Page images
PDF
EPUB

--

ten, ihrwingen, agito sursum: Вранац златном | узношљив, а, о, vide [охол] поносит: А сеуздом узмахује стрице много узношљиве узмахнути, ўзмахнем, [узманути] v. p. winfen, | узобијестити се, узòбијестим се, v. r. pf. (у Дубр.) посилити се од добра, übermüthig merden, superbire.

innuo.

узметање, п. баз Dinaufwerfen, subjectio, jacta

tio sursum.

узметати, узмећем, v. impf. н. п. жито и сламу на гумну кад се врше, aufwerfen, jacio sursum. узметнути, нём, v. pf. binaufwerfen, subjicio. узмешати, узмешам, (ист.) vide узмијешати. узмијешати, узмијешам, v. pf. (јуж.) burcфein | anber mengen, commiscere. cf. измијешати. ўзмицање, п. баš urüdweichen, recessio. [cf. успрезање].

ўзмицати, мичём, v. infpf. zurüdrüđen, recedo. [сf. успрезати].

узмишати, ўзмишам, (зап.) vide узмијешати. узмлачивање, n. baš Lauwärmen, tepefactio. узмлачивати, млачујем, v. impf. lau wärmen, tepefacio.

узмлачити, узмлачим, v. pf. Iou wårmen, tepefacio.

узмуати се, ам се, vide узмухати се. узмутити, ўзмутим, v. pf. trüben, turbo. узмутити се, узмутим се, v. r. pf. trübe werben, turbor.

узмухати се, хам се, [узмуати ce] v. r. pf. fid) unruhig bewegen, jactari.

ўзмучити се, чим сe, v. r. pf. unrubig werben,

inquietor.

[blocks in formation]

узнемиривати, мирујем, v. impf, кога, ben
den stören, beunruhigen, turbo.
узнемирити, немирим, v. pf. ben Grieben ftören
unter den Leuten, turbo pacem.
узнёти, узнесём, (ист.) vide узнијети.
узнети се, узнёсем се, (ист.) vide узнијети се.
узнијети, узнесём, v. pf. (јуж.) н. п. на та-
ван врећу, Біnauftragen, efferre.

узобити, узобам, v. pf. коња, т. ј. угојити га зобљу.

узов, m. ми смо (и ја сам с њиме) на узову,
т. ј. зовемо један другога на крсно име, Ein
labung, invitatio.

узовне! . (у Рисну) као чудећи се за што, н.
п. узовне, зар нијеси чуо! ein Bort bie Beт
wunderung zu bezeichnen, vox mirantis.
узодати се, узодам се, vide усходати се.
узорати, ўзорём, v. pf. aufađern, exaro.
узорит, а, о, vide [лијеп] угледан.
узработати, там, (у Боци) v. pf. bearbeiten, co-
узрадити, ўзрадим,
10. cf. урадити (као

узорати, ускопати).
узражњати се, њам се, v. r. pf. vide успро-

падати се.

yspacт, m. (cr.) der Wuchs, statura, cf. [vide 1] раст: Красна ти си стаса и узраста узрасти, растём, [узрести] v. pf. aufwaфjen, ехcresco. [vide порасти].

узресе, f. pl. (ст.) (у Боци) Wrt Ropfpuß, ornatus

capitis genus: Бено синоћ вечерасмо, Заборавих в'јенцу ресе, В'јенцу ресе и узресе узрести, рестём, v. pf. (у Дубр.) vide узрасти. Узрети, узрём (узрим), v. pf. reif werben, ma

turesco.

узрогобатити се, гобатим сe, v. r. pf. bätelig werden, anceps fio.

узрок, m. bie Urjame. causa, ratio. [cf. зрок]. узроковање, п. баз Berurfaben, causa. узроковати, кујем, v. impf. u. pf. verurfamen, in causa sum.

узрочан, чна, чно, (у Боци) као несрећан [1], unglücklich, infelix.

узрујати се, узруја се о. г. р. н. и. узрујали се људи, кад се народ узруји. [cf. узбунити се]. узун,* велики, бо, longus.

узнијети се, узнёсем се, v. г. pf. (јуж.) 1) über- зр[*], узýра, т. н. п. живи на узуру; то

-

mithig werben, efferre se: Дробњаци се твоји узнијели 2) као ослободити се, посокоЛити се, беп Muth bełommen, animari: Узнесе се јунак уз јунака узникнути, нём, vide узнићи. узнити, узнесём, (зап.) vide узнијети. узнити се, узнёсем сө, (зап.) vide узнијети се. узнићи (узникнути], никнем, (ўзникох, узниче) v. pf. (ст.) fih aufrihten, erigere se: Не пониче, већ јунак узниче

узносити, узносим, v. impf. binauftragen, efferre.

узносити се, узносим се, v. r. impf. übermüthig

[ocr errors]

је узур, біе Muße, otium: Цару зевка нема ни узура Који Турци леже на узуру, ўздран, рна, рно, н. п. човјек, bequem lebenb, Њима ради из окола раја müßig, forgenfrei, curis vacuus, otiosus. узурење, п. бaš Mußeleben, otiatio. узурити, узурим, v. impf. Ruße haben, otiari [cf. зевкарити]: Нити кисне, нит' га сунце жеже, него узури, једе и пије. узурлија[*], m. bequem lebenò, otiosus: Што ми кажеш узурлије Турке, Ласно им је чинити јунаштво

уиједање [увиједање], п. [јуж.]

morsus.

[ocr errors]

werben, efferre se: Али ми се немој узно- | уиједати, уиједам, [увиједати] v. impf. (јуж.)

сити, Без потребе рата заметати

узношење, п. 1) baš Đinauftragen, elatio. das Hochmüthig-werden, insolentia.

beißen, mordeo.

[blocks in formation]

није много ракије иа реку да му се не може | 1. ујање, п. баз Rajten, Muš[hnauben, respiratio, у један пут одвити са свијем него му ваља requiens. уимати по једну чашу (т. ј. мање му давати). 2. ујање, п. баз Deulen (ber Bogen, без Binbes), уиништити, у загонеци: Уиништи га, укла- | ululatus. душти га, полего се, зауцајти га (стативе). уйњити се, уйњим се, v. г. pf. (у Сријему) fih ver[tellen (здрав да је болестан), simulo. [vide улукавити се].

[merged small][ocr errors][merged small]

уйћи, уйђем, [унићи] v. pf. vide yћи: Па уђе у
авлију Вуче - Па он бегу под шатор уиђе
уйшћилити[*], лим, v. pf. (im Ringfpiel) errathen,
divino. cf. [ирстен 3; vide] погодити [1].
yj! yj interj. schreit man zu den Krähen, die man
verscheuchen will, vox dispellentis cornices.
1.ýja, m. hyp. v. уjak. [vide yjo].
2. уја, у пјесми: Аја, уја, пуста луња!
3.уја, f. bie Haft, Érholung, баз из[nauben,
respiratio, requies.

ујагмити, ујагмим, v. pf. ermifen, erhafen,
apprehendo. cf. [vide] уграбити [1].

ујак, m. материн брат, ber Dheim, avunculus. [cf. ујац, даиџа].

ујакарити[*], рúм, v. pf. erfajjen, apprehendo, [vide шчепати].

ујаков, а, о, без Dufels, avunculi.

ујаловити, вим, v. pf. veriben, gelten, castro,
exseco, sterilem reddo. [cf. уврнути, напра-
вити 2].

ујам, ујма, m. bie Müllergebühr, portio debita |
molitori. [cf. ушур 1]. Понио човјек жито у
воденицу да меље. Кад дође пред воденицу
и опази да је његов кум воденичар, онда по-
мисли у себи: „Благо мени! ево мога кума,
самљеће ми без ујма.“ А кад воденичар |
угледа свога кума са житом, онда опет он
рече у себи: „Благо мени! ево мога кума,
даће ми два ујма."

[ocr errors]

ујаранити се[*], ујараним се, v. r. pf. с ким, sich befreunden, necessitudinem jungo. cf. cjapa

нити се.

ујарачити,* чим, v. pf. т. ј. коња за трку, (ein Pferd) zum Wettrennen vorbereiten, exerceo ad cursum (durch Diät u. s. w.).

ујармити, ујармим, v. pf. einjohen, in3 30 ipannen, jungere jugo.

ујармљивање, п. баз раnnеn in od, impositio jugi.

ујармљивати, јармљујем, v. impf. in pan nen, jungo jugo.

1. ỳjати, †jâм, v. impf. ausrasten, ausschnauben, respiro.

2. ујати, ујим, v. impf. beulen (vom leer, Bins), ululo.

ујац, ујца, m. vide ујак.

ӱјдо! vide [2уш] уше! каже се у шали и

ономе коме се подригне.

ујдурисати, * ришем, v. pf. einviten, ordino, instituo. [vide] уредити [1], cf. оправити, намјестити.

уједање, п. [ист. и јуж.] vide уиједање. уједати, уједам, v. impf. [ист. и јуж.] vide уиједати.

ујединити, јединим, v. pf. einig madhen, reddo
concordem [cf. изјединити]: не уједини,

Боже, Влаха! (кажу да се тако Турци моле
Богу сваки дан).

уједначити, једначим, v. pf. (у Банату) н. п.
лађу, т. ј. натоварити је једнако на обадва
краја, да не претеже ни на једну страну.
уједрити, дрим, v. pf. bineinjegelu, navigo in
ујемак, ујемка, m. (у Ц. г.) vide ујамак.
ујемчити, чим, v. pf. vide ујамчити.
ујемчити се, чим се, vide ујамчити се.
ујести, уједем (ујем и уијем), [увјести] ѵ. pf.
[ист. и јуж.] beißen, mordeo [cf. угристи 2,
сјекнути 1; ударити 10]: Врло си ме за срце
ујио

ујидање, п. (зап.) vide уједање.
ујидати, ујйдам, (зап.) vide уједати.
ујин, а, о, без [1]ýјa, avunculi.
ујисти, јидем, (зап.) vide ујести.
ујкање, п. баз уј! jreien, clamor hui!
Ујкати, кам, v. impf. buj jchreien, clamo hui.
ујко, m. (voc. Ујко) һур. р. ујак [vide уо]:
Ето, ујко, лијепе ђевојке
ујков, а, о, без ујко, avunculi.

Ујамак, јамка, [ујемак] m. онај конац којим је што било ујамчено. Жене гатају да ујамком никаквијех хаљина не ваља шити : Мајка свога сина свјетовала: Да се чува и да се учува Од ујамка и од урезника, Да га танка пушка не убије. ујамчити [ујемчити], чим, v. pf. 1) н. п. село | или сељаке, т. ј. да се ујамчи један за другога (а за кога се не нађе јамац, онај је крив или му се у напредак не може вјеровати: прво бива кад се истражује кака криа друго кад се људи јамче да се у ујмити, ӱјмим, ѵ. pf. cf. уимати. напредак што зло учинити не he), zur Bürge | ујна, f. материна брата жена, без Dheim Frau, schaft auffordern, vador. 2) кад се што хоће uxor avunculi.

вица,

зом вести

да шије па се најприје у раздалеко прихвати | ујнин, а, о, бег ујна, avunculi uxoris. концем (који се послије, кад се извуче, зове ујница, f. dim. v. ујна: А ујнице ситним веујамак), vorchlagen. ујамчити се [ујемчити се], чим се, ѵ. г. pf. fi | ӱјнути, нём, v. pf. buj jagen, dico hui. perbürgen, vas fio: Ујамчи се један за другога - | ýjo, m. һур. о. ујак. [cf. 1 уја, ујко]. У народ

ВУКОВ РЈЕЧНИК

51

нијем приповијеткама лисица курјака зове|укићати, укам, v. impf. Бineinfleten, implecto: ујом, а он њу тетом. У киту га укићаше ујутру (у јутру), без Morgen3, mane: рано ују- ўклада, f. (у Боци) vide опклада.

тру, summo mane. ујчевина, f. Drt, wo ber Dheim (unð jein Инhang) wohnt, terra avunculi.

ўк, т. н. п. кад свјетина узме ук, Bejchrei, clamor.

укладити се, дим се, v. r. pf. (у Боци) vide [опкладити се] окладити се.

укладица, Г. (у Бачк.) онај комадић коже (као узак ремик) што се метне у сриједу кад се шију саре или усмине.

ука [хука], f. baš Sefhrei, clamor. [cf. вика 1]. | укладуштити, у загонеци, cf. уиништити. указати, укажем, v. pf. zeigen, ostendo: Укажи уклањање, п. vide уклоњање.

ми плећи на Турчину

указати се, укажем се, ѵ. г. pf. fid zeigen, ар

pareo.

указивање, п. vide показивање.

уклањати, њам, vide уклоњати: Испод бритке сабље уклањати

--

уклапање, п. баз Dineinfügen, insertio. уклапати, уклапам, v. impf. bineinfügen, insero.

указивати, указујем, v. impf. vide показивати. | уклатити се, ўклатим се, v. r. pf. vide умоуказивати се, указујем се, v. r. impf. vide

показивати се.

укалица, f.

уканити се, уканим се, vide наканити се. укапити, уканим, v. pf. убити на мјесто (да падне као каu), töbten, eneco. [ување (хукање), n. verbal. v. укати; види s. ѵ. хукање.]

укати, учём, [хукати] v. impf. 1) bu! [hreien, dico hu! (vocati sodalis gratia in saltu): Те не уче Петар ни лелече 2) hu! machen (in біе ände vor Räfte): Свети Лука у нокте ука. укахнути се, ўкахне ми се, v. r. pf. (у Прчању) vide досадити се: укахло ми се. увач, укача, т. н. п. вепар који учући плаши и разгони друге, ber © reier, clamator. укашање, n. verbal. v. укашати.

рити се [2]: уклатио се, вазда радећи. уклепати, уклёпам, v. pf. коме што у руке,

vide уклопити.

уклетва, f. ber lu, ecsecratio, cf. [vide] клетва [1]: На тебе ће остати уклетва уклети, укунём, v. pf. verfluen, diris devoveo: Како се клеле, тако се уклеле уклештити, уклештим, (ист.) vide уклијештити. уклија, f. некака мала рибица, rt [а) Laube; 6) Uckelei], piscis genus [a) alburnus lucidus Heck.; б) alburn. alborella Heck.]. cf. укљева.

|уклијештити, уклијештим, ѵ. pf. [јуж.] очима, vide закрљештити.

уклин, m. (у Ц. г.) каква ствар рђава, којом се људи могу уклињати, тако им се онако не догодило: Оста за уклин.

укашати, укашам, v. impf. vide [von] укосити. | Уклињање, п. verbal. v. уклињати се. укебати, укебам, v. pf. erlauern, ex insidiis ca- уклињати се, њем се, v. r. impf. (у Ц. г.) pio. cf. [vide] увребати. тако се са мном свијет не уклињао! cf. уклин.

укерепити, пим, v. pf. cf. кереп.

укечити, чим, v. pf. erßajchen, intercipio. cf. | уклонити, уклоним, v. pf. wegräumen, bei Seite [vide] утрлити.

укивање, п. 1) baš nmieben, incusio. - 2) баз Verlegen durch Beschlagen, laesio equi solearum. увивати, укивам, v. impf. 1) anmen, incudo, concudo. - 2) im Ве{olagen verlesen, laedo dum munio equi soleam.

укивач, укивача, m. у чизмара као кратко и појако шило, чиме се граде јаме за клине одоздо на штиклама.

укидање, п. baš Xufßeben, abolitio. укидати, укидам, v. impf. aufheben, aboleo. укинути, нём, v. pf. 1) aufђeben, abфen, aboleo. - 2) abreißen, avello, [vide] узабрати, cf. ушчупати: Укинула цвијет од ружице, Па је ружу Васу даровала 3) н. п. главу, abhauen, praecido [vide осјећи 1]: Неколико глава укинуо 4) кога с гласа, т. ј. убити [1]: Посред паса, укиде га с гласа укипити се, ўкишим се, ѵ. r. pf. ftarr ба ftehen, erftarren, obstupesco.

увитити, тим, v. pf. цвијет у киту, есіншінбен einwinden (3. 3. in einen siran3), intexo (coronae): И у киту укитите

укићање, п. baš Dineinfled ten, implexio.

bringen, removeo.

уклонити се, уклоним се, ѵ. г. pf. коме, испред кога, или одакле, 3 бет еде дебеn, decedo de via.

уклоњање, п. баз Begräumen, remotio. [cf. уклањање].

уклоњати, њам, v. impf. wegräumen, removeo [cf. уклањати]: Испод бритке сабље укло

њати

уклоњати се, њам се, v. r. impf. ausmeiфен, decedo de via.

уклопити, уклопим, v. pf. bineinbrüden (3. . in die Hand), adprimo in- [cf. уклепати]. укљата, f. (у Дубр.) некака риба морска, еіпе Art Meerfisch, piscis quidam marinus. cf. upнореп.

укљева, f. (у Ц. г.) мала риба [alburnus sco

ranza Heck.] (мало већа од срђеле) у језеру Скадарскоме, која се Талијански зове scoranza. [cf. уклија]. Укљеве пред зиму навале крају, особито у она мјеста гдје се вода друкчија види, и која се зову ока (cf. 1 око 4). Укљева се суха продаје у Котор и оданде на морске лађе. Црногорци које хва

тајући и сушећи укљеву које носећи је у Ко- | укорба, f. vide укор: Наопак' се од укорбе

[blocks in formation]

[укови, m. pl. cf. бабини укови.]
уковнда, f. auf Draht angeschmiedete Münzen
als Ropfierbe, ornatus capitis e numis. [cf.
ков 3].

уколенчити, чим, v. pf. (у Сријему) испод ко

љена коња уларом сапети.

укољица, f. ко се радо инати и коље, ber Stän-
fer, homo litigiosus. vide налетица].
укон, m. vide погреб.

укопавање, п. baš Cingraben, Bergraben, defossio.
укопавати, копавам, v. impf, vergraben, defodio.
укопавати се, копавам се, ѵ. r. impf. fich ver=
[anzen, circumvallor. [vide опкопавати се].
[укопати, ам, v. pf. 1) eingraben, defodio. Из
І. издања. - 2) vide погрепсти.]
[укопати се, ам се, v. r. pf. fich verjanjen,
circumvallor. - Из I. издања.]
укопистити се, укопистим се, ѵ. [.] pf. fi

[ocr errors]

näckig widerseßen, nicht nachgeben wollen (besonders
im Bortftreite), restitare.

укопнети, ним, (ист.) vide укопњети.
укопий, на, но, Örab=, Begräbniß, funerarius.
уконник, m. Zobtengräber, vespillo.
укопнина, п. bie Seicentoften, sumptus funeris.
[cf. самрштина].

укопнити, ним, (зап.) vide укопњети.
укопница, f. т. ј. уконна кошуља, Сейфенето,

funebris tunica.

укопњети, копним, v. pf. (јуж.) zerfhmelzen, li

quesco.

[merged small][ocr errors]

укоренити се, кореним се, (ист.) vide укоријенити се.

укорепити се, укореним се, (ист.) vide укоријепити се.

укоријенити се, коријеним се, ѵ. г. pf. (јуж.) einwurzeln, radices ago.

укоријепити се, укоријеним се, v. r. pf. vide окорети се.

укоринити се, корйним се, (зап.) vide укоријенити се.

укорипити се, корӣпим се, (зап.) vide укоријепити се.

1. укорити, рим, v. pf. falen (baš Reffer), cor

tice firmo.

2. укорити, укорим, v. pf, кога, Bormürfe maфen, criminor quem.

укоричити, чим, v. pf. књигу, ein Buch binben, compingere (librum).

укосити, укосим, v. pf. 1) vide накосити.

2) чију ливаду, vide закосити. 3) намјестити што косо, feitwärt richten, beugen, obliquo.

укосници, ника, m. pl. Daarfetthen mit Müngen,

Perlen, u. dgl. als Kopfput, catellae crinales. укочити, укочим, v. pf. н. п. точак кад се иде низ брдо, баз Каб fperren, bemmen, retineo, impedio rotam. cf. упаочити.

укочити се, укочим се, ѵ. г. pf. ftarr werben, torpesco. [cf. удуречити се].

[ocr errors]

украј, (mit gen.) neben, juxta: Трећи ми је украј двора Садих крушку украј пута Купила би украј Саве башчу украсити, украсим, v. pf. verjönern, reddo pulcrius.

украсити се, украсим се, v. r. pf. (im herge) sich schön machen. i. e. sich einen mäßigen Rausch trinfen, inebriari.

украсти, украдём, v. pf. fteßlen, furor. [cf. 2 ђикнути].

украсти се, украдём се, ѵ. r. pf. fih bavon fteh= len, clam abeo.

уврати, ам, vide укрхати.

mälern,

укратити, убратим, v. pf. verfiürgen, 26brudh thun, imminuo [cf. скратити, сукратити]: Да Бог не украти! уконце, entgegen, contra: укоице трчи као зоља. украћивање, п. ber Wobru), imminutio. укор, т. біе Borwürfe, exprobratio, criminatio. | украћивати, украћујем, v. impf. verfürzen, фтä [с. корба, укорба]. lern, Abbruch thun, imminuo. укоравање, п. 1) баš Bormerfen, criminatio. - украшивање, n. bie Serjhönerung, adornatio. 2) баз halen без Meffer, cultri incorticatio, | украшивати, крашујем, v. impf. verjhönern, munitio. укоравати, коравам, v. impf. 1) кога, einem укрдити, дим, v. pf. овце, зu einer Sperbe verBormürfe machen, criminari quem: Па Богдана jammeln, zujammentreiben, congrego. сина укорава

-

adorno.

excutio ignem. [cf. усјекнути 1]. — 2) н. п. листа купуснога, луковијех пера, abpflüden, decerpo.

2) ein Dieffer jmalen, ma-|укрèсати, ўкрешем, v. pf. 1) (Geuer) flagen, nubrium cultelli cortice firmo. Укоран, рна, рно, vide пријекоран: Боље једном поштено умријети, Но укоран на свјету живјети

укривање, п. baš Bubeđen, contectio.

укривати се, укривам се, v. r. impf. fih зна decken (z. B. um zu schwißen), se contegere. укривити, укравим, v. pf. што криво намјестити, frümmen, incurvo.

укривљивање, п. баз Arümmen, incurvatio. укривљивати, кривљујем, v. impf. frümmen, in

curvo.

2) das Einrichten (des gebrochenen Fußes), das Cinrenten, repositio.

улагати, ўлажем, v. impf. 1) bіneinteđen, colloco. 2) einrenfen, restituo (membrum fractum). 3) (у Ц. г.) нико ми није до сад улагао у живот, т. ј. није радио да ме убије или друкчије како умори, аn аn је mand legen, manus affere.

улагати се, улажем се, ѵ. г. pf. код кога, ф (durch Lügen) einschmeicheln, insinuari.

Укрина, f. у Босни ријека, која више Брода утјече у Саву, Rame eines &lujjes, fluvii nomen. укрити се, укријём се, ѵ. г. pf. 1) покрити се добро, н. п. хаљинама, fich gut zubeđen (3. улагивање, n. baš infmeißeln, insinuatio. 28. um u [wigen), se obtegere. - 2) vide | улагивати се, лагујем се, v. r. impf. і ein. zu сакрити се: Суди право, тако био здраво! schmeicheln, blanditiis se insinuare. [cf. увоБил се овђе укрила јабука, А некмоли дити се]. чедо под појасом укротити, укротим, v. pf. зäßmen, domo, укретити, укрстим, v. pf. 1) übers &reuz legen, decusso. 2) муње укрстиле, fid freuzen,

decussor.

[ocr errors]

укрутити, укрӳтим, v. pf. 1) fefthalten, stringo.
2) jig.: Ти нијеси кости укрутно, Да се
Држиш пеливан дорина
укрхати, хам, [украти] v. pf. erjhlagen, vio-
lenta morte perimo.
укрцати, цам, v. pf. (у приморју) einiffen,
imponere in navem. cf. [vide] натоварити.
укрцати се, цам се, v. r. pf. (у примор.) fid
einschiffen, conscendere (navem).

укршити, укршим, v. pf, н. п. цвијет, vide
ускршити.

укршћавање, n. vide укршћање.

укршћавати, кршћавам, vide укршвати.
укршћање, п. baš sirenjen, Rreuzmeijelegen, decus-
satio. [cf. укршћавање].

укршћати, укршћам, v. impf. freuzen, freuzweije
legen, decusso. [cf. укршћавати].
укубурити, рим, v. pf. in Roth инь Rummer ge
rathen, ad miseriam redigi. [vide ушепрт-
љити].

ўкувати, вам, v. pf. 1) хљеб, vide умијесити.
укухати, хам,/ 2) fochen (базÉijen), coquo,

paro.

укућанин, m. (pl. укућани) 1) ber Snwohner,
Miethwohner, inquilinus. [cf. кирапиjа, жи-
љер]. - 2) (у Фрушкој гори) сељак који
нема ораће земље.
укућанка, f. bіе Miet bemonerin, inquilina.
укућанство, п. (у Сријему) што сељак плаћа
спахији од куће (1 фор. у сребру), біе auß-
steuer, inquilinatus.
укућница, f. у пјесми, физhälterin, quae res
domesticas dispensat: Да ми будеш млада за
снашицу, А у кућу кућна укућница, И
мојему благу разложница
укуцати, цам, v. pf. bineinjilagen, infigo. [cf.
утјерати 2].

ула, f. ber palunte, nebulo. [cf. уља].
улав, а, о, уло улава! би bunbsfötijher Şalunt,
nebulonum maxime.

улагање, п. 1) baš pineinfteđen (без Selbes in
eine Unternehmung), collocatio (pecuniae). —

улажење, п. baš Spineingeben, initus, ingressus.
ўлажица, f. онај који се коме улагује, ber
© meichler, adulator. cf. [vide] удворица.
улазак, уласка, m. ber Sintritt, ingressus.
улазити, зим, v. impf. bineingeben, ingredior.
улазнути се, улазнём се, v. r. pf. fih mejjen
(an einem Baume dessen Rinde man beledt),
meriti, comparare magnitudinem. [cf. улиз-
нути се].

улак,* m. (ст.) ber Rurier, nuncius, tabellarius:
Посла Јанко два лака улака
ўлактити, тим, ѵ. pf. кога, т.ј. свезати му по

лактовима руке наопаво.

--

[blocks in formation]

улевање, п. (ист.) vide улијевање.
улевати, улёвам, (ист.) vide улијевати.
улекнути се, ўлёкнём се, v. r. pf. fi fenten,
deprimor. vide [2] улећи се.

уленити се, улёним се, (ист.) vide улијенити се.
улепити, улёним, (ист.) vide улијепити.
улепшавање, п. (ист.) vide уљепшавање.
улепшавати, лепшавам, (ист.) vide уљепшавати.
улепшати, шам, (ист.) vide уљепшати.
улести, лезем, (ист.) vide уљести.
улетети, (ист.) улетим, v. pf. 1) bineinfie
улетити, (зап.)
gen, involo.
2) (у Ц. г.)
улетјети, (југоз.) bavon fliegen, avolo. [vide од-
|улећети, (јуж.) летјети].
улећи, легнем, (ист.) vide уљећи.
1.улећи се, улежём се, v. r. pf. fid einnijten,
sedem pono, nidifico. [vide угнијездити се].

« PreviousContinue »