Müge im [cf. енглески, инглешки]. Ringipiel (inbem тап амбар бази ruft), levatio | андара мандарa, Zabel gegen ein нийцев Ветебе primi galeri in lusu annuli. cf. прстен [3]. ober Bejdhäft, nugae. [cf. мандара]. амбарати, рам, v. impf. амбар jagen, dico ам- |андио, анђела, m. (у Дубр.) vide анђео. бар. сf. прстен [3]. амбарнути, амбарнем, v. pf. 1) дићи прву капу, андиоски, ка, ко, (у Дубр.) vide анђелски. 1. Андра, m. (ист.) vide Андро. 2. Андра, f. vide Андријана. 2) запросити дјевојку | андравољи, m. pl. vide [дроњак] прње: носи којекаке андравоље. etwas anfpremen, appellare: ја сам амбарнуо андрак, m. in ber Rebenšart: не знам који му на једном мјесту. амбарски, ка, ко, н. п. око, врата, без Тада gins, horrei. је андрак (у Сријему и у Бачк.), і і nicht was ihm eingefallen ift. [cf. хандрача]. андрамиље, п. као нешто љепше од андравоља. [vide дроњак]. амбер,* m. ber Xmber, ambra [cf. 1 амбар ?] : | Андрија, т. Мubras, Andreas. Андријана, f. Grauenname, nomen feminae. [cf. 2 Андра]. ften, dirumpi, [vide провалити ce] cf. просјести Андро, m. (јуж.) һур. о. Андрија. [cf. 1 Андра]. се: Тако се не амбисао, као јама безадњица! Анђа, f. hyp. v. Анђелија. reines Getreide, frumentum sordidum. аметимице [recte: аметицê], adv. (у Сријему) gänglidi, total, penitus; помријеше људи аметице (кад је какав помор у селу); марва цр амбуља, f. дугачка врећа, ein langer Gad, sac-| анђел (cf. анђео) [андио], m. ber Engel, angelus. cus longior. анђелак, лка, m. hур. р. анђео. амељ, m. (у Сријему) 1) ђубре у житу, Unrath | Анђелија, f. Ingelia, Angelia. in Getreide, sordes. 2) нечисто жито, un- | Анђелијца, f. dim. v. Анђелија. Анђелина (Анђелина), f. ruenname, nomen feminae: Анђелина ружу брала анђелов, а, о, beš ngel3, angeli. анђелски [андиоски], ка, ко, englif, angelicus. аньео, ђела, m. vide анђел. Анђица, f. dim. v. Анђа. Анђуша, f. augm. v. Анђелија. анекмоли, vide акамоли: Имам блага колико Ми Драго, Градио би десет манастира, Анекмоли себе оженио кава аметице. амин, Ятеп! amen! Амин да Бог да! амрел, амрела, m. ber Regenjirm (öfterr. баз ан,* m. vide хан. Ана, Анадолија, f. Inatolien, Anatolia [cf. Аћонија ?]: 1. Анета, f. Иunette, Annula. 2. Анета, апстâ, n. pl. (am tußen) bie Shrauben- äни, (у Ц. г.) vide ено: ани га! 1. анта, m. (у Сријему) бer Marthaufen, cumu- anathema: анате га мате било! анатемате антање, n. baš eßen ber Marfhaufen, cumuloЂавола и његова имена! [cf. Амат]. rum terminalium exactio. антати, там, v. impf. Marthaufen ježen, cumulos |аптик, аптика, [автик] m. ber Wttich[traud), samterminales exigo. bucetum ebuletum. антерија* (антерија), f. ein Unterfleis mit Wer-|аптика [автика], f. ein ittihftengel, ebulum. meln, tunicae genus. антерилук, * m. Stüd Beng auf eine антерија, panni quantum sufficit ad vestem антерија dictam conficiendam. Антица, m. dim. v. [2] Анта. Анто, т. (јуж.) һур. v. Антоније. [cf. 2 Анта]. Антоније, m. Wuton, Antonius. [cf. Антун]. антрешељ, т. 1) [у самара на натоварену кљу- Анчица, f. dim. v. Анка. анџар[*], анцáра, m. vide ханџар. анџија,* m. vide ханџија. анџијин, а, о, vide ханџијин. апџијнски, ка, ко, vide ханџијнски. ањати, њам, v. pf. vide [попустити 1] јењати. аптов [автов], а, о, н. п. лист, ûtti, ebuli. аптовина [автовина], f. ber Witidiftrauh, sambuci ebuli. àпустол, m. vide апостол mit allen Wbleitungen. апшење, n. vide хапшење. âp,* m. vide axар. Арад, m. Štast in Ungarn, urbs Ungariae. арамија, * m. vide харамија. арамити, арамим, vide харамити: Арами им погачу белију, И арами од овна јанију арам.љивање, п. vide харамљивање. арам.љивати, арамљујем, vide харамљивати. | арандио, аранђела, (у Дубр.)) m. ber Erzengel, arараньел, (cf. aрaнђео) J changelus: свети шестокрили аранђеле! закрили ме крилом твојим (кад се моле Богу). аранђелов, а, о, н. п. дан, Erzengelštag (бен 8. ov.), festum S. archangeli. Аранђеловац, овца, m. vide аранђеловштак. апа, f. (у Ц. г.) Serum, odor [vide задах]: За-аранђеловица, f. аранђелов пост, bie Bajte 8 удри ме апа од дувана Tage vor Erzengels-Tag, jejunium archangeli. ана драпа, Zabel gegen eine fd ledýte Wrbeit, con-|àранђеловштак, т. човјек који слави аранђеvicium in rem male confectam. апатека, f. біе Xpothete, apotheca, pharmacopolium. лов дан, бес ben Grzengel Michael zum pauзраtron bat, cliens archangeli. [cf. аранђеловац]. араньео, аранђела, m. vide араньел. апатекар, апатекара, m. бег Xpothefer, pharma- |арантос, (у Рисну) vide аратос: Тако ме аранcopola. апатекарев,) тос не било ! арање, п. баз Фlünbern, depopulatio. апатекаров, а, о, beš potheters, pharmacopolae. | Apan, m. vide Арапин. апатекарски, ка, ко, pothefer-, pharmaceuticus. | Арапија, f. (coll.) sie Moßren, Mauri: Сад наапкало, п. (у Сријему) vide епкало. апостол [апустол], m. 1) poftel, apostolus. 2) књига, Xpoftelbud), liber apostolorum. 3) [Апостол] Rannéname, nomen viri. вали, љута Араџијо: Нема оног страшнога јунака На шарену коњу великоме Арапин, m. ber 2čohr, Aethiops, Maurus. [cf. Apan]. апостолски, ка, ко, apoftolijch, apostolicus, adv. | Арапинов, а, о, без Mohren, Aethiopis. [cf. Apa анта [авга], f. Wttich, sambucus ebulus Linn. | àрапски, ка, ко, mohrijh, mauricus. [cf. бурјан, хабат]. Арапчад, f. (coll.) Robvenfinber, soboles maura. Арапче, чета, п. ein Mobrentins, puer maurus. | арендаторов, а, о, без Bächters, redemtoris. [cf. Арапинче]. арар[*], арара, m. vide харар. арати, рам, v. impf. plünbern, expilo. тосиљати се. аратосиљати се, аратосиљам се [ратосиљати арендаторски, ка, ко, Bächter, redemtorum. ce], v. r. impf, кога или чега, etwaš zum | арка,* f. ber Rüđen, dorsum (im leibe). cf. [vide] Teufel wünschen, detestor aliquid, exsecror. 1. арач[*], арача, m. vide [1] харач. 2. арач[*], ӑрча, m. vide [2] харач. у меду куване Арбанас, m. ber [baneje, Albanus. cf. Арнаутин и Гега. Арбанаса, m. у пјесми мјесто Арбанас: Вино пије муса Арбанаса алапача. леђа. арлакача, f. ein lärmens luftiges Grauenzimmer, femina tumultuosa. cf. алакача, арлање, п. баз Lärmen (ber Rinber), tumultuatio. арлати, лам, v. impf. lärmen, tumultuor. [vide лармати]. арли[*], [силан, силовит, љут2]: Јер се Вуче арли догодио армагани,* m. pl. у пјесмама, vide дар [1]: Љубио сам у мајке једину, Често сам јој слао армагане: Двије дибе, четири кадифе, И два ћурка куном постављена арнаутити, тим, v. impf. zum Wrnauten madhen, facio esse Albanum. армија (cf. рмија), f. (у Црници) Армија те арбанаски, ка, ко, albanefijd, albanicus: Латин- изјела! рече се масци, и значи: да би цркла. ски му говори, Арбанаски заноси Арнаутин, m. vide Арбанас. с. Гега. Арбанија, f. (по јуж. кр.) 1) 21banien, Albania. | Арнаутинов, а, о, без Wrnauten, Albani. [с. Арнаутлук]. - 2) (coll.) народ Арбанаски, 201bаnеfеnvolf, Albani. Mахмут-паша Бушатлија, који је погинуо на Црној гори 1796, | у једноме писму Петру владици заклиње се: „тако ми моје љуте Арбаније !" арбија[*], f. vide харбија. арбун, арбуна, m. (у Дубр.) некаква морска риба, Šecbarbe [rother Bolobrafjen], erythinus | [pagellus erythrinus C. V.]. арнаутити се, тим се, v. r. impf. ein Wrnaut werben, fio Albanus. 2) [ар Арнаутка, f. 1) Irnautinn, Albana. наутка] eine Wrnautinn (Wrt langer Glinte), telum albanum Арнаўтлук, * m. Арнаутска земља, 2 banien, Albania. cf. [vide] Арбанија [1]. арнаутовац, арнаутовца, m. Арнаутски пиштољ, albanesische Pistole, telum minus albanum. арнаутски, ка, ко, albanefer, albanus. арнаућење, п. (banefiren, mutatio in Albanum. аргатар, m. vide [надничар] аргатин: Три | Арнаучад, f. (coll.) junge Xrnauten, soboles albana. стотине ђеце аргатара Арнауче, чета, n. ein [banefer-Rinò, puer albanus. аргатија, f. (coll.) bie Zaglöhner, mercenarii: |арњеви, арњева, m. pl. (у војв.) баз Даф cine аргат[*], m. (у Ц. г.) јама на каквој згради, као | пушкарница, bie фarte, foramen jaculatorium: Од аргата трче до аргата, Те ми Турке бију проз аргате -- Сад навали, аргатијо моја ардовић, m. dim. v. ардов. закупник. (fonft offenen) Bauernmagens, von Stäben ипб Rohrmatten darüber, tectum currus rustici. арпакаша, f. јечмена каша, bie Serjtengrüße, ptisana. cf. [1] каша [1]. арпаџик,* m. eine Wrt 3wiebel zum Berjeßen, се- | Арсенија, m. Wrjenius, Arsenius. Арсица, m. dim. v. Арса. арслан, * арслана, m. vide лав: Па ти крени звијера арслана Apco, m. (јуж.) һур. v. Арсеније. [cf. Apca]. артијетина, f. vide хартијетина. артијешина, f. vide хартијешина. артијца, f. vide хартијца. артовање, п. Berathen, Sofmeiftern, consiliatio. артовати, тујем, v. impf, кога, berathen, ofmei tern, consilior. [vide свјетовати]. арфа, f. (у војв.) Sie parfe, harfa: Једна носи златну арфу, оће да свира архиђакон, m. (у књижевника) vide акриђакон. архимандрит, m. (у књижевника) [vide] акри мандрит. архимандритов, а, о, vide акримандритов. арчити се, чим се, vide харчити се. аршин,* аршина, m. bie Élle, ulna. cf. [vide] лакат [2]. У правоме аршину.... асурџија[*], m. ber Mattenfledter, qui tegetes plectit e scripo. асурџијин, а, о, без Mattenmadhers, tegetum confectoris. |äт,* m. баз arabijhe Roß, equus arabs: С туђа Атанацко, т. Vthanas, Athanasius. аршлама* [арашлама, ршлама], f. 1) Xrt &rüßfir= | атеров, а, о, vide хатеров. [[Merztir[e], cerasi genus. [cf. раница, кара- |атибур, m. кожа од црне овце, што се меће шлама]. — 2) црни лук дугуљастијех главица, на седло кад се јаше. rt Swiebel, сераe genus [allium fistulosum L.]. |аткиња, f. vide бедевија. аршов, m. vide ашов. отишао асли васли. àсна[*], f. vide хасна. аснити, ним, vide хаснити. аснити се, ним се, vide хаснити се. асновит, а, о, vide хасновит. аспа, f. ber Pautauschlag, pustulae. cf. [осип, аспида, f. біе Biper, Dtter, [vipera] aspis [Merr.]: Асприца, f. dim. v. аспра: А надницу по једну аста, * adj. indecl. vide болестан: нешто сам аста; он је аста; Забун аста! мај ослади уста астал, астала, m. (у војв.) ber Zij, mensa. cf | [vide] сто[2]. асталчић, m. dim. v. астал. астар, астара, m. памучно платно, у које се обично мртви Турци завијају, а и хаљине се атлија,* m. vide коњик. атљав, а, о, (у Барањи) vide аљкав. ато (а то), fie) ба! en [cf. кадли 1]: кад ја тамо, а то њега нема. атоли (а то ли), vide акамоли. Лһим, m. Soahim, Joachim. " Аћима, f. Goachima, Joachima. Aho, m. (јуж.) һур. v. Аћим. [cf. Aha]. Аһонија, f. у пјесми некака земља [cf. Анадолија?]: Аконије и Уруменлије äф[*], m. vide [1] рӯдица 2: кад спадне у чохе аф, онда се виде жице. афёрим !* bravo! macte! Турски аферими и афијӱн,* афијуна, т. баз Дpium, opium. ац! interj. кад се коме што пружи, па се опет не да (као н. п. што дјеца драже једно друго). њиме постављају, baumwollener Beng, pannus | Аца, m. (ист.) vide Ацо. xylinus: Сад на теби свилена кошуља, До | ацал, ацала, [оцал] m. (у Боци) бет 1, cha до дан до два бијела астара! àcypa, f. vide рогожина. lybs: Удрила лима на ацал. [vide] надо [3], cf. челик. Ацко, m. dim. v. Алекса. Ацо, т. (јуж.) hyp. v. Алекса [cf. Аца]. ач, f. иди, ачи! ein Dìärrhen, stulte! аче, ӑчета, п. ein junger ar, arabifheß Güllen, pullus equi arabis. [cf. бедевијче]. áчêне, n. Art dehnenden Sprechens, prolatio vocum lenta et diducta. ачити се, ачим се, v. r. impf. дебеђи [prehen, diduco voces. аџамија,* f. unerfahren (aus ugens), inexpertus, rudis (aud vom Bferbe). [vide дјететина]. [аџи, vide хаџи.] ација[*], m. vide хаџија. аџијин, а, о, vide хаџијин. аџијница, f. vide хаџијница. ацијнски, ка, ко, vide хаџијнски. аџијски, ка, ко, vide хаџијски. Аџијћи, m. pl. vide Хаџијћи. ацилук,* m. vide хаџилук. ацинедомак, m. vide хаџинедомак. áno, m. vide хаџо. ацуван, апувана, m. ber Siebling, Запушебез, scortum puer. аша,* vide хаша. ашајда! у загонеци, cf. вићка. ашање, n. vide хашање. ашањка, f. (у нах. Рудн.) женска капа налик на оврљину, Xrt Grauenmüße, vittae genus. | ашаријаст, а, о, vide несташан. ашлучење, n. vide трошење [1]. ашлучити, чим, v. impf. beftreiten, sumtum suppedito [vide трошити 1]: он мене ашлучи, т. ј. троши на ме. ашов, ашова, [аршов] m. (у војв.) гвоздена лоnaтa, die eiserne Schaufel, pala ferrea. ашта?) ашто? (по Херц.) was? quid? [vide што 1]. ашчија,* m. vide [кухар] кувар: Бог срећу дијели, а ашчија чорбу. ашчијин, а, о, без Rods, coqui. ашчијница, f. 1) vide [кухарица] куварица. - 2) біе Яйфe, culina. [vide кухарница]. ашчилук,* m. bie Rotunjt, bie Romerei, ars (res) coquinaria. Б 1. баба, f. (gen. pl. баба) 1) очина или материна мајка, біе Sroßimutter, avia. [cf. стара 2]. 2) стара жена, altes Beib, vetula. [cf. стара 1, старица]. - 3) у Дубровнику се свака дојкиња и дадиља зове баба, макар била и дјевојка од 12 година, біе Xmme, Rinósfrau, nutrix, ancilla curans parvulos. — 4) многи муж зове своју жену [2] бабом, ако и није стара. - 5) гдјевоји и за пуницу [1] реку: моја баба, біе dhmiegermutter, socrus. 6) [Баба] планина у Србији између Ниша и Параћина [близу Мораве изнад села Лешја, у срезу параћинском округа моравског], ein Berg in Serbien, mons Serbiae. - 7) [Баба] ein Berg in der Herzegowina, mons Hercegovinae. 8) превести бабу, кажу дјеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце да одскаче поврх воде. 2. баба[*], m. (ист.) vide бабо. бабаје, f. pl. (у Мостару) некаке трешње, које се зову и рскавице, Xrt Rirhen, cerasi genus. [vide рскавац]. cf. руштеви. бабајин, а, о, у пјесми, vide бабов: И изведе Богу бабајина бабајко, m. (понајвише у пјесмама) [һур. . бабо; cf. бапко, тајко, тале 1, ћако, һаһко;] vide бабо [1]: Мој бабајко, не слушам те стари Камо, Раде, мој мили бабајко бабајков, а, о, vide бабов: Видиш, брате, токе бабајкове -- бабак, банка, м. на косишту онај дршчић што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему зове се руцељ), біе Genjengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae. Бабакај, Бабакаја, m. у Дунаву велика стијена више Голупца. баба клисара, f. баба што мијеси поскурице, die Frau, die das Communionbrod für die Kirche bäckt, diaconissa pani sacro pinsendo. баба коризма, f. (у Рисну) на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова и за собом вукући комостре (вериге) иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „бу! бу! бу!" и ово се зове баба коризма, којом жене Дјецу да не ишту мрена јела, говорећи им и послије онога дана кад би које заискало мрса: ,ено бабе коризме са штаповима под тиглама“ (на тавану)! Седам штанова бабе коризме значе седам недјеља часнога поста, за то кад једна недјеља прође говори се дјеци : , бацила баба коризма један штап,“ плаше |