ben, vertor: врти ми се мозак, c3 jwinbelt mir, vertigine corripior. вртлог, m. бег 2Baffermirbel, vortex. cf. коловрат, вртача [2]. вртљање, n. vide врзење. вртљати се, љам се, (als dim. v. вртјети се) vide врсти се: вртља се око куће. вртња, f. (у Дубр.) бол у костима, бет Жђен= matismus, rheumatismus. вртоглав, а, о, jwinbelig, vertiginosus. вртоглавац, авца, m. 1) човјек вртоглав, бег 2) тица Schwindelkopf, homo temerarius. налик на швраку, Wrt Bogel, avis quaedam. [vide вијоглава (?)]. вретати се, там се, v. r. impf. fih in Heiß uns | вртоглавица, f. ber hwinbel, vergito. [cf. заSlieb ftellen, in ordine colloco: А. Врстајте се, ето цара Мутапа. Б. Врстао се не вр стао, нема нас више вретелези (т. j. врзи те лези), (fomijh als) Scier tagsname, dies festus fictus joci causa: A. Какав је данас светац ? Б. Врстелези! врсти се, врзём се, v. r. impf. an einem Drte fleben bleiben, adhaeresco. [cf. врзати се, вртљати се]. врт, m. (по зап. кр.) ber Sarten, hortus. cf. градина [2], башча [1, бостан 3, бостањ, вртао, 2 долац, пеливој, перивој, џардин]. вртаљ, вртаља, [фртаљ] m. (у војв.) баз 2iertbeil, vide четврт [1]. вртаљче [фртаљче], чета, п. буре од четврти акова. вртање, п. 1) vide враћање: Погинуло је вр-| тање, али није зајам. | мавица]. вртуна, f. ber Sturm, procella. [vide] олуја, cf. вијор. Врћеник, Врћеника, т. брдо између Његуша и Цетиња. врћење, п. 1) baš Bobren, terebratio. Drehen, volutio. 2) das врћети, вртим, (јуж.) vide вртјети. врћети се, вртим се, (јуж.) vide вртјети се. 1. врћи [вргнути], вргнем, v. impf. [pf.] 1) thun (ftellen, legen), pono, cf. метнути [7]: Немој, пашо, изгубит владику, Немој Зету земљу отровати, Е ти родит нигда ништа не ће; Но ходи га врзи на откупе 2) (у Ц. г.) vide махнути: Ножем врже Николић То Машу 2. врћи, вршем, (врао, врла, врло) (у Бачкој) 2) das Aufbrechen vide вријећи. ber Rüße mit bem Rejer, effractura nucis ope | врћи [вргнути] се, вргнем се, v. r. cultri. вртао, тла, m. vide врт. вртар, m. ber Särtner, hortulanus. cf. башчован | [башчованџија]. вртати, врћем, v. impf. 1) vide враћати. - 2) opaxe, die Nüße aufbrechen, effringo nucem cultro. вртати се, врћем се, vide враћати се. вртача, f. 1) vide долина [1]: Уродиле боров нице Према Прачи у вртачи - 2) (у Сријему) ber Bafferwirbel, vortex. [vide] вртлог, cf. коловрат. вртено, п. (око Сиња) vide вретено [1]. вртети, тим, (ист.) vide вртјети. вртети се, тим се, (ист.) vide вртјети се. вртешка, f. (у Шумад.) vide обртаљка [1]. вртигуз, т. некака тица, Wrt Bogel [weiße Bad)= [telje], avis quaedam [motacilla alba L.(?)]. Вртијељка, f. главица у Црној гори: Побјегоше Турци низ нахију, Црногорци сташе на Вртјељку вртити, тим, (зап.) vide вртјети. вртити се, тим се, (зап.) vide вртјети се. вртиште, п. (у јужној Србији) vide купусиште. вртјети, тим, v. impf. (југоз.) 1) bobren, tere2) н. п. главом, breђen, vertere. вртјети се, тим се, v. r. impf. (јуж.) fibre bro. pf. на кога, wem nadjarten, nadigerathen, imitor. cf. [метнути се 1, уметнути се 2,] турити се [2]. врѣкање, n. dim. v. врћење. врѣкати, кам, v. impf. als dim. v. вртјети. Вруља, f. поток у Херцеговачком приморју између Омиша и Макарске. врутак, тка, m. 1) (у Хрв.) біе Диеше, fons, [vide] извор, cf. врело. - 2) [Врутак] село у Бјелопавлићима. врућ, врућа, ће, (вруѣй, һа, һê, сomp. врући) heiß, fervidus. врућац, һца, m. у води оно мјесто гдје се не може да смрзне, in einem Sluße ber Drt wo e nicht friert, locus fluminis non congelans. [cf. ведрац 1]. врући, êга, m. (ваља да се мисли огањ) (у Сарајеву) vide врућица. cf. огањ. врућина, f. біс Dise, aestus. врућица, f. bişiges Bieber, febris ardens. [cf. ватруштина, врући, огањ 2, огњуштина]. врућичина, врућуштина, f. augm. v. врућица. Cberjte einer Game, bie piße, ber Sipfel, sum-|вршика, f. 1) на лози као кончићи који су mitas, cacumen. 2. врх [2 вр], praep. auf, über, supra: обукао врховит [вровит], а, о, н. п. гора, ein Berg mit врц, сf. трц врц. највише на крају рачвасти, Rebenzinfe, баз Rebengäbelchen, clavicula. - 2) у јаја врх за ошиљаст, біе ріße am Çi, acumen ovi. вршити се, врши се, v. r. impf. in Érfüllung geben, perficior [cf. навршивати се]: врши се воља Божја. вршка, f. bie Bijorenje, nassa. cf. [1 и 2] врша, вршва. вршљање, п. baš Sreten, calcatio. вршљати, љам, v. impf. кога, као газити кога, досађивати му, treten, calcare. врцање, п. 1) баз [nelle in- un Derbewegen, вршник, m. vide препуља. micatio. 2) das Spriten, emicatio. вршњак, вршњака, m. vide врсник. врцати, цам, v. impf.jprißen, emico: Црна крвца вршњакиња, f. vide врсница: Отвор врата, Броз кошуљу врца седмакињо, Материна вршњакињо врцати се, цам се, v. r. impf. fic ne bin инб| Вршчанин, m. Ciner pon Вршац. berbewegen (3. 3. wenn ein Mann ein Srauenzimmer | вршчић, m. 1) dim. v. врх. [cf. вршак]. nachäffen will), mico: Која се врца она и dim. v. врг. врше (мисли се за кобилу, али се говори | [всето, n. vide псето; види s. v. безродница.] за жене, и значи: која је љута она је и за втйца, f. (у Херц.) vide тица. посао). врцкање, n. dim. v. врцање. врикати се, кам се, dim. v. врцати се. врч, врча, m. (у Хрв.) vide бокал [1]. врчак, чка, m. vide мачак 1. - 2) вуга, f. (у Црној гори фуга) біе Beutelmeife, parus pendulinus [[..]. Вуга гнијездо своје објеси о гранама. У Србији се каже: Смрди као вуга; " а у Црној гори и онуда по приморју вуге се једу, и кажу да им је месо врло слатко. врчанци, врчанаца, m. pl. (у Барањи) опанци | вўгаст, а, о, ajdofarbig, coloris cinerei. који немају вричаница, него су само на- | Вугдраг (Вукдраг), m. Жanušname, nomen viri. брани унаоколо, па се одозго вежу каишима. | Вузман, m. Mann name, nomen viri. У Бачкој се оваки опанци највише носе. | Вуило, m. Mann name, nomen viri. Art Fußbedeckung, calceamenti genus. 1. врчање, п. 1) баз Ænurren, murmur. Вуин, m. Жаnnšname, nomen viri. 2) Вуица, m. Тани нате, nomen viri. баз Unzufriebenfein, murmur. cf. вричање [2]. Вýja, m. (ист.) vide Byjo. 2. врчање, n. vide перјање [1]. Вујадии, т. Mannšname, nomen viri. 1. врчати, чим, v. impf. 1) као мачка, или као | Вујак, m. Hannšname, nomen viri. празно вретено кад се обрће, fnurren, mur-| 1. Вујан, m. Mannšname, nomen viri. 2) врчи на њега, bat etmaß gegen | 2. Вујан, јна, m. манастир у Србији у нахији ibn, murmurat, cf. вричати [2]. Рудничкој. muro. врчина, f. (у Хрв.) ber Nachttopf, matula. cf. 2. врчати, чам, v. impf. (у Сријему) vide пер- | Вујана, f. Srauenname, nomen feminae. јати [1] (на гвоздену пераицу). Повјесма се | Вујâm, m. Mannšname, nomen viri. Приповиједа врчају. се да је некакав Вујаш имао кућу негдје између Мучња и Јавора, па га све Турци биједили које за што и глобљавали, а кад му се већ досади онда рече: Јаох Мучњу, мучан ти си! О Јаворе, јадан ти си! Да падну кускуни с неба, Вујашу би се о врату објесили. [cf. јадаш]. бокал [2], нокшир. врчица, f. (у Сријему) vide [пераица 1] гвозДена пераица. врчманица, f. (у Ц. г.) vide вричаница. врчмање, п. (у Ц. г.) vide вричање [1]. врчмати, мам, v. impf. (у Ц. г.) vide вричати [1]. 1. врша, (у Паштр.)) f. vide вршка. 2. врша, (у Имоск.) Вршава, f. Bariфau, Varsovia. | Вујета, m. Mannšname, nomen viri. вìшâj, m. (loc. вршájу) eine Schicht Garben, die гдје стоји кремен, vide [чељуска 1] чељу сти, чељуске. Вука, f. uß bei Вуковар. вампир, тенац (тењац)]. Вукодлак се зове Вукадин, m. Mannšname, nomen viri. Вукајло, m. Mannšname, nomen viri. Вукал, m. Жannšname, nomen viri. Вукаљ, т. Mann name, nomen viri. Вукан, т. Тann name, nomen viri. Вукана, f. Уrauenname, nomen feminae. Вукановац, Вукановца, m. поток у Тршићу. Вукас, м. Жannšname, nomen viri. Вукац, кца, m. Mannšname, nomen viri. Вукач, Вукача, m. Mann name, nomen viri. Вукашин, m. Mannšname, nomen viri. Вукеља, m. Mannšname, nomen viri. Вукић, м. Жann name, nomen viri. Вукман, m. Mannšname, nomen viri. Вукмиљ, m. Mannšname, nomen viri. Вукмир, m. Manušname, nomen viri. Вукмира, f. Srauenname, nomen feminae. Вукова Међа, f. знаци од зида без креча и земље, који је ишао од Бијеле горе (више Грахова преко Цуца, Кчевске планине, поврх Пљешиваца, преко Острога, планине Бјелопавлићске и Мораче доње) до Кучкога Кома. Од једнога краја до другога ове међе пријекијем путем има око четири дана хода; а кад би се ишло преко гудура и литица поред ње, било би много више. Од онога по којега се имену ова међа зове, ништа се више у народу данас не чује, осим што гдјекоји додају: међа Вука махнитога; него се приповиједа да је она овако постала: Била три брата и једна сестра, па сваки од браће хтио сестру да узме за се, и не могући се у томе између себе друкчије погодити, уговоре: један да презиђује иланине, други да гради цркву на Дуке, а трећи да саставља ријеку Цијевну с Морачом, на који свој посао најприје сврши, онај да је узме. Трећи брат сврши свој посао најприје и узме сестру за се, од првога остане ова међа мало недовршена, а од другога у Бјелопавлићском пољу камење, које је вађено у Винићскоме хуму, на гдје стигне глас оне | Вукодраж, f. вода у нахији Ваљевској, која који су га вукли да је Цијевна с Морачом састављена, ондје га и оставе. Вуковар, Вуковара, m. Stast in Sirmien, nomen urbis. Вуковарац, рца, m. Ciner von Вуковар. Вуковоје, m. Mann name, nomen viri. вјештица. cf. [једогоња,] вједогоња. утјече у Саву код села Ушћа. вукодржица, f. (у Паштр.) дрво на коме је врло често и ситно трње; по имену мисли се да вук крозањ не би могао проћи, него да би га задржало; и заиста је доста тешко крозањ ићи, јер ово трње није све на једну страну обрнуто, већ неко напријед неко натраг, неко упријеко, и тако кад би човјек повукао, с једнога се свлачи, а на друго навлачи. Вукодржица се сади по међи мјесто oграде. Art Dornstrauch [gemeiner Stechdorn], sentis genus [paliurus aculeatus Lam.(?)]. Вукоје, т. Тannšname, nomen viri. Вукоједина, f. ber oli, admorsum lupi: (при повиједају) кад жена трудна једе меса од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по [Ульин ?]. њезином дјетету, кад се роди, изиђу некакве | Вуциње, п. некако мјесто у јужном приморју ране, које се зову вукоједина. Вукоједина се кади измечетом и тијем се лијечи. вуконас, т. Вукола, т. Mannšname, nomen viri. Вукоман, m. Mannšname, nomen viri. Вукосав, т. ìannšname, nomen viri. Вукосава, f. Grauenname, nomen feminae. Вукота, т. ìann name, nomen viri. Byчa, m. (cr.) Mannsname, nomen viri: IIIенлук чини Вуча џенерале вучад, f. (coll.) junge 286ffe, pulli lupi: Све момчади ка мрке вучади Вучан, m. Таnnšname, nomen viri. вучац, чца, m. ber Brans, gangraena: подишао вучац. сf. учац. вукотићи, m. pl. cf. сјекутићи (само у оној Вучево, п.: Од Крнова, до малог Вучева загонеци). Вуксан, т. Тann name, nomen viri. Byae, m. Mannsname, nomen viri. вуна, f. bіе Bolle, lana: сијено као вуна (т. j. вунара, f. гдје се вуна пере и пребира, біе вунат, а, о, wollig, lanosus: вуната овца. Вучен, т. Таnnéname, nomen viri. galerus e pelle lupi [vide вучетина 2]: Пак вучина, f. 1) біе Bolf@baut, pellis lupi [cf. вучетина 1, курјачина]. 2) augm. v. вук. [cf. курјачина]. - 3) [Byчuna] Mannsname, nomen viri. вунта, f. (у војв.) vide фунта (mit allen blei= | Вучитрн, m. варош у Косову код воде Ситtungen). вунтошица (струка), f. Wrt струка: Премет нуше струке вунтошице вунцут, m. (у војв.) ber Dunosfott (öfterr. Sun3. futt), nebulo. вунцутарија, f. (у војв.) біе Dunosfötterei, res scelesta. [вура, сf. тута 1.] вурдељати, љам, v. impf. у загонеци, сf. климен. вўруна (вуруна) [фуруна], f. vide пећ [1]. вўруница (вуруница) [фуруница], f. dim. v. вуруна. вурунски [фурунски], ка, ко, н. п. лончић, Cfen, fornacalis. вурунџија* [фурунџија], m. 1) ber Djenmacher, вући, вучем, v. impf. ziehen, fcheppen, traho. [cf. вући се, вучём се, v. r. impf. 1) fin, trahi: Вуку му се за ногама врвце 2) schleichen, serpere: Већ се вуче од јеле до јеле - 3) вуци се одатле, раđe bi von баннеп, appage; вуци се кући. [- 4) vide теглити се.] вуцибатина, f. 1) ber mit бет Étocđe herumjpа ziert, otiosus cum baculo. 2) ber offenbar Sträfliche, baculo dignus, quem sequitur baculus expectans illum qui verberet. нице: Од Звечана те до Вучитрна И бијела града Вучитрна - [Приповиједају вучитрнски, ка, ко, von Вучитрн. вучица, f. 1) біе 29ölfin, lupa. [cf. курјачица]. | Вучјак, m. Брдо у Велебиту. Приповиједа се да је у Вучјаку погинуо Смиљанић Илија : заробивши у Удбини некаку Турску дјевојку, и доведавши је донде, ондје сједне да се одмори, па га Турска потјера сустигне и убије. вучји, чја, чје, Bolf3., lupinus. [cf. курјачи, курјачки]. вучкê, adv. wie ein Bolf, more lupino: Он је вучки, гору прегазио мучке, А поље је прекасао вучке Вучко, т. Mann name, nomen viri. вуцињање, п. баз hleichen, incessus occultus. |вушкија, f. коњска мокраћа, Bferbe-Urin, urina вуцињати се, њам се, v. r. impf. (у Ц. г.) equi. (al dim. v. вући се) fich ichleichen, clam in- вўшта, f. vide ушта. cedere. вшеница, f. (у Херц.) vide шеница. I пјесмама гаврани највише носе Жалосне гаврати се, гаврам се, v. r. impf. (у Бачкој) Гавро, т. (јуж.) һур. о. Гаврило. [cf. Гавра]. ra, 1) ihn, eum. 2) es, id (im Accus.) 3) pleonajtijdh: Тешко си га мени! Није ми га ондје само један човјек; није ми га она једна; шта га је оваца; зло га! Чарне очи Ви га не гледале Жље га сјеле три Српске војводе Габела, f. 1) као кнежина у Почитељском кадилуку. У Габели се у некаком језеру хвата многа јегуља, која се суха а у јесен и сирова разноси по свој Херцеговини и Босни и Србији. - 2) у Рисну чаршија, ein Marft | plab, forum: Другу војску морем оправио, Да с извезе Рисну на Габелу Гаван, m. У манастиру Троноши, у Јадру, био је с десне стране код двери намолован го старац, којега су гује опасале, те га кољу и пију му сисе. Као што обично родитељи | Гага, m. (у Сријему и у Бачк.) Циганско име, различие иконе по црквама и по намасти- ein Zigeuner-Name, nomen zingarum. рима дјеци тумаче, тако је и мени мој отац гагалица, f. у пјесми ваља да је мјесто врана казивао да се онај старац звао Богати Га- (од гакати): На бокору тица гагалица ван, и да је поред свега превеликога гагрица, f. 1) ein Burm, ber ungegärbte päute богаства био врло тврд и немилостив, па га frießt, tineae genus [лавра од dermestes larза то Бог онако осудио. (И ово се доста darius (?)]. 2) Schimpfwort für einen Geizhals, слаже с онијем што се • Гавану пјева и convicium in hominem avarum. [cf. тврдица]. приповиједа по западнијем крајевима народа | гагричав, а, о, н. п. кожа, rwurmftihig, pon нашега). Кад сам 1846 године (готово по- Würmern zerfressen, exesus a tineis. слије четрдесет година) био у Троноши и гагула, f. (у Сријему) некака црна водена отишао у цркву, одмах сам очима тражио Богатога Гавана, али њега ондје више нема, него као што је црква за времена КараЂорђијева арана и паљена, на његовом мјесту исписан некакав светац. Ако није сам Гаван, нијесам ни сиромах. cf. Гаваново језеро. | тица, Irt Bajjervogel, avis aquaticae genus. гад, m. ser fel, nausea. гадан, дна, дно, efelhaft, creans fastidium. [cf. гадар [*], гадара, m. (понајвише у пјесмама) Гаваново језеро, п. Тако се у Лици зове Ма laton Gee у Маџарској. Онамо се припови једа да су, мјесто два анђела, Христос и гадарија, f. (у Ц. г.) vide [гадар] гадара: А свети Петар дошли пред дворе Гаванове. о бедри дуга гадарија Кад је слуга казао да би им дао јагње, али | гадити, дим, v. impf. efelhaft madhen, verefeln, је у планини у овцама, они му рекли: „Ако fastidium creo alicui alicujus rei. [cf. гнусити 2]. ти је на срцу помишљење као што је гово рење, сад ће јагње ту бити.“ И у тај се мах | гадити се, дим се, v. r. impf. fel baben, fastiјагње ондје обри. Пошто они рекну слузи да бјежи оданде у планину, ударе муње и dio: ја се гадим на то; нешто ми се гади [cf. грстити се]. громови, те дворе Гаванове сажегу и ондје | гадљање, п. baš Dubelfapfeifen, musica utriculi. постане језеро,, у коме, веле, да и сад пи- гадљар, гадљара, m. ber Dubeljađpfeifer, utricuјетли поју и звона звоне. cf. Гаван, Бала- larius. [cf. гајдаш, свирац]. тин, Балатино језеро. гадљарев, гавез, m. bie Ballwurz, symphytum officinale гадљаров, а, о, без Dubelfapfeifers, utricularii. Linn. Жиле од црнога гавеза кухане у мли- | гадљарски, ка, ко, bubelfadpfeiferi, utriculariјеку привија народ кад хоће да се што сра- orum. сте, и говори се да ова трава такову силу има да би два прста кад би се четрдесет дана овако њоме завијала, прирасла један за други. гадљати, љам, v. impf. ben Dubelfa fpielen, so- Гавра, m. (ист.) vide Гавро. гадље, f. pl. ber Dubelfađ, utriculus musicus. |