-- ten, ihrwingen, agito sursum: Вранац златном | узношљив, а, о, vide [охол] поносит: А сеуздом узмахује стрице много узношљиве узмахнути, ўзмахнем, [узманути] v. p. winfen, | узобијестити се, узòбијестим се, v. r. pf. (у Дубр.) посилити се од добра, übermüthig merden, superbire. innuo. узметање, п. баз Dinaufwerfen, subjectio, jacta tio sursum. узметати, узмећем, v. impf. н. п. жито и сламу на гумну кад се врше, aufwerfen, jacio sursum. узметнути, нём, v. pf. binaufwerfen, subjicio. узмешати, узмешам, (ист.) vide узмијешати. узмијешати, узмијешам, v. pf. (јуж.) burcфein | anber mengen, commiscere. cf. измијешати. ўзмицање, п. баš urüdweichen, recessio. [cf. успрезање]. ўзмицати, мичём, v. infpf. zurüdrüđen, recedo. [сf. успрезати]. узмишати, ўзмишам, (зап.) vide узмијешати. узмлачивање, n. baš Lauwärmen, tepefactio. узмлачивати, млачујем, v. impf. lau wärmen, tepefacio. узмлачити, узмлачим, v. pf. Iou wårmen, tepefacio. узмуати се, ам се, vide узмухати се. узмутити, ўзмутим, v. pf. trüben, turbo. узмутити се, узмутим се, v. r. pf. trübe werben, turbor. узмухати се, хам се, [узмуати ce] v. r. pf. fid) unruhig bewegen, jactari. ўзмучити се, чим сe, v. r. pf. unrubig werben, inquietor. узнемиривати, мирујем, v. impf, кога, ben узобити, узобам, v. pf. коња, т. ј. угојити га зобљу. узов, m. ми смо (и ја сам с њиме) на узову, узовне! . (у Рисну) као чудећи се за што, н. узорати, ускопати). падати се. yspacт, m. (cr.) der Wuchs, statura, cf. [vide 1] раст: Красна ти си стаса и узраста узрасти, растём, [узрести] v. pf. aufwaфjen, ехcresco. [vide порасти]. узресе, f. pl. (ст.) (у Боци) Wrt Ropfpuß, ornatus capitis genus: Бено синоћ вечерасмо, Заборавих в'јенцу ресе, В'јенцу ресе и узресе узрести, рестём, v. pf. (у Дубр.) vide узрасти. Узрети, узрём (узрим), v. pf. reif werben, ma turesco. узрогобатити се, гобатим сe, v. r. pf. bätelig werden, anceps fio. узрок, m. bie Urjame. causa, ratio. [cf. зрок]. узроковање, п. баз Berurfaben, causa. узроковати, кујем, v. impf. u. pf. verurfamen, in causa sum. узрочан, чна, чно, (у Боци) као несрећан [1], unglücklich, infelix. узрујати се, узруја се о. г. р. н. и. узрујали се људи, кад се народ узруји. [cf. узбунити се]. узун,* велики, бо, longus. узнијети се, узнёсем се, v. г. pf. (јуж.) 1) über- зр[*], узýра, т. н. п. живи на узуру; то - mithig werben, efferre se: Дробњаци се твоји узнијели 2) као ослободити се, посокоЛити се, беп Muth bełommen, animari: Узнесе се јунак уз јунака узникнути, нём, vide узнићи. узнити, узнесём, (зап.) vide узнијети. узнити се, узнёсем сө, (зап.) vide узнијети се. узнићи (узникнути], никнем, (ўзникох, узниче) v. pf. (ст.) fih aufrihten, erigere se: Не пониче, већ јунак узниче узносити, узносим, v. impf. binauftragen, efferre. узносити се, узносим се, v. r. impf. übermüthig је узур, біе Muße, otium: Цару зевка нема ни узура Који Турци леже на узуру, ўздран, рна, рно, н. п. човјек, bequem lebenb, Њима ради из окола раја müßig, forgenfrei, curis vacuus, otiosus. узурење, п. бaš Mußeleben, otiatio. узурити, узурим, v. impf. Ruße haben, otiari [cf. зевкарити]: Нити кисне, нит' га сунце жеже, него узури, једе и пије. узурлија[*], m. bequem lebenò, otiosus: Што ми кажеш узурлије Турке, Ласно им је чинити јунаштво уиједање [увиједање], п. [јуж.] morsus. werben, efferre se: Али ми се немој узно- | уиједати, уиједам, [увиједати] v. impf. (јуж.) сити, Без потребе рата заметати узношење, п. 1) baš Đinauftragen, elatio. das Hochmüthig-werden, insolentia. beißen, mordeo. није много ракије иа реку да му се не може | 1. ујање, п. баз Rajten, Muš[hnauben, respiratio, у један пут одвити са свијем него му ваља requiens. уимати по једну чашу (т. ј. мање му давати). 2. ујање, п. баз Deulen (ber Bogen, без Binbes), уиништити, у загонеци: Уиништи га, укла- | ululatus. душти га, полего се, зауцајти га (стативе). уйњити се, уйњим се, v. г. pf. (у Сријему) fih ver[tellen (здрав да је болестан), simulo. [vide улукавити се]. уйћи, уйђем, [унићи] v. pf. vide yћи: Па уђе у ујагмити, ујагмим, v. pf. ermifen, erhafen, ујак, m. материн брат, ber Dheim, avunculus. [cf. ујац, даиџа]. ујакарити[*], рúм, v. pf. erfajjen, apprehendo, [vide шчепати]. ујаков, а, о, без Dufels, avunculi. ујаловити, вим, v. pf. veriben, gelten, castro, ујам, ујма, m. bie Müllergebühr, portio debita | ујаранити се[*], ујараним се, v. r. pf. с ким, sich befreunden, necessitudinem jungo. cf. cjapa нити се. ујарачити,* чим, v. pf. т. ј. коња за трку, (ein Pferd) zum Wettrennen vorbereiten, exerceo ad cursum (durch Diät u. s. w.). ујармити, ујармим, v. pf. einjohen, in3 30 ipannen, jungere jugo. ујармљивање, п. баз раnnеn in od, impositio jugi. ујармљивати, јармљујем, v. impf. in pan nen, jungo jugo. 1. ỳjати, †jâм, v. impf. ausrasten, ausschnauben, respiro. 2. ујати, ујим, v. impf. beulen (vom leer, Bins), ululo. ујац, ујца, m. vide ујак. ӱјдо! vide [2уш] уше! каже се у шали и ономе коме се подригне. ујдурисати, * ришем, v. pf. einviten, ordino, instituo. [vide] уредити [1], cf. оправити, намјестити. уједање, п. [ист. и јуж.] vide уиједање. уједати, уједам, v. impf. [ист. и јуж.] vide уиједати. ујединити, јединим, v. pf. einig madhen, reddo Боже, Влаха! (кажу да се тако Турци моле уједначити, једначим, v. pf. (у Банату) н. п. ујидање, п. (зап.) vide уједање. Ујамак, јамка, [ујемак] m. онај конац којим је што било ујамчено. Жене гатају да ујамком никаквијех хаљина не ваља шити : Мајка свога сина свјетовала: Да се чува и да се учува Од ујамка и од урезника, Да га танка пушка не убије. ујамчити [ујемчити], чим, v. pf. 1) н. п. село | или сељаке, т. ј. да се ујамчи један за другога (а за кога се не нађе јамац, онај је крив или му се у напредак не може вјеровати: прво бива кад се истражује кака криа друго кад се људи јамче да се у ујмити, ӱјмим, ѵ. pf. cf. уимати. напредак што зло учинити не he), zur Bürge | ујна, f. материна брата жена, без Dheim Frau, schaft auffordern, vador. 2) кад се што хоће uxor avunculi. вица, зом вести да шије па се најприје у раздалеко прихвати | ујнин, а, о, бег ујна, avunculi uxoris. концем (који се послије, кад се извуче, зове ујница, f. dim. v. ујна: А ујнице ситним веујамак), vorchlagen. ујамчити се [ујемчити се], чим се, ѵ. г. pf. fi | ӱјнути, нём, v. pf. buj jagen, dico hui. perbürgen, vas fio: Ујамчи се један за другога - | ýjo, m. һур. о. ујак. [cf. 1 уја, ујко]. У народ ВУКОВ РЈЕЧНИК 51 нијем приповијеткама лисица курјака зове|укићати, укам, v. impf. Бineinfleten, implecto: ујом, а он њу тетом. У киту га укићаше ујутру (у јутру), без Morgen3, mane: рано ују- ўклада, f. (у Боци) vide опклада. тру, summo mane. ујчевина, f. Drt, wo ber Dheim (unð jein Инhang) wohnt, terra avunculi. ўк, т. н. п. кад свјетина узме ук, Bejchrei, clamor. укладити се, дим се, v. r. pf. (у Боци) vide [опкладити се] окладити се. укладица, Г. (у Бачк.) онај комадић коже (као узак ремик) што се метне у сриједу кад се шију саре или усмине. ука [хука], f. baš Sefhrei, clamor. [cf. вика 1]. | укладуштити, у загонеци, cf. уиништити. указати, укажем, v. pf. zeigen, ostendo: Укажи уклањање, п. vide уклоњање. ми плећи на Турчину указати се, укажем се, ѵ. г. pf. fid zeigen, ар pareo. указивање, п. vide показивање. уклањати, њам, vide уклоњати: Испод бритке сабље уклањати -- уклапање, п. баз Dineinfügen, insertio. уклапати, уклапам, v. impf. bineinfügen, insero. указивати, указујем, v. impf. vide показивати. | уклатити се, ўклатим се, v. r. pf. vide умоуказивати се, указујем се, v. r. impf. vide показивати се. укалица, f. уканити се, уканим се, vide наканити се. укапити, уканим, v. pf. убити на мјесто (да падне као каu), töbten, eneco. [ување (хукање), n. verbal. v. укати; види s. ѵ. хукање.] укати, учём, [хукати] v. impf. 1) bu! [hreien, dico hu! (vocati sodalis gratia in saltu): Те не уче Петар ни лелече 2) hu! machen (in біе ände vor Räfte): Свети Лука у нокте ука. укахнути се, ўкахне ми се, v. r. pf. (у Прчању) vide досадити се: укахло ми се. увач, укача, т. н. п. вепар који учући плаши и разгони друге, ber © reier, clamator. укашање, n. verbal. v. укашати. рити се [2]: уклатио се, вазда радећи. уклепати, уклёпам, v. pf. коме што у руке, vide уклопити. уклетва, f. ber lu, ecsecratio, cf. [vide] клетва [1]: На тебе ће остати уклетва уклети, укунём, v. pf. verfluen, diris devoveo: Како се клеле, тако се уклеле уклештити, уклештим, (ист.) vide уклијештити. уклија, f. некака мала рибица, rt [а) Laube; 6) Uckelei], piscis genus [a) alburnus lucidus Heck.; б) alburn. alborella Heck.]. cf. укљева. |уклијештити, уклијештим, ѵ. pf. [јуж.] очима, vide закрљештити. уклин, m. (у Ц. г.) каква ствар рђава, којом се људи могу уклињати, тако им се онако не догодило: Оста за уклин. укашати, укашам, v. impf. vide [von] укосити. | Уклињање, п. verbal. v. уклињати се. укебати, укебам, v. pf. erlauern, ex insidiis ca- уклињати се, њем се, v. r. impf. (у Ц. г.) pio. cf. [vide] увребати. тако се са мном свијет не уклињао! cf. уклин. укерепити, пим, v. pf. cf. кереп. укечити, чим, v. pf. erßajchen, intercipio. cf. | уклонити, уклоним, v. pf. wegräumen, bei Seite [vide] утрлити. укивање, п. 1) baš nmieben, incusio. - 2) баз Verlegen durch Beschlagen, laesio equi solearum. увивати, укивам, v. impf. 1) anmen, incudo, concudo. - 2) im Ве{olagen verlesen, laedo dum munio equi soleam. укивач, укивача, m. у чизмара као кратко и појако шило, чиме се граде јаме за клине одоздо на штиклама. укидање, п. baš Xufßeben, abolitio. укидати, укидам, v. impf. aufheben, aboleo. укинути, нём, v. pf. 1) aufђeben, abфen, aboleo. - 2) abreißen, avello, [vide] узабрати, cf. ушчупати: Укинула цвијет од ружице, Па је ружу Васу даровала 3) н. п. главу, abhauen, praecido [vide осјећи 1]: Неколико глава укинуо 4) кога с гласа, т. ј. убити [1]: Посред паса, укиде га с гласа укипити се, ўкишим се, ѵ. r. pf. ftarr ба ftehen, erftarren, obstupesco. увитити, тим, v. pf. цвијет у киту, есіншінбен einwinden (3. 3. in einen siran3), intexo (coronae): И у киту укитите укићање, п. baš Dineinfled ten, implexio. bringen, removeo. уклонити се, уклоним се, ѵ. г. pf. коме, испред кога, или одакле, 3 бет еде дебеn, decedo de via. уклоњање, п. баз Begräumen, remotio. [cf. уклањање]. уклоњати, њам, v. impf. wegräumen, removeo [cf. уклањати]: Испод бритке сабље укло њати уклоњати се, њам се, v. r. impf. ausmeiфен, decedo de via. уклопити, уклопим, v. pf. bineinbrüden (3. . in die Hand), adprimo in- [cf. уклепати]. укљата, f. (у Дубр.) некака риба морска, еіпе Art Meerfisch, piscis quidam marinus. cf. upнореп. укљева, f. (у Ц. г.) мала риба [alburnus sco ranza Heck.] (мало већа од срђеле) у језеру Скадарскоме, која се Талијански зове scoranza. [cf. уклија]. Укљеве пред зиму навале крају, особито у она мјеста гдје се вода друкчија види, и која се зову ока (cf. 1 око 4). Укљева се суха продаје у Котор и оданде на морске лађе. Црногорци које хва тајући и сушећи укљеву које носећи је у Ко- | укорба, f. vide укор: Наопак' се од укорбе [укови, m. pl. cf. бабини укови.] уколенчити, чим, v. pf. (у Сријему) испод ко љена коња уларом сапети. укољица, f. ко се радо инати и коље, ber Stän- укопавање, п. baš Cingraben, Bergraben, defossio. näckig widerseßen, nicht nachgeben wollen (besonders укопнети, ним, (ист.) vide укопњети. укопнити, ним, (зап.) vide укопњети. funebris tunica. укопњети, копним, v. pf. (јуж.) zerfhmelzen, li quesco. укоренити се, кореним се, (ист.) vide укоријенити се. укорепити се, укореним се, (ист.) vide укоријепити се. укоријенити се, коријеним се, ѵ. г. pf. (јуж.) einwurzeln, radices ago. укоријепити се, укоријеним се, v. r. pf. vide окорети се. укоринити се, корйним се, (зап.) vide укоријенити се. укорипити се, корӣпим се, (зап.) vide укоријепити се. 1. укорити, рим, v. pf. falen (baš Reffer), cor tice firmo. 2. укорити, укорим, v. pf, кога, Bormürfe maфen, criminor quem. укоричити, чим, v. pf. књигу, ein Buch binben, compingere (librum). укосити, укосим, v. pf. 1) vide накосити. 2) чију ливаду, vide закосити. 3) намјестити што косо, feitwärt richten, beugen, obliquo. укосници, ника, m. pl. Daarfetthen mit Müngen, Perlen, u. dgl. als Kopfput, catellae crinales. укочити, укочим, v. pf. н. п. точак кад се иде низ брдо, баз Каб fperren, bemmen, retineo, impedio rotam. cf. упаочити. укочити се, укочим се, ѵ. г. pf. ftarr werben, torpesco. [cf. удуречити се]. украј, (mit gen.) neben, juxta: Трећи ми је украј двора Садих крушку украј пута Купила би украј Саве башчу украсити, украсим, v. pf. verjönern, reddo pulcrius. украсити се, украсим се, v. r. pf. (im herge) sich schön machen. i. e. sich einen mäßigen Rausch trinfen, inebriari. украсти, украдём, v. pf. fteßlen, furor. [cf. 2 ђикнути]. украсти се, украдём се, ѵ. r. pf. fih bavon fteh= len, clam abeo. уврати, ам, vide укрхати. mälern, укратити, убратим, v. pf. verfiürgen, 26brudh thun, imminuo [cf. скратити, сукратити]: Да Бог не украти! уконце, entgegen, contra: укоице трчи као зоља. украћивање, п. ber Wobru), imminutio. укор, т. біе Borwürfe, exprobratio, criminatio. | украћивати, украћујем, v. impf. verfürzen, фтä [с. корба, укорба]. lern, Abbruch thun, imminuo. укоравање, п. 1) баš Bormerfen, criminatio. - украшивање, n. bie Serjhönerung, adornatio. 2) баз halen без Meffer, cultri incorticatio, | украшивати, крашујем, v. impf. verjhönern, munitio. укоравати, коравам, v. impf. 1) кога, einem укрдити, дим, v. pf. овце, зu einer Sperbe verBormürfe machen, criminari quem: Па Богдана jammeln, zujammentreiben, congrego. сина укорава - adorno. excutio ignem. [cf. усјекнути 1]. — 2) н. п. листа купуснога, луковијех пера, abpflüden, decerpo. 2) ein Dieffer jmalen, ma-|укрèсати, ўкрешем, v. pf. 1) (Geuer) flagen, nubrium cultelli cortice firmo. Укоран, рна, рно, vide пријекоран: Боље једном поштено умријети, Но укоран на свјету живјети укривање, п. baš Bubeđen, contectio. укривати се, укривам се, v. r. impf. fih зна decken (z. B. um zu schwißen), se contegere. укривити, укравим, v. pf. што криво намјестити, frümmen, incurvo. укривљивање, п. баз Arümmen, incurvatio. укривљивати, кривљујем, v. impf. frümmen, in curvo. 2) das Einrichten (des gebrochenen Fußes), das Cinrenten, repositio. улагати, ўлажем, v. impf. 1) bіneinteđen, colloco. 2) einrenfen, restituo (membrum fractum). 3) (у Ц. г.) нико ми није до сад улагао у живот, т. ј. није радио да ме убије или друкчије како умори, аn аn је mand legen, manus affere. улагати се, улажем се, ѵ. г. pf. код кога, ф (durch Lügen) einschmeicheln, insinuari. Укрина, f. у Босни ријека, која више Брода утјече у Саву, Rame eines &lujjes, fluvii nomen. укрити се, укријём се, ѵ. г. pf. 1) покрити се добро, н. п. хаљинама, fich gut zubeđen (3. улагивање, n. baš infmeißeln, insinuatio. 28. um u [wigen), se obtegere. - 2) vide | улагивати се, лагујем се, v. r. impf. і ein. zu сакрити се: Суди право, тако био здраво! schmeicheln, blanditiis se insinuare. [cf. увоБил се овђе укрила јабука, А некмоли дити се]. чедо под појасом укротити, укротим, v. pf. зäßmen, domo, укретити, укрстим, v. pf. 1) übers &reuz legen, decusso. 2) муње укрстиле, fid freuzen, decussor. укрутити, укрӳтим, v. pf. 1) fefthalten, stringo. укршити, укршим, v. pf, н. п. цвијет, vide укршћавање, n. vide укршћање. укршћавати, кршћавам, vide укршвати. укршћати, укршћам, v. impf. freuzen, freuzweije ўкувати, вам, v. pf. 1) хљеб, vide умијесити. paro. укућанин, m. (pl. укућани) 1) ber Snwohner, ула, f. ber palunte, nebulo. [cf. уља]. улагање, п. 1) baš pineinfteđen (без Selbes in улажење, п. baš Spineingeben, initus, ingressus. улак,* m. (ст.) ber Rurier, nuncius, tabellarius: лактовима руке наопаво. -- улевање, п. (ист.) vide улијевање. уленити се, улёним се, (ист.) vide улијенити се. |