Page images
PDF
EPUB

te, jmmingen, agito sursam : Вранац златном | узнішљив, а, о, vide [охол) поносит: A ceуздом узмахује

стрице много узношљиве узмахнути, ўзмахнём, Гузманути] v. p. winten, узобијестити се, уздбијестим се, у. r. pf. (у innuo.

Дубр.) посилити се од добра, übermütbig meryamètâie, n. das Hinaufwerfen, subjectio, jacta den, superbire. tio sursum.

узобити, ўзобйм, v. pf. коња, т. і. угојити га узмéтати, ўзмећем, v. impf. н. п. жито и сламу зобљу.

на гумну кад се врше, aufmеrfеnt, jacio sursum. | узов, м. ми смо (и ја сам с њиме) на узову, ўзметнути, нём, v. pf. binaufmеrfеn, subjicio. т. ј. зовемо један другога на крсно име, Cintузиёпгати, ўзмешам, (ист.) vidе узмијешати. ladung, invitatio. узмијешати, ўзмијешам, v. pf. (јуж.) Jurbein. узовне! - (у Рисну) као чудећи се за што, н.

anser mеngеn, commiscere. cf. измијешати. п. узовне, зар нијеси чуо ! ein ort Sie Berузницање, n. Sag Зurtmeiben, recessio. [cf. wunderung zu bezeichnen, vox mirantis. усирезање).

узодати се, ўзӧдам се, vidе усходати се. узмицати, мичём, у. impf. зиrüdriten, recedo. узорати, ўзорём, v. pf. aufаdеrn, exaro. [cf. ycпpeзати].

ўзорит, а, о, vide [лијеп) угледан. узмишати, ўзм і шам, (зап.) vidе узмијешати.

узработати, там, (у Боци) v. pf. bearbeiten, coузмлачивање, п. аз хаитärmeni, tepefасtiо.

узрадити, ўзрадим, lo. cf. урадити (као узмлачивати, млачујем, v. impf. Tau mörmen , узорати, ускорати). tepefacio.

увражњати се, њам се, v. г. pf. vіdе успроузмлачити, ўзмлачим, v. pf. Сан wärmen, tepe падати се. facio.

ỹspâct, m. (ct.) der Wuchs, statura, cf. (vide ўзмуати се, ам се, vidе узмухати се.

1) раст: Красна ти си стаса и узраста узмутити, ўзмӯтії м, v. pf. trüben, turbo. узрасти, растём, [узрести) v. pf. aufmaфjet, exузмутити се, ўзмутим се, ч. r. pf. trübе wеrbet,

cresco. [vidе порасти). turbor.

yapêce, f. pl. (ct.) (y bonu) Art Ropfpub, ornatus узлухати се, xам се, [узикати сеv. r. pf. fid) capitis genus: Бено синоћ вечерасмо, | Забоunruhig bewegen, jactari.

равих в'јевцу ресе, В'јенцу ресе и узресе ўзмучити се, чим се, т. г. pf. unrubig mетбеп, узрёсти, рестём, v. pf

. Дубр.) vidе узрасти. inquietor.

ўзрети, ўзрём (зрим), v. pf. reif meroen, maузнати, знам, v. pf. vіdе дознати.

turesco. . узнатраге, (ст.) зurt, retro. [vidе натраг].

узрогобатити се, гдбатим се, т. е. pf. Бätelia y3heMupúbâie, n. das Stören des Friedens, pacis

werden, anceps fio.

ўзрок, m. Sie urjафе. causa, ratio. [cf, зров]. turbatio. узнемиривати, мирујем, v. impf. кога, ben Tricузроковатье, п. баз Зеrurjaфen, causa. den stören, beunrubigen, turbo.

ўзроковати, кујем, у. impf. и. pf. perurjaфen, in causa sum.

. узнемиритн, немирім, у. pf. Ben Frieben jtören unter den Leuten, turbo pacem.

узрочан, чна, чно, (у Боци) као несрећан [1]. ўзнёти, узнёсём, (ист.) vidе узнијети.

unglüdlich, infelix. ўзпети се, узнёсем се, (ист.) vidе узнијети се. узрујати сө, узрўја се р. г. р. н. а. yapyјали се ўзнијети, узнёсём, v. pf. (јуж.) н. п. на та- узун,“ велики, боф, longus.

људи, кад се народ узруји. [cf. узбунити се]. Bau Bpehy, hinauftragen, efferre. ўанијети се, узнёсём се, v. P. p. (јуж.) 1) iber. | ayP[*], уз ўра, т. н. п. живи на узуру; то

је узур, Sie Deupe, otium: цару зевка нема mitbig mеrbеп, еffеrrе ѕе: Дробњаци се твоји

ни узура – Који Турци леже на узуру, узнијели 2) као ослободити се, посоко

Њима ради из окола раја лити се, Бен иth belommen, animari: Узнесе | yауран, рна, рно, н. п. човјек, bequen lебепь, се јунак уз јунака

müßig, sorgenfrei, curis vacuus, otiosus. узникнути, нём, vidе узнићи.

yaýpêke, n. das Mußeleben, otiatio. ўзнити, узнёсём, (зап.) vidе узнијети.

узурити, Ўзурим, Ү. impf. Rupe baben, otiari ўзнити се. узнёсём се, (зап.) vidе узнијети се.

[cf. зевкарити): Нити висне, нит” га сунце ўзнићи (узникнути), никнём, (ўзникох, ўзниче)

жеже, него узури, једе и пије. v. pf. (ct.) sich aufrichten, erigere se: He 110- ysýpanja[*], m. bequem lebend, otiosus: IIIto ниче, већ јунак узниче

кажеш узурлије Турке, Ласно им је чинити узносити, ўзносим, v. impf. binauftrage, ef јунаштво ferre. .

уиједање [увиједање), п. (јуж.) баз Beiben , узносити се, ўзносим се, v. r. impf. übermütbig morsus.

mеrbeit, efferre se: Али ми се немој узно- уиjёдати, Ўиједам, [увиједати) v. impf. (јуж.) сити, Без потребе рата заметати

beißen, mordeo. узношење, р. 1) бав фіnаuftragen, elatio. — 2) | ўнмање, p. perbal. p. уймати. das pochmüthig werden, insolentia.

ўямати, мам (мљём), т. impf. н. и. кад ко

нити се.

ми је много ракије иа реку да му се не може 1. Ўјање, т. Sag ajtet, ufcbnaube, respiratio, у један пут одбити са свијем него му ваља requiens. .

у имати ао једну чашу (т. ј. мање му давати). 2. ўјање, п. баз Seulen (Ser Bogen, Seg іnses), унништитн, у загонеци: Уиништи га, укла ululatus.

. душти га, полего се, зауцајти га (стативе). ујарінити се[*], ујаранійм се, v. r. pf. с ким, уйњити се, қињії м се, у. r. pf. (у Сријему) ji sich befreunden, necessitudinem jungo. cf. cjapa

perjteller (здрав да је болестан), simulo. [vide улукавити се).

ујарачити, чим, v. pf. т. ј. коња за трку, (ein уисати[*], ўине , v. impf. gut аnjteben, decet, Þjerd) zum Wettrennen vorbereiten, exerceo ad

[vide] доликовати, cf. личити: Дај, Ли cursum (durch Diät u. 1. w.). муне, двије пупке мале, Да ја видим би л' ујармити, Ўјармим, у. pf. einjофеп, іng Зоф јpan= ми уисале

nen, jungere jugo. уитити, тим, vidе ухитити.

ујармљивање, п. баз Сраппеn іng 3оф, imposiуйти, ўйём, [унићи] v. pf, vidе ући: Па уиђе у tio jugi.

авлиjу Вуче -- Па он бегу под шатор yufe ујармљивати, јармљујем, y, impf. ing 83оф јpail. уйшћилитн[*], лім, v. pf. (in Ringjpiel) erratђеп, nen, jungo jugo.

divino. cf. [ирстен 3; vide) погодити [1]. 1. ġjatu, ġjâm, v. impf. ausrasten, ausichnauben, ỳj! oj! interj. jchreit man zu den Krähen, die man respiro.

verscheuchen will, vox dispellentis cornices. 2. ýjari, ýjêu, v. impf. heulen (vom Meer, Wind), 1.ӯja, m. hyp. р. ујак. [vidе ујо).

ululo.

. 2. ўја, у пјесми: Aja, yја, пуста луња ! ўјад, ујца, m. vіdе ујак. 3. ўja, f. Sіе Rajt, Crbоlung, Sa8 21ијфпанben, ўјдд! vide [2 уш) уше! каже се ушали и respiratio, requies.

ономе коме се подригне. Ујагмити, ўјагмйм, v. pf. ermiјфелі, еrbаjbеп , yјдўрисати, ришём, v. pf. einritten, ordino, inapprehendo. cf. [vide] уграбити [1].

stituo. [vide] уредити [1], cf. оправити, ўјак, m. материн брат, беr оbеіn, ayunculus. намјестити. [cf. yјац, даица).

уједање, т. [ист. и јуж.) vidе уиједање. ујакарити[*], pім, v. pf. erjajjer, apprehendo. Уједати, ўједам, v. impf. [ист. и јуж.) vide [vidе шчепати).

ниједати. yjáros, a, o, des Onfels, avunculi.

ујединити, јединим, v. pf. einig maфen, reddo ўјаловити, вим, v. pf. perity neise, geltei, castro, concordem [cf. изјединити): не уједини,

exseco, sterilem reddo. [cf. уврнути, напра Боже, Влаха ! (кажу да се тако Турци моле вити 2].

Богу сваки дан). ўјам, ўјма, m. Sіе Rüllergebubr, portio debitа уједначити, једначим, у. pf. (у Банату) н. п.

molitori. [cf. ушур 1). Понио човјек жито у лађу, т. і. натоварити је једнако на обадва воденицу да меље. Кад дође пред воденицу краја, да не претеже ни на једну страну. и опази да је његов кум воденичар, онда по- уједрити, дрім, v. pf. bіnеinjegelit, navigo in мисли у себи : Благо мени! ево мога кума, | ујемак, ўjёмка, m. ц. г.) vide yјамак. самљеће ми без ујма.“ А кад воденичар ујемчити, чим, у. pf. vіdе ујамчити. угледа свога кума са житом, онда онет он ујемчити се, чим се, vide yјамчити се. рече у себи: „Благо мени ! ево мога кума, ујести, Ўједём (3јем и ђијем), [увјести) v. pf. даһе ми два ујма.

[ист. и јуж.] bеіреп, mоrdео [cf. угристи 2, ујамак, јамка, [ујемак) m. онај конац којим сјекнути 1; ударити 10]: Врло си ме за срце

је што било ујамчено. Жене гатају да ујам yjuo -
ком никаквијех хаљина не ваља штити : Мајка уjйдање, п. (зап.) vidе уједање.
свога сина свјетовала: Да се чува и да се уjйдати, Ўjйдам, (зап.) vidе уједати.
учува од уја.мка и од урезника, да га танка ўјин, а, о, без [1] Ўја, аvаnсuli.
пушка не убије.

ўјисти, jидём, (зап.) vidе ујести. Ўјамчити [ујемчити), чім, v. pf. 1) н. п. село | ўјкање, п. баз уј! jcbreient, clamor hui !

или сељаке, т. б. да се ујамчи један за дру- Ујкати, кам, v. impf. buj jdreien, clamo hui. гога (а за кога се не нађе јамац, онај је ујко, т. (уос. ујко) һур. р. ујак [vidе ујо): крив или му се унапредак не може вјеро Ето, ујко, лијене ћевојке — вати: прво бива кад се истражује кака кри- ујков, а, о, без ујко, avunculi. вица, а друго кад се људи јамче да се у ўјмити, ӯјмим, у. pf, cf. уимати. напредак iшто зло учинити не ће), зur biirg• ујна, f. материна брата жена, Se& Obеіng trаи, schaft auffordern, vador. 2) кад се што хоће uxor avunculi. да пије па се најприје у раздалеко прихвати ујнин, а, о, Ser ујна, аvаnсuli uxoris. концем (који се послије, кад се извуче, зове ўјница, f. dim. р. ујна: А ујнице ситним ве

ујамак), porjcblaget. ујамчити се [ујемчити се, чім се, у. r. pf, jib ўјнути, нём, v. pf. buj jаgеn, dico hui.

perbiirgeit, vas fio: Ујамчи се један за другога — ўjo, m. hyp. р. ујак. [cf. 1 yја, ујко]. У народ

[ocr errors]

зом вести

[ocr errors]

метне

нијем приповијеткама лисица курјака зове | укићати, ўкићам, v. impf. bineinflефten, imрlеcto: ујом, а он њу тетом.

Укиту га укибаше Ўјутру (у јутру), без Jorgens, mane: рано ују- уклада, f. (у Боци) vidе опклада. mpy, summo mane.

ўкладити се, дам се, v. r. pf. (у Боци) vide Ўјчевина, f. Drt, po бer Obeim (uno jein 24nhang) [опкладити се) окладити се. wohnt, terra ayunculi. .

укладица, г. (у Бачк.) онај комадић ко. эге ув, т. н. п. кад свјетина узме ув, Bejrei , (као узак ремик) што се

усриједу clamor. .

кад се шију cape или усмине. ўка [хука), f. Заз (Sejchrei, clamor. [cf. вика 1]. укладуштити, у загонеци, cf. уиништити. указати, ўкажем, v. pf. зеіgеn, osten dо: Укажи уклањање, п. vіdе уклоњање. ми плећи на Турчину

уклањати, њам, vidе уклоњати : Испод бритке указати се, 3 кажём се, Y. r. pf, ji) зеіgеп, ар сабље уклањати pareo. .

уклапање, п. Заз фіnеinfügen, insertio. указивање, п. vіdе показивање.

уклапати, ўклапам, т. impf. Fineinfügen, insero. указивати, указујем, т. impf. vіdе показивати. уклатити се, ўклатим се, v. r. pf. vіdе умоуказивати се, указујем се, v. r. impf. vide рити се [2]: уклатио се, вазда радећи. показивати се.

уклёпати, ўклёпам, v. pf. коме што у руке, укалица, f.

vidе уклонити. уканити се, ўкінбім се, vidе наканити се. уклетва, f. Ser Fluch, ecsecratio, cf. [vide] к.1eукапити, ў капим, v. pf. убити на мјесто (да тва [1]: На тебе ће остати уклетва падне као каи), tösten, eneco.

уклети, укўнём, v. pf. perfluen, dіrіs dеvоvео: [ување (хукање), п. verbal. p. укати; види ѕ. Како се клеле, тако се уклеле V. хукање.]

уклештити, ўклештим, (ист.) vidе уклијештити. ўкати, учём, [xукати) v. impf. 1) bu ! jbreien, увлија, f. некака мала рибица, Дrt iјф (а)

dico hu! (vocati sodalis gratia in saltu): Te Laube ; 6) Udelei]. piscis genus [a) alburnus не уче Петар ни лелече 2) hu! machen (in lucidus Heck.; б) alburn. alborella Heck.].

Sie pänse por Stälte): Свети Лука у нокте ука. cf. укљева. укахнути се, ў кахнё ми се, т. r. pf. (у Пр- уклијештити, ў клијештим, v. pf. (јуж.) очима,

чању) vidе досадити се: укахло ми се. vidе закрљепітити. укач, укача, т. н. п. векар који учући плаши уклин, т. (у Ц. г.) каква ствар рђава, којом и разгони друге, беr chreier, clamator.

се људи могу уклињати, тако им се онако укшање, п. perbal. p. укашати.

не догодило : Оста за уклин. укашшати, укашам, т. impf. vide [pon] укосити. | ўклињање, т. perbal. p. уклињати се. укебати, ўкёбам, v. pf. erlauern, ex insidiiѕ cа- уклињати се, њём се, v. r. impf. (у ц. г.) pio. cf. [vide) увребати.

са мном свијет не уклињао! cf. укрепити, пійм, v. pf. cf. керел.

уклин. укечити, чим , v. pf. erbajtei, intercipio. cf. уклонити, з клоним, v. pf. megräитет, bei ceite [vide] утрлити.

bringen, removeo. укйвање, п. 1) Ваз 21njemieben, inсuѕio. — 2) За уклонити се, ўклоням се, v. r. pf. коме, испред

Verleßen durch Beschlagen, laesio equi solearum. кога, или одакле, aug бет 23ege gehen, deувивати, ўкивам, v. impf. 1) апjchniesel, in cedo de via.

. cudo, concudo. 2) im 23ejblagen реrlеgелі, уклоњање, n. Sa3 23egräттеп, rеmоtіо. [cf. уклаlaedo dum munio equi soleam.

њање). укивач, укивача, т. у чизмара као кратко и уклоњати, њам, v. impf. megräитетi , removeo

појако шило, чиме се граде јаме за клине [cf. уклањати]: Испод бритке сабље ук. 13Одоздо на штиклама.

нати укидање, п. баз 2[ujbеbеп, аbоlіtіо.

уклоњати се, њам се, v. r. impf. анёреіфеп, укидати, укидам, v. impf. aufbeben, aboleo. decedo de via. ўкинути, нём, v. pf. 1) aufbebet, abjdajjen, abo- уклопити, ўклопйм, v. pf. bіnеinoritten (8. 8. in

leo. — 2) abreigen, avello, [vide] узабрати, Sie jans), adprimo іn -. [cf. уклепати). cf. ушчупати: Укинула цвијет од ружице, укљата, f. (у Дубр.) некака риба морска, eine Па је ружу Васу даровала 3) н. ш. главу, Art Meerfisch. piscis quidam marinus. cf. upabbaнen, praecido [vidе осјећи 1]: Неколико нореп. глава укинуо 4) кога с гласа, т. і. уби- укљева, f. (у Ц. г.) мала риба [alburnus sco

ти [1]: Посред наса, укиде га с гласа ranza Heck.] (мало већа од срђеле) у јеувипити се, у кипям се, v. r. pf, jtarr ба jtebен, зеру Скадарскоме, која се Талијански зове erstarren, obstupesco.

scoranza. [cf. уклија). Укљеве пред зиму ўвитити, тим, . pf. Цвијет укиту, einmiнден навале крају, особито у она мјеста гдје се

(3. V. in einen Franz), intexo (coronae): U y вода друкчија види, и која се зову ока (ef. киту укитите

1 око 4). Укљева се суха продаје у Котор и увићање, п. За Siteiuffedteit, implexio.

оданде на морске лађе. Црногорци које хва

тако се

тајући и сушећи укљеву које носећи је у Ко- | укорба , f. vіdе укор: Наопак се од укорбе тор заслуже на годину по неколико хиљада нађе дуката.

укоренити се, кореним се, (ист.) vidе укориукљукати, кам, v. pf. bineintbun, indo. cf. [скљу јенити се. кати ;) кљукати.

укорёпити се, укорёпим се, (ист.) vidе укоукљунути, нём, v. pf. piden, rostro tundo: Дође ријепити се. кока, укљуну га

укоријенити се, коријеним се, v. r. pf. (јуж.) ўкнути, ӯкнём, v. pf. 1) bu! jreien (im 23alse), einwurzeln, radices ago.

dico bu! — 2) би ! тафеn (por Rälte, in bie укоријепити се, укоријейм се, у. е. pf. vide Finger), facio hu!

окорети се. укобити, кобим, vide срести.

уворинити се, коріним се, (зап.) vidе укориукобити се, кобим се, vide срести се.

јенити се. уковати, ў кујем, у. pf. 1) int 23ejblagen реrрин укорипити се, корипим се, (зап.) vidе укориden, laedo dum munio equi pedes.

.
2) Müns

јепити се. zen auf eine Halskette anschmieden, incudo, con- 1. ģeopati, pîim, v. pf. schalen (das Messer), corcudo, accudo.

tice firmo. уковйтлац, burgelno, praeceps -: скочио уко- 2. укорити, укдрим, v. pf. кога, Bormirfe тафет, Внтлад.

criminor quem. [укови, m. pl. cf. бабини укови.]

укоричити, чим, у. pf. књигу, ein Зиф binsen, ÝROBA, f. auf Draht angeschmiedete Münzen

compingere (librum). аlѕ tорiзierse, ornatus capitis e numis. [cf. укосити, ў косим, v. pf. 1) vidе наносити. — ков 3].

2) чију ливаду, vidе закосити. 3) науколёнчити, чим, v. pf. (у Сријему) испод ко

Mjectutu MTO Koco, seitwärts richten, beugen, љена коња уларом сапети.

obliquo. увољица, f. ко се радо инати и коље, беr etät- укосници, ника, m. pi. Şaarfettфеn mit Dtünџеп, ter, homo litigiosus. vіdе налетица).

Perlen, u. dgl. als Kopfpuß, catellae crinales. укоп, m. vіdе погреб. укопавање, п. бав ёinaraben, Bergraben, defossio. укочити, у кӧчим, v. pf. н. п. точак кад се иде

низ брдо, баѕ hаѕ jperrеп, беттеп, retineo, укопавати, копавам, v. impf, pergraben, dеfоdio.

impedio rotam. cf. упаочити. уконавати се, копавам се, y. т. impf. fib bers schanzen, circumvallor. (vide opkotabatu ce].

укочити се, у кӧчим се, v. r. pf, jtarr merkent, (укопати, ам, v. pf. 1) eingraben, dеfоdio. Из ўкрај, (mit gen.) neben, juxta: Трећи ми је

torpesco. [cf. удуречити се]. І. издања. — 2) vidе погрепсти.) [укопати се, ам се, v. r. pf, jih perjфайзеп,

украј двора — Садих крушку украј пута circumvallor. Из І. издања.]

Купила би украј Саве баничу — укопистити се, укдпистим се, v. [r] pf, jig bart. украсити, украсим, v. pf. реrjафӧпеrn, reddo nädig widerseken, nicht nachgeben wollen (besonders

pulcrius. im Wortstreite), restitare.

украсити се, украсим се, v. r. pf. (im eфerge) уволнети, ним, (ист.) vidе укопљети.

sich schön machen. i. e. sich einen mäßigen Kausch trinken, inebriari.

. укопнӣ, на, но, Зrab-, 23egränip, funerarius. ģeonThêr, m. Todtengräber, vespillo.

украети, украдём, у. pf, jteblen, furor. [cf. ўкопнина, n. Sіе Reimentojten, sumptus funeris.

2 ђикнути). [cf. самрштина].

украсти се, украдём се, v. r. pf. fit барои jte). уволнити, ням, (зал.) vidе укопњети.

lent, clam abeo. ўкопница, f. т. і. уконна кошуља, Seibenbemb, украти, ам, vidе укрхати. funebris tunica.

укратити, вратим, v. pf, perfiir зе, јфтülerп, укопњети, конним, v. pf. (јуж.) зеrjomteljen, li

246brud) thаt, imminao [cf. скратити, сукра

тити): Да Бог не украти! quesco. укдице, entgegen, contra: уковце трчи као зоља. украћивање, п. беr abbru, imminutіо. jsop, m. die Vorwürfe, exprobratio, criminatio. ykpahubath, ykpáhyjêu, v. impf. verfürzen, schmä[cf. корба, укорба).

lern, Abbruch thun, imminuo. укоравање, п. 1) баз 23orреrfеп, сеriminatio. — украшивање, п. bie 23erjфönerung, adornatio.

2) ба фаlеn bе lejjers, cultri incortiсаtiо, украшивати, крашујем, у. impf. perjonerп, munitio.

adorno. . укоравати, коравам, y, impf. 1) кога, еіnеnt укрдити, дим, v. pf. овце, зи einer реrbе реr

Vorwürfe machen, criminari quem : IIa borgana jammeln, zujammentreiben, congrego. сина укорава 2) ein 201ejjer jcbalen, mа- укрёсати, ўкрешём , v. pf. 1) (feuer) јФlaget, nubrium cultelli cortice firmo.

excutio ignem. [cf. усјекнути 1]. 2) н. п. укоран, pнa, pнo, vide пријекоран: Боље јед листа купуснога, луковијех пера, абрrlütet,

ном поштено умријети, но ујкоран на св’јету decerpo. живјети

укривање, п. За Зubeten, contectio.

Т.

укривати се, ўкривам се, ч. г. impf, ji) 84 2) das Einrichten (bes gebrochenen Fußes). das deden (3. B. um zil schwißen), se contegere.

Einrenten, repositio. укривити, ўкривійм, v. pf. што криво намје- улагати, ўлажем, v. impf. 1) binеinjtecteil, colстити, trument, incuryo.

loco. — 2) einrenfen, restituo (membrum fraукривойвање, п. Sag rіnіmеnt, incuryatio.

ctum). 3) (у ц. г.) нико ми није до сад укривљивати, кривљујем, v. impf, fruinten, in

улагао у живот, ј. није радио да ме curvo.

убије или друкчије како умори, ano an jeУкрина, f. у Босни ријека, која више Брода mand legen, manus affere. утјече у Саву, Xanie eines inje, fluvii nomen. улігати се, ў лажем се, v. r. pf. код кога,

ji укрити се, ў кријем се, v. r. pf. 1) покрити (durch Lügen) einschmeicheln, insinuari.

се добро, н. п. хаљинама, jib gut зибесtеn (з. улагивање, т. баз Cinjbmeihelin, inѕіnuаtiо. P. um zu schwißen), se obtegere. — 2) vide yaarábatu ce, Adryjem ce, v. r. impf. fich einсакрити се: Суди право, тако био здраво! idhmeicheln, blanditiis se insinuare. (cf. yB0Би л' се ов) е укрила јабука, Анекмоли дити се]. чедо под појасом

ўлажење , п. баз фіnеіngeђе, іnіtus, ingressus. укротити, ўпротім, v. pf. зähneit, domo. ўлажица, f. онај који се коме улагује, ber укрстити, у крстям, v. pf. 1) überg ѕtrеи; Tegen, chmeichler, adulator. cf. [vide) удворица.

decass0. — 2) муње укрстиле, fit frеизеп, улазак, ўласка, m. Ser Sintritt, ingressus. decussor.

ўлазити, зім, v. impf. bіnеіngeben, ingrеdior. укрутити, ў крутим, v. pf. 1) fejtbaltet, stringo. улазнути се, ўлазнём се, v. r. pf, jih niejjen

— 2) jig.: Ти вијеси кости укрутно, да се (an einem Baume desjen Rinde man beledi), држиш пеливан' дорина

meriti, comparare magnitudinem. [cf. улизукрхати, хам, [укратн] v. pf. erjblagen, vio

нути се). lenta morte perimo.

jaar,* m. (CT.) der Kurier, nuncius, tabellarios: укрцати, цам, v. pf. (у приморју) einjbijјеп, Посла Јанко два лака улака

imponere in nаvеm. cf. [vide) натоварити. улактити, тим, v. pf. кога, т. ј. свезати му по укрцати се, цам се, v. г. pf. (у примор.) jih лактовима руке наопаво. einschiffen, conscendere (navem).

улакшати, ішім, v. pf. erlei)tern, lахо : Своје укршити, ў крийм, v. pf. н. п. Цвијет , vide добре коњe улакшаше, Скидоше им седла ускріпити.

Шамајлије укршћавање, п. vіdе укришћање.

улама[*], f. (у Сријему) златан вез као лозица, укршћавати, кршћавам, vidе укришћати. на убрадачима, 24rt &tiderei, picturae аси укршћање, п. баз #rецзеп, frеизweijelegеn, decus

factae genus. siatio. [cf. укршћавање).

уландати се, дам се, ч. r. pf, fik biѕ alig Яніе ykpuhatu, ýkömhâm, v. impf. freuzen, freuzweise beschmußen (im Thau, Roth), maculor vagando. legen, decusso. [cf. укршћавати).

[cf. улопати се, уловкати се yky ypatu, pitm, v. pf. in Noth und Kummer ger jaâibe, n. das Schleichen, Uniberstreichen, suspensus

rathen, ad miseriam redigi. [vide yuienpr gradus. . љити].

улар, улара, (cf. јулар) m, pie paljter, capist. укувати, вам, | v. pf. 1) хљеб, vidе умијесити. rum. [vidе повод). cf. поводац. укухати, хам,) — 2) toфen (Sag jjen), coquo, ўлати се, улам се, (фулати се) у. r. impf. be: paro. .

rumdhleidhen, circumrepto. [vide myzati cel. укућанин, т. (рі. ў кућани) 1) беr 3прођпеr, улёва[*], Г. Co15, [vide] левер: тако ми улеве

")Rietbmobner, inquilinus. [cf. кирација, жи краљеве.
љер). – — 2) (у Фрушкој гори) сељак који улёвање, п. (ист.) vidе улијевање.
нема ораfіе земље.

улёвати, ўлёвам, (ист.) vidе улијевати. yryhâura, f. die Miethbewohnerin, inquilina. улёкнути се, ўлёкнём се, v. r. pf, jid jеntен, уку bанство, т. (у Сријему) што сељак плаћа deprimor. vide [2] улећи се.

спахији од куће (1 фор. у сребру), бie фаuѕ улёнити се, ўлёнім се, (нст.) vidе улијенити се. jteuer, inquilinаtuѕ.

улёпити, ўлёпим, (ист.) vidе улијепити. ўкућница, f. у пјесми, фаubälterin, quae reѕ улепшавање, п. (ист.) vidе уљепшавање.

domesticas dispensat: Да ми будеш млада за улеп шавати, лепшавам, (ист.) vidе уљепшнавати. снашицу. А у кућу кућна укућница, и улеп шати, шам, (ист.) vidе уљепшати. мојему благу разложница

ўлести, лезем, (ист.) vidе уљести. ўкуцати, цам, v. pf. bіnеinjblage, infigo. [cf. улетети, (ист.) улетим, v. pf. 1) binеіnflies утјерати 2).

улетити, (зап.) деп, іnvоlо. — 2) (у ц. г.) ўла, f. Sеr palite, nebulo. [cf. уља).

улётјети, (југоз.)/ Sapon fliege, avolo. [vide 01ўлав, а, о, уло улава! su bub5fütijer jalunt, улећети, (јуж.) летјети). nebulonum maxime.

ўлећн, легнём, (ист.) vidе уљећи. улагање, п. 1) баз фіnеinjteten (Seg Belbeg іn 1. улёви се, улёжём се, т. г. pf. jim einnijten,

eine Unternehmuug), collocatio (pecuniae). ѕеdem pono, nidifico. [vidе угнијездити се).

« PreviousContinue »